| , Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговор |
| каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му с |
| је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стев |
| ло што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Сават |
| радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> |
| ад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати о |
| ас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем С |
| законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасн |
| г скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печ |
| аревина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на зе |
| } Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени н |
| {S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризн |
| а стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу пом |
| стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} |
| г жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{ |
| грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш |
| тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не мож |
| агоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика ње |
| Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се оп |
| велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није д |
| аница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанов |
| да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јов |
| не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, |
| И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби |
| Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газд |
| се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики ш |
| , која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо |
| ош се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па |
| а посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадниц |
| како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, мо |
| е још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n |
| и газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А |
| у, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни с |
| ам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио |
| га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је. |
| леда оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, |
| с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} |
| дице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми |
| брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити О |
| } И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" |
| и седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</ |
| озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изл |
| није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ум |
| p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је |
| баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми |
| шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и сино |
| озденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се |
| ита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Он |
| .{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој с |
| ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кул |
| је ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благода |
| ријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, д |
| е се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује оном |
| упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам призна |
| а дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!... |
| S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сен |
| о, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задре |
| и су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали љу |
| а, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје н |
| гану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и |
| ш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао.. |
| ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здр |
| аш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ов |
| ове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Ј |
| да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљев |
| ици.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија |
| Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Даки |
| ећ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И ј |
| говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, б |
| каква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала |
| >— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачун |
| ече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До |
| а то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова ду |
| а.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и л |
| под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овл |
| мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање ј |
| <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово |
| а изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој в |
| бо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јут |
| ан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, |
| има на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По цело |
| нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прос |
| ула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој |
| лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb |
| ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним |
| } На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је |
| и ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси |
| !{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било! |
| ави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, |
| видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, |
| једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли |
| ша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био |
| о се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p> |
| апазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школо |
| .</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је |
| ина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!... |
| самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгл |
| кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видел |
| видном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У проче |
| } Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето |
| ета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске |
| рно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али |
| орио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једн |
| смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше |
| .</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске |
| опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном |
| пурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас |
| аповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друшт |
| Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе |
| , непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштв |
| А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у |
| , а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног цент |
| ођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} |
| аро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на ј |
| — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} М |
| од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми |
| нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско позд |
| пазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да с |
| о ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставил |
| И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентриса |
| а би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш тол |
| е није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ств |
| свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Б |
| вучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана |
| ју.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се с |
| ин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело |
| ено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S |
| шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивал |
| {S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - пи |
| и разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан |
| — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Б |
| етали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу |
| p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} |
| расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, |
| И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} |
| тња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихва |
| руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! р |
| е у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <p |
| не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека в |
| еда.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на неш |
| .{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p |
| .{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељин |
| ја провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су |
| За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколи |
| и.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, |
| ерије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотав |
| е.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме ист |
| се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта |
| о сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан |
| , Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже |
| поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од |
| " /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба ок |
| ај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу |
| .{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља |
| ости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило |
| {S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени ја |
| шој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи |
| ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} |
| страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова |
| азда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да |
| к њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна |
| час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног |
| о женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да ј |
| p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одсел |
| , то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p |
| ман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— |
| з језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} |
| јатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S |
| а ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој крев |
| И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.< |
| дговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док |
| расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еква |
| а ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— |
| љу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угу |
| а је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — |
| ло жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S |
| не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, до |
| {S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још |
| е двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} |
| <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Ј |
| “ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, |
| ле ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{ |
| ритеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размиле |
| у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није мо |
| рњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95 |
| вадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чи |
| <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар |
| Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!. |
| авог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма |
| на Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писа |
| слите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: |
| дну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви за |
| ко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да |
| уњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{ |
| дина.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност. |
| ман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут. |
| је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — |
| е углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, |
| пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала. |
| ..“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа |
| ...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег |
| Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на луч |
| епам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса и |
| уо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је |
| да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али |
| S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се в |
| о опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо |
| ој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запитк |
| питкује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би |
| ешетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио јед |
| погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> |
| } Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и |
| бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им |
| а, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комш |
| ечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости у |
| замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их |
| ју и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S |
| свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на м |
| — То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари |
| дигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко |
| дни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече |
| с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осме |
| оја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И |
| шетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли т |
| обије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, пр |
| це, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, |
| жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те в |
| је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</ |
| бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му |
| планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће |
| p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда |
| Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S |
| {S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актим |
| есило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Сте |
| обра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш |
| а сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И |
| оћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и |
| урке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја |
| волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госп |
| о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он пови |
| о — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да иде |
| гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије |
| т.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно |
| ивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали |
| сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси на |
| да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет |
| дно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, |
| ло најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде |
| ан сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можем |
| анике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....< |
| ене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну |
| дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним |
| } Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} |
| овори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитат |
| а, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, н |
| ла, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, он |
| ек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— |
| } Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била поз |
| отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочиј |
| муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљ |
| <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S |
| ви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један о |
| мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и |
| шао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, |
| зда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу н |
| бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S |
| ли, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се |
| те, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од само |
| нда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостат |
| пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе |
| шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и |
| ријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више |
| , сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио |
| доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздр |
| њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек |
| о црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, сп |
| ебацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја |
| а нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео ова |
| д се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су |
| {S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ |
| порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{ |
| S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један в |
| ?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим |
| с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватр |
| азда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја с |
| у мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи |
| , те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко л |
| чега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која |
| бро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, |
| оло притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти |
| на така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сун |
| рило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробно |
| х се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и |
| огледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерам |
| {S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви доче |
| урци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас. |
| непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори нека |
| о би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити сл |
| о у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за т |
| е!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на коп |
| ..{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, ре |
| њу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Неср |
| во.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има нек |
| е дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не под |
| — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре |
| ац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омеро |
| у јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам |
| ј женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима не |
| !...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и оп |
| се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиљ |
| у црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу |
| цини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И |
| бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за он |
| пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да г |
| Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — |
| у ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже |
| p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви м |
| тенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није в |
| г другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало |
| ни не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то ј |
| } Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Вид |
| неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тиј |
| руге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — |
| хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S |
| ог шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо |
| о природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишља |
| гњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним злат |
| осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заје |
| у да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а |
| ећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и |
| тране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то |
| лед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Прева |
| створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне н |
| а пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, |
| попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решил |
| петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке |
| те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у ап |
| дног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Бе |
| оспођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу м |
| ију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То |
| му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> к |
| прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем. |
| } Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је |
| е еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што |
| Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’в |
| није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — |
| рави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здра |
| готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се з |
| ника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем |
| нце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — |
| p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ |
| о вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Б |
| >— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не |
| } Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} |
| да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране |
| могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса |
| не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како |
| ећ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила |
| и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, |
| Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта |
| ом Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас |
| приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота м |
| Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила |
| јко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости |
| х топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар |
| дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ва |
| p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па |
| м, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Муста |
| импатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{ |
| ајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обман |
| ша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чи |
| ле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у |
| а нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија ј |
| S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој к |
| на Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Е |
| } Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стад |
| мешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од ј |
| х ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој исприч |
| етана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Т |
| стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипат |
| у <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигд |
| би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да |
| остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p |
| {S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не ум |
| инама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан |
| S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње |
| чанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубо |
| S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год |
| ан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим к |
| ак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — |
| о, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестр |
| ако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом |
| и, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви |
| — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капет |
| не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она |
| е оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га |
| био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <p |
| амна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{ |
| о?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одсед |
| ах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле су |
| одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко |
| За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по |
| мбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледа |
| Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела до |
| ће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило |
| твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није |
| изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд |
| p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одгово |
| газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да |
| зговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од се |
| дију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S |
| мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} |
| највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скоч |
| ца.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше. |
| — А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затв |
| сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се не |
| де и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан |
| е у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Јо |
| , док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „по |
| пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замисл |
| то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} П |
| И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами нос |
| сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не |
| њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, тр |
| су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе |
| ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје ков |
| су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!. |
| гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи гла |
| {S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до |
| и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" |
| и.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља вид |
| ш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се ле |
| се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога с |
| огледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити |
| инуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не |
| "129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет р |
| пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мни |
| амачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узме |
| ти.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и доче |
| како ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми |
| , као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <p |
| омисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретн |
| ст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те кр |
| вио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, б |
| живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видниј |
| ови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n= |
| дар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице |
| убовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за |
| ога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на л |
| и старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај |
| која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш ш |
| нског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цан |
| азда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по ар |
| Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица |
| <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! пре |
| Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој ста |
| јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{ |
| n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они |
| о очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— |
| <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се |
| ес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сва |
| госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане |
| петан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени |
| а.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговор |
| и биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја к |
| , хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да |
| } Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одг |
| Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио д |
| у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, не |
| же.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отиша |
| но дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бо |
| гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p> |
| адост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија т |
| озденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> |
| } Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим |
| а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз |
| се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{ |
| добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вра |
| , поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Ка |
| .{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{ |
| еник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам |
| Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здр |
| заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се |
| која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Ве |
| пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да |
| е патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али |
| мо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још јед |
| . „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живе |
| као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S |
| а ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса јо |
| ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много ме |
| е на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} |
| јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ни |
| а се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, х |
| — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, д |
| ..{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То дв |
| па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одго |
| едан звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!. |
| те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> |
| их груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> |
| ље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пут |
| , да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута |
| учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окр |
| џија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојн |
| то разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обраду |
| Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам |
| мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Ве |
| заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Чи |
| } Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пи |
| едан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја |
| .{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетк |
| то, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} П |
| {S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела |
| во је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта |
| додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким |
| вио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не вид |
| арева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати |
| и се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком д |
| јим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, м |
| Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме |
| и....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живо |
| несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинил |
| — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божа |
| .{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.< |
| А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег |
| ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет |
| ке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима. |
| {S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S |
| црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од н |
| з ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су |
| ....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде |
| чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вра |
| ва три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица |
| је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку рук |
| златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још једа |
| n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали |
| <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИ |
| видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S |
| вног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се |
| руштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду по |
| оман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </ |
| Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: |
| т к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочи |
| је.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, к |
| лаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јес |
| о двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставил |
| мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље! |
| шмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} |
| његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себ |
| ну руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S |
| Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђени |
| Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могл |
| .{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, |
| г села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него |
| м забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле |
| бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које ј |
| тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњ |
| се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослов |
| свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта крене |
| а ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ак |
| доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми н |
| наши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље д |
| уде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и |
| ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно! |
| неш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није виш |
| да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њи |
| отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, |
| да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри |
| хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и |
| учем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>О |
| ског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче |
| > лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Ш |
| примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи |
| лио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у ек |
| их халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе |
| ами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који |
| } Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S |
| ити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарен |
| } Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ак |
| причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" А |
| на 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Б |
| онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви о |
| акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се прес |
| , па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му |
| .{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно. |
| так чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма би |
| а — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам би |
| да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињ |
| аве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јо |
| Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где |
| } Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад |
| апетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао кураж |
| пија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бок |
| вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јаб |
| — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси |
| и о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, |
| се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После с |
| лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се по |
| 253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећа |
| ји пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не |
| а сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи н |
| н варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она уз |
| али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он |
| ако да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми позд |
| у.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n |
| рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у на |
| и из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p |
| осади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше узд |
| } Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само од |
| ст паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, о |
| ет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све |
| рну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седн |
| а само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Докт |
| уховног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља |
| селимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја |
| о воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело к |
| газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им од |
| Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десет |
| а.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да ј |
| у му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <p |
| се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— |
| ешетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно |
| “ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} При |
| улаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче п |
| .{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену уч |
| вро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буд |
| ика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> |
| овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га |
| м Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти |
| ј се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и |
| ах ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за пат |
| Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Б |
| се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне |
| и с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то ње |
| је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно ње |
| дове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахрани |
| де.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно д |
| једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од |
| испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:< |
| ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула |
| {S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном ст |
| зиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе н |
| ога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није |
| .{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И |
| вим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, |
| ишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окр |
| <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, |
| т и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа.... |
| човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врх |
| е.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже |
| света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p |
| <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема |
| ном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Дево |
| ва сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси.. |
| /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, поче |
| а топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небес |
| око девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у д |
| јеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази |
| се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек удари |
| вана муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по ав |
| гана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба но |
| час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слу |
| његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његов |
| плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{ |
| Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељ |
| Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да т |
| сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајућ |
| ворим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, к |
| било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} |
| ко порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које љу |
| ?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад б |
| је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Доб |
| } Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну јед |
| цу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка |
| доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завиј |
| и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекивано |
| о чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.< |
| ним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се нек |
| <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој стр |
| о стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он пол |
| ру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Ш |
| да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле. |
| т —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} К |
| право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно п |
| позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То |
| да.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здра |
| она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p |
| па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћу |
| ад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово п |
| побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— |
| .{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо д |
| Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лиц |
| у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам |
| у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све |
| говорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у шко |
| а.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад забора |
| ити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само д |
| о, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна врем |
| све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја познат |
| лув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} С |
| им и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.< |
| ...{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Х |
| ч од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, ка |
| ерије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пу |
| и — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> |
| о ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је п |
| >Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давн |
| која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размисл |
| гледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} З |
| да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S |
| нило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> |
| , много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо |
| чања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милости |
| ше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} |
| и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа др |
| !{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, им |
| накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако с |
| рац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три |
| он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> |
| и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p |
| " /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без излас |
| ећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео |
| ам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да |
| То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и мој |
| мом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју |
| на на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад. |
| Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом |
| ала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мим |
| беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> |
| вакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, |
| е газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако деси |
| патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте м |
| једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њ |
| ха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Он |
| се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми |
| ају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо виде |
| е видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би с |
| на се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвести |
| И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{ |
| мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио |
| пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, н |
| збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— |
| помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш |
| сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, ч |
| ад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта ч |
| о.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опе |
| е.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себ |
| добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпо |
| у, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад м |
| >— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Н |
| су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; |
| S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} |
| испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глав |
| вали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ |
| је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа п |
| .{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као |
| жбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци наг |
| видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, как |
| ш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађ |
| у по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их дол |
| м?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отвор |
| живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више |
| >И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е |
| вамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва м |
| неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на |
| едан на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па |
| ек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет |
| у.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и |
| ку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везан |
| ћи, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Бо |
| убовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се |
| — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су |
| скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати |
| би говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... по |
| а Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у |
| то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати з |
| у и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не в |
| с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па |
| би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће |
| а ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај |
| сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш |
| сли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S |
| о, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> < |
| ш за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном с |
| а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!. |
| ио уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први у |
| Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И в |
| на румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту |
| шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше |
| онац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, |
| ленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и боко |
| е лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она бо |
| оја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала |
| ивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетано |
| а детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пла |
| ог беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи |
| <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне |
| Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мо |
| е, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима с |
| мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је б |
| га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} О |
| ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се |
| о до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговор |
| ше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке сти |
| ште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} О |
| у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, сан |
| е, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узро |
| бе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, |
| петан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апса |
| ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори |
| н дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отво |
| ! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано м |
| !...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им пода |
| клати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са |
| осна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на |
| је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут |
| ion" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко заку |
| рњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добр |
| о главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} |
| м: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајо |
| се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. |
| лако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је с |
| >— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone un |
| у по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо оз |
| зали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу |
| и је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд |
| ло оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сара |
| . — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и н |
| >— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећ |
| и. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче |
| на.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дох |
| ко, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад н |
| кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима |
| ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу н |
| Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сет |
| <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S |
| S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које бе |
| нији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И с |
| викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочеп |
| Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је |
| м:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти |
| скуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, ко |
| се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици |
| } Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика |
| а дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси |
| ли Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у |
| ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети с |
| ! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</ |
| а Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не веру |
| авоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div |
| вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављени |
| Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је |
| одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима |
| окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што ј |
| очело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђош |
| че.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој |
| {S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењац |
| е прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type=" |
| } Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{ |
| бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да |
| инови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви д |
| и.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији |
| Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам с |
| а Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку |
| био моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у |
| емо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом ок |
| сар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" / |
| кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад д |
| ретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео са |
| ј га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је р |
| , турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па |
| ањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опе |
| ном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао са |
| ш неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута |
| д ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{ |
| јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо н |
| отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак |
| по је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} |
| p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам |
| х је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну |
| сечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш теш |
| <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрет |
| н ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сат |
| Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас |
| аопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је јо |
| ?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n= |
| : „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану. |
| тео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{ |
| <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе по |
| , но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полициј |
| ети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дри |
| >— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на кра |
| тлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње р |
| крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа жи |
| ки преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући |
| а врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из |
| сана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча |
| смо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само |
| а свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном |
| е с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах |
| нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали про |
| оје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни |
| то га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три гл |
| од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновски |
| м чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свиј |
| ршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет види |
| и само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни |
| p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="sub |
| чи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, |
| густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже |
| здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— |
| p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш |
| градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{ |
| ати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам |
| спођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми каз |
| несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја пр |
| о толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где |
| увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села! |
| писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђ |
| одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана |
| прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружит |
| } Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове пр |
| ао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} |
| ућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} |
| кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби |
| /p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Ми |
| валих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— |
| оведати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво |
| пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па |
| а? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ј |
| е вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо |
| во....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо |
| на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и н |
| оздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену руме |
| ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узв |
| аком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чел |
| !...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити сво |
| } И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовск |
| и тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а |
| а сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство |
| у, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаре |
| ти, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим |
| е <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао |
| аду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све.. |
| и му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се |
| ри.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једна |
| pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, |
| тавио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред |
| .{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео |
| Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа дел |
| И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он |
| и то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан |
| , па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, |
| мо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каз |
| мамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех |
| карили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не веру |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра |
| јутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видје |
| мо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S |
| јепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је т |
| ику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на |
| иком, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин о |
| десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очиј |
| ко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама рас |
| Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Ве |
| тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада за |
| : а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, |
| ом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим другов |
| ечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи. |
| ојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Ш |
| орена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, пра |
| доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је п |
| о свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа рук |
| ина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим з |
| етан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, к |
| укуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и пра |
| тни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане |
| оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не |
| остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.< |
| знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме по |
| S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он м |
| , а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — |
| диш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букв |
| пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже р |
| о на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Ка |
| ар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира би |
| <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног пр |
| } Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег отк |
| то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде. |
| не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљива |
| куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... |
| атија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми сам |
| и ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, пр |
| и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{ |
| о је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзи |
| он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован ф |
| вим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још |
| " /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, |
| кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме |
| .{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг ск |
| е буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док |
| врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао пр |
| слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих пре |
| замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једн |
| и и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само |
| оје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, ка |
| им сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да |
| о сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну ру |
| што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели |
| ле дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом свој |
| рих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено |
| "26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од |
| нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сус |
| .{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места |
| ло казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тоз |
| плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: |
| ор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се су |
| дан за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих зн |
| ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи не |
| неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се |
| , како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена |
| а искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска |
| } Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не мо |
| и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све б |
| вчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Ч |
| њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се уми |
| тима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у |
| јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако |
| {S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о им |
| а лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о |
| ко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, |
| коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p |
| за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у н |
| ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га |
| и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верују |
| како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| д златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарени |
| е моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на |
| рбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих какту |
| "135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидн |
| наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пук |
| танова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали |
| сман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је |
| ла једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљ |
| пет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а |
| ом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овом |
| не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n=" |
| p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се |
| гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам |
| је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, |
| о не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана ј |
| шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној... |
| е ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} |
| Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држа |
| >Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубо |
| — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да в |
| Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често |
| <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово расту |
| к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста су |
| не мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје ма |
| добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Де |
| у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И |
| а.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ов |
| /p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{ |
| о, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И |
| војој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сла |
| НОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕН |
| одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као п |
| живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово з |
| реплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Дак |
| ије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> |
| у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању ид |
| се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што н |
| те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас |
| ођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи |
| енова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Ми |
| {S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и |
| S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно |
| ашно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност |
| ном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш |
| нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу |
| земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве |
| материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје о |
| материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто |
| дина хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непро |
| урци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи |
| p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је |
| и.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељини |
| bSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко |
| је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> |
| јевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској рај |
| „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је т |
| о сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p |
| страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су |
| је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склоп |
| и је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктор |
| их јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; |
| о читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше |
| <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и |
| ежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је ст |
| се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб |
| од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро |
| па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано |
| ерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапо |
| S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{ |
| ери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остал |
| ред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме ј |
| д нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођиц |
| очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто го |
| погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу. |
| е дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газд |
| рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви че |
| ко му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи |
| о на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb |
| кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрљ |
| нула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесн |
| вским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сен |
| ево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, ов |
| дох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало |
| е забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSec |
| и и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати нек |
| ру се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком п |
| редадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као др |
| а осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као |
| мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Из |
| <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те са |
| као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на пр |
| поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, |
| није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на вр |
| качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Св |
| на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар |
| кољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb |
| {S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био о |
| ан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај соб |
| их стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепрша |
| куне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, е |
| да <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овак |
| Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S |
| једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом |
| нска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да бех |
| нику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беш |
| Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p |
| ад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у |
| ли.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за су |
| и.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ |
| доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А |
| дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је |
| ја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширен |
| лава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога В |
| ла вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред поче |
| ати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му гово |
| лица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Сла |
| ијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} О |
| је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно |
| n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, м |
| нути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} |
| гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим |
| ене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{ |
| ше густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на |
| речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по не |
| , да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немач |
| ом врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди д |
| се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а н |
| нда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{ |
| упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су и |
| n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чар |
| сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огле |
| Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благ |
| ам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све |
| причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један |
| друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен К |
| брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани сту |
| и не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли с |
| т до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу |
| врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се ди |
| анина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </ |
| главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса |
| n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чу |
| ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност |
| епомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244 |
| /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} Пос |
| бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{ |
| —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тих |
| ет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже г |
| м, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срц |
| вукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уј |
| у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} |
| по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима иш |
| S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Вељ |
| ече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири год |
| је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја и |
| прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а ле |
| за мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска |
| мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала б |
| та на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био са |
| испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S |
| жала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упит |
| с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли |
| , па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мал |
| Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, а |
| успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.< |
| , кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубич |
| једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узе |
| /p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим ма |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу |
| ом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један гороста |
| тини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасо |
| S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусрето |
| у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним |
| <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па |
| као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!. |
| и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.< |
| овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе п |
| ова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И |
| ена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, ус |
| ирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Мо |
| и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће |
| она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, |
| ући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се |
| {S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} |
| отови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добр |
| код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обре |
| душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја б |
| ети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко! |
| ом у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да н |
| ано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој |
| ча Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, в |
| ре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ј |
| роћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким |
| Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се |
| Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n= |
| } Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} Н |
| ати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су |
| смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, н |
| пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину |
| не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њис |
| и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по |
| вде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме |
| олако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, |
| , да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко |
| а и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</ |
| p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мо |
| у.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа |
| .</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрач |
| г да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP1893 |
| b n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се и |
| S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар |
| ац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим |
| о би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевер |
| ан би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је |
| али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе п |
| ти?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не |
| риз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим дру |
| размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена |
| n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он |
| /p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о |
| наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p> |
| онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„ |
| вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу |
| остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше м |
| латом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чис |
| да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђав |
| а створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не |
| пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не |
| сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало |
| мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме б |
| ла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе злат |
| што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S |
| знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђа |
| во благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} |
| мирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо |
| ата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> |
| ‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испри |
| ћама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили |
| ела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде |
| 46" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће и |
| {S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом с |
| а и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље |
| ле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам |
| сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора |
| терија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, |
| ика Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и |
| ремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете је |
| сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости |
| а ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико |
| останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не |
| не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у пок |
| ијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> |
| а, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не з |
| ај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запаз |
| вљало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин |
| ; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишић |
| затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш |
| г срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, |
| жице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу ј |
| S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кн |
| ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му |
| тра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок з |
| све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није |
| S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S |
| !!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} |
| он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто |
| stone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала п |
| , а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем д |
| >— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} |
| аш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су |
| је. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се хр |
| ам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај |
| ога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико кри |
| да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ћ |
| Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. |
| аморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“ |
| кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они по |
| Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно |
| ли му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранц |
| ретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, о |
| и се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посл |
| коле, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да к |
| ећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по он |
| ром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, сина |
| се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви н |
| мо да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу иш |
| деш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{ |
| има беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми ба |
| се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе |
| Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А |
| ке видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге з |
| њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се |
| вучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза |
| на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њ |
| сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отворен |
| S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чу |
| назију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се |
| и.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем по |
| ја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну ни |
| а и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванч |
| тогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда пошто |
| та сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да ш |
| сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — ку |
| јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајм |
| мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми |
| ерију ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и матери |
| она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — к |
| висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а |
| ледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројаха |
| мео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, с |
| {S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ру |
| д?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, |
| е, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!. |
| он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило у |
| Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type |
| било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, б |
| викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} С |
| ection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе |
| nit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу |
| > <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који |
| био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати |
| га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е |
| ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобо |
| а-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли ка |
| век ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле |
| а потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трж |
| м.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, он |
| ...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{ |
| ку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо.... |
| а.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво са |
| повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељи |
| као на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Ш |
| гло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам |
| му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко |
| S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с |
| епо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебек |
| ач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш |
| дговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен ј |
| ле планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипај |
| шком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој зана |
| џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних у |
| ји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рек |
| ова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије с |
| г.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, исти |
| же.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила |
| ао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом |
| оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о |
| душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није ис |
| е и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, |
| } Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и разва |
| <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потрош |
| ћи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља |
| сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у |
| доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он |
| тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у |
| кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" |
| шта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше |
| црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!. |
| лик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о тав |
| S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна |
| нела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, та |
| их леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслу |
| ло би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не б |
| ља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се |
| пчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће |
| адију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојк |
| ећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање |
| Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио ниса |
| ајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима н |
| а сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} |
| S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} |
| бљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом |
| веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да |
| рапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="1 |
| ли, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али |
| {S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати пој |
| } И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбаруше |
| о.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ј |
| S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} Д |
| су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S |
| ише потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи |
| би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдариц |
| де, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! реч |
| резана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p> |
| и оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, |
| реда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту |
| да преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто |
| Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих |
| p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се дол |
| могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, о |
| главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмури |
| крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар с |
| ах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <di |
| и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> |
| ри, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по |
| S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он во |
| , рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</ |
| сала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, |
| вика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола уп |
| мо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мис |
| мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљ |
| прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби |
| уше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широ |
| болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зе |
| ао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој |
| као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} |
| руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— М |
| лели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да нераз |
| адоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се |
| ена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће |
| гли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="cha |
| х зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга |
| јтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — |
| ната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p |
| ом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и н |
| себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, |
| око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о вре |
| ица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{ |
| каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клиц |
| : сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није при |
| ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S |
| траве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда |
| а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, д |
| ах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног тв |
| добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те з |
| оста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од |
| окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини |
| казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и зва |
| д куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} |
| рану?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пелад |
| е моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
| аво, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини јо |
| и пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а |
| S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекн |
| и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставит |
| влија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему с |
| гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: |
| већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} С |
| га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, л |
| по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, |
| воме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, |
| <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је |
| акне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља |
| ором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:< |
| ортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијано |
| p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Веч |
| рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочи |
| отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са |
| смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да |
| Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="1 |
| Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У |
| one unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан св |
| реперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type= |
| те!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да |
| аравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био располож |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и неш |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одл |
| ило у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила |
| S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу |
| на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не пр |
| S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} К |
| ар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Ста |
| ="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два |
| ка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На ње |
| оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Д |
| као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо |
| ад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Сп |
| је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, од |
| о у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко н |
| ре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је |
| у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су |
| о Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{ |
| ово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мрт |
| могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} |
| че декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је |
| а ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milesto |
| тавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="223" / |
| мана и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго нагове |
| у материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и м |
| аваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај уз |
| ечено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало дон |
| а здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N |
| у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и а |
| х делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p |
| учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није |
| оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{ |
| Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан |
| ..{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да |
| што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убит |
| ша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије л |
| тавио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човек |
| срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се |
| —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном њег |
| свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зн |
| хну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, |
| одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било п |
| ју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да изв |
| тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвес |
| алећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се ок |
| не, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече |
| , понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Д |
| је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурн |
| оробиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја |
| тите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. |
| оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се ј |
| ли као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам |
| оље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послуш |
| агрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} |
| кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи |
| тање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, |
| вору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде |
| а са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад пр |
| обом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало о |
| учен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да ј |
| Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар |
| еше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити оса |
| итај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини м |
| иша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотин |
| е скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{ |
| сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с |
| {S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, вл |
| ене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми ср |
| </p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и неш |
| умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много л |
| м газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — к |
| а ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим |
| н виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта |
| } Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не сме |
| И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи |
| своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вил |
| старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да м |
| иђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с ј |
| ко трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се |
| ије више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о.. |
| ле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| о су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} |
| да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и |
| говац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме поло |
| ше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> < |
| <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио |
| >У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну |
| а старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p |
| води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на |
| видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па н |
| , а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— |
| рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Рокс |
| >Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p |
| оговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се бе |
| гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало |
| у носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде при |
| доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Как |
| S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана |
| о на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — |
| огледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и |
| ма.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што |
| прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме с |
| аш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао |
| ком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела бо |
| пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринт |
| ни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало |
| Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго ор |
| ам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плак |
| а?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У ко |
| а лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни |
| ен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити с |
| ху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кре |
| е коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече: |
| обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак |
| " /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под |
| пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина ш |
| зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" |
| атио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{ |
| умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо |
| } Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помис |
| > <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се |
| о довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџба |
| ао мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?! |
| шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке |
| ришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној ци |
| цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како |
| око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне пр |
| и у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не п |
| кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрв |
| рам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под нос |
| дином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола б |
| {S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ п |
| не и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним |
| она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој |
| им снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, |
| ..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретањ |
| значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно |
| ане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског испо |
| ти човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнет |
| Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је |
| омчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњи |
| је; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то |
| , са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела |
| малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата по |
| кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча. |
| дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука |
| е, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда М |
| жи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" |
| ођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадр |
| д је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет |
| е у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у кос |
| н, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" |
| ини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубови |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане. |
| валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабу |
| оје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на ова |
| ..{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кр |
| се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено сво |
| ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> < |
| вице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као нож |
| човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и |
| 34_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам |
| } Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој к |
| ти — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас |
| у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело бе |
| његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{ |
| е у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре н |
| е, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два |
| се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два п |
| рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече |
| гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло б |
| то видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо н |
| наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи |
| н му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека |
| је.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n |
| и ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор |
| така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од ј |
| Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А а |
| ?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном |
| ом створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone un |
| бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се |
| се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој |
| у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја т |
| страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви с |
| азведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бог |
| {S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата... |
| ураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а |
| {S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако реч |
| и плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеко |
| треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосл |
| } Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затва |
| е.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> < |
| врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира ср |
| н!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најт |
| е брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо |
| аде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S |
| ао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред |
| де нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека ос |
| ила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је р |
| ва некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема св |
| ђем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде. |
| е да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се |
| е брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p |
| ана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се мног |
| пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни |
| {S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче |
| и се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави |
| чи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection |
| о преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и о |
| . Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога |
| кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се па |
| е <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, |
| ам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Н |
| {S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби |
| ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p> |
| — Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, разв |
| доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадов |
| а, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на ц |
| ле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види к |
| а у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — |
| е упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих у |
| е пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} |
| а где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> < |
| пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, |
| т мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде |
| илима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсел |
| еко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хла |
| ка сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог све |
| и је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећа |
| ма, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепа |
| 239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Докто |
| ешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!... |
| тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седа |
| ромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у м |
| е беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросис |
| ађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало о |
| и и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само |
| леда, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа п |
| о.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху оста |
| ајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математ |
| на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст.. |
| и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> < |
| } Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Бе |
| ја, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за |
| Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године ст |
| рене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут не |
| {S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четир |
| а смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у |
| та.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно |
| рто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један |
| лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> |
| о мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почн |
| рњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука н |
| и вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док |
| } Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима |
| отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни удар |
| се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="11 |
| био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио сво |
| Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући |
| Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „ |
| а!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> |
| стри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била |
| ју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капет |
| е за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране |
| ени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и |
| ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио |
| ет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче |
| >Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га |
| била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко |
| ам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима бил |
| погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао |
| ..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и чес |
| еднако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} |
| Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! р |
| онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни |
| од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти т |
| нај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и |
| мо се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, |
| ој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три п |
| ..{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну |
| „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окре |
| акиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, м |
| нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било п |
| де газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би |
| јде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, с |
| љачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој бр |
| синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напуни |
| о је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S |
| абет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице |
| да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчуп |
| ого би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} |
| не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим |
| да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпо |
| о наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо рад |
| сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" |
| х по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су |
| S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!.. |
| ано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од |
| пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно ст |
| о ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Ве |
| двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта |
| {S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу |
| {S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он на |
| анића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш |
| бринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у к |
| си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љ |
| као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> |
| ути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ |
| ас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу |
| мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица п |
| ља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиш |
| о су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Ве |
| онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту |
| етаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. |
| ком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни наји |
| е успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збу |
| е препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, од |
| се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p |
| нда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле |
| гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече го |
| аћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води |
| S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор |
| и рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој ма |
| ику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и д |
| газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали |
| Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ам |
| аже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими |
| е до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не зн |
| } Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</ |
| помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- |
| о, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зл |
| но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p> |
| Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му |
| вини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубови |
| ледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, |
| >— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно рад |
| конију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> < |
| ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шче |
| ти за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} |
| цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Да |
| ш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гав |
| ли она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зн |
| е да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлач |
| чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је помер |
| оје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} |
| ли.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пив |
| као:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" |
| као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, |
| тан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} |
| а чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сес |
| , да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с нек |
| {S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити |
| ути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S |
| а има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станем |
| и за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је |
| му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И о |
| > <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако |
| 30" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit=" |
| <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам н |
| ....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{ |
| окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну |
| се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Мно |
| ’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p |
| <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио.. |
| ече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} |
| ори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали... |
| белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је п |
| И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом. |
| ве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне пак |
| пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осве |
| о, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рање |
| ти Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошап |
| овију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим с |
| ељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах зве |
| ва рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре ни |
| кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
| ити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново р |
| Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш д |
| >— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хт |
| /p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, д |
| неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламт |
| ну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком |
| мо тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и |
| рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога |
| чекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они |
| Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали |
| е свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степан |
| и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — |
| нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кула |
| ли, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа |
| сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ |
| о се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас |
| ледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и ра |
| Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића |
| а збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову т |
| ..{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ р |
| је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те н |
| и доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То |
| — Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не глед |
| ало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> |
| и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расут |
| велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима доче |
| че се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила |
| ролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјај |
| вестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још з |
| су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али как |
| , који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, |
| сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му п |
| >— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну |
| то застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојо |
| и одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати |
| о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне |
| и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама р |
| вима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одис |
| а, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај |
| некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија |
| м не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душ |
| аш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се |
| p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32 |
| много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} А |
| а, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Х |
| рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њих |
| Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Оп |
| је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, |
| ад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је |
| Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обр |
| > <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...< |
| три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом че |
| брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли на |
| ад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, |
| е, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не |
| кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је дв |
| да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, ш |
| >— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Икон |
| војче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Је |
| ви и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиш |
| Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш |
| ан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час |
| ооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> |
| нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као глад |
| нт.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији. |
| имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</ |
| , несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било ста |
| шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p> |
| номе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми |
| е, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном р |
| сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{ |
| ца.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од ко |
| ећ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, |
| учили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопа |
| на</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А |
| си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> |
| нији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов о |
| Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} |
| косте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напред |
| зати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас послед |
| емојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви др |
| обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, |
| сни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођ |
| укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној |
| S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> < |
| м чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила он |
| да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само |
| јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и млад |
| и у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и г |
| де преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брат |
| мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш н |
| ечи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора јо |
| тво; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, |
| жи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је п |
| {S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, |
| p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шт |
| <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала |
| пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} У |
| и га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић |
| на.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— |
| ј ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не ку |
| мућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с |
| сма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?.. |
| {S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А д |
| ина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{ |
| о, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео |
| е очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Не |
| а мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило. |
| отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога |
| {S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; б |
| ледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закора |
| ам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једн |
| Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва мог |
| растом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи |
| . — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зел |
| сна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} З |
| ба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је |
| тије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, |
| ко? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовет |
| тов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ у |
| своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом |
| о већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, |
| с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви |
| .{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва |
| јити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, |
| ТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5 |
| двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Да |
| два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не |
| ади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Ка |
| Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо пр |
| арено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А ка |
| По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први ло |
| } Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио |
| сну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, |
| зимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, |
| салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и |
| ар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надо |
| и су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </d |
| грлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Р |
| ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на завет |
| рост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов.... |
| камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски в |
| ао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и т |
| се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће г |
| га ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Сте |
| >— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хва |
| Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и та |
| е наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одис |
| /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госп |
| </p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старц |
| наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава |
| /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало п |
| .{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Њего |
| х, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте ко |
| нај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} |
| Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати не |
| ну и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка у |
| е скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али нека |
| и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови раставља |
| са десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти |
| , гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, |
| идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита |
| ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам ј |
| сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да о |
| рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?! |
| узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, оди |
| капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} |
| , а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми мук |
| виђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти п |
| па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубис |
| , пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра |
| рено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави |
| !...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена.. |
| Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Р |
| а што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И ј |
| S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна |
| слио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{ |
| ве до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља з |
| на, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она н |
| ут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Гд |
| било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је |
| } Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаниц |
| Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навија |
| их прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, |
| ој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшини |
| >Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми с |
| дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси |
| зо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} |
| читај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, |
| >— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</ |
| у промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака |
| Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. < |
| идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он |
| Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али |
| емаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.< |
| Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Т |
| покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али |
| с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме ј |
| капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове пр |
| сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у |
| ају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поре |
| да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубов |
| су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> |
| руго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба ј |
| на од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је |
| онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче нек |
| ар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небро |
| о би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| е.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="sub |
| сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени и |
| а дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природ |
| смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика < |
| иријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави |
| иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо |
| : </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} |
| а <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, |
| помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по ар |
| ли кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држ |
| је пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима грави |
| и један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, п |
| ћом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ј |
| је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“< |
| жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} |
| авало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога |
| електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све |
| у читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учи |
| заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по |
| то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпо |
| мен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, неш |
| буни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег р |
| Section" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примак |
| ..</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која |
| — Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се уч |
| <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три |
| Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква ва |
| азну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капе |
| у опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам под |
| ли оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје цен |
| та нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има |
| , синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n= |
| Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она |
| се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — |
| почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</ |
| у....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она |
| е, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски прелив |
| и....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је са |
| в на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} |
| на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га |
| о обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то јед |
| днем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а |
| да рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи |
| рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газд |
| <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</ |
| ка остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су мој |
| време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.< |
| .{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац |
| господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} |
| су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта не |
| лошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:< |
| лених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле р |
| ешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим |
| ког језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у |
| та; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога |
| Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти |
| а,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа |
| у.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам см |
| p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни сед |
| вим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће |
| } Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем |
| да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} |
| } Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова |
| г масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како |
| кад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, |
| у раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на |
| ало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у јед |
| а пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те |
| то је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{ |
| ог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{ |
| <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињ |
| инули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрост |
| станем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман |
| и опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из пр |
| ва је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива |
| х јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас за |
| и.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како нека |
| ј весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем |
| Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговара |
| бре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S |
| ине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се п |
| До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља< |
| > <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој |
| тите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном м |
| какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, |
| и, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао |
| ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Он |
| тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па с |
| </p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!. |
| ошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, пре |
| али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи |
| ак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних ин |
| озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на к |
| пазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то знач |
| >Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погле |
| а Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не с |
| буђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} |
| ушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу д |
| лу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хо |
| их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је |
| чем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али |
| е не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де |
| , ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требал |
| чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгу |
| веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву |
| е, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје зна |
| олетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не запл |
| Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми |
| ји, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој по |
| } Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш д |
| <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p> |
| ote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и м |
| ако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушат |
| ас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса< |
| ђо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одре |
| , окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало |
| ха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зеле |
| ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и памет |
| зневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврд |
| или да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара цел |
| брих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У В |
| на Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турц |
| ажара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребово |
| и од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не ос |
| а кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити |
| има рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите |
| <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> < |
| p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} К |
| и Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију |
| Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босн |
| рић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с н |
| зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и |
| да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, |
| о ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— З |
| премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{ |
| о токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још |
| ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер |
| >— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зо |
| је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си |
| по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега |
| и спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну ти |
| чех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газ |
| капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се |
| мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора |
| аци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови |
| амо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ј |
| мљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рс |
| но из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни |
| који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!.. |
| о „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Сре |
| <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми |
| итах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра н |
| мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раниј |
| ам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и ук |
| почети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам |
| а му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} |
| онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну и |
| и.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без |
| и, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!.. |
| кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи не |
| је требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: |
| ту; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару најв |
| иноћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има |
| твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p |
| сли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу виде |
| што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајск |
| небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x |
| д? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда |
| и?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S |
| н по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126 |
| а себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти |
| гледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S |
| о — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновц |
| а.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S |
| нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим н |
| частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једн |
| она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех |
| нуло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, |
| авитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Мил |
| } И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздрави |
| а се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Ст |
| тити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њег |
| о, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо |
| за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он |
| наха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле |
| p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете |
| нако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Не |
| м попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј |
| овао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S |
| могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{ |
| та би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, |
| прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве |
| их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{ |
| у другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно |
| трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</ |
| с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао |
| ве добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— |
| одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуч |
| м пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича |
| видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим ско |
| а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одгов |
| абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча |
| јеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја |
| ва вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил |
| е речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб са |
| важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Д |
| си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, закл |
| а Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цур |
| p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— В |
| викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарско |
| е, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је би |
| раг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко са |
| газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газд |
| арам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а он |
| .{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казал |
| чи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И |
| 156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сањ |
| олници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</ |
| А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?! |
| ...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте |
| од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар н |
| p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би с |
| сам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме и |
| !{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете |
| pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђ |
| ад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Се |
| иста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{ |
| не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разум |
| ко би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi |
| и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и |
| опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ва |
| моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује... |
| очека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} |
| од, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовал |
| и Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас |
| нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви |
| ед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос |
| била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — мож |
| : шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не |
| ј кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је наша |
| ољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а м |
| } Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи |
| о од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Х |
| p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се |
| ?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос реч |
| нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А са |
| енути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као шт |
| промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито |
| еимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима |
| игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погле |
| {S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи н |
| — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагор |
| Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га |
| у смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лу |
| ија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио. |
| ав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов с |
| имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на ово |
| арикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим |
| а сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним весел |
| ме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим |
| месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше |
| виђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарч |
| пазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче, |
| заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до вели |
| еру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А |
| а.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан стр |
| о ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није |
| аве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходни |
| е Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Ал |
| {S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{ |
| , али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем. |
| {S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је |
| .{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лу |
| је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао |
| ану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не |
| Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му |
| е неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он |
| не три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме ј |
| ча Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја |
| ца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево |
| видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради |
| е капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да п |
| а Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" / |
| о сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте о |
| о!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо |
| ћи ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чич |
| ви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим оп |
| који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи |
| гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим врат |
| веземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага ки |
| ао што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} |
| /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражи |
| вијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим |
| поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се ок |
| !...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су |
| мо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела св |
| видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не |
| Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да |
| {S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси. |
| брих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шт |
| море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш |
| уштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда |
| у.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога |
| наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила |
| ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сети |
| је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала. |
| то и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дан |
| да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се |
| бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зе |
| ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазев |
| каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним са |
| коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и |
| ије било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Ле |
| S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и |
| амо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли |
| снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да |
| а-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} |
| о зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замисли |
| а је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Ме |
| а опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватил |
| ра да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да |
| кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно из |
| овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад |
| ало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ пола |
| ошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У В |
| , или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква |
| Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах |
| па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери |
| ња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је |
| ка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа б |
| до.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све.. |
| о у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <m |
| ажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Ми |
| му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак |
| а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чу |
| е оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не |
| ди, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилази |
| цо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да |
| ј чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где |
| Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растуж |
| Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледо |
| та, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те |
| ама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> |
| а јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, |
| ешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ сам |
| е руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, |
| , опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низ |
| ?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен |
| <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па |
| ој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо |
| ено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она за |
| анастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.< |
| ерило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и п |
| ни, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и д |
| n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> |
| е само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb |
| брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, |
| воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у |
| стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата |
| га величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде н |
| м те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме |
| велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</ |
| се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад с |
| а Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављ |
| писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекн |
| вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка |
| м.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Је |
| најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем |
| овдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало |
| ашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљени |
| тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’ |
| >— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мут |
| а се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је. |
| чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, ка |
| о је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — |
| {S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође |
| м.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад за |
| ио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о т |
| Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се ре |
| еко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спр |
| упа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без |
| Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} |
| Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово |
| >— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Јаб |
| it="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога |
| —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, к |
| е иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком т |
| е доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко ч |
| не зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она |
| } Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И |
| Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш |
| не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледа |
| у је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} |
| лски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> |
| да онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно |
| дној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду |
| Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорит |
| ање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени св |
| не и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад |
| ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А |
| /p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божј |
| х ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи |
| а?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Б |
| ..{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој б |
| ....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је |
| ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то |
| е главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љ |
| ле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} |
| е да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{ |
| ла, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресл |
| , онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писм |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без реч |
| — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> |
| ду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме |
| ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам |
| естра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио |
| газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" |
| упња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} |
| му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе ј |
| ени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала мил |
| ој души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, з |
| лавом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> < |
| та....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде |
| у каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — |
| — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— |
| што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: |
| одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би в |
| а сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према ме |
| , то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, |
| ection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошета |
| /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе |
| ле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак над |
| горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку |
| сиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказива |
| Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођ |
| је.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре. |
| гнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће |
| ло, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и |
| е.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам в |
| <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о оном |
| како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срет |
| тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла н |
| ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рај |
| онија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна |
| помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да |
| ма љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулк |
| би ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а пр |
| кса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала |
| зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савл |
| ђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша на |
| воје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и |
| ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ Посл |
| рема Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души р |
| Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошл |
| не аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа |
| ра свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако |
| ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, |
| } Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми |
| а завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И В |
| сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображават |
| ...</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, д |
| , ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — |
| шем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем и |
| жала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да |
| т нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушак |
| у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их |
| /head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} |
| ви пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супар |
| хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му |
| лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!... |
| огата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S |
| ема Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандин |
| </p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опа |
| учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хте |
| им газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} М |
| е он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на |
| <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone |
| ....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе |
| ју стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она г |
| а другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадо |
| питати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не |
| е прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} О |
| ! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као |
| /p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, |
| двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога |
| ан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — вик |
| Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо |
| е — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела |
| не обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке пром |
| проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Је |
| ли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама |
| ас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} |
| сподине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити |
| ебао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у неко |
| ашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких узда |
| се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....< |
| а све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га |
| аки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес |
| воје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је с |
| у ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију сев |
| Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ |
| пан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја |
| збора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болн |
| о доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абер |
| јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, |
| страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет |
| и полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S |
| P18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећн |
| ак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разве |
| едала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово п |
| ј.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј с |
| заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А он |
| знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову мл |
| лао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а др |
| по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ј |
| ...{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се ре |
| кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с је |
| днесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цепт |
| ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти |
| тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се |
| осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи |
| И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — |
| Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље. |
| Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} |
| е сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачк |
| — Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погле |
| е онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, |
| а нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао |
| ика.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну |
| оји ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <p |
| } Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{ |
| вилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</ |
| чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој ту |
| нак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све |
| подском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила весе |
| Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им рец |
| атоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гуд |
| очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дува |
| кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но |
| лу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај мал |
| некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Пог |
| ујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да |
| и лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легиј |
| .{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојо |
| два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов |
| иних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то |
| n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} |
| мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за држав |
| онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у |
| зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се |
| у може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоу |
| Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— |
| х да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и он |
| — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах |
| приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао |
| како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали. |
| н.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="su |
| дак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом р |
| ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена |
| оходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући свој |
| ебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> |
| Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пр |
| та тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али |
| та чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре зна |
| ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и |
| е као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше. |
| она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојки |
| ладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се |
| од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијм |
| оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18 |
| Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га как |
| и је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе |
| ом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамот |
| bSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадо |
| , то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањ |
| сом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у |
| си.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не |
| лашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од |
| Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а гла |
| Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме. |
| кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво б |
| мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> |
| ио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог д |
| ка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{ |
| онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему |
| е, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се неш |
| и не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми т |
| речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, |
| и ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала ј |
| су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из ка |
| љуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из |
| има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није ч |
| образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим докто |
| pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као |
| еким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света |
| отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} |
| ише Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као д |
| а свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми |
| ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34" / |
| рану.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у г |
| ле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесно |
| мо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> |
| озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га |
| <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су |
| променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, |
| да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва |
| трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, д |
| врљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра |
| х.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим |
| е као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим |
| , опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игума |
| притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и о |
| хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотав |
| рганизам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле о |
| о пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па ста |
| иђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Ка |
| вадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бел |
| Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А ње |
| и дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође |
| се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се |
| виње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Бог |
| етку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један |
| а, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати. |
| епроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакв |
| ећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједн |
| док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поно |
| .{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили |
| тнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се |
| ра.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> < |
| ="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари пр |
| атрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам |
| ра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесен |
| 8** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се |
| лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти |
| ...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро свако |
| за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} |
| јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је д |
| ла.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| бак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у ст |
| могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова пи |
| <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одгов |
| стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би с |
| крену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати гру |
| опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнуре |
| те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им |
| смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им |
| оз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у ка |
| олико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет лег |
| крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да помен |
| , кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро |
| вању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало он |
| амо пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од соко |
| верити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да |
| днако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци |
| с упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове |
| мени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголас |
| сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, реч |
| ако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на |
| } О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распу |
| , два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цич |
| е окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи |
| олеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један |
| се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао |
| повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао |
| ој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима |
| <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала |
| рну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји смете |
| док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац |
| У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он |
| свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго |
| дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће |
| црташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика иза |
| Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо о |
| p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фериј |
| не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни ве |
| дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о. |
| !{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извади |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изг |
| а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од н |
| нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и С |
| јединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а нек |
| зети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из |
| узме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добр |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те |
| у да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Мно |
| свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</ |
| зда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — је |
| пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне н |
| роз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Н |
| е ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од |
| еш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и п |
| нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из при |
| — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, |
| их смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у пр |
| ection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене |
| оградски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и |
| е беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На вр |
| S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Ск |
| почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у |
| хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крешт |
| Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, прел |
| енске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У св |
| а ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан полас |
| ца окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свејед |
| арко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провесел |
| ј зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје при |
| , вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће |
| , вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет |
| вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И |
| вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> |
| {S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра |
| {S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра |
| а?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је п |
| на мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је оча |
| се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| гада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n=" |
| у нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, |
| и икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, |
| друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, |
| очетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, |
| етка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, |
| II</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка забора |
| иљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде је |
| бре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака п |
| ити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га ј |
| > црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен |
| нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{ |
| па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне |
| е само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} |
| сто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мис |
| и ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она |
| мо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јо |
| аст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} |
| свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незго |
| у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена.... |
| да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избиј |
| даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> < |
| сле оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој м |
| ођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— |
| <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећет |
| децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема с |
| и и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да по |
| pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш обо |
| сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> |
| его да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љуб |
| слати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="1 |
| </p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на |
| д’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Превари |
| огледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја |
| ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро! |
| мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље ј |
| суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек |
| умела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, раз |
| и лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а |
| и, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршите |
| е чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне |
| дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вам |
| ери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао |
| мије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајда |
| ом дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.< |
| гачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинус |
| глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} За |
| >— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шт |
| могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима б |
| >— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ј |
| Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p> |
| ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њ |
| p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, |
| ...</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким х |
| зда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> < |
| вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би |
| софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Ст |
| е поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата |
| рње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док |
| аме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије л |
| } Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још ј |
| које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно |
| е редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин удар |
| мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! р |
| еоград сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој |
| поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат ка |
| .</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођо |
| ио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од В |
| /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био бл |
| девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо |
| Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше |
| у хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њ |
| ирок пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као < |
| погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила |
| о кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене неман |
| ...{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно |
| А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на |
| њим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни в |
| ако си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, |
| о нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} |
| и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!.. |
| ио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њ |
| јске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секун |
| раво, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је та |
| смо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и |
| <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је.. |
| а жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, |
| ђи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! по |
| у година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто ве |
| ез рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше у |
| озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он |
| ја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио пи |
| а је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p |
| , а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И |
| ији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} |
| , рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави |
| — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џи |
| } Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда С |
| мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега |
| диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, д |
| јеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговор |
| зио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она м |
| исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја |
| г Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али |
| стри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо ма |
| аде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Т |
| да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <mil |
| да и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој |
| еч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздрав |
| ш много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; |
| p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Бож |
| .{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече д |
| И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, ка |
| м фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад |
| зујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда |
| се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S |
| исам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — |
| а сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џили |
| Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То |
| Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, д |
| нуле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали. |
| ш једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догоди |
| пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том |
| ли.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући |
| не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде до |
| како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бо |
| и?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јабла |
| ма ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани |
| е.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да у |
| јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов |
| .</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба |
| Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <p |
| понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И |
| та, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Д |
| кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S |
| " /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину |
| изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да |
| одину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су б |
| о отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише нас |
| ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста |
| а, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — он |
| свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да |
| овиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога |
| ео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда С |
| ра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p> |
| аблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петн |
| у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас |
| .{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кућ |
| а, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се |
| јући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеш |
| би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S |
| ка полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари ш |
| еда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, је |
| а лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, сино |
| S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?.. |
| њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад с |
| и лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџ |
| — Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б |
| и Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговор |
| вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S |
| у видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовит |
| етњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Милади |
| кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, диј |
| на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један плани |
| } Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему.... |
| је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, |
| ли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке |
| још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да |
| S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте ста |
| а се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му н |
| и доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо |
| } Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беш |
| ешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То |
| и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овд |
| та неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; ал |
| да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок с |
| од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам пра |
| етињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетн |
| и тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су м |
| о своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору! |
| е!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати св |
| е браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и |
| . „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту не |
| Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n |
| мрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика. |
| упарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она ск |
| твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког |
| име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми |
| наш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, |
| у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p |
| утиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда |
| да, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} К |
| им јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њи |
| их желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, а |
| је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него |
| ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће све |
| не промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Види |
| мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и св |
| estone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред је |
| ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ може |
| но ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А |
| су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће... |
| тина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите с |
| сијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се |
| мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетан |
| рави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо го |
| е престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког |
| и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газда |
| што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је |
| ад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео |
| е се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи |
| е, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> ка |
| о сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице о |
| убим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>О |
| аже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> |
| е неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а |
| погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опаре |
| ило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их ниса |
| и препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не п |
| г центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва |
| очињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под о |
| идим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим... |
| ш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</ |
| ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, вели |
| амо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово |
| азда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — |
| P18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад |
| ам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек запла |
| p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити |
| Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну в |
| да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови у |
| г Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће д |
| 0" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отега |
| ...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} |
| е са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а о |
| <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали |
| дан курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре д |
| Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и ф |
| кака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} |
| једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} З |
| но стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и с |
| есе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће |
| о, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, |
| е на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинск |
| оз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петрон |
| да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развес |
| а једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глав |
| и!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вам |
| “ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су от |
| амо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мен |
| ко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог ме |
| о.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости мо |
| ваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам |
| окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теб |
| је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S |
| } Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а |
| о су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном |
| непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг |
| нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати |
| они запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се |
| гли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одм |
| Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} |
| ићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промер |
| .{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госп |
| ем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна. |
| њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признаје |
| не подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} |
| сподин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и м |
| скочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може |
| пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, доша |
| м!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и |
| ве до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p |
| убаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p |
| тави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван |
| еног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да |
| ама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера |
| .{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама |
| .{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испре |
| ао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница |
| ође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова В |
| тог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Мал |
| раја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се |
| , као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро доб |
| дан <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да к |
| јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном нап |
| ју.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убиј |
| стаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда |
| што.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Ј |
| о....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се да |
| во“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{ |
| о јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Г |
| чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао |
| мо, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S |
| погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила пра |
| то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби |
| по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорим |
| ло у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа. |
| ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш |
| реботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа |
| {S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало п |
| све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негд |
| ији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није |
| рајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безб |
| е великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој пр |
| ом лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кр |
| еком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситни |
| е одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту св |
| акон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је за |
| себан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То о |
| в дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних р |
| стинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте ша |
| S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, |
| е надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачо |
| оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и |
| свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах |
| <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да с |
| ј позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — к |
| повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чи |
| смо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дв |
| /p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на |
| > <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти |
| свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!. |
| уша моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне пр |
| пом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзира |
| ни лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час за |
| вај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те вел |
| И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они к |
| ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она ус |
| онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо |
| S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у з |
| о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу |
| д оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах |
| stone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} Т |
| груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја |
| нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, у |
| ео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, н |
| а, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушат |
| а прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте ду |
| сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} |
| исму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбурка |
| о даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они |
| х све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p> |
| не, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!... |
| ећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да |
| н, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је по |
| учу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црн |
| , овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало |
| ака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, брани |
| овори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти увер |
| олику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— |
| чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не ви |
| око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма |
| висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb |
| ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, |
| неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке њего |
| , даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га. |
| } То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не в |
| е Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друг |
| ам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црн |
| е опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се пред |
| >— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њив |
| олан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, тр |
| мопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S |
| RP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубо |
| е се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— |
| није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја |
| , а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале |
| згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печен |
| ун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> < |
| адница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту с |
| очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима ум |
| ...{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може |
| аса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведни |
| тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Ј |
| ос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој |
| Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она нес |
| авог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} За |
| треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро! |
| ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин б |
| час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; ал |
| етног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више произ |
| навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо несп |
| а кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче м |
| Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и пот |
| ош ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb |
| че за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSe |
| баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише |
| ај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је шт |
| </p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И п |
| по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовал |
| е у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb |
| боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Ми |
| .{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час суж |
| а</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива.. |
| вце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, за |
| крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана |
| лу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и нев |
| лану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко т |
| е било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, |
| авио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, |
| дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p |
| енице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћуј |
| ...{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Бо |
| али смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у а |
| љи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини |
| јдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упи |
| рло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнут |
| и не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог |
| Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта г |
| с је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови п |
| а је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао |
| едном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; |
| посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој г |
| их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад |
| срећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} О |
| идео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко ус |
| да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао |
| ци.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају? |
| јајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима |
| и нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто |
| то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти ко |
| за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног |
| канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степан |
| 178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка с |
| лаву.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем |
| еговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су |
| о мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба ж |
| , да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срц |
| се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме |
| брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, |
| S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама ј |
| јпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За |
| о беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио |
| , да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Заст |
| адивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као крис |
| ије добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он о |
| вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих плами |
| аља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, б |
| ним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунч |
| ој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Са |
| разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује |
| дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне мог |
| а до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Бож |
| орили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда |
| ма добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, |
| Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, |
| и смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мал |
| ога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго |
| јој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— |
| ој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори он |
| а ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се |
| је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да уда |
| неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачк |
| , рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је св |
| мбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, |
| ље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако |
| никуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми |
| е своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је ду |
| била она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>О |
| поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, б |
| ас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софр |
| изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{ |
| огоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?! |
| се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора б |
| свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми |
| ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто виш |
| је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осе |
| {S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и |
| ватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем |
| једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи рук |
| небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које ј |
| са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испро |
| {S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, у |
| S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— |
| ај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: |
| летали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{ |
| нов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и |
| ели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ов |
| Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу |
| p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су м |
| х поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се |
| карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, |
| p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме са |
| е њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опи |
| ам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, |
| верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ни |
| ана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— До |
| стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш. |
| .{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја оде |
| јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се о |
| .{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој |
| } Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, |
| дарио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, |
| зи.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан! |
| стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; ал |
| па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао |
| вра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавр |
| кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још де |
| а коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај нећ |
| е може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на |
| p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздр |
| ="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кр |
| он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она |
| ћао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на |
| минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S |
| о да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{ |
| .</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веро |
| ав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје |
| зда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSec |
| ће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељ |
| .{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног |
| ну гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера |
| отрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило н |
| о крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји ц |
| о Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— До |
| лници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што н |
| смо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без |
| ед једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио |
| заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Мог |
| е хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, |
| прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо |
| има гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном в |
| лој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одгово |
| гледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка |
| ном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он пови |
| евојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> |
| .{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично рани |
| могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није из |
| га мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Доша |
| и у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече |
| — Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} |
| .. .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога |
| те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне коч |
| јка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онд |
| ветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог В |
| или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} |
| очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан |
| Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће |
| смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{ |
| нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај |
| Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три неде |
| ема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери. |
| па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал |
| о, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмех |
| сто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у р |
| .{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се т |
| а. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас по |
| реливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића |
| еко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из |
| ам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Пр |
| пао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са с |
| м по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и ба |
| Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати. |
| ако једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазит |
| оробиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кра |
| е знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection |
| пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Как |
| ="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{ |
| е ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, |
| ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса |
| мо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић |
| , и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам |
| а биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљас |
| ти и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђав |
| и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не |
| а ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране о |
| то чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвет |
| . па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тиши |
| , да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало с |
| } Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у го |
| Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прс |
| некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од |
| а мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се |
| таљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђав |
| е да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жу |
| пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве.. |
| — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он |
| , ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викне |
| т.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" / |
| материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном |
| које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо п |
| а брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као св |
| их топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно |
| ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвени |
| чи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; |
| ерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да и |
| аре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним п |
| Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи ј |
| зго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, излив |
| време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промен |
| .{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је |
| свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је |
| ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је |
| је је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане |
| стош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размис |
| то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како с |
| могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <p |
| амену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на ш |
| е друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидн |
| ет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p |
| оже.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта |
| , како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} |
| ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте |
| о је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било в |
| на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{ |
| нљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим |
| ђу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: |
| {S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у па |
| притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} |
| мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb |
| - па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само свој |
| еле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека с |
| Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p> |
| Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Са |
| корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје оп |
| дном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поз |
| S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би чов |
| } Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили |
| Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „пра |
| ма кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше. |
| lestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} |
| овори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} |
| о положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је |
| ина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} З |
| и, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га |
| рећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не уд |
| но погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она пог |
| де пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за |
| лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи. |
| без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи |
| дну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Ме |
| је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет |
| ељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто х |
| ла од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђ |
| еко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је |
| евака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, шт |
| некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} |
| ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по ње |
| да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је са |
| века да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а |
| што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјај |
| пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кварим |
| нских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је к |
| друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена ф |
| цује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, рас |
| доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујањ |
| енкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врб |
| суре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостас |
| по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму дру |
| .{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику ц |
| и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила рук |
| два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</ |
| а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За о |
| нског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту |
| брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као |
| ови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овом |
| и с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не на |
| хунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се з |
| зивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>К |
| n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је |
| стан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док с |
| излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — вик |
| о беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два ко |
| е пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимал |
| дио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, |
| убав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p> |
| ина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине. |
| е у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они о |
| на она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петро |
| а дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијањ |
| лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — |
| , по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај |
| о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан. |
| ар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и |
| ло се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћин |
| Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на |
| еву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест |
| оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој зад |
| е! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S |
| 209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена.... |
| нда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их |
| г анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ |
| > <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весал |
| овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S |
| .{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка |
| уставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако |
| <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, |
| посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — |
| и.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, |
| p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а |
| !...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а к |
| спођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Так |
| мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и мило |
| кнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господ |
| {S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах |
| и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдит |
| јка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у |
| о, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој дес |
| госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за |
| <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио |
| ру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само о |
| данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n= |
| осадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опрост |
| Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, к |
| ислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда |
| кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао б |
| но, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш до |
| и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} При |
| тево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} |
| из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у |
| ге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре изврш |
| ћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. < |
| — Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан нава |
| од хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим ид |
| друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S |
| више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, |
| икну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>О |
| ако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. |
| n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Сов |
| {S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} |
| , а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било |
| ав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је ме |
| дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> |
| мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропн |
| {S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, |
| ш?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а |
| А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, В |
| суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у че |
| упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; |
| чи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком |
| као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петров |
| подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} П |
| е му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Т |
| дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој |
| <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећ |
| о застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио |
| дато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срц |
| без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Призн |
| ..</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да |
| ше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме м |
| све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не |
| чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он ф |
| ...{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама б |
| „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се н |
| сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се врат |
| а пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам је |
| >— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њ |
| .{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је к |
| те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, |
| Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> |
| па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде |
| вити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она сед |
| сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да |
| " /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим |
| мо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу |
| оји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста |
| n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пу |
| легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте з |
| У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуднев |
| {S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо |
| газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је в |
| очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда |
| b n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога |
| д итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао |
| , због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери |
| пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је |
| > <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, |
| м душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, прес |
| јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ |
| амен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне н |
| а, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> са |
| о тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — гото |
| о.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од дир |
| ти, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао б |
| лазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Не |
| умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у ње |
| а капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, |
| {S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким |
| ...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња се |
| а га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са сви |
| било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд |
| > кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао би |
| вонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су |
| да ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здра |
| то одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — |
| } А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће окан |
| јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стран |
| У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се |
| } Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{ |
| ђа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се |
| Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше. |
| >Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па ст |
| , нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвај |
| е знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{ |
| сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што |
| и, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и н |
| >— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} |
| ног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и ра |
| се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко |
| два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је |
| ко га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха прек |
| зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђ |
| S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ић |
| лан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас |
| аш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара |
| три.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собо |
| их се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} К |
| } Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, о |
| азумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се ра |
| це ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шт |
| ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> < |
| зи?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори |
| вити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и |
| молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита |
| еља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблан |
| од својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких |
| прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра о |
| атељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Ј |
| стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} |
| је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле |
| ренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он |
| у му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја |
| а сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га ср |
| њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S |
| те?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој |
| /p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајк |
| ме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека |
| а, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских поглед |
| да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи пра |
| у било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али |
| ију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постан |
| Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленил |
| једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{ |
| ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку |
| ишта није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <m |
| во доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком т |
| ....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге поче |
| Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.< |
| ђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек |
| ак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{ |
| <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним м |
| <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бат |
| ву, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, |
| кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, |
| се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.< |
| е читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Ле |
| о?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је |
| ваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смед |
| таде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их б |
| што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да ви |
| о онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам је |
| чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастир |
| чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три |
| посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао |
| дник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} |
| начи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосут |
| људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљад |
| стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Ма |
| коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета |
| идим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто х |
| :</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и но |
| уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни |
| По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао |
| } И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдариц |
| /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се |
| гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети |
| ости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује |
| а није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} |
| па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Ка |
| ту срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси |
| о сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне д |
| астаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија |
| дао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лек |
| у чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њего |
| чке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно |
| ије читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он ј |
| } Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосл |
| и.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка |
| а и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — |
| ило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, с |
| не....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Ка |
| он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу н |
| део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замисл |
| у им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се б |
| тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину од |
| се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор ход |
| } Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, |
| са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се |
| ешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није |
| к се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И |
| е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски н |
| ће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја |
| а, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чарш |
| Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да |
| ика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{ |
| /p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши |
| г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој |
| друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p> |
| па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} М |
| Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд |
| ију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „з |
| х ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма доб |
| е Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солда |
| } Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног п |
| > <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи |
| а се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгл |
| слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се |
| о Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћем |
| лан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и |
| за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиниц |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, |
| ction" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је |
| стра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила. |
| те се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов |
| рављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и њег |
| да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учи |
| ела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкр |
| <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чек |
| ељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смаз |
| се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нез |
| сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете |
| ј г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, |
| <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана о |
| } Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче |
| ви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу п |
| е зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{ |
| лести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође |
| ко вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момч |
| >И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, |
| d>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и га |
| је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, с |
| ут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до м |
| а?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов |
| p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и |
| у некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како с |
| а свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прик |
| ad> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мења |
| узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име |
| ујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга трист |
| м у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката м |
| ad> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се бр |
| видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оз |
| тана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало |
| 8934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Мог |
| слим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што |
| дући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благода |
| и да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом |
| нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше |
| ви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Б |
| ш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И |
| осподине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Д |
| !...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном дод |
| Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> |
| ао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... |
| е, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, |
| ти у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој бр |
| ека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" |
| га смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас за |
| твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и п |
| лико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — |
| стави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се |
| исар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама. |
| ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг |
| ико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} |
| on" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свр |
| о до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда |
| on" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад |
| вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног В |
| енути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Дако |
| искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скоч |
| о!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли |
| у.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да ј |
| ступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде поч |
| а видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће о |
| мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова доч |
| S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пун |
| млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им п |
| имо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао |
| а.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији нар |
| — Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зет |
| — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Круш |
| з груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</ |
| тео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и цело |
| ова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Дале |
| Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} О |
| и за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капи |
| ње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом х |
| н — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја |
| } То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро |
| црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљ |
| уде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не изман |
| ви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Ч |
| и је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— |
| друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових у |
| чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше |
| /p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.< |
| ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{ |
| им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p |
| војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српс |
| имај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; |
| ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија.. |
| свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би л |
| трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газд |
| срећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени ба |
| преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а |
| ни?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта |
| ладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Уж |
| кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} С |
| мам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S |
| } А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су зн |
| т, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су т |
| узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; |
| тид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, |
| еву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што м |
| о остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} З |
| сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет! |
| .</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог д |
| тојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила |
| е на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа. |
| оњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете |
| оре малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро |
| ом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, ш |
| е заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S |
| ао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="2 |
| је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу |
| ти морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг ср |
| Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек и |
| екао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним ве |
| сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао |
| ше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{ |
| м као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</ |
| о беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapter |
| Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати. |
| <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али п |
| .{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Д |
| ијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ак |
| е.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли са |
| росто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију |
| а фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а с |
| тима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрња |
| ог перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{ |
| — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" / |
| Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} |
| песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле |
| нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде заглед |
| тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако |
| Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпоч |
| смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с |
| се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам |
| S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на |
| а рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — н |
| арица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни |
| она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она о |
| а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећ |
| је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог |
| а да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој |
| г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зе |
| са би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да |
| чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси |
| је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} |
| теже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели |
| ити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно |
| — Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ с |
| вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од |
| ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах |
| !{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судн |
| Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим ј |
| се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једна |
| p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу. |
| ским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> |
| ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узе |
| хове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез |
| е од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда |
| ио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао.. |
| н.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у стра |
| ихијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио |
| ћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај да |
| се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што л |
| „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алиб |
| стињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Сов |
| ма ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам угово |
| нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Н |
| ике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62 |
| ви пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, |
| ам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац |
| јем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље п |
| S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од |
| стре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде |
| а Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капе |
| болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!. |
| аја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, |
| днога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S |
| брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капни |
| којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p |
| гој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о? |
| нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у |
| х прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста. |
| Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загл |
| /p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице |
| } На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока свет |
| е мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње |
| ог Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе |
| 1" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало м |
| , мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} |
| а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Со |
| ога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са |
| снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очим |
| нуо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро |
| пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, |
| 2" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки са |
| дознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном неку |
| ћу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио ј |
| казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и |
| м пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, |
| ознати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне обло |
| лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је |
| и седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, оп |
| без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка. |
| н проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{ |
| чекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзин |
| грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву |
| угласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праме |
| ини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га! |
| о, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се |
| пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори панду |
| о утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да |
| шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па м |
| рани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом с |
| и и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разо |
| } Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту |
| гу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми |
| идите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти |
| и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSecti |
| S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — |
| тојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојк |
| на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера |
| — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњаново |
| </p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића |
| се.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да не |
| Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S |
| јкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</ |
| ке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна с |
| е, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано |
| да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да |
| {S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо |
| тево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неко |
| барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак |
| о“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доб |
| два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би је |
| да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И |
| ебрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила |
| ститости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи |
| будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли би |
| тарац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он |
| углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — |
| ика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, |
| д видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику |
| н — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава нека |
| е у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Ка |
| ли, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ни |
| њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна з |
| овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да |
| побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да |
| сти.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од ју |
| вет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он кора |
| ако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за |
| ребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом нас |
| диш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p |
| ....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угуше |
| је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — |
| живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газ |
| ма је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га |
| илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто. |
| друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је |
| и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?... |
| ат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</ |
| истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} К |
| вао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног. |
| ога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И о |
| весели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил |
| } И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} |
| у, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим га |
| ишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе |
| с погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавоок |
| ори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше л |
| је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до н |
| м улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево |
| но плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!. |
| е с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је |
| сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја |
| ечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} |
| овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео н |
| ости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и |
| ека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> |
| је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> |
| аћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих |
| нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра |
| то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке с |
| у већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких узди |
| спођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Б |
| /p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђ |
| Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> |
| ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И |
| 5 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" / |
| ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти |
| онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,< |
| Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учин |
| вамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег |
| р је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра |
| ар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде з |
| бро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратит |
| боравља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај |
| дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога |
| } Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешт |
| а по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренут |
| S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Пос |
| ="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога пут |
| меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво. |
| и.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: |
| ај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше |
| ја, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} |
| у одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Ниј |
| а опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просул |
| у, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завес |
| на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми ср |
| .{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он поле |
| воме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гл |
| моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пр |
| му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице прелив |
| /p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из |
| ним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека то |
| тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита |
| е од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нис |
| осле, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две |
| из образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђо |
| </p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике |
| .{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} |
| м, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, |
| , пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, |
| то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и |
| оме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њи |
| ..{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нек |
| p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од |
| а то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле н |
| ила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укоре |
| далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рч |
| види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне г |
| а.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} |
| је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била |
| аву.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим |
| је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, |
| оварали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила.. |
| руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врсто |
| е може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да с |
| ње на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окр |
| >Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, |
| и.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> мо |
| док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којо |
| момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођиц |
| <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66 |
| ву и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми р |
| Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, |
| века....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за |
| али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене ок |
| пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну јед |
| ачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје м |
| и се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, ка |
| Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је |
| ачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и раз |
| сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одс |
| на Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у |
| ћима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. |
| казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могл |
| е — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја о |
| да починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима гов |
| у ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </ |
| је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегле |
| с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о |
| гучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час |
| и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не м |
| ове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —< |
| у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га н |
| а.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} |
| Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, ср |
| шије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше б |
| ош нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде |
| роклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога |
| ете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакин |
| одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, |
| тпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очеки |
| вори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од |
| ко је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије |
| ога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли д |
| ом углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет |
| једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице |
| а ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Тур |
| извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, |
| b n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече |
| .</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на о |
| ио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— |
| где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи |
| , а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад |
| ранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, |
| м пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} |
| 12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би |
| ињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало про |
| . да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у сво |
| је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај п |
| ш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе раз |
| ук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} |
| смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше |
| рата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} |
| ану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила |
| {S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро < |
| се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно неб |
| д лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb |
| сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе |
| овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неко |
| ан деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле руб |
| и арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици саче |
| и кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај ј |
| ему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лиц |
| ета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под стар |
| ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, п |
| м топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, м |
| одио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди поче |
| је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су |
| смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли |
| је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} |
| Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гле |
| ворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капета |
| познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у |
| чети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, ма |
| ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би м |
| 82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после |
| и пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској с |
| од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре к |
| види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два нај |
| и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко |
| але су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и с |
| свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје у |
| .{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубови |
| — Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало |
| — Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— |
| етан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љ |
| ЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТ |
| што замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за ви |
| ота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ев |
| > <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и ст |
| S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук ду |
| ру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лу |
| ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, н |
| ожја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад на |
| мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груд |
| вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на в |
| , сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што н |
| ..{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, |
| бом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови |
| о мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се п |
| Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" / |
| а канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управит |
| качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворе |
| pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја м |
| кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ос |
| у, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо |
| ога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу нек |
| сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак до |
| докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једн |
| па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар |
| му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нера |
| што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познај |
| еш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у |
| S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јаст |
| Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} |
| {S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и |
| ђосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна |
| еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што с |
| ина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница. |
| мину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиља |
| о утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђ |
| ости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бе |
| ду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантски |
| ог места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено т |
| матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као вета |
| а нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, ч |
| Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p> |
| ику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано ве |
| ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи |
| отично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а л |
| ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кући |
| две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су |
| потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на ов |
| добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам |
| p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу ка |
| онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније М |
| лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч |
| сно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијано |
| {S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, |
| S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна дома |
| S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, д |
| ростасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, |
| 6" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пи |
| нспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовн |
| неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби. |
| ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта ба |
| спођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпо |
| го можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, |
| наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо не |
| {S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти н |
| и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Беогр |
| {S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке |
| ва.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу |
| готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> |
| век заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и |
| о негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат |
| капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клап |
| планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те т |
| ијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду |
| ед њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди |
| брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза ка |
| јелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: |
| ити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско п |
| Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Ми |
| има.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају |
| {S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој |
| јка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Је |
| што писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наш |
| ти себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми ск |
| онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не |
| чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у |
| и се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није |
| је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на кој |
| н оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва |
| а слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један о |
| з Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна стат |
| , а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два |
| n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме бо |
| јте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио ни |
| ивили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p> |
| а и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — |
| ла меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, шт |
| едним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи |
| љ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p |
| <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам |
| ај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрет |
| ад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућан |
| авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И он |
| газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо |
| н.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два до |
| г кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије |
| оре, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Он |
| отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо |
| што.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све |
| !...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде |
| се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те го |
| лостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има |
| S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаш |
| породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Нег |
| то сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко |
| {S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?. |
| > <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана. |
| ека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим своји |
| b n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње ниј |
| сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а |
| лико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} |
| S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша |
| код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокс |
| а лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— |
| рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</ |
| тадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, им |
| } Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели |
| ако око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да |
| ....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кр |
| .</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса |
| о обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, |
| а, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога добро |
| вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упу |
| ели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог бр |
| {S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољу |
| оја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељ |
| одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну |
| го лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стаза |
| А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — |
| one unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Мал |
| е просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово ник |
| волео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше с |
| не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, к |
| ј капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо |
| овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, пос |
| умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем |
| птир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та |
| Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним велики |
| ..{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опаз |
| плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И |
| , што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— |
| ...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчет |
| м госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S |
| се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше |
| елио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја т |
| е сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мил |
| однио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој |
| ао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра |
| мем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка |
| доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седе |
| е, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С д |
| а, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке |
| је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовал |
| } Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака |
| авим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, |
| о раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом |
| p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. к |
| ихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— |
| ту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још |
| S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> < |
| уди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта |
| њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, отк |
| у дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n |
| тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да с |
| </p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет |
| Section" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мал |
| горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека |
| диш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима |
| њма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> |
| {S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва |
| хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у |
| ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, са |
| естра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с на |
| Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то ув |
| ј пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде |
| растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и друго |
| сле неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{ |
| а око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само оче |
| група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена. |
| одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, д |
| у врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" |
| а се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p> |
| а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам |
| ине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим |
| ка клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По ли |
| ио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта |
| се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> |
| сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи: |
| ти, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано |
| и пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта |
| ета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би г |
| ражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра |
| .{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и |
| ву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак |
| рета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога |
| ки, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином |
| бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, тур |
| град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаниц |
| Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни ла |
| војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— |
| м, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако о |
| а ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао ј |
| ковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?.. |
| озивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло |
| највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи |
| ушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њим |
| лом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, |
| својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи кор |
| ене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, д |
| , чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на |
| аш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час м |
| усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био |
| , сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као |
| н се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту гр |
| ратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман своји |
| .{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се |
| е тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем ча |
| ла каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, |
| асна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослоп |
| ком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан |
| Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Д |
| {S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Б |
| грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах |
| ају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; ал |
| тала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викну |
| о ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p |
| испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође |
| {S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ам |
| пски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, ко |
| ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда |
| неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви |
| дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у |
| за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном п |
| м превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да ко |
| ражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође м |
| мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није |
| оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнае |
| другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод |
| и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, б |
| се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном н |
| ни, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Зами |
| путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши |
| n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело с |
| S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} С |
| В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам |
| ећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми од |
| лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{ |
| чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена |
| Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски |
| рва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча |
| н Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина бр |
| 55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S |
| е!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилен |
| урчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, б |
| з шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци |
| о коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n= |
| о су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у ј |
| лакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог |
| се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачк |
| исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фење |
| мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И |
| " /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p> |
| родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се о |
| појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од В |
| м га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам |
| > <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клец |
| лкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњаво |
| оји само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи с |
| То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари |
| } Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне |
| седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на |
| к.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p> |
| тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је ради |
| а она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што с |
| главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!.. |
| ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} О |
| а.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа |
| е не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} |
| и ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газд |
| } Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам с |
| ама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних |
| ли? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи ј |
| ндур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми |
| ушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај |
| . „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи: |
| ; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да |
| га.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни сам |
| оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’в |
| ном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатни |
| мао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их о |
| кочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, з |
| } Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао ј |
| И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану |
| ... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И |
| амо лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и |
| људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам |
| ине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што ч |
| Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајстор |
| розору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево тво |
| .{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави пол |
| } По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело |
| ји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа.... |
| њама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађо |
| ман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ош |
| у дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божа |
| оздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неко |
| што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране |
| ти, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је он |
| и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате. |
| б и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њ |
| да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} |
| теник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша к |
| а одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{ |
| нула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да нак |
| а некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здра |
| сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала он |
| /p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p |
| азва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Ов |
| Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као |
| ад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би |
| ш пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капе |
| ла је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. |
| во, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S |
| ај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, |
| е.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се |
| видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нам |
| не мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} |
| теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И |
| места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и река |
| .{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова ни |
| је ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, |
| ни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што |
| гао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, к |
| мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољи |
| д сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је |
| од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од ме |
| нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде |
| онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S |
| е од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а |
| Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није о |
| родица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И б |
| ера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну |
| "237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се ст |
| су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да |
| од дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</ |
| .{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бо |
| Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, д |
| је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени |
| ране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко |
| брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је |
| неким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се |
| ажим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити до |
| и и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи |
| /p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} |
| овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спре |
| нске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, |
| ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству |
| азда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови |
| бјашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, |
| :</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима |
| .{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од ст |
| ну и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај бож |
| тко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} О |
| ој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га с |
| и се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не |
| руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шт |
| тио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин |
| ога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре |
| је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, |
| стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто |
| му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту с |
| а са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — |
| ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном |
| де коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!.. |
| задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечас |
| убовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руко |
| о, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој ве |
| а подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ |
| џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомк |
| рећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и са |
| } Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњ |
| кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: а |
| ити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: |
| да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја |
| г прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако |
| ви мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пр |
| године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{ |
| е то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подз |
| реда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи. |
| пустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, |
| мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S |
| па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се т |
| Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се |
| {S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано до |
| з брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у рек |
| на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у том |
| Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, к |
| о ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је о |
| {S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb |
| а рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти |
| : „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну |
| аменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносн |
| о је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жиг |
| а и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако ис |
| ао мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p |
| {S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по нека |
| зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан вик |
| ом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p> |
| раховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо |
| Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме |
| ....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, заст |
| S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с на |
| сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја ду |
| сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се п |
| брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с |
| стао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни ви |
| Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој кле |
| Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоско |
| бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна |
| текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> < |
| с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељач |
| таше у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу |
| ије позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само |
| знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред н |
| до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ |
| >Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p |
| шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој |
| .</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се п |
| } Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S |
| м окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш |
| <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева м |
| им из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, в |
| е не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вер |
| и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет п |
| — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем |
| ћ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући ни |
| те нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са сви |
| ....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чи |
| ајмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од своји |
| Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак |
| а синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су |
| црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Је |
| већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> |
| ислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништ |
| као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навад |
| као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, |
| </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је |
| их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више н |
| лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{ |
| прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински ж |
| те, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, за |
| Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? |
| ебало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бит |
| опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска те |
| најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казн |
| оју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чит |
| ој раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих |
| је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их под |
| редао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео |
| ли.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра ви |
| дну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непре |
| нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра нек |
| ћа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам |
| >— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су |
| а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људ |
| у је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити друг |
| ији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као |
| ли.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очев |
| е их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p |
| то од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине п |
| уше њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо |
| га зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на |
| мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p> |
| ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с |
| је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево |
| а мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Е |
| е заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден п |
| Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit=" |
| тили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се |
| unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат мало |
| а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има |
| Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда |
| е човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црно |
| више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <mil |
| ставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} |
| си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, |
| нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И |
| едан од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“. |
| ва оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује |
| нај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам |
| b n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, |
| е нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви |
| цке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатњ |
| есео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— |
| докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у де |
| наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S |
| апетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им по |
| гао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће д |
| он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта и |
| га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јове |
| н, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад с |
| се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, |
| а што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо |
| ком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, |
| — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он бил |
| свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два тр |
| а је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} О |
| , да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он м |
| {S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови |
| да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S |
| Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, |
| т своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа б |
| варати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју сре |
| у зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад |
| право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— |
| гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је |
| ити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: |
| у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види |
| одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме з |
| је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан |
| им Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} О |
| n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућ |
| љиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим |
| би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— |
| ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учин |
| аквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лиј |
| амртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приков |
| е кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, вал |
| тела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S |
| не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне |
| затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад |
| јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас погле |
| о није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осе |
| .{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, и |
| , кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и |
| е предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у н |
| и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, ок |
| на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад с |
| н, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом |
| а Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писм |
| еда у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала |
| /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у о |
| а им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там |
| школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече |
| петаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам |
| жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, |
| ало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Призна |
| г законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет |
| читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:< |
| нио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио она |
| је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми |
| ако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, |
| ирити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за |
| о се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се о |
| ац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти с |
| а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је |
| ке легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — |
| е је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела |
| поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, |
| вче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, |
| два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p |
| си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S |
| е Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен б |
| кчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <p |
| ва, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор п |
| има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села из |
| анем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали примети |
| ревртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „м |
| >Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, ч |
| ији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да шт |
| руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том д |
| че:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише |
| м школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом |
| ...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постан |
| — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је мор |
| — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице |
| мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми |
| апетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије. |
| емоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и в |
| а не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова |
| алачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А |
| Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме |
| . Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p |
| се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Г |
| а, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим |
| баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихв |
| мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — |
| p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n |
| пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, д |
| Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и шко |
| {S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даљ |
| изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему не |
| се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је вели |
| говарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Ј |
| или су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је о |
| — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја |
| даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — |
| познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</ |
| по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p |
| ве анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о |
| сило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут |
| о било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у п |
| et="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није |
| пет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло |
| , да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво пита |
| седимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> < |
| иле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; |
| аватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче |
| рли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена. |
| још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде |
| ељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар |
| рава подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој се |
| Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там |
| су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: |
| ски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи н |
| Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу ст |
| сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на |
| не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у |
| а право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет! |
| олан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се |
| ћи: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једн |
| м смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео с |
| цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све град |
| на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Х |
| амолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да ј |
| јете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p |
| ивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> < |
| и скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право јед |
| } И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, к |
| Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како |
| аљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је |
| } Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Ту |
| то <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања |
| се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна |
| запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух |
| ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта |
| тац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „ште |
| зора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!.. |
| — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну |
| бро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од ј |
| е да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} С |
| </p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени |
| .{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице |
| сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег д |
| ду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја |
| Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, |
| ајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И |
| ска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном? |
| ек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, |
| , па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! |
| боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његов |
| та меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити пр |
| сео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путов |
| орастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског вод |
| а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори |
| ог тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачко |
| чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то са |
| Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру. |
| омила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко |
| шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти ни |
| асош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; |
| к и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и |
| ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет |
| а свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се кр |
| овру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} |
| > <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама б |
| вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како са |
| ворила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја |
| , драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упита |
| и повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио. |
| прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и |
| да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја с |
| А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да |
| смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испр |
| ин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хте |
| пада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа |
| се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се. |
| ији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да |
| њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни |
| S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушт |
| и газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. |
| има јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p> |
| воју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} |
| авци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо |
| .{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се |
| а Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивк |
| авооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, |
| <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испр |
| х доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да ид |
| а, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим |
| евима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома |
| госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} |
| е јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори. |
| а видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал |
| а Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро п |
| прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задру |
| ле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, |
| ме погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто.... |
| н пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су д |
| /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима |
| премај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуш |
| S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде |
| е зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, |
| чи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у |
| А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у |
| ињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у |
| ласти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на р |
| вој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и |
| — Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки |
| вде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и пог |
| Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога |
| у ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само т |
| оме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена |
| једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{ |
| кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} П |
| {S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто |
| Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже н |
| је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу за |
| ти....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило би |
| е би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како в |
| нђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, |
| у јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у сво |
| бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</ |
| згу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, доче |
| } Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Ми |
| љ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар |
| е....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} |
| мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане.... |
| их осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз |
| кари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека уну |
| а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке зад |
| Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од |
| ј је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло |
| ите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам |
| се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> |
| се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку |
| во једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> |
| опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунил |
| ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којека |
| и ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш |
| о? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, |
| шљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја |
| орсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто |
| ему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није |
| вају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину |
| бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свра |
| или вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, |
| } То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били с |
| .. упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану ру |
| се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну |
| визнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се ц |
| ко ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, |
| дена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што |
| а у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој |
| н је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад види |
| томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и ка |
| град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би т |
| ти....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Е |
| S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме |
| .{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо до |
| у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што ј |
| инило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију |
| м, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема. |
| син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа об |
| урића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријат |
| ран је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{ |
| мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упита |
| — Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— О |
| почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратим |
| м се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам |
| нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте м |
| одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти |
| {S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.< |
| тра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од нек |
| жао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, |
| t="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес |
| ="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{ |
| ти задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се за |
| е у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите н |
| ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад у |
| p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо |
| ити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто га |
| иш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио гл |
| метан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више ж |
| не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да м |
| не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мај |
| .{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи |
| пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и зав |
| е црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, чов |
| е л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p |
| моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше |
| а, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш доб |
| уто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, |
| ога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубов |
| не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах. |
| , а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p> |
| ди пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за у |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред |
| свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећал |
| .{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страв |
| <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај |
| кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{ |
| е вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао |
| здати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја неш |
| гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем... |
| та сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{ |
| а.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би |
| а прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како прит |
| ути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мог |
| омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb |
| значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут ру |
| јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што с |
| "SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, |
| гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш једа |
| шетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене реш |
| рате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <p |
| андур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> |
| ни, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{ |
| су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити с |
| ргашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно |
| минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени са |
| ари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у |
| а сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} |
| рви трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!... |
| за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости. |
| о сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек за |
| тије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо |
| сетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су |
| да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и |
| беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу |
| и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Ве |
| оси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе |
| {S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад п |
| Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова д |
| !...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb |
| доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које |
| развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S |
| реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја |
| е моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а |
| о је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у пок |
| свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типо |
| и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста |
| и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу ј |
| гледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинско |
| кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. |
| застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По |
| лаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо |
| ам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Н |
| права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> |
| ривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме |
| е се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без |
| и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Је |
| е.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куц |
| јвише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не |
| она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем |
| ад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича |
| риви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то |
| ца на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си |
| едајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи поле |
| Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико |
| ог газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици им |
| уди, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика |
| с, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{ |
| чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> |
| бунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да |
| а, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Ка |
| давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> |
| а се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе н |
| м.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти л |
| } Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Н |
| но, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" |
| заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.< |
| дну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} |
| n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Оди |
| чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— О |
| <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај |
| .{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, гото |
| главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да до |
| рцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе. |
| клопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око н |
| амо да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти ниј |
| мо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учин |
| p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он |
| аку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих гл |
| > <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше |
| Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> |
| повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрет |
| ао блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да нек |
| нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој |
| убине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор н |
| е извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај ја |
| И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од |
| мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она тава |
| лили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И с |
| ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна |
| све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин у |
| nit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да исп |
| а Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате |
| чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти |
| је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде ју |
| чено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се реч |
| до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А |
| ијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало пос |
| пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао |
| ивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту сво |
| и, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она с |
| своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолит |
| /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад јо |
| на би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!.. |
| па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз гла |
| о не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека у |
| положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и |
| суђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, |
| колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} |
| , — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се не |
| вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ |
| и ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} П |
| се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто ви |
| омах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној |
| јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле го |
| мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Бр |
| > <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе остави |
| о њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсн |
| орам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} |
| на усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} |
| " /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{ |
| као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је |
| Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирал |
| обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрип |
| > <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Бо |
| а кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечер |
| ници код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n=" |
| дан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре |
| ча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда |
| кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не |
| у.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> |
| — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака п |
| и — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Пет |
| и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} |
| <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је н |
| на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S |
| разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као д |
| тави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више вол |
| .{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — |
| уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Икон |
| "169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си |
| суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone un |
| Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. |
| да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и |
| Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог |
| ате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Срб |
| алишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур |
| знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже |
| <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сет |
| олази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опе |
| о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званични |
| з наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како |
| а одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је м |
| ва топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> |
| даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем оши |
| “</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчи |
| правитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч м |
| Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је оп |
| огнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, |
| же што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како |
| ред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у |
| да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, д |
| вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, а |
| а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} За |
| о свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам |
| } И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој |
| не и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Ро |
| а; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Мор |
| ?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ј |
| има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад |
| ко дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси |
| сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло |
| >„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обради |
| а, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, к |
| <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишт |
| а ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit= |
| лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учи |
| ection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио |
| е некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим |
| ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — |
| оју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на ка |
| х већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да |
| tone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и да |
| куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добри |
| >— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што |
| да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она |
| у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} |
| tone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинић |
| Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам |
| ио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, ка |
| Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у |
| једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде |
| а спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погле |
| у сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу ст |
| ам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам др |
| ећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} |
| ам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.< |
| Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен |
| . — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече: |
| а почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у кој |
| и дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љ |
| витеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управ |
| биља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, д |
| „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— И |
| е — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд и |
| ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} |
| S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Само |
| ај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су иш |
| ру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са св |
| ...{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n=" |
| ам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Пр |
| не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињен |
| Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако с |
| оње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитат |
| 1" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.< |
| не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али о |
| е ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери.. |
| да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колик |
| с с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштен |
| Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном у |
| у ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p |
| а нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> |
| ати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо |
| камењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове с |
| он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство |
| немирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— |
| уком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S |
| ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: н |
| еки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај |
| етније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и позд |
| е улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси |
| {S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо б |
| диђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче д |
| чеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене п |
| вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горост |
| е почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчев |
| гледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати |
| са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку обра |
| ш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за ко |
| ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} |
| вога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и |
| агледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га уп |
| помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и пр |
| н, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стев |
| нала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p |
| држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скид |
| Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жал |
| полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо |
| иближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</ |
| о претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је са |
| ем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар |
| шти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док |
| ла.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах |
| и ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ |
| му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном б |
| зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се ниј |
| врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} Пос |
| Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. |
| ем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окр |
| е дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{ |
| иља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога |
| удо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам оп |
| влачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут стра |
| исмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да |
| и, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату. |
| Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} |
| уза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је по |
| огао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете |
| а с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила |
| е.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче ви |
| {S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако |
| о кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га поми |
| е....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло |
| м. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да |
| ни кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да м |
| а!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, уч |
| етоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде м |
| ењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које |
| обе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна раз |
| ко држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња. |
| анких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пено |
| од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А |
| змаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти |
| ла.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам |
| донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељ |
| само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч |
| бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторс |
| узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како с |
| е с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — им |
| /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно |
| лило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се бе |
| !</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висо |
| цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А м |
| е и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Са |
| {S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми са |
| ене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос н |
| гнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испро |
| ате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, госп |
| је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му |
| на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> |
| кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни |
| е један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати |
| о!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва |
| S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, б |
| е мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој стран |
| ратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, как |
| до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктим |
| је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" |
| јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо |
| ла руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике ви |
| етаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, о |
| .{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здра |
| ашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако н |
| .</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени |
| једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућа |
| Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет бе |
| лим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} |
| је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина ку |
| <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазов |
| амо одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи к |
| хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пи |
| и не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, |
| абих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да м |
| а немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући |
| исла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном |
| ова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала |
| аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разгов |
| ета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, д |
| погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако д |
| ема мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговеш |
| бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де |
| ти и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело дави |
| е путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, моли |
| бнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је г |
| /p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један ш |
| е би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, |
| ствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се |
| вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — д |
| тпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb |
| ме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило, |
| ече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} |
| емо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, |
| о је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е |
| <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се |
| ..{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завили |
| да.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — так |
| говорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да |
| То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не |
| јка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш ве |
| овог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, ка |
| ао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични. |
| зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језов |
| те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачуна |
| љи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта ј |
| пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хте |
| никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су |
| кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и |
| черало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у |
| н да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле |
| е што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рање |
| већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том с |
| ао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично |
| знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити чов |
| .{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, мн |
| да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него оп |
| казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана. |
| кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта нау |
| похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није... |
| Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто |
| шу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и поглед |
| а мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} |
| па шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне |
| {S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпоч |
| з.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена |
| p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жа |
| .{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове з |
| описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме |
| зда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А |
| чеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> |
| } Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоће |
| ема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао |
| сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— |
| враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигл |
| ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мо |
| мећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} |
| главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он свој |
| ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неп |
| под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Јед |
| о у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она м |
| аза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије |
| ли печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи |
| твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног |
| о курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone |
| убовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских |
| среће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јес |
| рат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ |
| тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p> |
| и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачн |
| ево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то |
| јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> |
| а и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, о |
| од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="1 |
| се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кад |
| ти! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало |
| ти има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућ |
| Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко |
| } Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа |
| та пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, |
| у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је м |
| уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, |
| ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљ |
| женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим |
| ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе |
| ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да |
| ком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихов |
| дан други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227 |
| дем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света |
| ћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полет |
| .{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге |
| ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не до |
| ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, диј |
| вакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог |
| кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачн |
| добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина |
| рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, с |
| н, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и м |
| онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељино |
| епрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три |
| ића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним п |
| моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Бог |
| с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити |
| дну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стев |
| да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и |
| а кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и њего |
| ја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми каз |
| са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рек |
| еком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам |
| Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{ |
| ion" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: |
| о <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти с |
| мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао луп |
| ion" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин крев |
| е, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки р |
| а му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, |
| ку да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умов |
| живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика п |
| само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се ч |
| >— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш |
| .</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам н |
| о је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провал |
| зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини м |
| е и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мисл |
| у дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињ |
| ј кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да |
| а и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној про |
| блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко и |
| јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она |
| шлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на су |
| {S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да сл |
| здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква |
| једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наред |
| енске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није треб |
| д ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш. |
| из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, н |
| а назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и |
| ку долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је |
| ети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S |
| вече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не |
| д видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, ре |
| p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти к |
| не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни |
| опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смеш |
| ко толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Пред |
| залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем ж |
| — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ов |
| кне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто о |
| и никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде јо |
| о ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа |
| сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, ал |
| е само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је пати |
| су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, ка |
| је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад се |
| век рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, раз |
| у:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског бро |
| ов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак |
| а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се ма |
| у амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њ |
| у се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због н |
| ад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа |
| и јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта ман |
| емате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један |
| шетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n=" |
| одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора |
| а своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потрес |
| Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се туж |
| > <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти |
| е опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за О |
| несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, п |
| давио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ пров |
| месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за |
| синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> |
| ог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, |
| ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Н |
| дравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:< |
| рад може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p> |
| p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Је |
| тац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о св |
| /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гл |
| ј брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим бу |
| </p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рок |
| ше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати |
| ад, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Икон |
| тужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да |
| ..{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непр |
| једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја з |
| то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, д |
| један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> |
| .{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђ |
| они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, |
| вожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p> |
| , како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} |
| шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу стр |
| вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— |
| осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, |
| није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те дваде |
| а!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па |
| емој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас |
| /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанић |
| "64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим |
| о прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Г |
| не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а |
| пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шт |
| Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, ж |
| шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео |
| м хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у с |
| к и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо |
| груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.< |
| Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја н |
| ...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по |
| боља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благ |
| ђете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ни |
| где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, |
| очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у нар |
| отрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочек |
| Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повик |
| ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеш |
| {S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Та |
| глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати |
| оше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмех |
| се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} |
| ече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окр |
| елака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осе |
| хата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је о |
| е; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као к |
| ју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="16 |
| } Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам ста |
| >— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде |
| у.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта с |
| да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати поче |
| н повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се ј |
| н, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. — |
| ја!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојниц |
| е запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких |
| м ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога |
| а, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те |
| рете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и на |
| н и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с |
| какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и гор |
| гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако |
| {S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи! |
| p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај |
| !...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи |
| ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да |
| дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим замор |
| размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="2 |
| вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви. |
| ре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима |
| а у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, |
| нем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се |
| г из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, |
| је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Ис |
| /p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор о |
| да испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удуби |
| и преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S |
| ње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p |
| } Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га п |
| слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније |
| Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и св |
| .{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних два |
| /p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг |
| p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — |
| .</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Н |
| <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је по |
| а би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то |
| ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем з |
| “ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с п |
| ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обренова |
| коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора јо |
| } Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S |
| ког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворн |
| мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не |
| ли. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окре |
| . — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је ча |
| д саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од В |
| Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га |
| >То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на проз |
| иде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Докт |
| а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то ви |
| , овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а д |
| , па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не |
| из, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што ви |
| Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Та |
| знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да т |
| ћи.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни |
| :</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери она |
| алости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад с |
| ару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не |
| им придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Дан |
| Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quo |
| лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, |
| ubSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: |
| estone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем м |
| estone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе |
| } Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро позна |
| о ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{ |
| постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет сп |
| ше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није |
| Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и ст |
| дер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и р |
| ене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад |
| дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко уса |
| аш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори он |
| >— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капе |
| } Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, д |
| вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилиш |
| ај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, нека |
| од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да |
| head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља |
| , да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећ |
| осио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опе |
| до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште |
| порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, |
| већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да изв |
| вале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали н |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи |
| ом збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се св |
| си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, |
| ељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох |
| удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове |
| } Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А ш |
| у код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као |
| и један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љуб |
| >Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесит |
| ије било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Бого |
| све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе пој |
| н Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кућ |
| И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој |
| к, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја |
| {S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми с |
| ..{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, |
| 3" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окари |
| , и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на |
| ислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} |
| аставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Н |
| </p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S |
| негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан |
| , ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то |
| Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако |
| е два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — |
| , док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{ |
| {S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори гл |
| неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самц |
| вгуста, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да ј |
| апу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> к |
| али, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једно |
| рца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да |
| дини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим |
| пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> < |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обуч |
| Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и |
| ка она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно |
| разу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп |
| , Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знат |
| > <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим бољ |
| лили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Бог |
| ћи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово кр |
| ead>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовиј |
| а Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину вр |
| одила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом |
| вршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге им |
| ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове |
| ки град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они |
| вим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове |
| ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n |
| {S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} П |
| м само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гуш |
| еда.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врат |
| каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га |
| да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи |
| вче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише о |
| } Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за |
| не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, |
| то је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким |
| је Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ман |
| !...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо |
| .{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Ш |
| жем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} О |
| помену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њег |
| а нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, по |
| >Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га |
| па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро пора |
| "184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да на |
| а престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џинови |
| чене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је б |
| још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </ |
| За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, |
| ; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио. |
| азда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било |
| ите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далек |
| ....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права лу |
| зу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и |
| анчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест |
| незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као |
| анком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и |
| ци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста преср |
| , да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — К |
| иња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела |
| } Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S |
| та месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико об |
| лили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани свето |
| едан порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад |
| , ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће |
| реће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да не |
| да Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два деб |
| су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су |
| ч.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, са |
| формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини ва |
| ва.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу р |
| актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да |
| чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} |
| рућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скрив |
| Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи сво |
| , рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београ |
| кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Коч |
| .{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци о |
| призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, с |
| бовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си |
| где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да |
| екуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је до |
| ије прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{ |
| ом се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То |
| м, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, виси |
| ут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кула |
| на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што |
| ај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на в |
| Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто |
| д некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, не |
| } Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој в |
| година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака |
| о да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се |
| за.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата |
| оју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене |
| а колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају |
| је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад |
| ране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива |
| е, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за |
| нак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} |
| смо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{ |
| је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскин |
| шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма |
| аест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и сам |
| двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А |
| , хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Маје |
| чевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш |
| убовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{ |
| иљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у |
| ао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би пр |
| <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је |
| а.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а цр |
| љанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело |
| анића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је |
| И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, |
| збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, грив |
| ико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема... |
| н планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, |
| храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока |
| од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, а |
| а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван вре |
| ладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонт |
| е је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демо |
| {S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, |
| ш једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој |
| е отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече ка |
| арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешан |
| иже познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он |
| {S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мо |
| ао да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се |
| ја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{ |
| S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми савис |
| изренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стан |
| е речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и |
| то не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Т |
| на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} |
| сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало п |
| , ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Поч |
| сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан р |
| од своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете би |
| синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> < |
| и, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет |
| ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, в |
| здо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l> |
| ућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На |
| p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељин |
| <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се ч |
| да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то |
| мрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била |
| и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди |
| што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} |
| да се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав сн |
| , шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дак |
| >— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби |
| а Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад |
| Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики ор |
| !...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича |
| p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овла |
| ..{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође |
| Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим |
| .{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прик |
| S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</ |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да с |
| другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у |
| . Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— |
| елимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна |
| Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије |
| p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n |
| прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што д |
| Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли и |
| есечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа |
| ивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, |
| чицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја |
| ким орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ве |
| к.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То н |
| ђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном све |
| Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише |
| реко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - жур |
| ?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После |
| истом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, мој |
| нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Д |
| тан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвезе |
| згоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, |
| Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене св |
| и.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас. |
| >— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођиц |
| ад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице |
| ој....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар м |
| стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео по |
| Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште |
| ци Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздрав |
| се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић |
| д стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у св |
| , нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо |
| како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, |
| и деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу г |
| до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љ |
| о чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} |
| непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: |
| се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата ж |
| ВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p |
| римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај |
| облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се |
| оштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било |
| . <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би г |
| истану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганим |
| њем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Покло |
| ти?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу и |
| и кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устад |
| > Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, |
| } Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло |
| из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и л |
| тан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{ |
| адник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још сам |
| би један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему бе |
| еровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам мо |
| гледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под |
| ту, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Б |
| другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет |
| ом додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... |
| љу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће га |
| !....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана |
| S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње |
| ... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби х |
| ећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић. |
| есвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео зав |
| јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од с |
| ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше |
| ему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Св |
| и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и мно |
| јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишана |
| } Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватрени |
| алим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем |
| м.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров нека |
| {S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свог |
| им љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхов |
| још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше п |
| </p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — к |
| старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као |
| женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој |
| о, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није |
| Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се |
| н.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p |
| жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ |
| розору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било |
| апта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Ма |
| и!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и кој |
| ндура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} М |
| а да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери |
| ловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Р |
| оказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, д |
| S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико д |
| пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Сов |
| доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да |
| има нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једн |
| Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја св |
| ам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час |
| е, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и |
| Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и |
| Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, ч |
| и, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> |
| на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{ |
| чела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од |
| да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" |
| о — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било |
| ко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{ |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се ма |
| у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у т |
| х, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p |
| 1" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, м |
| тепан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{ |
| се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија лат |
| ица непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре дв |
| ћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи |
| па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била пр |
| е.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе с |
| а повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их дов |
| се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га |
| на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је |
| поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} С |
| се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, |
| о мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја с |
| в самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Икониј |
| еда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су по |
| тило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему |
| смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!... |
| свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} |
| се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује |
| ка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза |
| кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни са |
| тле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, п |
| , да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево ли |
| ен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку мал |
| им поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује |
| рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе н |
| о својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра |
| у.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад позна |
| на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово |
| , па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како |
| ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењен |
| ка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање: |
| до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме чо |
| ражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у в |
| при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да |
| ца, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да |
| а ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: по |
| е, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!... |
| а видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мисли |
| иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно |
| м ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да |
| мо погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово вре |
| Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, |
| ена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на кон |
| с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S |
| ..</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубав |
| тигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је меха |
| а имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрад |
| ="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, је |
| своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је п |
| <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> < |
| И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} За |
| ар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, |
| , нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега |
| та кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и |
| ла га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцни |
| ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога с |
| кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... |
| во.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена |
| ко нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад |
| т тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit= |
| S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет |
| амен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео с |
| шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> < |
| у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} |
| p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено пл |
| рискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтети |
| S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног |
| ..{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је са |
| чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, |
| рим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше |
| живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где |
| се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мра |
| било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише |
| питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S |
| ске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш про |
| и нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били пора |
| она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве |
| кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове |
| му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше бра |
| Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с |
| пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формаци |
| n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!... |
| е овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, |
| е синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву |
| не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и пог |
| а <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда |
| иди, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле |
| глунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, в |
| еветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучил |
| азом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном з |
| ов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, т |
| отив мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, ја |
| еко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него |
| S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гл |
| на врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} П |
| } Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где ј |
| питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А |
| али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај... |
| је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{ |
| је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бат |
| мела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разве |
| е.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам г |
| белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Ин |
| оре на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од |
| е Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромни |
| и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтање |
| онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Ду |
| Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њен |
| од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Та |
| оспођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, |
| као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени |
| кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> < |
| ао нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у |
| литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква |
| ако смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Ве |
| p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, б |
| ице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два п |
| Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако |
| јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама |
| гледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Ја |
| е подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем. |
| кса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог наше |
| своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако |
| паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша |
| и пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, о |
| Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и п |
| а неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову |
| пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па д |
| ико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S |
| дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S |
| } Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео |
| <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где |
| газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по |
| јих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата |
| ело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рок |
| {S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то |
| де до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно наме |
| тавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића матери |
| су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S |
| а и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога |
| Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, |
| ладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице |
| ам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте |
| .... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у |
| о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окре |
| > <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људи |
| дмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказив |
| p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— |
| епливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би |
| старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном прили |
| дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а к |
| /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали |
| је и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Бе |
| свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу |
| хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће |
| обро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} |
| Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивнош |
| о ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не |
| ж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а о |
| реперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама |
| — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S |
| ивахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим |
| {S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, к |
| Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> ко |
| p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало |
| ама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као дв |
| нама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а |
| и и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора. |
| .{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике |
| на, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, |
| како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{ |
| „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} О |
| их не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза |
| — Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голи |
| и наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњо |
| ије носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне |
| м видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!... |
| subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{ |
| ш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду |
| чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет п |
| је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње о |
| буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму беог |
| одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Л |
| мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, |
| дем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> |
| гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један гла |
| ана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се с |
| х типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, |
| о да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској рај |
| ићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад про |
| огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> |
| из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи стар |
| рника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турч |
| год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака |
| — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Д |
| /p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онако |
| орио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а |
| идео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те он |
| танка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мен |
| ко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> |
| о смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176 |
| Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестр |
| вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ев |
| с, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, |
| — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено |
| сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу |
| смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{ |
| и их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две реч |
| тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све ј |
| p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, ис |
| аква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замах |
| рст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по |
| у је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је |
| и.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо до |
| о сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман д |
| Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега |
| црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А |
| иљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изгово |
| ...{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја |
| вило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, сн |
| седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми. |
| окуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л |
| зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој м |
| — Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћа |
| стане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Да |
| , весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што |
| чеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову |
| , како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S |
| S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црн |
| алице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар у |
| честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова ни |
| луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и п |
| а и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихвати |
| .{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није |
| ризренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђ |
| ко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, |
| а, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и пам |
| ља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога |
| у капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губит |
| .{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље |
| огом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} |
| ање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерц |
| утити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у |
| вета....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пође |
| рим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељ |
| ибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!. |
| едан младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да |
| соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока |
| е поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда п |
| ..{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, |
| дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, ср |
| и као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо рас |
| х газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо порук |
| , упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако св |
| ини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S |
| чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад |
| p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао са |
| Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</ |
| ћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, са |
| нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре п |
| ео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царин |
| беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{ |
| о десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — |
| тар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља св |
| Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље |
| а седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка |
| шта се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледал |
| да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зет |
| ала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем |
| а је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одма |
| Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> |
| <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми б |
| осле узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здр |
| си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повик |
| добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на дла |
| шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени: |
| горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p |
| а окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах: |
| ...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасен |
| учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за |
| nit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Ка |
| штине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џе |
| глед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је п |
| <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излаз |
| по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви |
| пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добр |
| чео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Мило |
| ла, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} М |
| ne unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ак |
| брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, оти |
| p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш бела |
| рећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто |
| ар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе за |
| вори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана дов |
| ед, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја с |
| <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића и |
| анца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо рас |
| {S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња |
| Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до сво |
| десити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијц |
| ла, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд |
| била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркл |
| осула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала ку |
| епознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе |
| и био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља |
| оди Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{ |
| с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре го |
| Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Сават |
| авали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки |
| живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске |
| ој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо! |
| Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе... |
| ита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, |
| и глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез |
| .{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубови |
| ечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је неср |
| еди да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> < |
| инка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} |
| а, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје |
| .{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S |
| авног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да с |
| ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог |
| !... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} |
| ије моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно по |
| о у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове фило |
| >— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем |
| — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра д |
| се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она |
| е радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако |
| > <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном уста |
| је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Сте |
| мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Б |
| а се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао... |
| рчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, |
| тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — |
| ог капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, би |
| си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погле |
| го с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone un |
| зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дош |
| а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p> |
| И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза |
| а јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је |
| ружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облача |
| апунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <mile |
| а ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији с |
| се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{ |
| дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, К |
| ћу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} |
| >— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један |
| љи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не доб |
| са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и ма |
| се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од нек |
| дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако з |
| од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваш |
| ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измир |
| А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи |
| му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се п |
| /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очи |
| ну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Тор |
| а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његов |
| а огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза оз |
| капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно |
| оје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја |
| ала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спреми |
| уну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p |
| м био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћ |
| аредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја у |
| .{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу |
| тину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа дру |
| вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни |
| ога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беш |
| ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>. |
| ако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ј |
| а ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! реч |
| {S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} Т |
| !...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, |
| болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће пр |
| иња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао... |
| Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало пок |
| ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим |
| а се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} |
| одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле |
| да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!.. |
| честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може |
| а слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама |
| дјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} Посл |
| у цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо |
| p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „си |
| не беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <p |
| рталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолил |
| преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{ |
| p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— До |
| {S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио |
| е, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, д |
| име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао |
| реламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хл |
| једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва по |
| е су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— |
| контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице |
| ан ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчиј |
| м....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео. |
| <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на |
| а нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне волови |
| смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола |
| ека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све |
| ога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке |
| .{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој. |
| оримо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— |
| Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељ |
| /p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће б |
| , да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите н |
| о чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију о |
| , у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом прво |
| тане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одис |
| оња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не ј |
| у, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи |
| е то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пи |
| рећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p> |
| е мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама |
| анђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам |
| таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам |
| ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, п |
| н ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало иза |
| сно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, |
| отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то би |
| свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам |
| мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једн |
| ц, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лиц |
| в маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се |
| Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S |
| вика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џами |
| огом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је. |
| и: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде в |
| ако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј м |
| сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{ |
| p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио он |
| граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам |
| ине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговор |
| и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су |
| ца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођиц |
| {S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груд |
| но:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијан |
| сошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског увер |
| м све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни т |
| ојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на на |
| ла беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{ |
| мо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} |
| {S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса |
| се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта |
| вему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића |
| се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, |
| ило по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудит |
| руг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којим |
| што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добр |
| невица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицат |
| д кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, |
| ојим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непреглед |
| Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из |
| .{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и п |
| ше. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста |
| илика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напре |
| застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{ |
| да погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобраз |
| } Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо! |
| слушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље н |
| и, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли своји |
| о се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише |
| ђе некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је са |
| и....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не з |
| Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово ј |
| лазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они уст |
| да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је в |
| авладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост п |
| ај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу стр |
| е кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осве |
| да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од д |
| енству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види |
| Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и з |
| а си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} |
| омучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у по |
| то и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица |
| м што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} |
| кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У |
| кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате |
| икота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, ви |
| — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном ре |
| последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанс |
| ion" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="23 |
| итам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан |
| мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница не |
| неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два |
| остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја |
| </p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно оп |
| ст.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, |
| неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобрази |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам |
| онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари. |
| </p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у |
| оку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да |
| !{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванч |
| у једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељ |
| некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахрани |
| жан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} |
| епанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан |
| у њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је |
| ио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисав |
| прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прику |
| ти: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буд |
| ога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. |
| се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — мор |
| исам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, а |
| е дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> |
| ion" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у ц |
| вим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој с |
| : баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од |
| ћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светил |
| овиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, к |
| т залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Она |
| екли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја |
| ног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије |
| цу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се с |
| си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чич |
| бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори |
| устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње |
| — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господин |
| смо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} О |
| Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један о |
| ободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— |
| рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојо |
| исам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде. |
| </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Мил |
| јеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је |
| } Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с на |
| унце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подру |
| ем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених ј |
| е стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајано |
| , одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинил |
| , носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам |
| азити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било ше |
| авијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да г |
| ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри |
| и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> |
| по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јас |
| је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци |
| лавом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У |
| ли и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да |
| ош нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А |
| ака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро |
| ео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојт |
| смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} П |
| ожји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, сино |
| лника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије |
| хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао ку |
| м дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село |
| ок му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{ |
| снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу сн |
| кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе ст |
| ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне |
| а....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а |
| повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти |
| Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" / |
| мо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајде |
| е, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда |
| сла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с |
| од може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија |
| ко!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра до |
| то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша леп |
| естриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држ |
| а, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај |
| } У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло |
| и скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде |
| де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у терк |
| а - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако |
| же.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој |
| рина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису виш |
| а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас гор |
| ех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од ј |
| ила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која в |
| е у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан |
| а прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од к |
| ина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ев |
| или.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет о |
| м толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он |
| Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове годин |
| е године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја ба |
| амо пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али |
| ког уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника. |
| је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и |
| коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да |
| оња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао |
| а — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијаш |
| ion" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се |
| сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар. |
| p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских |
| ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се је |
| триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио |
| Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, ка |
| оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију. |
| <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSec |
| улаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од ма |
| ? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, з |
| реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, |
| у да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се х |
| свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме |
| некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да о |
| одно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да ви |
| се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јо |
| p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1 |
| чи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га треб |
| је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, |
| умирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товар |
| е за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да |
| ну неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био |
| ога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хо |
| Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с |
| о, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би м |
| нак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S |
| ше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У |
| p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир- |
| свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па с |
| шем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе |
| ата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} |
| види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="2 |
| реће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душ |
| за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „ |
| леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све |
| лако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, г |
| во за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их |
| р, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окрен |
| Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије |
| примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је |
| ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Н |
| а идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не м |
| мо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не п |
| ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорил |
| ан од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији |
| да мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавоо |
| а.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се |
| пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни |
| </p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! |
| јој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је после |
| азда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте по |
| ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећ |
| а, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу |
| ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прв |
| емо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су |
| скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве |
| ћа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S |
| су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи б |
| Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала о |
| капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искуп |
| равно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице |
| другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су |
| ра да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану |
| је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој |
| Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила |
| тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „ |
| о њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати |
| е застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим уда |
| изнајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> < |
| а није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим |
| е може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цим |
| но без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море |
| ем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај п |
| ="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине |
| спрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, п |
| х писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас |
| p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало по |
| на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих проју |
| <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је |
| ече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type= |
| их!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљев |
| Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!.. |
| ан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="sub |
| — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <miles |
| Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по |
| м мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтед |
| ле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, р |
| о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је гов |
| и; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S |
| етне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му каза |
| н сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, |
| им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан кој |
| апунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Или |
| он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћ |
| ао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива ту |
| мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољ |
| о су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној со |
| .{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише. |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{ |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдариц |
| иде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Ин |
| лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку там |
| ранцуског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, пос |
| n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, за |
| окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p |
| Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} |
| етаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше обр |
| леба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха |
| ом се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дође |
| сто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се зами |
| <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, а |
| ш једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} О |
| свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и на |
| ад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Оде |
| а зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да |
| била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели |
| >Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајал |
| ије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме ј |
| .{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су м |
| ад.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, туж |
| ерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајк |
| оста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад |
| во лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у п |
| јих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај |
| {S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не |
| и ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’ |
| тво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, с |
| о на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зо |
| а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан! |
| поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="s |
| ега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S |
| <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пише |
| uote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље |
| > <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прили |
| n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} |
| добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде |
| S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али |
| буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од |
| И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ов |
| ак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њ |
| изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми са |
| По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да |
| ј лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њ |
| свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно |
| Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ј |
| тазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све |
| леће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, к |
| позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако |
| и? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори |
| ал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде |
| то као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке. |
| м скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунасти |
| и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у лист |
| ечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <mi |
| ујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролет |
| вима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара |
| а прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним ре |
| ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу |
| чио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливе |
| ...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак |
| механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, к |
| .. да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за |
| како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим прав |
| екуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правн |
| нам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плин |
| стра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није |
| језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних друго |
| имо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit |
| равоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо п |
| е.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба сл |
| закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска |
| пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанц |
| гову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јо |
| м окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, |
| ....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало |
| на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одрж |
| ј писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова |
| грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто иш |
| ет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па |
| b n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особ |
| ом ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре |
| а и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Зна |
| и нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, |
| ла на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у |
| арог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом |
| мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— Т |
| Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављал |
| {S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p |
| к Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{ |
| а вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и с |
| Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста не |
| ад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —< |
| огнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу бук |
| аре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај |
| рпску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је иза |
| нове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} |
| иљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове ре |
| .{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвој |
| ита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак пр |
| Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} На |
| ас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не оста |
| во заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„А |
| проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се п |
| } С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да |
| ада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док |
| . <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а ви |
| путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне |
| никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих |
| една врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке д |
| "57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— |
| асип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав |
| n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини т |
| д ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| оња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна |
| недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је глед |
| е једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} |
| десет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна |
| а.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а |
| , с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над гл |
| акиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рок |
| ено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> |
| малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што с |
| те и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече |
| пет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје |
| а Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n=" |
| видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на пр |
| на је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврат |
| {S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало |
| ику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p> |
| ле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p |
| тоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до л |
| } И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад |
| године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{ |
| — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, |
| о.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо |
| о што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву |
| {S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, |
| умраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога |
| цветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вир |
| о, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој |
| nit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао нагов |
| аповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона п |
| где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту мор |
| ажио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У У |
| су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људм |
| и ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, |
| дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и н |
| мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и |
| инио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окруж |
| b n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, |
| ла они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Он |
| , ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — к |
| некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто |
| један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари |
| .{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју з |
| е дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, ба |
| м, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, |
| занци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се в |
| > <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши каж |
| е решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат сти |
| дите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, |
| о — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ов |
| ај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а к |
| или не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем н |
| тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заје |
| пођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ј |
| , што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној руше |
| ме незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, |
| — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Дов |
| ио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</ |
| бе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, |
| хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба уч |
| ст дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изн |
| ; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, а |
| е тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на д |
| да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам |
| им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде |
| ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање |
| сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет |
| их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, си |
| о позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </ |
| менио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака |
| д као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја |
| а не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, |
| о шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се |
| </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не |
| другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И |
| чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу |
| ..“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <p |
| ечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на |
| ту владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га о |
| спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, |
| на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им х |
| ја.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Н |
| ...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучки |
| но не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> |
| ске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко в |
| нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов |
| свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обо |
| „Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забост |
| арином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема |
| осле, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Кр |
| <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" |
| да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то г |
| дали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и по |
| У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом св |
| искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, ист |
| почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о ваше |
| лија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог |
| рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћ |
| ар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми с |
| Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво.. |
| слити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна та |
| е, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који |
| а и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче |
| и остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} О |
| је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.< |
| е видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не мог |
| /p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</ |
| чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађе |
| ком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја са |
| ма причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им |
| кне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од д |
| т, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се |
| а породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, |
| <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створ |
| читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда |
| опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само н |
| се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нам |
| то није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{ |
| х код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као |
| ам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, р |
| авоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} |
| . -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше м |
| о у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на |
| а Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Не |
| о, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, |
| ако смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још |
| еља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} П |
| .{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима |
| ме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хле |
| етао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини |
| Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, гд |
| ног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио ј |
| се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје г |
| } Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш л |
| кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} М |
| и по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердар |
| тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских |
| } Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{ |
| у ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S |
| идело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:< |
| — Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сре |
| .{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докто |
| е чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, ка |
| око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег с |
| творим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што |
| рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрош |
| {S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> < |
| је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто прко |
| ци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим |
| ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им ј |
| ни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј |
| цима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{ |
| У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково м |
| сови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном |
| својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари по |
| о! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им |
| ког зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућ |
| але целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно |
| !...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="c |
| изале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јес |
| ре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао др |
| е опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје |
| рмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="5 |
| , а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилим |
| , дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ов |
| и ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти пр |
| сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} |
| Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Д |
| а.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је |
| адости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо пр |
| на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони в |
| мно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n |
| S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силн |
| нства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу.. |
| b n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме |
| врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфо |
| и лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише он |
| опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине |
| ројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — го |
| а.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој пр |
| одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској г |
| т стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} |
| емије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, |
| оћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотав |
| пет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није |
| <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше с |
| е стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнен |
| а како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине |
| ечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао от |
| о ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, бо |
| лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изнен |
| ила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела |
| и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж повет |
| онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја |
| ="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да |
| одима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих л |
| ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и |
| обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне сно |
| колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S |
| есницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не п |
| Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, |
| то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је веч |
| Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до са |
| estone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно |
| пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатл |
| „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мно |
| елска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пре |
| како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разб |
| сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце |
| погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истин |
| је осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{ |
| непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бу |
| је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам |
| нутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, |
| а.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величин |
| као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало |
| дземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S |
| друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момен |
| ала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки ш |
| него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, |
| {S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина |
| ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја н |
| виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз ко |
| стим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам от |
| ако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме ста |
| ме, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, уба |
| е једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно |
| љиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што с |
| pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, |
| кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата со |
| т не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наст |
| ка, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чеља |
| а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде |
| је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде |
| стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај |
| ом буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетниј |
| Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се п |
| има, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узаја |
| ду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу... |
| аренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо в |
| тним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно |
| асипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија |
| дем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа мој |
| S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не и |
| лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у с |
| а...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> < |
| кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не у |
| каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> |
| оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао св |
| азати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост сн |
| не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па |
| личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жил |
| колина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али |
| што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљ |
| и стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пу |
| Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} |
| шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јами |
| суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још ј |
| што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} |
| шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености |
| ј мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијут |
| авице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми |
| њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газ |
| p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво |
| .{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</ |
| не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се |
| ка Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSec |
| је видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Он |
| <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повика |
| упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђ |
| по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="1 |
| а му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си год |
| на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? |
| е при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добр |
| И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, ха |
| ације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити с |
| од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде шт |
| ли опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло |
| и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина ос |
| >— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После |
| том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре б |
| ам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја туко |
| тир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи д |
| ко је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везиро |
| ака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оста |
| ђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим |
| цу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потр |
| јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, |
| добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се п |
| О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, ко |
| 15" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је прир |
| > шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљи |
| златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, ч |
| стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастреб |
| .{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али |
| ијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, д |
| идим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од с |
| је рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у |
| рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш |
| је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западн |
| а грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича |
| елица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, бол |
| есио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку р |
| ле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— |
| вако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би би |
| тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не |
| докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко не |
| /p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, |
| Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја поч |
| свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет в |
| Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, |
| смо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му С |
| већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се |
| S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хо |
| аморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... < |
| ти? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихв |
| маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S |
| и је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.< |
| ло је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, ре |
| идело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим дома |
| ам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојиц |
| тићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну. |
| онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забр |
| S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у д |
| , да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова |
| тари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од св |
| ож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће |
| еда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Б |
| ло, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе |
| душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загр |
| то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} С |
| трошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је |
| ад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> |
| ла.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава с |
| сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, ка |
| с из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана |
| о је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај в |
| гне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу |
| та:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?! |
| Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лепт |
| воме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана вер |
| мо теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас ст |
| раћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Го |
| ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14 |
| ушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n= |
| } Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Им |
| те нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} |
| сту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива зго |
| читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужиц |
| че газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једно |
| <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</ |
| ће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{ |
| окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Ост |
| д кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестр |
| </p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — н |
| ако се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га сам |
| шу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> |
| воје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљ |
| вале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати |
| единац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације |
| ик, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{ |
| , у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} |
| и.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да с |
| е глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотогра |
| та само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} П |
| е једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, |
| дарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам тороку |
| на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда С |
| ...{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене |
| вако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте из |
| ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај |
| у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?. |
| ирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с бр |
| Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па неш |
| ти реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, |
| рити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању |
| адовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени |
| ник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крв |
| <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па |
| истајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбо |
| ве узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, |
| ка.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем с |
| себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— По |
| ићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочит |
| баџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чу |
| Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, лато |
| тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој у |
| оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а |
| се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — |
| упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— До |
| Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умо |
| а њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да с |
| {S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам |
| уним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пр |
| ће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} |
| е?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде ме |
| газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Ви |
| <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на к |
| > <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и ж |
| ма несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, сино |
| } Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичо |
| и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише но |
| епам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку |
| о у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone |
| и знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се |
| сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам к |
| повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ј |
| а Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пи |
| Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газд |
| а примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мо |
| с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш |
| а.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!... |
| се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдски |
| ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја п |
| а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња |
| орника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.< |
| <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и |
| му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти гово |
| ут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми јед |
| иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{ |
| знам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја има |
| са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро час |
| </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње там |
| м људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не мож |
| и рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан н |
| та, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове |
| је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодит |
| /p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске ле |
| н седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S |
| } Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Доч |
| оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онд |
| *</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много д |
| ад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чич |
| из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а |
| нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као |
| мешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком |
| а.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој дру |
| по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило н |
| ељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале ње |
| кавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну |
| ову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Г |
| или.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, |
| е јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног о |
| на.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, ж |
| А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајк |
| није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка |
| } Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог д |
| ? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То ниј |
| ику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива |
| био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гро |
| о на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њ |
| {S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упоз |
| ко ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Он |
| лим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У том |
| овиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој |
| ема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; |
| м само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! пов |
| м.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој од |
| а заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људ |
| дем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не с |
| ека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} |
| p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите! |
| ити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибегови |
| .{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога.... |
| ма под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су |
| до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим в |
| а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где ту |
| нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <m |
| чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђед |
| један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, |
| н наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не мож |
| дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој |
| у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад о |
| пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим |
| ао шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда с |
| а од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, |
| сио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом ст |
| ови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да с |
| авног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу |
| екакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога |
| е!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд до |
| а јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља ни |
| а да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахр |
| е завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута п |
| мо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и |
| ....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми |
| вке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како о |
| Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p |
| метењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Оста |
| } Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривен |
| се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премиш |
| ; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић |
| и.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, нали |
| на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и гот |
| ој старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије |
| завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам |
| зити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једн |
| гу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком из |
| о на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свио |
| ака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног |
| ко би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи. |
| ји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли |
| ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је |
| д би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му не |
| говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја |
| } Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као с |
| као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па |
| а приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио |
| полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му |
| ти!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> |
| ђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке с |
| писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искре |
| за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а ш |
| аивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи. |
| ио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти м |
| заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли |
| стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г |
| , неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, |
| кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан |
| Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али с |
| сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива |
| та бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? |
| /p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на |
| от.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!.. |
| рат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S |
| , али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он |
| ње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране ј |
| та, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{ |
| </p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Н |
| рат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појас |
| го што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих зан |
| јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај в |
| ао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као је |
| не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме |
| ај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпос |
| узи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а не |
| <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n= |
| и ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте ов |
| руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше окле |
| их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стањ |
| поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео |
| је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око веч |
| зива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине |
| p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја |
| у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зу |
| S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То |
| ог Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на ово |
| ут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже |
| , сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — |
| — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="1 |
| он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повл |
| сподине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што |
| ...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њ |
| једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко |
| што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја позна |
| малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душо |
| ло ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она |
| онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лоз |
| понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! р |
| о решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!.. |
| пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не |
| Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде |
| ијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове |
| Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце мо |
| рађујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. по |
| ена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — |
| , Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> |
| :id="SRP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му ј |
| <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет наг |
| е мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо |
| Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас об |
| на борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се |
| ао дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, |
| Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права. |
| Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више вољ |
| ан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива |
| одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је |
| — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на |
| аролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у груди |
| S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био |
| еше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хо |
| е, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газ |
| е чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана |
| велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обра |
| о сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до |
| оглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова п |
| се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отво |
| И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикив |
| етих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред о |
| а ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој вод |
| ....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још |
| на није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог |
| пречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један |
| и на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</ |
| ком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настав |
| исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене сум |
| и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, ко |
| ће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S |
| .{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме |
| тида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} |
| азе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више |
| S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни са |
| т руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче |
| ше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа |
| ходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве за |
| но вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и с |
| хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је р |
| ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осече |
| } За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" |
| ред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газ |
| е, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, |
| и.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и |
| м рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S |
| за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретар |
| > <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранц |
| је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упит |
| а она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врат |
| S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} |
| Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати |
| ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из |
| Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с веч |
| чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га |
| та и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра |
| уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> |
| p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све и |
| , па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’ |
| дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дан |
| изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи |
| е писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{ |
| први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог про |
| .{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака |
| ла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулаш |
| ије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотават |
| исли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, |
| а ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а |
| н, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се ње |
| {S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се |
| </p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора до |
| ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Сми |
| ој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег |
| ближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробниј |
| на <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога с |
| , зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она м |
| с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољ |
| нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој ле |
| се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске |
| да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Вид |
| још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај м |
| да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, ал |
| ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан |
| вим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да т |
| зи у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке би |
| за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> |
| .{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао |
| је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани |
| иска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај |
| кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али |
| емо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпо |
| у ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене ажд |
| ће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски сту |
| ињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени |
| на Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми |
| <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говор |
| тови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> |
| а, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у ку |
| а и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и м |
| а је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.< |
| то нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са сви |
| и, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити. |
| конију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јад |
| ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошап |
| је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} З |
| ди.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није пл |
| можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића! |
| добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих |
| 200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, ка |
| И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта |
| .</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а ча |
| Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млек |
| и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} |
| Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје дет |
| тила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хте |
| их кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се о |
| е, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш је |
| ај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба |
| у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељин |
| послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом о |
| <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врба |
| /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе |
| Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И |
| ло се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у |
| послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а |
| мо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>О |
| х главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S |
| даш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S |
| алих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} |
| лаве.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико |
| имичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пр |
| ном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да с |
| ре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном |
| n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{ |
| од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али |
| а нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је |
| ели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па д |
| омца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би |
| м једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спри |
| е!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, к |
| м и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако оп |
| прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђец |
| ларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вр |
| џбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква ј |
| онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али |
| ам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној |
| } Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошл |
| S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До моји |
| ?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, д |
| м сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Ца |
| ога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја до |
| <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{ |
| није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{ |
| хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој м |
| ити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{ |
| по.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S |
| <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је д |
| Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви з |
| а то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{ |
| ш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш з |
| рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна |
| } Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту |
| /p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би н |
| ј...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— |
| ?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, за |
| , однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да ј |
| <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љ |
| им џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанић |
| ево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је за |
| старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Н |
| јни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао |
| нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња по |
| Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који |
| Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, |
| осто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту |
| укама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он доч |
| ечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо |
| н простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет |
| p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој |
| ’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{ |
| петан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} С |
| нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S |
| оптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, кој |
| си ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> |
| И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заг |
| воме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p |
| се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза ви |
| узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе |
| ојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина |
| ој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигн |
| Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни |
| ј завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} К |
| } Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чист |
| у.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме ред |
| .{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком |
| <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али и |
| је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се |
| з три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ ј |
| вала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је кра |
| у.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам ско |
| !...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мај |
| ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он изма |
| и не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и |
| тева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да |
| Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} |
| ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА |
| и су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, |
| синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то дес |
| е реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А п |
| у, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакиват |
| азда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да |
| .{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је он |
| Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али |
| ањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделим |
| нао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мај |
| устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студ |
| >— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не |
| —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као д |
| војој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај |
| утра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков |
| тео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет |
| и опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд н |
| чио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{ |
| во нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био у |
| ко су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих гру |
| нути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву |
| Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо |
| вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога зн |
| једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако м |
| иво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају |
| ј ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто |
| јутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, |
| ати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ниш |
| итати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем |
| Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду. |
| S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред |
| — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — до |
| беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ни чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да |
| } И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред м |
| се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су кр |
| ите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Ст |
| звеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију |
| кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је |
| ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми |
| а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није м |
| ако се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} |
| и се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се |
| први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг В |
| ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, дал |
| еби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p |
| се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одго |
| метен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви |
| едећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p |
| о.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на |
| еман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како |
| ју.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири. |
| } Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце |
| м <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам в |
| елите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} |
| те овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожу |
| не — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— А |
| су више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало ма |
| онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен |
| нем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигн |
| .{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре |
| Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, г |
| н и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— |
| ви.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капета |
| чеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти |
| вој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јели |
| да Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио |
| мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хла |
| рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, кој |
| у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле |
| се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је |
| сна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што п |
| ан на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави |
| е Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рок |
| а свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тиња |
| а, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, ст |
| зна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се о |
| n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога н |
| а прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав |
| сти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што занос |
| . Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли ј |
| пији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се |
| уком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже |
| мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот... |
| е....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позоб |
| и је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинил |
| зе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?... |
| једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? |
| ="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо о |
| — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодр |
| забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са с |
| е ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="sub |
| ест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечил |
| p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћут |
| се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, упр |
| да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личи |
| и она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250 |
| га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо |
| "238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, |
| ољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи |
| спођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притр |
| само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа ша |
| штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и |
| је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, ви |
| вића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагр |
| ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса |
| оћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, об |
| ра, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Та |
| о ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому |
| лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо! |
| н на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, |
| n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти од |
| еце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срд |
| p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, |
| ву Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, п |
| летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд |
| х усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди |
| пођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица си |
| {S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам б |
| та је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под ш |
| Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији |
| ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати |
| ш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напу |
| како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, |
| Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с |
| еном и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како с |
| видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, |
| ш мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се м |
| ин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитос |
| дне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — |
| како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао |
| г стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пас |
| тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, о |
| у за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола |
| али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда ск |
| .{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге и |
| , била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептун |
| што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим |
| теме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, п |
| ису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} |
| азисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом |
| ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г |
| нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго. |
| аде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе р |
| азио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајк |
| е <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ј |
| а знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— |
| ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми |
| рећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном |
| али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — и |
| S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, |
| те, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог |
| дмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј |
| им и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, шт |
| ико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад |
| з овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, |
| .{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи |
| едан од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадн |
| рже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, не |
| {S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триу |
| а се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање |
| д некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако |
| е у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни он |
| рату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов шт |
| же — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре. |
| Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а |
| .{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их св |
| ли близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет |
| ан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађ |
| ш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика ј |
| дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео |
| о по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и и |
| чије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго н |
| стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с |
| онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј |
| Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће |
| хом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако |
| и се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни |
| {S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видел |
| } Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То |
| два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела мес |
| о зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдито |
| Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прут |
| је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову н |
| е латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се |
| а и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S |
| било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну |
| д ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ни |
| беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њ |
| ричали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли |
| еш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи |
| сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо |
| дном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мисли |
| кат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загл |
| аже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То |
| иганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{ |
| ; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не |
| атерија; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S |
| о двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а с |
| њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И |
| Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом |
| е постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отим |
| {S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубо |
| ="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?< |
| д самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, |
| мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упит |
| о смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одем |
| ћ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо |
| , а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и об |
| нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опа |
| То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....< |
| ужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Су |
| у Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, |
| мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да т |
| } Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен. |
| стоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и н |
| рећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p |
| а разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{ |
| поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном б |
| асебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то с |
| ним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас |
| ово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{ |
| Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање |
| ово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, |
| знана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме |
| какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="2 |
| ог цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило |
| ида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од игл |
| , кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с н |
| нце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз |
| } И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погле |
| рвобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа |
| првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планет |
| ружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако |
| ио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку |
| утом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видел |
| о од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Висок |
| ма се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а |
| икне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини |
| ог дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Зајед |
| , опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде |
| ако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од ш |
| лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху пол |
| , својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку |
| смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Ра |
| та — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„С |
| свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би |
| свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две |
| сли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један ж |
| одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо |
| као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се |
| Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" / |
| албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не |
| рви мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да |
| лико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њ |
| ам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} |
| шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, |
| а.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit= |
| војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту |
| су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну |
| и дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију |
| гама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где |
| деш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Сов |
| аде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видел |
| почела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда М |
| Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега |
| више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{ |
| јесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, |
| .{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад |
| Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој |
| ица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трен |
| дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} |
| с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко. |
| е у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће |
| вну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, |
| че, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! |
| — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом? |
| материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме с |
| и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} |
| очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не |
| најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“. |
| Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом? |
| </p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од г |
| во?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} |
| >— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А г |
| Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за |
| ебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све. |
| а ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти |
| ђу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш |
| p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90 |
| } И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само |
| ..{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет |
| аблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вам |
| ...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш |
| о памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу |
| чи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Е |
| ским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред ср |
| е упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И |
| ш пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, |
| !{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово |
| Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна р |
| очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и бр |
| о трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде |
| ....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на ко |
| и ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неко |
| ле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се вид |
| ка ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S |
| еђу мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне |
| ећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу год |
| се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао са |
| ад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало |
| ли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо п |
| р и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> < |
| нем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуд |
| пет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао |
| поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недељ |
| не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језо |
| лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мисли |
| елимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p |
| /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа |
| к: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести |
| сип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Оп |
| ршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} И |
| и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те |
| да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} Н |
| е било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци јед |
| о их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капе |
| а и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим |
| немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и |
| ао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге а |
| гледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли |
| руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од је |
| а ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прош |
| види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а |
| вској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено |
| кнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{ |
| } Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко |
| икога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремил |
| дуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошт |
| њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Ка |
| м увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили см |
| апије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем |
| ем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко |
| као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником д |
| слио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати |
| а ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав до |
| ј срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно и |
| орало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочек |
| ="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му б |
| номад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред |
| тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали |
| ише воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад ме |
| ћ стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођ |
| његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће |
| ...</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p |
| ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то |
| нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада о |
| оре, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Рокс |
| аочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се |
| мо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> |
| и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити. |
| им самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску п |
| " /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећ |
| анинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, |
| .{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски |
| нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му с |
| цама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{ |
| мешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <p |
| Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} И |
| е ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути |
| она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још ника |
| и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, сво |
| ака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Ро |
| јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали |
| едне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пла |
| ре на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под к |
| код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми п |
| , а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{ |
| и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гра |
| тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> |
| .{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови |
| власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} |
| газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у |
| Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{ |
| и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек вид |
| ани? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p |
| о их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} |
| кали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја |
| е добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја се |
| изао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти нагр |
| доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича |
| ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску веч |
| у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S |
| ек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум. |
| оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком пр |
| ивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам руча |
| материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањи |
| раке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око св |
| а: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама.. |
| мо они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га |
| но, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и пи |
| <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то јо |
| знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> |
| на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{ |
| и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, |
| у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да |
| то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S |
| ом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори |
| е завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> |
| о је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још |
| .</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан. |
| — У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не да |
| илу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Ра |
| симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота |
| е је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — |
| >— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и |
| S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко ње |
| е пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="su |
| е оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у |
| оска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <mil |
| се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од н |
| а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, |
| , све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде |
| олазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S |
| ођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у |
| и!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није |
| ицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да |
| еко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S |
| ви.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, |
| >— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S |
| поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, |
| онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити |
| дала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она |
| } Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опе |
| пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да с |
| {S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n= |
| es"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| ут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} |
| на несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} |
| мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он от |
| .</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је |
| е то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до ви |
| ављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па |
| ви, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге |
| е беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зра |
| ија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени |
| чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија |
| се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И ок |
| инац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али п |
| а кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само мо |
| S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш с |
| ћи.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од |
| .{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем п |
| } Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S |
| ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone |
| неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</ |
| довима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</ |
| иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> |
| ебе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он ш |
| ма зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило |
| p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је |
| стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, а |
| под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека овац |
| Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зов |
| ве градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворни |
| /p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово |
| дај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и пошт |
| пођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, о |
| {S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, |
| одећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османо |
| ог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ов |
| n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што |
| о Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{ |
| а.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну |
| ерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само д |
| То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне п |
| спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремиш |
| .{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} |
| ића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И он |
| /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им с |
| иба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах поче |
| ао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја ка |
| енац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, |
| то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> < |
| nit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за |
| арице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час ти |
| та стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао |
| !...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли |
| ла.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ |
| аквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поч |
| ћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> < |
| а у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те в |
| з Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатељ |
| . Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били |
| {S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од ка |
| Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone |
| су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи |
| шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше |
| даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како |
| застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичо |
| е, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу |
| газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељ |
| о нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је |
| о су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје |
| а?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p> |
| а, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше ве |
| ј Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а |
| две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, |
| међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагр |
| равите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема |
| уг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} |
| пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те |
| баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и |
| Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе |
| .{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незна |
| .{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —< |
| ги.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Наро |
| , а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јури |
| е, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало по |
| и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се о |
| вар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајк |
| Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино |
| као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У |
| и високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом |
| ане.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поз |
| и лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада поч |
| талним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је д |
| љала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и |
| јих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила гос |
| ао кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у м |
| мо још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обре |
| честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања мириј |
| ођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} |
| {S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па |
| е не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај |
| лан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p |
| не.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он |
| рена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па о |
| се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио |
| смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гом |
| е и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ По |
| шима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништ |
| е у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је |
| и <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на |
| и на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим ду |
| ком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрек |
| где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово б |
| вају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, ве |
| је.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Сми |
| пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што |
| нало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} |
| аота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих ан |
| {S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор. |
| ети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио |
| војој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина |
| емој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љу |
| е да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанин |
| до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова |
| оље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо |
| пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и п |
| а срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мог |
| n" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочека |
| и ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до |
| Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} В |
| јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем |
| у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост. |
| поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао |
| шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима ј |
| ио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он |
| </p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко |
| ио газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јест |
| S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде |
| или смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Г |
| , сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марк |
| е?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помиш |
| та.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, |
| мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па о |
| беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећ |
| </p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} |
| врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на р |
| ча Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено и |
| — Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљ |
| овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} |
| што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе изме |
| јом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се са |
| једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, |
| , једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је |
| налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној |
| видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва л |
| и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ва |
| чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз |
| наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А |
| } Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Прир |
| указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмул |
| он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме уда |
| децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и пред |
| глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је |
| ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден |
| Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у ј |
| вче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут |
| зун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S |
| о алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} О |
| , па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да |
| енска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартиј |
| атне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} |
| ала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, |
| ..{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне пр |
| сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знал |
| ите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види |
| /p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш |
| ветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколи |
| као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n= |
| у своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар с |
| Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Н |
| ут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?... |
| двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и сам |
| опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> |
| ланина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад |
| би нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више. |
| а, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Траж |
| женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капет |
| рна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сре |
| су — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије |
| ебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми |
| ти, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет. |
| а сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет |
| глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина |
| е и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на н |
| и хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и о |
| то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може. |
| вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не |
| убовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан М |
| , ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из |
| оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га пит |
| у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко пону |
| анат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, |
| ша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, д |
| И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад |
| {S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су |
| блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, |
| ича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, |
| д ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и не |
| ма на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где |
| аги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јо |
| овање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лу |
| .{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он |
| вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамни |
| ије видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, |
| в хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у |
| аву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пут |
| и!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји |
| ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаже |
| би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи |
| ам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутит |
| обиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини обра |
| к ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, |
| ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>О |
| да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом ст |
| ч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Ок |
| Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} |
| } Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone |
| ном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и |
| , он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навла |
| е свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што ј |
| ећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не |
| не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> < |
| мо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да пог |
| и?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свим |
| из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, |
| срећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о т |
| } Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима |
| .{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ј |
| а дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су |
| а, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио |
| <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да |
| , док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Ми |
| , а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђ |
| куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрав |
| ен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми |
| S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће |
| . —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Прек |
| али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — |
| и се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178 |
| Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан ро |
| а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш |
| аду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ва |
| , ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он с |
| проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања н |
| превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="17 |
| цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју со |
| ка јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target= |
| би.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је з |
| ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стев |
| ем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} С |
| мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац с |
| на.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам < |
| ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, |
| но дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа п |
| што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За не |
| е.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један |
| ="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби |
| 74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S |
| да ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхт |
| Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели... |
| рчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова |
| Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; а |
| букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једно |
| им јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> |
| о.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, к |
| о оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан |
| one unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они |
| .{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У |
| , био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја б |
| смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" |
| андуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, к |
| S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана М |
| Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господск |
| како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Ба |
| ос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда |
| јим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја стан |
| one unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у |
| it="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о |
| вам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па |
| О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде јед |
| овој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права |
| ем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у прв |
| а до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изи |
| тисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти р |
| аша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и |
| нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од ј |
| ци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног г |
| .{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} С |
| .{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми |
| ли, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мо |
| во....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, |
| е снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши. |
| па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћута |
| м јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде |
| о се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и |
| мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml |
| своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да з |
| Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратиш |
| Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време д |
| убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте ма |
| Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Ст |
| Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{ |
| ј, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од м |
| амо се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p |
| патијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} |
| можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам ј |
| ам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ри |
| лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож |
| це.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да с |
| мажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Мил |
| му први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, ал |
| на ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале р |
| н....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де |
| о да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити |
| ного места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б |
| и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезини |
| "218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре ч |
| , Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме |
| ош на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Е |
| <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Ј |
| рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је |
| редиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашо |
| ада да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши |
| } Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако забора |
| о погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те |
| рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p |
| загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још |
| жем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф л |
| се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механа |
| и, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капета |
| их Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмо |
| .{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да |
| 4" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нек |
| обни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли |
| ладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63 |
| .{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешет |
| за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све д |
| } Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу |
| немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленк |
| ута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{ |
| ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубо |
| Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ва |
| ази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} |
| алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османл |
| дном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сав |
| ијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу п |
| p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, п |
| ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се и |
| {S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало |
| у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан с |
| каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад |
| , чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале |
| Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила све |
| ки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може с |
| е свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало |
| ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он |
| опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, |
| па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто |
| <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb |
| гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у |
| мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна ш |
| рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозде |
| кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То бе |
| у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја |
| о беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је |
| , и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи |
| аву творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролиј |
| милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, п |
| на прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они м |
| а зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се |
| оби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један с |
| ко му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразд |
| ну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њ |
| е слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају |
| ростасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог |
| да у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јабла |
| {S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се |
| и, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим пом |
| али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је сп |
| S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћ |
| на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта ј |
| хе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с |
| ; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана гор |
| .{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су прич |
| ткуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога |
| ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погле |
| послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском |
| је се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје |
| си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти |
| Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим ли |
| ао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једн |
| беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} |
| ада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} К |
| обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше пр |
| де онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном |
| <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње н |
| но гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире |
| ви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетани |
| сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговори |
| да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја к |
| живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена |
| ко смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јели |
| разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја |
| мотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Н |
| стери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цеп |
| поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планин |
| панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, б |
| , сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, |
| едају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, |
| осле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— |
| нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p |
| н с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S |
| днику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и... |
| му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им |
| на језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних дру |
| n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, |
| а и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу јо |
| и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</ |
| с се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb |
| ређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амба |
| а и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта јед |
| се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пр |
| еви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по позн |
| ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</ |
| о сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и |
| ло згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печ |
| нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра и |
| ло сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, |
| Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пив |
| оћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="23 |
| остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па ни |
| к њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога ни |
| густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Г |
| дној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— |
| вота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; а |
| } И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, |
| провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, ма |
| сли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да |
| чи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно ч |
| је пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не квар |
| тао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за друго |
| Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео н |
| е чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, т |
| и!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са св |
| азао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> |
| иле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја |
| икнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка. |
| молио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у |
| ок сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да ј |
| ед полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у |
| Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај |
| добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва пре |
| коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па |
| страви.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, |
| о у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> |
| !...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје |
| апријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком преву |
| гог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али |
| ло што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мал |
| и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} С |
| , гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусрет |
| по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb |
| тан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шт |
| и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа сна |
| нас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Да |
| очекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам |
| ених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, |
| ружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам вео |
| да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно |
| разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n=" |
| стих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душ |
| ка велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она |
| ана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!.. |
| у се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што |
| сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити нај |
| томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопа |
| их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога ве |
| чепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, |
| , те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на ј |
| деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске |
| аршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, м |
| {S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — |
| а је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде |
| од је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да у |
| и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено открије |
| од мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кро |
| ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро |
| м је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" / |
| лучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се р |
| оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини н |
| .{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, реч |
| лан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, |
| а Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур |
| ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај |
| уком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече: |
| тавим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове свето |
| ш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као р |
| им случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад |
| } Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S |
| А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог пос |
| и у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са св |
| од оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамн |
| — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је јо |
| ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је |
| назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешт |
| словом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из |
| те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{ |
| , рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојим |
| пи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као м |
| <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи |
| јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима г |
| Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!... |
| а претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га |
| Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет л |
| није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се пре |
| /p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар |
| ; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некак |
| и, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште |
| p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb |
| ли. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> |
| златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</ |
| јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи |
| а ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!.. |
| ја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, в |
| рио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не мо |
| .{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си сврши |
| , — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{ |
| њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком |
| кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p |
| једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се |
| обро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о |
| ну чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра креће |
| и да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{ |
| ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S |
| равила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p> |
| што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{ |
| ви видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича С |
| доцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан |
| колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— |
| прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њи |
| етли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад он |
| не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — в |
| викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, п |
| естра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденич |
| натији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу |
| у.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им |
| ш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} |
| тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по кој |
| влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не м |
| у, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Мој |
| приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истр |
| у лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као ба |
| сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се ок |
| а, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме |
| та и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у је |
| астир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи |
| да мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milesto |
| {S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама. |
| вац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S |
| вским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим конт |
| м срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у < |
| ле уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било? |
| с разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично... |
| ричинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њ |
| осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не зна |
| оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и веш |
| Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешт |
| један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку п |
| } И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само п |
| ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица о |
| о се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што |
| : „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу |
| тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрв |
| имо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра мате |
| ој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд он |
| хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је в |
| Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико ба |
| данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да ни |
| ао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна пон |
| и рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би м |
| сетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше |
| је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља |
| Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме |
| азовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џинов |
| ћа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне с |
| ешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих но |
| га, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{ |
| ва му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугач |
| а софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не доче |
| загна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у |
| у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а к |
| По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио |
| на на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{ |
| шао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у |
| преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ |
| ице међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се о |
| теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио. |
| S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему |
| и до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву го |
| обро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му нека |
| >Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једн |
| кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било к |
| ви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега |
| кова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, ова |
| о слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!. |
| ести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, |
| ажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Т |
| не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се ве |
| трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он |
| слопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд г |
| и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш |
| {S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека вели |
| кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њ |
| ремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадос |
| седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње изб |
| само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна! |
| колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S |
| дем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Мо |
| ица.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, ос |
| свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грче |
| се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до |
| се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} |
| е, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед |
| увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом |
| обудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, |
| ћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи |
| пред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам л |
| дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништ |
| ју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> |
| еру.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — |
| де. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнам |
| и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S |
| нове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у г |
| у <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег удар |
| p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> |
| дња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошт |
| S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину н |
| Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани |
| шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прођ |
| намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трен |
| кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном |
| ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја |
| уробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узама |
| гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали |
| и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!. |
| јаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точко |
| преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — |
| епо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам |
| а, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, она |
| ке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајц |
| је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у |
| доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово с |
| Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на |
| овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али |
| гасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан |
| .{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми п |
| осто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас |
| дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени |
| алетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне |
| да се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела |
| да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је пит |
| је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онд |
| {S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ |
| азлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} |
| по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну |
| су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да |
| к људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава |
| ва ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!.. |
| рве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај |
| симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав прем |
| ачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам м |
| ј!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи? |
| тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу: |
| тнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb |
| он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив ра |
| {S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промови |
| азда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али |
| Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад |
| као.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће уда |
| лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да виче |
| е ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У в |
| е, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз вис |
| „Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја с |
| бовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провеш |
| } Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>К |
| ј полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| м.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што пол |
| " /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.. |
| {S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли |
| <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „ |
| Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ |
| едмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Сте |
| да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих |
| као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „д |
| о сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан до |
| је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет |
| м сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мен |
| во сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи |
| о да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком б |
| а бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већм |
| а, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, |
| м се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Он |
| једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз |
| .{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна |
| атили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p> |
| дио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола. |
| о, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!. |
| атити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озар |
| имо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро панд |
| де ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb |
| м сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као |
| у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет |
| ло једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети.... |
| оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S |
| ји пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... |
| светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Д |
| ћна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми |
| ко пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне |
| е њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, виш |
| /p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{ |
| а ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, |
| ре.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} Т |
| школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако весел |
| рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а |
| е много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега узд |
| <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један |
| се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обрта |
| S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића |
| о је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, |
| S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, |
| м би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{ |
| којских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{ |
| сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се преп |
| ..{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја с |
| м се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у је |
| p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, |
| бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? |
| ежио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Кол |
| ало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хл |
| е.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође о |
| о се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, д |
| ало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у се |
| чима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један р |
| човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, |
| сам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, |
| } Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи ша |
| } Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subS |
| ре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра |
| јка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђе |
| Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли |
| изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, т |
| ли да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S |
| у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам |
| .{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он в |
| оба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упита |
| Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама крену |
| <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви б |
| Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Св |
| земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! п |
| арати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и ко |
| е, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — |
| , застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда н |
| S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа |
| је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{ |
| и само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" |
| како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како |
| у.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.. |
| р Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јо |
| сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ о |
| је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и |
| и смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком |
| ране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом |
| Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, при |
| ? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана? |
| е она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче |
| не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима |
| .</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на |
| устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да с |
| ца и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} П |
| ласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто тр |
| промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још |
| </p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p |
| гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале рад |
| у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијет |
| > <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили |
| га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар т |
| када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио |
| ека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} |
| — Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово ј |
| повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да |
| а нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве |
| Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „е |
| ао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси дове |
| њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која |
| оштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вили |
| лек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на |
| а томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за |
| ли на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастре |
| зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те оте |
| узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обр |
| а.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ |
| то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— |
| сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио с |
| шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо ри |
| опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела доче |
| азда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да м |
| онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш |
| .{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочека |
| мака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} |
| им блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и |
| , како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препал |
| њен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit=" |
| S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се |
| окривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом о |
| ..{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од |
| т његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако муда |
| То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapt |
| треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару |
| а што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стран |
| на!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах сп |
| ване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним про |
| уци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чин |
| ути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је |
| <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку р |
| да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| еке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} |
| иш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти позна |
| одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати |
| ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми |
| дније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама с |
| p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ов |
| а свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као |
| о, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као |
| аљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Н |
| азвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету |
| у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала пре |
| аном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, к |
| арали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једн |
| ламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух бр |
| а на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</ |
| тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког с |
| </p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да |
| је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} |
| и свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један з |
| звалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} С |
| еш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, по |
| према капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа |
| свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образов |
| ног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама. |
| S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је |
| е: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад |
| ана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао |
| рукчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке |
| идео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} |
| не оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те |
| томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад |
| свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Ј |
| нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и снев |
| то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми т |
| еко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне с |
| некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се |
| двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео |
| азвалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S |
| — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори. |
| анем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: |
| е и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, |
| у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низиј |
| а су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у |
| сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — |
| а није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— |
| вељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и |
| ћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп |
| о с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па |
| вио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама |
| та си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродов |
| од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Пита |
| ш беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S |
| каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или н |
| с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, се |
| и проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице |
| а госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S |
| игда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а зајед |
| pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шт |
| е продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чи |
| премамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја са |
| а не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака |
| па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилич |
| S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не |
| недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор |
| <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} |
| stone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и М |
| једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксан |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ј |
| се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово н |
| баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и... |
| ју и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама |
| ка, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter |
| ца, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног ц |
| па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момч |
| та се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда |
| .{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче |
| чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subS |
| p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром |
| на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окре |
| аборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали |
| ајмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манас |
| шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Н |
| нас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} П |
| ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих |
| окса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> < |
| {S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{ |
| и одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упа |
| газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера пре |
| , и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио |
| ји су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе по |
| ..{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому зд |
| мор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> |
| ласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишен |
| сени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, |
| а проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{ |
| S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} А |
| ма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог весе |
| љубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p |
| јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном р |
| сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеш |
| прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај |
| арак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних |
| и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању ф |
| а воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек |
| а јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} |
| м законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свог |
| ле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад |
| } Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То ј |
| ље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а |
| Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што |
| град.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, т |
| оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог к |
| м путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и св |
| доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њ |
| к, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигант |
| огичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло пр |
| по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, |
| уче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи |
| .{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у |
| .{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо г |
| косине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прел |
| једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватр |
| вада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} |
| лене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госп |
| p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, ра |
| есе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред о |
| знајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не |
| света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд по |
| уру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као д |
| акоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали пр |
| у ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко |
| илишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; др |
| , без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том |
| на, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој |
| 170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио |
| лелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до |
| у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије ј |
| разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је |
| ести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад |
| г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па |
| није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти пр |
| стао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си зн |
| орак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да п |
| земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем про |
| исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и свој |
| од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone |
| {S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш и |
| ично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и |
| е алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови осма |
| се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} |
| напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њ |
| се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> п |
| ршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало п |
| Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једн |
| алимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, пр |
| или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ка |
| једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери |
| евом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође |
| сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата д |
| а стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих |
| ко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари |
| ово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нис |
| е пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дркта |
| цима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад |
| едном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На п |
| те!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опа |
| паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нек |
| крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих с |
| ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што |
| /p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога |
| нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, мог |
| n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што |
| же, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се |
| “</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> |
| сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи с |
| : „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедер |
| ин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био о |
| ати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Са |
| у. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он |
| не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Л |
| а мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може |
| ли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да |
| на неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо б |
| ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згодниј |
| четку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако |
| Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} |
| 25" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био |
| кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти м |
| Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} П |
| ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! ре |
| ала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, |
| му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те |
| их планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне с |
| је ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му |
| уку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим |
| и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} |
| против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако там |
| ворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, ре |
| е Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћем |
| у горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Не |
| е то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} |
| већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} М |
| се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планин |
| ем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} |
| капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљ |
| Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред са |
| у опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се |
| сле се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене |
| {S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> < |
| ма госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака |
| уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, |
| мелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима ов |
| есковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког |
| мо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Гороби |
| крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> |
| ако су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једн |
| говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном |
| стрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламен |
| њу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек в |
| зили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих |
| а.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда виш |
| трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мир |
| } Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде |
| убовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку |
| и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видел |
| писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нам |
| а коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господск |
| лас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} |
| се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам |
| и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем н |
| е некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гро |
| исталним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је |
| а и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — |
| заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше |
| , не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, |
| у у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше г |
| <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?.. |
| оме, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар- |
| } Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви |
| пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово |
| љом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се |
| м неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, од |
| етроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="12 |
| истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам |
| Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на дв |
| Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} |
| се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад неп |
| макле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и |
| је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању |
| а, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ај |
| а пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам |
| дети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p |
| виђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке |
| рила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја сино |
| два ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег. |
| каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме п |
| ошћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> |
| азивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту с |
| такао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— |
| мо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причај |
| тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме с |
| о хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам м |
| на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајк |
| ћа из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи ст |
| није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухва |
| вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} |
| м и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвука |
| а њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{ |
| осне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз |
| газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манаст |
| заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је ру |
| извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не |
| вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лиму |
| готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо с |
| а благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе |
| вога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде |
| љу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж пов |
| хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, |
| још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, с |
| м.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка.... |
| овима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, д |
| а ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, др |
| аборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да |
| лика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По |
| /p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје |
| } Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То ј |
| одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не |
| саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам |
| е, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, д |
| лико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато ј |
| олико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S |
| Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n= |
| овечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створов |
| .{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја там |
| х боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих в |
| ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S |
| дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S |
| лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, к |
| а кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је т |
| јете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p> |
| ....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече о |
| ици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она |
| > <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви |
| } Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ћ |
| навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грч |
| шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се п |
| Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па |
| вај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздравис |
| , одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова. |
| авдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што |
| ете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина ма |
| .{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Мали |
| скупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Св |
| вим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка м |
| ша преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове пош |
| ру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам |
| опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови |
| е увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех прек |
| о и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степа |
| о ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред наши |
| <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао |
| о нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем |
| ко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</ |
| ма.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја о |
| дела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чул |
| а је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а ве |
| ...{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="s |
| еладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Сто |
| рчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, |
| погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" |
| Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{ |
| да обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас |
| е, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је ов |
| ез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до |
| <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" |
| овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p> |
| док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше ус |
| и једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају нар |
| аде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> |
| tion" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито с |
| ако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{ |
| је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје |
| је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за ст |
| ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу |
| у код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Ро |
| ко кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} |
| у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто м |
| апетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака на |
| крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А он |
| за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на с |
| ло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто |
| еше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам ку |
| оја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то так |
| г корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хо |
| е рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но к |
| који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој |
| скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па |
| .{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено при |
| дом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, ви |
| су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде |
| твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви |
| скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p |
| а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| .{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђе |
| што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је |
| тан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче |
| зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око |
| енке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p |
| а пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од |
| лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљават |
| .{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотав |
| амо окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још ист |
| војих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упита |
| .{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи. |
| > арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повеш |
| молим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којо |
| за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза с |
| , и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава |
| Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планин |
| очнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам |
| ма....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па о |
| како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети не |
| енику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано |
| уди!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа кап |
| ни су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи |
| шатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сак |
| њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: |
| а.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто |
| м у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{ |
| а онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S |
| љо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми |
| ла.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо д |
| овели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па |
| имун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> |
| је зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу |
| ле зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дас |
| проходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући св |
| Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type=" |
| S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео м |
| имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и дра |
| ајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубови |
| ти своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помол |
| ацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених ка |
| два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за |
| то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пође |
| ио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и |
| нута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам |
| ише снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврш |
| вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пр |
| то као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у |
| престано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио |
| ао пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И |
| и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> |
| {S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки |
| е речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заво |
| Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, |
| прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој вели |
| о је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пр |
| ли се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забор |
| и ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој д |
| рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га |
| .{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово н |
| ица Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, |
| дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ |
| ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег |
| ође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> < |
| о доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чи |
| а погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар с |
| спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам |
| {S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви |
| Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја ду |
| за ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јов |
| ред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видит |
| шу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не |
| друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи б |
| равим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктал |
| је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто |
| се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до |
| али, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{ |
| ћо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону ј |
| то ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два ко |
| у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо |
| Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а |
| хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало с |
| > <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{ |
| је лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сма |
| а ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их |
| и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, |
| и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву |
| и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни прија |
| што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас им |
| ас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихов |
| ох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плав |
| ић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пан |
| аследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада |
| е, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — ув |
| раза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини с |
| џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, про |
| читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицам |
| на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p |
| Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и |
| енабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стениц |
| друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Сел |
| хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли |
| ете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано |
| ао у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она |
| рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево |
| човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро |
| рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола. |
| спод Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију |
| од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одгово |
| кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, |
| спођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Н |
| стал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека нера |
| аш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И м |
| емо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онд |
| но моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S |
| /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> < |
| некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим |
| ешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао |
| овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што |
| Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S |
| тарина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледа |
| до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому |
| {S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана т |
| тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто |
| во, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје |
| их инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до |
| у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јел |
| S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергаш |
| } Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S |
| аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај п |
| одио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они |
| не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S |
| с тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упи |
| идеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи |
| о опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и нес |
| х очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као |
| променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми |
| ше доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но |
| , црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича |
| пита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре з |
| 1" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад |
| ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у |
| је.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље ни |
| Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити св |
| а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на |
| рава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точ |
| Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе |
| не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам до |
| од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно |
| на салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет |
| Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин |
| Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допа |
| ан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb |
| pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква |
| позна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се |
| ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Ј |
| ах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их ј |
| нди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао с |
| лико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зоб |
| ан господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S |
| .</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што |
| свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, шт |
| га лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Врат |
| p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15 |
| необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова |
| веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.. |
| крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гр |
| ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И |
| кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пут |
| рски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за |
| су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, |
| е пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице |
| } Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г |
| на треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате дру |
| и смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не с |
| сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И тама |
| жда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, с |
| мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, |
| у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задру |
| апетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> < |
| имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља п |
| итомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не |
| јава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А |
| ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бо |
| рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним |
| убав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им каже |
| !{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом! |
| куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} |
| кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељи |
| Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једн |
| мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете |
| уманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде. |
| n" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} |
| воко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва п |
| д оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са |
| p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n= |
| ремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је |
| кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле |
| ремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одм |
| је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га |
| енци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало своји |
| дска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећа |
| о за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} |
| лави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шали |
| осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пец |
| ебески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му |
| ехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који |
| етне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи |
| весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и |
| али су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и мил |
| она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди! |
| а Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, |
| , овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{ |
| се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева п |
| звао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те |
| опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да влас |
| и у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле и |
| рити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћ |
| {S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} |
| тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и ње |
| зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете о |
| руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — |
| и какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и с |
| е му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како |
| ам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{ |
| сти уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање |
| раћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, |
| ем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој прав |
| руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> < |
| зи к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој м |
| ња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n=" |
| нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и сп |
| сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа |
| нете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни |
| риз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ј |
| ткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ов |
| узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по о |
| т, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га |
| оксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изо |
| че пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да |
| е и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с г |
| год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она |
| ар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, |
| даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} |
| у изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онд |
| нској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Позд |
| ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри |
| и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p> |
| би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде уд |
| егали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подиз |
| !...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онд |
| руг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“ |
| његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што б |
| з је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} |
| кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и п |
| кле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну |
| , као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" |
| о, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз г |
| страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих |
| и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи п |
| ...{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети |
| , разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мај |
| би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу с |
| чијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још |
| им погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко |
| чинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и т |
| моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим слика |
| а се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало пом |
| нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{ |
| нична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то при |
| </p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори на |
| етке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли |
| нај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред. |
| те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђан |
| о што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа не |
| <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p |
| оклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{ |
| говорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви |
| је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!.. |
| 96" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу |
| p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то до |
| ам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да л |
| ом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Икони |
| ариз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што |
| капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> |
| Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и г |
| ј се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много в |
| ове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, |
| } Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпо |
| ру мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних др |
| ликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} О |
| исио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> |
| невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечи |
| А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше ве |
| а.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone u |
| ранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шу |
| tion" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило к |
| истанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И она |
| ="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што зал |
| румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај све |
| т легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речен |
| ицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се |
| >Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени. |
| о чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, про |
| ци била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у не |
| ри познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију н |
| ајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу кап |
| нају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш |
| таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних ш |
| То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека |
| њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већ |
| га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало |
| преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се иску |
| он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам |
| та ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затвара |
| — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и д |
| ко газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не к |
| а женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је |
| дили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулаш |
| ова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у је |
| де сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone u |
| ваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја |
| ск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној ру |
| нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Никол |
| прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли д |
| трану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} |
| ог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног |
| се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руц |
| имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо. |
| рете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта ј |
| здравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јевре |
| друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S |
| ан на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на |
| као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{ |
| сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} |
| } И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух |
| и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор б |
| да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више и |
| о образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим док |
| ветну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је |
| г обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде |
| је.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а |
| наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познал |
| ратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена |
| мехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим |
| си ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу |
| ека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, |
| рен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледа |
| кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили. |
| их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што |
| прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орах |
| <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми |
| синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви |
| зује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па о |
| , <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSecti |
| ја треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, |
| о њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко |
| {S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су |
| Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај |
| лико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад |
| онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једно |
| е.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину н |
| нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега одн |
| арами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано |
| Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несв |
| се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту г |
| јом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров не |
| не.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети удар |
| ане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Дв |
| в се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не за |
| а Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу посла |
| вет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам |
| егов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пр |
| да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чек |
| е положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон |
| ао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога С |
| екнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд ми |
| о онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с кра |
| У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> < |
| бовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме ја |
| овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу с |
| шио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</ |
| а није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово за |
| Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и |
| е неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није. |
| .</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а |
| ласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч |
| били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Вес |
| S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте |
| S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S |
| — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна |
| то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; |
| е буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба |
| ого је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана дов |
| га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p |
| {S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milesto |
| вој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи да |
| истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим |
| кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{ |
| густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S |
| " /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели |
| едног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, д |
| и.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се |
| на.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали нек |
| спати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје са |
| мо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ћ |
| како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Та |
| уђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она |
| ротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказива |
| ловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном |
| према на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као |
| /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна рум |
| небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као ш |
| човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone un |
| авља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> |
| /p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они |
| ност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан п |
| то буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће о |
| ао у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруж |
| не, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од |
| >— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро! |
| дона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо п |
| во било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, |
| сподски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта |
| и се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну |
| се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— |
| кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у в |
| да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> |
| о кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{ |
| ома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог д |
| д си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, |
| еленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за |
| оме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9 |
| же, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> < |
| рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одс |
| ма, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом |
| се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево |
| био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — ре |
| е хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} |
| чати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, к |
| зренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није тр |
| досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац ј |
| } Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> < |
| острте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у н |
| , као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе дру |
| Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве ве |
| авало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла н |
| уго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да од |
| ође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.< |
| а ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му помен |
| али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између глав |
| ње — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Д |
| очнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам |
| аразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} |
| и и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо |
| конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих |
| дима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Жив |
| } Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} |
| мах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам |
| аценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Да |
| ор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди |
| аламе.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије |
| то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: |
| приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> < |
| о шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене ја |
| Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда п |
| !{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као он |
| "> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке за |
| се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И |
| S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао |
| {S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом растави |
| А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жив |
| ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико |
| о допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако р |
| ва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} |
| колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, |
| {S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин зас |
| стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву ш |
| се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица о |
| .</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш... |
| Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чи |
| о да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} |
| т, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се |
| 8" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог |
| S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у |
| ај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Х |
| и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега п |
| час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, |
| > <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче з |
| по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече докто |
| зван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи |
| исар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: на |
| А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} |
| {S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није бил |
| а жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се в |
| ешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да |
| а са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S |
| ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од неку |
| тало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у са |
| е младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је и |
| јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту |
| subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S |
| тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива не |
| е морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не з |
| аше у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје |
| десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не |
| {S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим |
| је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов |
| у око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.< |
| чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио |
| и?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлил |
| рачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но |
| причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ј |
| му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} |
| у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{ |
| Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису в |
| знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, п |
| а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симп |
| нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда п |
| ти дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па пог |
| се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахн |
| подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише о |
| Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Уст |
| , колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S |
| ров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемирен |
| , поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и м |
| најеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И о |
| то се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да |
| е око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p |
| иреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су |
| едведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с |
| мам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако |
| > кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, д |
| ка, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се |
| тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра |
| ви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја ск |
| ше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци |
| еле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах п |
| у.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене |
| а Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јабл |
| браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сав |
| под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Ал |
| се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам т |
| ше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог |
| е изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми |
| се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело |
| ромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први |
| чима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће |
| pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} |
| <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш ко |
| знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна |
| скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихв |
| Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахи |
| а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, |
| есрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано |
| и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— |
| ру и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад |
| у један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стража |
| е, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{ |
| b n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих д |
| о би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће н |
| анта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по о |
| по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151 |
| и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске |
| неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, как |
| {S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p |
| Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, ре |
| н, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бе |
| И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То |
| м, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте ко |
| ема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборав |
| моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} |
| боће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S |
| призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно |
| } Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици са |
| трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на т |
| <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављ |
| а збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гр |
| ла вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ћ |
| Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нем |
| , да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p |
| га вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц! |
| и дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p |
| целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о |
| крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одс |
| до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и |
| Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пу |
| и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке |
| p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком |
| спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— З |
| Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фи |
| а и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?. |
| {S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу |
| дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи |
| р Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја |
| а некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, ш |
| тепан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p> |
| на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруг |
| каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и д |
| вога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам |
| једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене |
| ула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S |
| и.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило |
| рикачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше |
| аника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врис |
| м, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли о |
| њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра да |
| израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</ |
| е доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто |
| тов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— |
| оји ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} |
| И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео са |
| да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје кућ |
| Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам.... |
| нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим |
| о, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном за |
| премније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чед |
| {S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни |
| сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја т |
| ију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.. |
| кан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о цело |
| звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</ |
| нак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> < |
| биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаниц |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S |
| l:id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{ |
| а!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Те |
| ан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p |
| нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, оно |
| S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као |
| рже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док |
| о!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он ид |
| да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали |
| Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске с |
| : у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико трен |
| а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи |
| ошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— А |
| али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> |
| наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милоо |
| би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, |
| па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола |
| анца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођ |
| јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како |
| епан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На ова |
| добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан доч |
| уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, кој |
| , рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело. |
| ајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога до |
| о, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— |
| ја.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> < |
| оше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде ума |
| конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Ј |
| — Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо |
| а их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди. |
| ко сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се |
| астадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, |
| речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора |
| гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Ка |
| о на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а прек |
| ..{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине гр |
| приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очим |
| Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо |
| >„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ |
| живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p |
| „Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, ст |
| оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тиј |
| могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци.... |
| , сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је |
| твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} |
| се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — |
| к ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} |
| пита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од |
| е ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „ |
| иле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— |
| Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и |
| а Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна |
| баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажал |
| мне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикава |
| Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млаз |
| кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог |
| p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде од |
| /p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгић |
| } Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... |
| а стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што ша |
| рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леб |
| ио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљал |
| у <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, не |
| си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онд |
| ватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече |
| ет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а |
| .{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из с |
| ха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не |
| надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Ве |
| S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес |
| {S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па |
| а.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једн |
| ша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он са |
| агом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повиј |
| ен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је |
| је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из м |
| нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погле |
| .{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни на |
| Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене |
| у жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Кој |
| нама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим сво |
| чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову з |
| арим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно г |
| а скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{ |
| примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отои |
| еби но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n=" |
| м правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и |
| ашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то б |
| .{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатл |
| !...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо по |
| имо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— |
| о и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати |
| ти готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> |
| повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој В |
| p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ј |
| кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ће |
| поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледат |
| м.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нам |
| ти.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се изм |
| о искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо |
| то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а |
| .{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и тер |
| вога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код судниц |
| и погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни |
| } Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p |
| душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде |
| , сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима |
| ти ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је |
| .{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој п |
| је, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џев |
| ад.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о н |
| е од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} |
| но.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва |
| је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави... |
| о, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало ка |
| — Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!.. |
| ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине н |
| у друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> |
| > <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братиј |
| ка извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} И |
| нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му |
| акова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће чове |
| га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи. |
| у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проб |
| ајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, |
| о се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила к |
| S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бес |
| апи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио |
| петит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— |
| мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{ |
| тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док |
| даревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим |
| ам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса исп |
| кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшин |
| ике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p |
| како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Н |
| алу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Т |
| ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. |
| од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћ |
| латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило ве |
| ли и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред ко |
| ктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео |
| е за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — |
| S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је годи |
| } Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни гл |
| не: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток |
| веде наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у |
| оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај |
| ор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо |
| е.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По |
| је! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двад |
| е из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је о |
| {S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p> |
| правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном |
| вакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Ос |
| м је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим ос |
| ..{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледин |
| убовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред |
| сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена |
| ао да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ |
| них капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове |
| ављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао |
| он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим с |
| Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{ |
| студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, из |
| добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих |
| овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она. |
| а размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије. |
| то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио |
| p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три ре |
| ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно н |
| сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога |
| ало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готов |
| ет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози |
| још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри друго |
| и си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и г |
| .{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао са |
| ите шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш му |
| та Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да |
| ам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и |
| опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овог |
| именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, как |
| чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општи |
| хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чис |
| нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p |
| а ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза |
| ољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да бла |
| тром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло |
| он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом... |
| ља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, |
| својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени |
| {S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године |
| ре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем т |
| тов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, п |
| ства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ ук |
| лаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио б |
| ко ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра |
| обна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о п |
| — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину нек |
| било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... < |
| Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати |
| га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љ |
| ви.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p |
| а Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} |
| сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који ј |
| да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму б |
| белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S |
| док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га др |
| тадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко |
| део, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с |
| е откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> |
| тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И н |
| рају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S |
| ј заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески коло |
| ње заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не п |
| мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он оп |
| опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви ва |
| о читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за |
| и сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељ |
| ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас ст |
| и:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што ст |
| кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика |
| крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи |
| е, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја |
| кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, бла |
| кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</ |
| и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведе |
| у.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак дв |
| другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера |
| као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поз |
| с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам г |
| ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде |
| а бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} |
| розор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— |
| куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{ |
| лио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао. |
| ном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијиц |
| од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Би |
| дног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ |
| Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби је |
| S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и неш |
| образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју с |
| увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бо |
| } Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио |
| мањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манасти |
| /p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, реко |
| ог водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зеле |
| избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут ду |
| Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година. |
| су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је в |
| дите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођ |
| {S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друг |
| омило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају ја |
| нај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу.. |
| де наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном |
| роких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао |
| е стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај деча |
| француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје друго |
| >Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Ок |
| зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи св |
| цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни јед |
| жји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећн |
| асно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се |
| каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говори |
| } Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— А |
| бузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} |
| а не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно |
| упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. — |
| дио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремни |
| Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да ј |
| сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отр |
| Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су на |
| {S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да |
| буркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{ |
| д Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Разву |
| д нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним о |
| {S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Н |
| м Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не б |
| ећ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми |
| сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад в |
| p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} |
| е са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци |
| е с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!... |
| говарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се |
| Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у |
| о доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Он |
| да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упита |
| дости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што дог |
| чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И т |
| д њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно ш |
| самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је веко |
| врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џино |
| ешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} |
| ито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, д |
| Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} |
| ух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели |
| тили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано |
| овита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави |
| аћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га |
| се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетово |
| кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не по |
| е хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу |
| еладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима |
| , мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања. |
| пођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову оч |
| еља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама |
| у лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешк |
| јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као д |
| и те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не да |
| .{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен врат |
| .</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. |
| сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!... |
| шом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нам |
| S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ гов |
| у јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страхов |
| не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може закл |
| ама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као |
| .{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађ |
| ен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једно |
| ет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> |
| стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у |
| ubSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је |
| се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и |
| било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога ди |
| тити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} |
| реба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару ма |
| а ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Јед |
| ео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— |
| — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S |
| ад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје |
| чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> |
| д тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку н |
| но га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони |
| онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јоши |
| усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> |
| од Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — |
| — Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?! |
| погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње го |
| је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. |
| <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- п |
| тури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{ |
| те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовиј |
| а ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље про |
| јиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером |
| се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан |
| је било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из |
| или тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азур |
| n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ни |
| е познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ов |
| видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ић |
| А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио м |
| у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да бу |
| ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p> |
| у измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби буд |
| ..{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо. |
| , мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Ми |
| исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило |
| м избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зрак |
| те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу |
| кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изуч |
| . као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала т |
| обито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, |
| pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гор |
| ак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јес |
| е погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> |
| ко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да |
| ашно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћут |
| би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да о |
| и?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало о |
| нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страш |
| ну, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко |
| {S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; |
| собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она |
| кле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и по |
| едном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S |
| е и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као |
| ; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног шире |
| ватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га п |
| о очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у |
| егову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и го |
| олан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није |
| > <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, озд |
| ило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у г |
| тавила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошл |
| Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чи |
| беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и чо |
| Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање |
| а човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко з |
| ише видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ник |
| ошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} |
| стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} |
| ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ств |
| наје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хте |
| Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити |
| ете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154 |
| <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једн |
| одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а о |
| ам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова |
| демо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone un |
| су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слуш |
| {S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p |
| криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше з |
| се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса |
| кићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јел |
| ђу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па |
| ео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала ко |
| ам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим |
| се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. |
| и моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и |
| у и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и |
| и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синов |
| > <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што |
| ите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздр |
| се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила |
| да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S |
| /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, |
| а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у |
| , да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milest |
| екају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20 |
| је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мра |
| асути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окре |
| е на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но |
| {S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су |
| ти.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти ј |
| врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах р |
| дости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по |
| .{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета |
| !...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде |
| ажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа. |
| ући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им |
| n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Ш |
| , да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} |
| ило по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душев |
| се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, чове |
| тајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" |
| Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зац |
| мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком мил |
| Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко по |
| н, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?! |
| ити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланен |
| а ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? пи |
| м и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бо |
| С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле п |
| S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је наш |
| а трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S |
| а прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу |
| а, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, д |
| ред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добр |
| ...</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, |
| Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости.... |
| расци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пр |
| е ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} Посл |
| м вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви |
| подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, |
| из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; а |
| мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох |
| а сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу х |
| ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као држ |
| а и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми |
| А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Бео |
| <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало п |
| ужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеш |
| нуло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="2 |
| оше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Вељ |
| н.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? |
| и им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дак |
| ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомба |
| их видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од |
| у се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко |
| добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та сам |
| деш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздра |
| је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог с |
| да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад |
| а слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја |
| p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао |
| дмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, |
| ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и ус |
| су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ тека |
| и де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!... |
| ују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда |
| као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у |
| <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p> |
| су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволик |
| пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И |
| </p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се з |
| а видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> |
| ишта....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би т |
| е избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле к |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће |
| жем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај тво |
| ла!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с он |
| сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султан |
| ага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Не |
| Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} |
| ла кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} |
| .{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији |
| } Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати |
| је је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст |
| газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и з |
| човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{ |
| вршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мал |
| ени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, м |
| ксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љуба |
| уша видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узв |
| а види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S |
| ико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим |
| татак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и та |
| ветом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за нек |
| опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо з |
| колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нем |
| срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љу |
| ичао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих трид |
| шој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. |
| аса.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} |
| провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме |
| опригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, |
| ло чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја |
| ивимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, |
| брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег |
| западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му |
| S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падн |
| све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то |
| освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И |
| ошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо |
| ољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можем |
| ктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је ос |
| сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се |
| ом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Оп |
| Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И там |
| е, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити |
| {S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је |
| тост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити |
| као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим |
| које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, о |
| гово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча... |
| м неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гла |
| Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос |
| енио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да т |
| ему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо |
| таница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали |
| ет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао с |
| ше не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу н |
| , као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему ув |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа |
| опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде |
| } И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше |
| не, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава ра |
| и би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној дево |
| би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет |
| кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубо |
| ло кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb |
| , једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет |
| етварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претвар |
| и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} В |
| <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претвар |
| и би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хо |
| е не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни в |
| Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде |
| иромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хо |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, |
| воје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих |
| ше:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок мо |
| аница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад |
| 159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код |
| почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема тв |
| </p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <mil |
| ћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потреви |
| о с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мал |
| .</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда |
| ћу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек о |
| о не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кмет |
| ола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га |
| постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни |
| Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска л |
| азда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека |
| у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш |
| ма и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формациј |
| } Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срет |
| и: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те |
| удар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да чов |
| а те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, к |
| "180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето |
| е романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго на |
| еде реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу |
| а име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд |
| руци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подесн |
| јајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било поза |
| ре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> |
| {S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шт |
| рађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љу |
| је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некак |
| > Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок |
| ксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми |
| е бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха |
| ох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{ |
| рва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле |
| аке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина! |
| оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре |
| /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у с |
| целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још веће |
| радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ п |
| амешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, |
| напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су ударил |
| ору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се |
| било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста |
| де је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него ш |
| чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио |
| Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n= |
| оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{ |
| риђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једно |
| ва бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{ |
| али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И |
| омешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме |
| реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По не |
| капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и |
| се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је сн |
| и се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> |
| кога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана |
| <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена |
| ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчк |
| м нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жанда |
| а започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били с |
| </p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но иш |
| ом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а |
| стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно те |
| бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не зама |
| е — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казат |
| До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, освет |
| мо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S |
| казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што |
| а....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> |
| p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло р |
| ећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису да |
| .{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она м |
| то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отис |
| шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под о |
| г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а |
| аљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златн |
| ш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неки |
| зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за |
| /p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо |
| осе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину. |
| као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао |
| дници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим зако |
| а треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запа |
| локаних окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице |
| Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некак |
| о је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што са |
| нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте |
| ubSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати б |
| е.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n |
| есно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S |
| ијатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а с |
| S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њи |
| нај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му ч |
| p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — |
| <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стој |
| о у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах пр |
| ој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} |
| малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја |
| и слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој. |
| па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез |
| оре плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутово |
| иве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најп |
| и, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} |
| b n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, с |
| е, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ов |
| дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У ј |
| е од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном с |
| умети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чу |
| тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државн |
| она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београ |
| екара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је м |
| огло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево |
| ао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бун |
| ола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђе |
| ј погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, к |
| и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га |
| оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањ |
| и, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> < |
| рекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — он |
| укне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S |
| бучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гво |
| и.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за ква |
| уди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То |
| ш једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} |
| } То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p |
| моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти |
| а болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> |
| ј свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га онома |
| доше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!.. |
| кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће |
| рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па |
| о прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуб |
| S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за |
| Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше |
| потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> |
| познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; |
| Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече |
| м исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Канто |
| римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капиј |
| ле, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он с |
| Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, |
| > <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигн |
| већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега н |
| .{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, |
| била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неко |
| познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију нар |
| ина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окр |
| рукчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, |
| ч.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазв |
| свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му |
| е газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, |
| то бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био се |
| сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се |
| а.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више о |
| зи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелск |
| p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не |
| би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан |
| ити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} |
| е све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи |
| звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на под |
| а у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни плам |
| ње.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро |
| рбији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војс |
| мо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једв |
| Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али сам |
| и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чар |
| н понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разгов |
| ва су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Прич |
| нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, п |
| мела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} |
| о не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из је |
| ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, |
| знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, м |
| тва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пру |
| ељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S |
| друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала л |
| кве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Сав |
| та је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном |
| окса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:< |
| .</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се |
| је јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нем |
| као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да в |
| икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњ |
| авом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Мило |
| ара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појас |
| је се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиун |
| се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ен |
| ог центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све |
| ног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</ |
| око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчи |
| .{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, |
| сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{ |
| дговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— |
| је.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ов |
| е хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!. |
| рошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то |
| шашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је м |
| сте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми докт |
| који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!... |
| чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па |
| мо на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећ |
| га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, паз |
| , као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>А |
| писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбо |
| рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сест |
| </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена |
| еби рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док |
| амо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окр |
| чера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Поглед |
| неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене |
| Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долаз |
| ад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруг |
| ...{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево |
| Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S |
| , и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузм |
| шу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде |
| /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> |
| малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Са |
| есе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио |
| ном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одма |
| естано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три го |
| саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Ост |
| !... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра |
| један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После |
| човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст. |
| .{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да |
| ека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} К |
| а погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта |
| лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле |
| одина.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — бр |
| чки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се |
| Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} |
| p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, ј |
| ова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћев |
| {S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту |
| андарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било |
| S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још |
| чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета. |
| вро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење с |
| м — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас О |
| ћа“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учи |
| и <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма? |
| ше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико за |
| мом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је |
| Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању. |
| ватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полак |
| о мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу к |
| 155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што м |
| каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? у |
| рутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном у |
| о окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не в |
| ти Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану |
| е био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Ј |
| Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседи |
| ве светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад |
| Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су |
| /p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{ |
| само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!.. |
| азда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} К |
| <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја |
| ратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{ |
| ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја |
| освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак |
| ве напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— |
| х и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочи |
| м листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдн |
| ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес ле |
| га.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, преву |
| раве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду |
| нско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у н |
| ој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читав |
| те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гоне |
| ао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ва |
| <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он |
| се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновс |
| Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S |
| разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми |
| зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба да |
| оз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на |
| дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, |
| нцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас |
| кромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д.. |
| о са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: ал |
| лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја |
| тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гле |
| о као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом ј |
| а Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору |
| шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто осл |
| ко смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и |
| људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: п |
| > <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газ |
| ну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ |
| м колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, |
| а Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно |
| се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би дру |
| н — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким |
| је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шест |
| сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> |
| о и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ве |
| и снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га ла |
| енком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији |
| .{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчади |
| > <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, по |
| д да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда |
| је....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме |
| ишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чиј |
| мовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И |
| "208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао |
| <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Ов |
| кова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и пров |
| олико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— По |
| бом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Ви |
| а том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верује |
| оде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначин |
| ш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан о |
| ма морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито.... |
| {S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil |
| је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} |
| двратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да |
| овршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S |
| и г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о м |
| т у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне |
| екнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци |
| оже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мој |
| гију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемо |
| ди, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од св |
| претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се прет |
| добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} |
| ј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из г |
| p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој |
| бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад с |
| ким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунац |
| > <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу рук |
| /p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеш |
| да тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из |
| ема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} Посл |
| д ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити |
| док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, б |
| а и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као |
| могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> |
| његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева н |
| ечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме др |
| S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, |
| свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не |
| дан Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест ш |
| > <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градов |
| лушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се н |
| је се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригр |
| могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, д |
| о није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, не |
| газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи ч |
| се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барик |
| чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Док |
| је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка |
| ека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} |
| ени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с |
| готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} |
| Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули с |
| ј турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас |
| > <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклет |
| , шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бро |
| ијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаш |
| ако саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} |
| м дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} |
| ите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жал |
| е то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа пред |
| нати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њем |
| није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на |
| /p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче |
| оља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти |
| оксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit=" |
| ила наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и ду |
| ла; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може |
| ама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — |
| ан од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} П |
| х му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се бр |
| .</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било |
| ђице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врсто |
| о.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази |
| да Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> |
| дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријат |
| око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозо |
| хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали. |
| на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, |
| нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју се |
| ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала о |
| } Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд нав |
| кше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово пол |
| није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од |
| од астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А к |
| цну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је б |
| {S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја |
| ш једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, ди |
| шких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Гос |
| ом Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бе |
| де чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} О |
| где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја о |
| још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби |
| имо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу ил |
| лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је он |
| дне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, |
| S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} З |
| бмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то |
| белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном пл |
| ина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соври |
| мо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S |
| p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} |
| кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдари |
| су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом |
| ни?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, |
| тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} |
| {S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и доврш |
| мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати |
| ете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о н |
| S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим |
| пет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Се |
| нија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестр |
| би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" |
| не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прек |
| јајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — |
| Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше |
| о, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све |
| срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један мл |
| оспођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешт |
| коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене са |
| Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У први |
| ва.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна в |
| о их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се |
| а кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком при |
| дости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p |
| а је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, |
| оје су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оста |
| епана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:< |
| , што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ! |
| х капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом |
| ља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нам |
| ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још н |
| склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>О |
| сти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро |
| е него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја н |
| S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана С |
| не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} |
| устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би |
| Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“< |
| ајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S |
| </p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се мо |
| м добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава |
| одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бит |
| турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.< |
| ворити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, |
| ли се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако с |
| е.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у |
| касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде |
| ну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је из |
| и: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он с |
| је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се в |
| ица — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова |
| а слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин |
| још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n=" |
| једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема |
| е и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Јед |
| Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам |
| у клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним ст |
| /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окре |
| да биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да и |
| ен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} |
| ишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш |
| >— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} |
| /p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те |
| — Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви мес |
| ог дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше |
| шан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од јед |
| } То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умед |
| А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затвор |
| и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан су |
| уо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не за |
| а маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у д |
| но.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме |
| p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се прет |
| од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путо |
| мео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, |
| и.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо зн |
| } Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — сам |
| образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија |
| чне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n=" |
| у, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За |
| ри, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет доба |
| емо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.< |
| ави па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, |
| е то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам с |
| де цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Ве |
| опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа |
| и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш мах |
| Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на |
| ича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и |
| моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка |
| а нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а за |
| “ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим |
| мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз |
| Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, |
| че из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи с |
| о суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} |
| {S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и |
| мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone |
| рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му |
| е опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља ус |
| , ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} |
| моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш ов |
| мо погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!. |
| вега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчеви |
| рачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа |
| . <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, |
| о, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам ле |
| то не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас ра |
| мпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према |
| } Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовира |
| једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S |
| њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више |
| коле продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом |
| се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да |
| и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми др |
| свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као д |
| ивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, |
| ом Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, как |
| мтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћ |
| алине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви |
| измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, покл |
| вим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовањ |
| вадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео по |
| е спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја |
| м да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се. |
| ао да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођ |
| ећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га ви |
| S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам |
| руг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи бил |
| могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто п |
| и, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} |
| сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву св |
| ј свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S |
| и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане. |
| b n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— |
| {S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone uni |
| е са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два |
| на“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо при |
| — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дак |
| е тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум |
| n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Е |
| пан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— |
| како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опа |
| даха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који |
| зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p |
| свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изг |
| на мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче |
| м јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као с |
| ијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И в |
| у те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па |
| е па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам |
| дговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрет |
| у пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише з |
| .{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На |
| и, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи |
| другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, г |
| видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у т |
| на ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели |
| Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна |
| ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и |
| ..{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — |
| једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хт |
| лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Ис |
| {S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела |
| то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} А |
| брад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Чес |
| ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, |
| S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек к |
| ешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јов |
| нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела |
| ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И он |
| и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих с |
| > <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њ |
| , а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошл |
| } Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у |
| задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</ |
| о онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" |
| очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Док |
| н били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На |
| p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао! |
| </p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам то |
| ilestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана |
| в се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси н |
| и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p |
| рикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, к |
| замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да |
| у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Рок |
| више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} |
| ле је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на не |
| .{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи. |
| а видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа |
| ама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане |
| ђу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где удар |
| глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И |
| l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мен |
| ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{ |
| {S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох |
| ml:id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оно |
| l:id="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни д |
| xml:id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је |
| рода живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој весе |
| ром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други |
| лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Зго |
| <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" / |
| полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао |
| војила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пелади |
| кољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бе |
| ....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То ј |
| пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу |
| ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне су |
| х и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> |
| амо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса |
| једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гл |
| где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — в |
| шапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опе |
| ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сут |
| не шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не |
| {S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за |
| } Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} За |
| иснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и |
| дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговор |
| ка од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он |
| >А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако |
| ерујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији. |
| Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S |
| а, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>По |
| му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ов |
| .{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="2 |
| ко сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима |
| ао да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине |
| то те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али |
| аримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна че |
| о наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> о |
| :</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаб |
| , па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од |
| Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухв |
| ада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распу |
| погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па |
| кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом бех |
| јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Бе |
| јпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он р |
| и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио.. |
| , бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо ј |
| ја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топл |
| разу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} |
| Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође |
| шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" x |
| а видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се |
| ено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <p |
| зговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме по |
| <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p> |
| Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и п |
| , баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познаје |
| као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек ре |
| о се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену ру |
| али....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазв |
| Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни |
| у.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он |
| о живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен |
| Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му к |
| кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај |
| Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Па |
| и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали |
| е у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје бе |
| Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами |
| ваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, вел |
| , то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је |
| атно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} |
| S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Гру |
| јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до ј |
| ја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.< |
| ицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи ч |
| — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Ве |
| куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то |
| а, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа по |
| знато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> |
| год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је |
| } И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штог |
| ења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> |
| ег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут.... |
| ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, |
| рета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста |
| ило ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу. |
| твара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло |
| с је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна |
| та је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} К |
| шевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ј |
| ло се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чист |
| >— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прих |
| згледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <p |
| авимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рач |
| бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!. |
| то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> |
| јских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} |
| о се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу реп |
| Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на |
| ир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <mil |
| анској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале |
| ави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму |
| у.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и гов |
| адаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме |
| што се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од је |
| ише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{ |
| <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо. |
| де и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоки |
| у га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} |
| а. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, |
| ег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је ду |
| ољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, д |
| ор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко |
| тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене об |
| р се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их |
| овца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило |
| илом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред |
| жемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!... |
| } Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале њ |
| оделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци |
| аћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на |
| иђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта |
| ог језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу |
| а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео |
| {S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај... |
| нао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n=" |
| залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повр |
| драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер |
| да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што би |
| бија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} |
| у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне св |
| га пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече упр |
| азно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пре |
| ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на в |
| еше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Ст |
| леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај То |
| > <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} |
| се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовн |
| плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече: |
| слођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени нек |
| о је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> |
| а мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до |
| што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим |
| а сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога д |
| тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово ниј |
| капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S |
| окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, од |
| тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, оп |
| лики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај |
| је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{ |
| лечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дув |
| етни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком у |
| пи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а |
| тишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситн |
| ада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S |
| је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држа |
| то само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, |
| ас ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — про |
| мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, зб |
| ро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви вик |
| У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, |
| Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али |
| !{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па |
| о и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писа |
| леда право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право |
| мириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница неч |
| полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Ст |
| наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак сн |
| рине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{ |
| етроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да м |
| } Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта м |
| па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они |
| еш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањуј |
| ио у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турск |
| подине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газд |
| .{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} |
| м.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дош |
| — Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни т |
| ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} До |
| оћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, |
| тао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и д |
| ђа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једн |
| траховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу |
| ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелиц |
| ашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> |
| е од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није |
| ехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p> |
| помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} До |
| говор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, т |
| се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а |
| ју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих |
| цају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам св |
| у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да ј |
| екао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{ |
| изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољк |
| ачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за пом |
| ђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа |
| поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне н |
| и.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе н |
| али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, |
| {S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоск |
| ви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај |
| а Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, |
| ...{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} |
| зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ ј |
| а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од те |
| е чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од кап |
| о је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је т |
| ре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан |
| S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се да |
| ко исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Т |
| 7" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди |
| а Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и к |
| е једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не мо |
| вију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком м |
| ни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат |
| дине.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} |
| о душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземн |
| Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад т |
| се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се проб |
| лавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, |
| к да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама |
| из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели |
| е беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вереси |
| авра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет прим |
| .{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, |
| илије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих д |
| арице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</ |
| иноћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уо |
| p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је ска |
| ет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела |
| и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их подели |
| ао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, д |
| е препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, |
| био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево бе |
| аигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поно |
| шао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја |
| н од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} |
| ати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, |
| 139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује |
| каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у |
| ије баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао |
| ад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљ |
| оном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окрен |
| рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом ви |
| је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати |
| што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај н |
| легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</ |
| неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу |
| ћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и вели |
| и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики |
| у ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — |
| ило, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у поли |
| тија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче во |
| .{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} |
| н.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, р |
| умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на о |
| знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у сме |
| етима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ј |
| к и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руц |
| од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам с |
| — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бе |
| то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да |
| о, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја си |
| у.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одј |
| д, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек |
| У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> |
| видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког |
| RP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} |
| угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш |
| Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он ле |
| овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуриш |
| војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Нећ |
| буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и вес |
| , да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а |
| Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били |
| да <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S |
| едао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упита |
| ао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох |
| лете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, е |
| ижава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> |
| ретећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањал |
| {S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вра |
| и, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није в |
| се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p |
| а је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она |
| , а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољуб |
| о даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на |
| Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не |
| S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини |
| х сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски |
| проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и |
| колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио |
| </p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва пр |
| ичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни ч |
| ику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за |
| } Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи |
| шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и н |
| собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми ј |
| разила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ет |
| {S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим |
| мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче не |
| страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> рук |
| ма ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Ж |
| еленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, |
| Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p |
| ванчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми |
| амо здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом. |
| мо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дођ |
| као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним |
| која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је |
| на као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Мор |
| пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зн |
| подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох |
| расло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198 |
| не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе |
| ош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit |
| ника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене т |
| у послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рок |
| /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад он |
| алица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у трун |
| смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} |
| танка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Г |
| лицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quo |
| S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни |
| а наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, јо |
| а.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну |
| } На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златн |
| у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба |
| годари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми |
| то припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су гра |
| У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, к |
| } Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да |
| на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" / |
| СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИ |
| се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући в |
| ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, |
| да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдар |
| /p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег |
| Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, |
| ..{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад |
| еном венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму |
| р пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкив |
| оле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме обл |
| /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли.. |
| поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S |
| а ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, |
| а је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам ј |
| Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| д својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p |
| о басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом |
| е као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом к |
| иста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника |
| } То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо. |
| што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Малом |
| а, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оста |
| ...{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јо |
| .{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна |
| кујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Пр |
| и пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све |
| се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дркт |
| п, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле |
| А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свем |
| ви што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што |
| његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако зв |
| ре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појав |
| мотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусрет |
| ња синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикота |
| ота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни уту |
| овиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам |
| .{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и ра |
| и, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> < |
| рава.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи н |
| уша <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишл |
| о....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула |
| Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва |
| ција једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо |
| ла <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је прија |
| ојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а су |
| илу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још |
| прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток |
| воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијант |
| , а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошал |
| та Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренск |
| е.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капе |
| аде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, је |
| .{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаб |
| nit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал г |
| ати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли |
| ену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши је |
| ела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> цр |
| {S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, д |
| екао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци |
| из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неопи |
| ...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема |
| и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, |
| а испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— |
| ивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој |
| те, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице |
| јачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С то |
| н се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{ |
| је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се |
| је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>Пос |
| ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про |
| ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про |
| тар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество |
| ти гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни вел |
| х био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> < |
| два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састај |
| и, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S |
| pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагач |
| S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да |
| ....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> |
| д кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће л |
| /p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{ |
| т била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <p |
| Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо |
| кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Ц |
| вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам зна |
| ли благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, |
| .{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави |
| мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже. |
| {S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хва |
| м.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да |
| просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру |
| а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} |
| а му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај |
| е удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негд |
| ри.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече о |
| беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме н |
| ше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де |
| и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра да |
| и.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, н |
| S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана |
| то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени |
| почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свес |
| та не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича |
| и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| ете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се |
| вари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мал |
| ви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још |
| е само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те с |
| мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрет |
| рестрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Ш |
| д очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени пр |
| драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што |
| ости.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се са |
| } Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb |
| шта друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно мо |
| рила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка ј |
| ти —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде |
| најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — |
| арица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, |
| ивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жи |
| lestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу зави |
| г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране рас |
| е само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, к |
| дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погл |
| за као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак |
| аћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— П |
| ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о је |
| мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Док |
| њу.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, |
| " /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, кап |
| "194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му |
| онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И |
| омислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, ш |
| га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изв |
| мо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и ур |
| свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" |
| баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још н |
| и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газ |
| пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те |
| ћ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у |
| је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место |
| амена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља |
| поји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и по |
| } То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упи |
| тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он ниј |
| а, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S |
| ад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p> |
| етку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSecti |
| дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро |
| а, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSecti |
| но да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то |
| развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила. |
| Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне глас |
| линка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>О |
| нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе |
| рину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="6 |
| бало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали рани |
| ало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с јед |
| њости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефилова |
| у своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли с |
| } Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> |
| фу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на с |
| а ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, каж |
| "> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало |
| епа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — |
| јем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> |
| збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{ |
| у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здр |
| дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она остав |
| у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благ |
| Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници. |
| } И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну.. |
| S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац чес |
| одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво. |
| едном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сес |
| н, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p |
| а Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале |
| шити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!... |
| добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили |
| убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљ |
| д није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече ле |
| } И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћ |
| , да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је па |
| па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — сам |
| milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{ |
| ав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни бил |
| рекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренут |
| е и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} |
| о у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних ра |
| одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила вазду |
| , да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија. |
| е први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом! |
| мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајде |
| .{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Л |
| итам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само с |
| румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће |
| је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем |
| S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро |
| стра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лиц |
| и је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је |
| .</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми |
| мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су |
| ам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S |
| } Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неко |
| алио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерн |
| и, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да |
| што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи ре |
| , па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог позна |
| запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капета |
| оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они |
| и очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хо |
| И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јут |
| су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалос |
| о што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са |
| о ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{ |
| уског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на п |
| ј</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч б |
| p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смеж |
| е о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим |
| одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста |
| ене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у |
| } Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згње |
| орене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и м |
| ка се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је ст |
| 217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам |
| коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман са |
| знали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нек |
| град.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са сво |
| умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} |
| аца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хлад |
| справи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} |
| на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије г |
| 8934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у |
| брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше |
| едном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је |
| ећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилег |
| дам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис. |
| много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и |
| не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те |
| сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој |
| и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и |
| >— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову |
| боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене до |
| упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољуб |
| а да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми |
| киња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала |
| е то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облач |
| и Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Ов |
| ек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она |
| вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота |
| шеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима б |
| дели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чуди |
| онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до н |
| -бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао |
| авиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да |
| а госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као с |
| n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука. |
| одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!.. |
| био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} |
| и и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих |
| опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и |
| преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствар |
| ака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђ |
| а се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управит |
| <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се |
| а донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Пог |
| ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и |
| ати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А |
| ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи шт |
| што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам л |
| ислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула |
| у, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је |
| прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, |
| /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати с |
| казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, |
| павала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула нек |
| разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више |
| .{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете. |
| — Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи |
| пила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни п |
| орекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски |
| па.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> |
| погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....< |
| уши Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио |
| пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> |
| S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам |
| до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је |
| е држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а к |
| и тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{ |
| куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, |
| е затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, се |
| — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја п |
| то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст н |
| цу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе |
| тио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те са |
| поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан |
| о га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, п |
| дна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, |
| ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја г |
| кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, |
| Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да |
| ћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И мо |
| је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли о |
| S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри. |
| !...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више н |
| шена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а прек |
| S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо |
| а тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усиј |
| у осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто |
| да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам т |
| суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пус |
| ни ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао. |
| ена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан... |
| рад? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој |
| ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја |
| урски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадес |
| <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро |
| м:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </ |
| ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као |
| > <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се у |
| Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим г |
| ох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам |
| ох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити |
| некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну! |
| на неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некака |
| </p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, |
| баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и |
| S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста |
| ни тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} |
| ору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми б |
| е, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да с |
| {S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко |
| жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да |
| било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, |
| епан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не |
| ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо |
| це.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили |
| и Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за |
| ашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек |
| ведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године про |
| <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му ј |
| коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је |
| Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} |
| одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек реч |
| у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А |
| {S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им |
| или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, |
| ће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији бра |
| имом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и |
| о.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, |
| ви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, ника |
| одине, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милу |
| , да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само |
| је пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци |
| док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> < |
| а срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из ку |
| > <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} |
| таш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном д |
| — Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се |
| увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смеш |
| сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она н |
| бре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај |
| шеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} |
| воје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде |
| ака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, о |
| S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га |
| о Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова |
| су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{ |
| нути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је н |
| ор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крма |
| ој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко |
| да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме оп |
| иђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љуб |
| ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSect |
| еде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нар |
| тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунан |
| {S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по ма |
| а се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је |
| стано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго до |
| ок ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
| {S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, |
| дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је о |
| е виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Д |
| човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој |
| ога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Разм |
| ш озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома н |
| .{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} |
| дстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, ре |
| по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно са |
| /p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном в |
| е што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то ни |
| одно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послуша |
| трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме п |
| ?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега од |
| и могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није |
| кора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо |
| топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n |
| мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> < |
| е оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком с |
| им наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник |
| , тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад с |
| ражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељ |
| мо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао |
| рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бо |
| је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S |
| рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још и |
| ве да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окре |
| Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао. |
| ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде |
| } Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, |
| бличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, |
| рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S |
| те ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — про |
| стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Ал |
| ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака |
| зио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе |
| ашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање н |
| о лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана л |
| а скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама |
| или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да с |
| ножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у с |
| чко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбарда |
| е људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко реч |
| бри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само к |
| у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао с |
| } Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S |
| /p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Тр |
| Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone un |
| о јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака |
| беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p |
| лим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву ш |
| tle> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине |
| овори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{ |
| е погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо |
| к, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосн |
| ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, |
| нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, |
| рај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао б |
| је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио лед |
| отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— К |
| >— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пи |
| право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ниш |
| ен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да |
| ћ нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се |
| у кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе |
| кон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај |
| и мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141 |
| ог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере |
| .{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топо |
| олу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних |
| и да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> |
| д ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{ |
| испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барика |
| р поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријате |
| /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" |
| ом пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у цр |
| а нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном |
| ле....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} |
| Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} |
| Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, ка |
| .{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из |
| ут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоћ |
| али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих |
| Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упо |
| довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести |
| .“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S |
| твореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је |
| ad> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није но |
| мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим |
| одаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити прав |
| ији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимнази |
| ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места о |
| елика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој |
| а Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог пит |
| трнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одве |
| т?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мен |
| доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit= |
| је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одгово |
| усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби |
| “</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му ми |
| ио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ ск |
| аје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљн |
| p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ћ |
| ве и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуч |
| зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човек |
| > Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том из |
| о....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја |
| е мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} |
| да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљ |
| аватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмеје |
| ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо с |
| им смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} |
| посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ |
| и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је ч |
| а пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., г |
| } Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да |
| "197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја |
| p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapt |
| Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} |
| ђи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> |
| n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти ј |
| који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не |
| Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахно |
| откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и |
| n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је |
| октор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се |
| осла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да |
| лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш? |
| >— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Докт |
| дох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јел |
| ова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа пот |
| Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос |
| скра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ј |
| ди шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви |
| а три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам |
| јана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} |
| је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{ |
| слао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{ |
| вала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то |
| о ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!... |
| а 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив |
| у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и п |
| име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго |
| крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, |
| сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило! |
| е беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нек |
| де.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из оч |
| ли су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили |
| гао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји |
| вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други |
| лаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за ш |
| ша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— |
| уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнае |
| {S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину бо |
| зда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као м |
| је огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.< |
| почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, л |
| еле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, мо |
| <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насл |
| о, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А |
| у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да с |
| зи ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} До |
| десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Док |
| > <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претреси |
| некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крв |
| и тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} В |
| у од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У |
| едравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шу |
| обном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ |
| “ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао |
| И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким с |
| ако нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхун |
| еним уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво |
| прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ће |
| Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чек |
| то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си |
| не.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петро |
| мачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Мн |
| ма из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Б |
| ој женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{ |
| пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, |
| /p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да |
| ђе зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас |
| би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зво |
| ричајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, п |
| ио он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме |
| а сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми с |
| ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек |
| се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим је |
| Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најте |
| аш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми |
| .{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату |
| е опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се ост |
| вога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
| на, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше |
| дмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{ |
| бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небес |
| ецу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене |
| е зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он |
| ему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан |
| notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </ |
| м, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не во |
| , јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код |
| ту природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је на |
| а.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је |
| о, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се нап |
| тири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошу |
| зеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесо |
| вога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да |
| за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како |
| it="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина ч |
| но, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то неш |
| у.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: |
| онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озг |
| — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђа |
| а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је |
| ки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, |
| што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном |
| оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљн |
| {S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> < |
| во, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово |
| ц, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је мно |
| њу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост |
| д Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових гр |
| радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трај |
| о писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље |
| оност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је |
| ну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено.. |
| ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p |
| даци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају |
| ном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста |
| .{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њи |
| ли је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и |
| је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове р |
| еког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на |
| ног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покриве |
| аници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по ово |
| {S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n |
| p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**< |
| То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,< |
| {S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} |
| ване за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} |
| .{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује |
| д... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n= |
| се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она |
| <pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сах |
| а смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и |
| уга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то |
| вим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса... |
| estone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан |
| своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друг |
| долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Он |
| га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одгово |
| сину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| то је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S |
| изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први из |
| д она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Ист |
| а после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то |
| им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кућ |
| у ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>В |
| ева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели В |
| ој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће |
| задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>У |
| <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразгове |
| и треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty |
| нда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као |
| о на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> |
| није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit= |
| а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њ |
| е, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} |
| мче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека |
| у се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје |
| сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, п |
| гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То |
| } Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <q |
| измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се |
| ала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p |
| од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, |
| црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSecti |
| с засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред А |
| стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исп |
| нда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Р |
| даћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гос |
| <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде. |
| есите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: |
| му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примит |
| оришта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор б |
| а у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини |
| лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{ |
| проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се |
| видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај оста |
| ечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у |
| S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах га |
| ав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" |
| налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о |
| р.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мра |
| донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, |
| мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се на |
| > <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а пот |
| и слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, |
| ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је |
| а вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо ниса |
| прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли т |
| вега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити б |
| у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али |
| зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други |
| <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n |
| воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа |
| ети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче пр |
| и; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{ |
| е ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам |
| еђиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окрета |
| ше него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако ис |
| да Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конак |
| > наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био распо |
| бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ва |
| t="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовиј |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили |
| петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба |
| {S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Заста |
| а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је |
| свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит |
| свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит |
| у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита |
| ити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита |
| b n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом |
| ор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно |
| ет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у мој |
| из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с вод |
| кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој ча |
| мени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили |
| оветним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пу |
| рекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од |
| и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} |
| и, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, |
| ј живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем |
| ик, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{ |
| S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати. |
| овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост ис |
| е било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздрави |
| и.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изра |
| ом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко који |
| Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" |
| донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звец |
| ње.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је л |
| ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни ре |
| алактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемирават |
| ила наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдар |
| и г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као |
| тева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.< |
| е су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде |
| сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него де |
| > <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S |
| ај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је |
| срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој |
| дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најг |
| али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са |
| но пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а о |
| омио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И |
| ким кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи |
| има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава |
| модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у |
| ње на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не |
| {S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао к |
| сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој |
| нда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи. |
| газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, |
| астаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</ |
| ја.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него |
| е допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли с |
| га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чк |
| ,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то |
| не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онак |
| И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, за |
| е од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и |
| заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица |
| иш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику |
| е вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</ |
| и вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рок |
| ћи.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на |
| ндур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ни |
| до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита |
| велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Да |
| су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци к |
| мо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви ис |
| ушману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан М |
| амо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{ |
| да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су |
| Section" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочит |
| онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кол |
| шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако од |
| пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што н |
| } И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очу |
| } Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је |
| м изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако д |
| хата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које |
| та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око св |
| та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за |
| на доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — |
| , да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно ку |
| се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ |
| дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је ду |
| и.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија |
| мех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} См |
| није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готов |
| било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје н |
| а.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S |
| , зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} |
| рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозн |
| то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и ве |
| нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут |
| Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и г |
| .{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам см |
| ласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <p |
| д десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone |
| ом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, ист |
| га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је |
| стра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — |
| ошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који |
| и ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си |
| } Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш р |
| , како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узунов |
| да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Богов |
| усте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, |
| адиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пр |
| на о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и о |
| >Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име нез |
| се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он бе |
| апроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} |
| !{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то пости |
| b n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су д |
| кутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На |
| Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет |
| љу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога вес |
| да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| у га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јед |
| , кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — |
| адовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То ј |
| {S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло |
| ле се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно |
| било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну прест |
| а он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После ј |
| ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи ост |
| диш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, |
| Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешк |
| , био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово с |
| е ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане |
| а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за о |
| тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је |
| а свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирн |
| а умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{ |
| е испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплак |
| уно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} По |
| ле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>К |
| тану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и |
| {S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, |
| } Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте. |
| ма, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошт |
| а капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака |
| ависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осн |
| ве оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чич |
| о.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам да |
| зашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломаци |
| читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, |
| огледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта он |
| на.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат |
| Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту дес |
| светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад са |
| вануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из |
| иста и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној |
| </p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучен |
| е борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду ни |
| пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отво |
| та: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање |
| а узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласи |
| а.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нам |
| бало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име ром |
| а ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи |
| лике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омр |
| ам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека |
| рљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, п |
| о беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; ал |
| дох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{ |
| Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне м |
| еби повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није кази |
| „Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица |
| убовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљ |
| све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Ми |
| вати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представ |
| се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећ |
| /p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а |
| Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у к |
| Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S |
| ица, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо вер |
| а туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а о |
| ељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не |
| и до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило |
| пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учин |
| > <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је он |
| земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Р |
| однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнет |
| <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, ш |
| ке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се доб |
| до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се же |
| ио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ј |
| ва, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је триде |
| а, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То |
| у неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{ |
| погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шт |
| ћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочил |
| ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n |
| ј дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, је |
| на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо |
| свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос |
| 5" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> |
| ику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја |
| виђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Ж |
| {S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{ |
| , срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> < |
| ?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћу |
| писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је |
| .</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но о |
| он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света... |
| нути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <p |
| p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да |
| n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси |
| анове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драг |
| ом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у |
| ђа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и зад |
| су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, ј |
| по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S |
| ва; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, |
| је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. |
| њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се там |
| и га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне |
| {S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „о |
| цу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што на |
| ма мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, |
| —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља |
| небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се уби |
| упног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме |
| pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, к |
| , да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S |
| с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То б |
| ак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око |
| у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} О |
| ацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше |
| ође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео |
| хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с |
| — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шт |
| ..{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мај |
| опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и о |
| тнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину |
| а их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину к |
| е.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њи |
| улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} |
| адашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За ч |
| што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се |
| за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се ве |
| У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} |
| о и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Ше |
| да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промиц |
| да су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мај |
| ње, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер до |
| тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом |
| .{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!.. |
| оћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и тре |
| .</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој бра |
| {S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скрен |
| се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, ње |
| ину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце к |
| зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, |
| S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и о |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> |
| и је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане |
| а њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... оно |
| је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је |
| <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти |
| Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре к |
| им обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p |
| м лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак х |
| барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="18 |
| — Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док |
| планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као |
| </p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и ку |
| кој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубо |
| од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих о |
| .{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра да |
| ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</ |
| пе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубо |
| b n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте |
| баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова |
| ла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S |
| смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови р |
| мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их т |
| ског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадов |
| мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидо |
| да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни |
| је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајн |
| а....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац |
| чке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристан |
| стављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па није |
| то је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="c |
| е.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле |
| амо ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" |
| нци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један н |
| е пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} |
| ао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших |
| и махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опе |
| јка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладији |
| у.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честит |
| т паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве |
| не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је во |
| била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S |
| не узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p |
| нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и уб |
| ебески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша |
| Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној |
| је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је с |
| чанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> < |
| и веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, |
| ад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражар |
| b n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} |
| а једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне х |
| <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег га |
| м венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „ |
| не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак |
| невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Г |
| ани, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна гото |
| ој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{ |
| О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на |
| <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> |
| и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусрет |
| лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покр |
| чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд с |
| ораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајк |
| а чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће |
| </p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи |
| ака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{ |
| > <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођос |
| — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка |
| у преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од јед |
| удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он о |
| {S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био |
| ита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати |
| главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава |
| ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S |
| а му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А |
| ери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки |
| естано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио с |
| ..{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну! |
| се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још |
| баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја |
| ишта род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, |
| решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и ник |
| есењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да с |
| не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене ско |
| ања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе |
| руге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лес |
| и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола |
| чнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу |
| све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Дв |
| а узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог ж |
| се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се о |
| lestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Пре |
| иванчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p |
| ком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} |
| ле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно шт |
| седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају |
| о у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је прост |
| ске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су |
| а сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није |
| {S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дар |
| тали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбље |
| заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он к |
| аши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа |
| Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што |
| шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј с |
| овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита |
| е у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, вид |
| на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном ру |
| о, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па н |
| над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамот |
| ве.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада |
| е грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се бл |
| на, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устез |
| о’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља. |
| д саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од сам |
| приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала |
| о, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све |
| х кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на ве |
| т, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умеш |
| ни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мал |
| о једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> уп |
| {S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост под |
| head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка |
| орате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак ј |
| ..{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n= |
| е светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред |
| ко, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је |
| мили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с |
| ио блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече |
| ва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној стариц |
| боре с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Ј |
| нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја |
| угови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особ |
| ане.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с друг |
| некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео п |
| ст.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Мој |
| осто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учи |
| ворови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају по |
| ста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило |
| вим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, п |
| аздарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Кр |
| {S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И |
| троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су |
| андур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кул |
| b n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадн |
| Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомче |
| и.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав п |
| су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.< |
| milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насип |
| </p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ак |
| ад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Остав |
| днем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто |
| коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; |
| ет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Сл |
| > стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазил |
| м.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубо |
| За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су |
| сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од |
| и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак |
| било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифиге |
| еразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легне |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је |
| ну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један гос |
| За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у м |
| јлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак зад |
| очељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прил |
| це.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду |
| дно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S |
| и ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши |
| тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их о |
| ипадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе |
| ом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучно |
| Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју |
| м прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како ва |
| " /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему |
| ма другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена ј |
| о ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес о |
| дрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Д |
| ао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не |
| ете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} А |
| човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, б |
| о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да |
| и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо |
| , он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете та |
| .{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте с |
| о значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса т |
| ућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{ |
| колико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених |
| ...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива иско |
| размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да с |
| сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S |
| е мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до прек |
| ој утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пру |
| а седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси забор |
| равцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страш |
| еш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто |
| а им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек р |
| ена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле ре |
| ection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S |
| А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто |
| ла....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоћ |
| {S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто не |
| ајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Поз |
| моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.< |
| непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p |
| доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бо |
| е.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, н |
| им ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одј |
| pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кул |
| душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S |
| зом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> ста |
| {S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, |
| је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она |
| мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p |
| а, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Ка |
| /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим п |
| у још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} |
| гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <mile |
| ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он п |
| о ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није |
| ....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми једа |
| та, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стан |
| леда преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је |
| и су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали |
| остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, |
| теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, |
| руг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му |
| нда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух глав |
| Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...< |
| ла — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} |
| мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И |
| сред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађе |
| уди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти |
| дити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда М |
| у се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} О |
| А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео |
| за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу |
| а да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека п |
| че, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница |
| <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако |
| љеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе... |
| летим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио |
| у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да г |
| ам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарач |
| брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто пи |
| лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То |
| застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда неш |
| отово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се. |
| па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је о |
| и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} |
| ни могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
| !{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</ |
| ајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} |
| ао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах |
| Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у ч |
| нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, вис |
| чу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као д |
| то мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо |
| ла сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали... |
| /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра р |
| не да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога |
| баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова < |
| вих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не п |
| ја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — |
| n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} |
| лост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у |
| био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он |
| овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене |
| S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стиг |
| .{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздр |
| {S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима он |
| ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба! |
| Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од |
| а.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје пр |
| те мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клек |
| Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота с |
| S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се т |
| , ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Сав |
| аустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула |
| оме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст |
| чна брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то прист |
| {S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може |
| S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се ј |
| Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?.. |
| и то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глав |
| план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ћ |
| до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није < |
| новачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблес |
| суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекањ |
| моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да поле |
| ла упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Н |
| После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће пра |
| себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до |
| несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{ |
| е био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није |
| ећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Ст |
| са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} |
| ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће |
| а латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме те |
| они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разу |
| н и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд |
| Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам мог |
| јају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — |
| зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој д |
| е!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало п |
| !...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И м |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд! |
| д сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко |
| далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <qu |
| ље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Д |
| и: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од к |
| , газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико |
| ина.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле так |
| ку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: |
| како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде |
| Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са м |
| и, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Вељ |
| скупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у ко |
| би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Св |
| !...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили. |
| е упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја |
| и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мају |
| Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не ја |
| сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одла |
| p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4 |
| , кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли ткани |
| дем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу |
| је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша |
| ...{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у ва |
| те својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ј |
| и је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Ис |
| " /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не зн |
| на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадн |
| а?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ће |
| оле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе |
| .</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Мал |
| демо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим |
| ан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатељ |
| има.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат |
| танем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, |
| е и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стр |
| ило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад с |
| е радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете м |
| /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетано |
| а.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрак |
| а проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам |
| лужила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по |
| као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу н |
| ћи Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет |
| па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад ј |
| >— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубо |
| Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" |
| баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред |
| ожанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И |
| то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, кој |
| идржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болес |
| <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метну |
| вче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S |
| у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се н |
| За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакар |
| у Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравит |
| о искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, |
| окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} |
| А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с |
| Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде |
| рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, |
| ало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мал |
| је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога м |
| на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погл |
| окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Сте |
| јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n |
| ="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су |
| Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мат |
| цнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, |
| је према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она |
| сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче са |
| извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио |
| ш.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— |
| им оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад |
| ри није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, |
| е Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну. |
| нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју деб |
| лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то |
| t="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега пре |
| очкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране у |
| еним клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На |
| Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с |
| тарац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{ |
| обро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва че |
| и од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{ |
| е:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!.. |
| , да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; |
| : „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив пог |
| ј што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по т |
| у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} |
| ка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S |
| ...{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њем |
| главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — кол |
| ам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима м |
| — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се |
| на звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцка |
| мећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно |
| .</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ |
| м просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године |
| Section" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, д |
| дмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом |
| што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој |
| а си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекн |
| ка ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да о |
| па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Тур |
| p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, |
| ок ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и ник |
| , како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Је |
| S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} |
| е од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствар |
| хвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. |
| срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection |
| тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, |
| ознат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?... |
| на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ва |
| измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђ |
| нама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, С |
| м то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад с |
| непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> |
| .</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Ше |
| тепан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље га |
| с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово гово |
| се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовиј |
| а међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам мог |
| живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах с |
| зраз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> |
| и.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестр |
| спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли ви |
| рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је х |
| наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево |
| е од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста п |
| и да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је ве |
| а врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским пон |
| /p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па |
| ђа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако с |
| Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах вр |
| сте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за уз |
| нас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69 |
| дило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим |
| верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како |
| им.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Сте |
| и ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било |
| ...{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао |
| овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љу |
| 48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврин |
| } Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио з |
| } На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у |
| ш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да |
| алачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} П |
| <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа с |
| нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са сво |
| , куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад ни |
| е заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, |
| који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш |
| ке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} П |
| ило мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} |
| чићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</ |
| хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Г |
| тра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили |
| а.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје др |
| ки нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет |
| ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевер |
| утра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} |
| ног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут уз |
| нац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих! |
| нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он ч |
| са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{ |
| </p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Со |
| од, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слу |
| ди....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Беогр |
| се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћински |
| } Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S |
| синче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми |
| ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро |
| гове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу |
| еђу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек |
| преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: |
| туденче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.< |
| збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би |
| ге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја д |
| p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! преви |
| ан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја ни |
| са се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити. |
| ити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаг |
| Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој |
| би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="sub |
| иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, ка |
| ртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љ |
| у из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотр |
| е хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а |
| задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затез |
| би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме ј |
| буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка. |
| који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој |
| м анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осе |
| .{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети |
| ко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми |
| сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више |
| е, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и |
| , па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То |
| ти шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрес |
| лети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враж |
| </p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Ст |
| ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и п |
| ство низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} П |
| плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што р |
| ва ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну |
| еђе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном |
| и.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је |
| у пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже |
| својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега |
| еља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су |
| ен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кр |
| о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци |
| Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, |
| еда.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброт |
| им великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се пи |
| ању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било п |
| S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени леп |
| мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> нап |
| зјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у |
| е мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао б |
| S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела н |
| S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом |
| војче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу |
| јче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само |
| ом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екс |
| опаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама вр |
| казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко че |
| се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јут |
| поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице |
| <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан |
| ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је |
| а је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко ње |
| га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми |
| ла је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од |
| } Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је ум |
| } Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шт |
| аоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад |
| о моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ев |
| гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше при |
| покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплаши |
| јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надим |
| љским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми |
| потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад си |
| сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће |
| огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница |
| S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио |
| ли пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио |
| .{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— |
| нате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде |
| ре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ ш |
| ола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> < |
| ати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>О |
| о би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S |
| ешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна! |
| ан буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко з |
| па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од рад |
| елети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p |
| срећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, |
| м нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не зн |
| побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <m |
| <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо |
| S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми |
| епрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друг |
| се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} За |
| гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, сина |
| ецу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S |
| екао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева ди |
| не од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је |
| ише сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко |
| та је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јо |
| Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је |
| ебу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу |
| што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се |
| она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госп |
| шли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на до |
| } Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једн |
| сава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној стар |
| 16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави св |
| ва нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, госпо |
| својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путов |
| асе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S |
| их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p |
| је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме о |
| си ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужи |
| ло, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја |
| прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми с |
| о што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир пр |
| :</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим |
| ке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен. |
| n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о |
| } Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њен |
| <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме. |
| ђе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама |
| нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам |
| S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале |
| арога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног. |
| да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме о |
| пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, ко |
| ознадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радос |
| {S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видет |
| S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пр |
| очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам сам |
| ао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у о |
| неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме |
| за и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и |
| гло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да уз |
| о вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег дру |
| <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лу |
| поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше |
| lestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} |
| оповске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....< |
| мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зн |
| ичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час |
| очети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно |
| ...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој |
| уди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по с |
| Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јав |
| и и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, д |
| — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи |
| кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> П |
| чи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени прест |
| ка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осет |
| е прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу |
| бра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, |
| у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> |
| ти!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} |
| оћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде |
| ха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји с |
| у пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S |
| е?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>П |
| и вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Не |
| вога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ва |
| ам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђ |
| би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, до |
| .</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој |
| , ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још |
| би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помисли |
| одне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до В |
| има.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо с |
| и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је прек |
| личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем |
| оно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовим |
| ка он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске ле |
| је.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прела |
| чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо |
| еднем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избиш |
| адоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени п |
| дном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз об |
| мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, св |
| да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Беогр |
| о опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, |
| , да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> |
| сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По |
| ога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, |
| притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји |
| их није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад н |
| едило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра |
| снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</ |
| да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Ка |
| згледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бан |
| , у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{ |
| <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.< |
| жица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу св |
| е и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: |
| дскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није мог |
| ли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њего |
| е већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета |
| нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни т |
| дина, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="sub |
| велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва злата |
| >Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњи |
| , рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике.... |
| ито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч.. |
| и шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан |
| туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S |
| ...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете |
| да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то |
| .{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да од |
| су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница |
| е, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јадног |
| нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета н |
| курзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наука |
| ано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три годин |
| еда.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> |
| у главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда |
| о рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и |
| у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није |
| а се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној свој |
| раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих бал |
| осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} |
| асило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, је |
| пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго |
| е то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила |
| <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чу |
| јем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда |
| ао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронаш |
| Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он |
| е уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добр |
| био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, |
| агочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће пис |
| дравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ве поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p> |
| ња, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски пров |
| иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждај |
| трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане рук |
| да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{ |
| } Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да |
| бро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претр |
| о.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дуб |
| мојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера |
| во сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно. |
| добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Ш |
| да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли: |
| уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихо |
| {S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао. |
| мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он |
| ет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Х |
| S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: |
| То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари п |
| вори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу |
| p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу |
| штења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке т |
| ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, |
| чи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но шт |
| ричинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја |
| ан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити |
| о дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није |
| зу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово в |
| у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да о |
| вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле |
| {S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде |
| дном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погл |
| учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— |
| , је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тр |
| ао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две |
| ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор |
| ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, |
| није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчи |
| , Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који |
| крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степа |
| Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина |
| Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега |
| икога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, н |
| ад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, о |
| } Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу л |
| дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је д |
| мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, |
| ом воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</ |
| .</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех пис |
| не — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с пла |
| лим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра |
| та мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си т |
| рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} |
| скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци ви |
| у школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближа |
| Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо |
| ио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му |
| сет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао |
| не.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема ка |
| их очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојим |
| е наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упи |
| за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за тв |
| ан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на је |
| ичали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастир |
| ао шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да м |
| о браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p |
| сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да |
| боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опе |
| иновац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крва |
| <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је д |
| оре ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми |
| само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џ |
| емерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам т |
| вало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет пре |
| ју и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.< |
| не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општи |
| пчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио ц |
| жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p |
| сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо а |
| нда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту |
| пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Ал |
| пред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> |
| кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и |
| .</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> < |
| ди: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах |
| д ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си м |
| > <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <p |
| Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S |
| кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не зн |
| а им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и |
| већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива |
| е поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капет |
| своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на |
| S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа |
| ам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стран |
| па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а |
| ви су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, |
| — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе в |
| већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и по |
| тина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда |
| стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгле |
| ам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да з |
| на статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> |
| рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да |
| други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се |
| кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и |
| Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео на |
| "185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, |
| </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској |
| е у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{ |
| образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му |
| ату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али |
| еним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио |
| ређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, |
| b n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта |
| евао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S |
| а? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господин |
| д сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми |
| {S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, |
| намо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашл |
| здравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ |
| их на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мал |
| о су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и М |
| мо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата ста |
| .{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>С |
| може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља в |
| димо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми им |
| е прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страш |
| кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да |
| атије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин |
| е стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста... |
| } Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има |
| ву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде |
| јска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим ку |
| испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разгов |
| исто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно оп |
| и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S |
| не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један |
| <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, види |
| њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче. |
| ни:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута |
| нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити к |
| кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу... |
| ло, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај |
| трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} М |
| лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска сли |
| и ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо |
| , онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и |
| за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како |
| о — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја нема |
| {S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у |
| заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава! |
| рослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p |
| далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да |
| оћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и т |
| долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли |
| ј је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="2 |
| ри године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, |
| а ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се |
| ри главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се м |
| о.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по со |
| а сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је сед |
| ad> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сест |
| ритет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепи |
| Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип ок |
| алост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она с |
| ак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је |
| {S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешт |
| p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла |
| ају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко со |
| S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" |
| ече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пи |
| авде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пре |
| ?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из |
| свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда |
| <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затече |
| а буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <h |
| ора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само |
| p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кућ |
| ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година! |
| р ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Ра |
| пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру |
| Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, |
| о?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он |
| , ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се п |
| штате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{ |
| јатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не |
| се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у |
| о притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{ |
| другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало до |
| одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви м |
| .{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S |
| и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже |
| гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" / |
| дница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} |
| ост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија тре |
| о укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} |
| {S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдск |
| к, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" / |
| S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Ка |
| Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гле |
| н је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са ј |
| ј одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на |
| о, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на |
| хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. ка |
| тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А мног |
| у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даљ |
| је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да с |
| ... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилуј |
| јка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза |
| !“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини м |
| ађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од |
| ма дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором. |
| а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сун |
| м већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпр |
| у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим |
| — Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n= |
| дан размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку про |
| И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само пог |
| неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — |
| ...{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, |
| <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца |
| век опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да |
| ити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Он |
| ва — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи |
| пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице из |
| поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Уз |
| Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо св |
| нара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, м |
| а ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један т |
| су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њи |
| в дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, под |
| а и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пр |
| ео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је |
| од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је |
| а ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, |
| ne unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, см |
| а преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет |
| , напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов |
| t="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} |
| е иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капета |
| ст.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито ј |
| S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абе |
| м: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шт |
| прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, р |
| ето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а л |
| у.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео |
| ном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа |
| ара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица |
| анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш. |
| ај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Ми |
| ра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваз |
| гу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те |
| се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци свет |
| </p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSe |
| S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ру |
| д воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом св |
| ав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И н |
| </p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја са |
| рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан глас |
| Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он |
| 1" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о добр |
| о расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчи |
| unit="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, |
| unit="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је |
| славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, а |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} |
| е страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Сте |
| ној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узб |
| ма и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је не |
| уло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> зауст |
| број госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жа |
| ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред каса |
| и....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро |
| по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закут |
| ...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењ |
| тлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S |
| итати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} |
| ако некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он |
| е.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а т |
| е....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Д |
| Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се |
| у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те |
| , јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој |
| <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> |
| S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова п |
| n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију в |
| е, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, прост |
| јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим тур |
| ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то |
| најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} М |
| чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек она |
| лим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога |
| дарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављ |
| нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је |
| <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да |
| , — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш весел |
| S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао |
| сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба |
| знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћ |
| у сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека |
| але ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је си |
| ако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само д |
| о, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S |
| а и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>П |
| е на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра |
| су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто |
| кси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S |
| {S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191 |
| .{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да с |
| {S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако н |
| леду беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> < |
| речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводн |
| ко ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни на |
| оћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам |
| другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровал |
| наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри љ |
| S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опрос |
| Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из |
| ака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко с |
| се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, ов |
| е погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, |
| ју.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више |
| ати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, кој |
| а света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе пр |
| ко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима |
| ајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо |
| Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше ку |
| чи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мог |
| Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У |
| витељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандар |
| аспитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, п |
| с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Од |
| тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њ |
| S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пуст |
| .... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда од |
| за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бог |
| ији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш у |
| лски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, ш |
| ни сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а м |
| важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобо |
| а буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутње |
| а јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb |
| о шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у н |
| ом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? |
| то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао |
| оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а |
| итати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три мин |
| мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер.. |
| Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропус |
| али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, поче |
| тети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча |
| творим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quot |
| нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако |
| Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} |
| а у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан |
| ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту на |
| о.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од је |
| умругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} |
| p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме |
| окрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и о |
| еља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Си |
| орика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једв |
| и код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <p |
| рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је им |
| ло?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако ј |
| Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, |
| хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене. |
| ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених |
| .{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дуб |
| и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми реч |
| ло.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, |
| вно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ рук |
| збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} |
| уги су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео ј |
| јмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје |
| есет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ла |
| а беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, д |
| ем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се т |
| кочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, |
| е палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема н |
| ом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео |
| снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајт |
| ике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушен |
| Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрм |
| рзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се б |
| по зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n |
| ...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су |
| н оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су |
| о усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су |
| дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p> |
| вати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{ |
| што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити. |
| што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде |
| да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То м |
| њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} |
| о, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> |
| кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог за |
| овина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање |
| ави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, |
| рхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику |
| њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме о |
| да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по к |
| е лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том |
| ..{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама до |
| ду твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза |
| се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грб |
| ја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само |
| њених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела |
| а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се ова |
| окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово |
| олики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} |
| ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше |
| да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94 |
| , те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Ис |
| {S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} |
| е пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале је |
| е виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" |
| а је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од ње |
| едају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина чов |
| .{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене |
| је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у р |
| кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, син |
| да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад нас |
| ко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p |
| а ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад |
| ија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и з |
| погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако |
| о вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до н |
| е. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не мож |
| з облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако и |
| ила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор |
| И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њ |
| p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не |
| Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам пр |
| срећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокол |
| мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: |
| му здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам |
| а јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, |
| о ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} О |
| пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда |
| е и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, извр |
| на.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрад |
| ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он |
| си јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он |
| ану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаил |
| ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима |
| че дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је д |
| њу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе |
| она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропушта |
| <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растан |
| се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем |
| је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља |
| мо запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко дев |
| ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} |
| е и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем тр |
| цо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Бос |
| it="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други |
| ам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо |
| атима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} |
| it="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет |
| estone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, |
| је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и д |
| ош сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја |
| p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче прео |
| у....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто за |
| 123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У |
| е груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" |
| и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да |
| <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца |
| {S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса |
| нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ћ |
| Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправд |
| он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се св |
| , зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут |
| аница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо! |
| — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају |
| још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како изва |
| а....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</ |
| залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли |
| чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} |
| се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће о |
| } Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степениц |
| шла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — |
| хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — оп |
| ија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија |
| ибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Плат |
| сто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица |
| до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да и |
| S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта |
| е: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудно |
| м га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, кој |
| ељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак. |
| то с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Они |
| .{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!... |
| у шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Бо |
| о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући |
| {S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... |
| газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновник |
| и — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале |
| ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, б |
| м и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: им |
| ове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах друг |
| и, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упут |
| S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није |
| .{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мо |
| ога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S |
| {S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари о |
| ији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана ск |
| уде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда |
| пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати |
| Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше |
| свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји |
| саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам |
| велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет повед |
| јка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика |
| амо га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си |
| е заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све |
| <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па и |
| разио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни ка |
| ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, |
| урској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је |
| ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели оз |
| и и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притишт |
| е с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећ |
| али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће |
| к.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је |
| слати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском је |
| , ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чуд |
| шију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, ман |
| и је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај ј |
| {S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... |
| м видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отр |
| ки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, сп |
| али микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењ |
| ару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с |
| век убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit |
| > <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се |
| та је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је |
| n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу с |
| Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући мно |
| сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и вес |
| е нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је |
| ених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпоч |
| нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S |
| у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пуст |
| ubSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће мо |
| каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост |
| и Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p |
| {S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао п |
| — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање |
| исто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се јед |
| ам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о |
| p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S |
| е осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Ис |
| рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа он |
| мео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{ |
| ам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} |
| то је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</ |
| д сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте |
| ="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дозна |
| > <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо |
| олест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, |
| вених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кут |
| хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој вик |
| једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S |
| а, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог свак |
| Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости |
| шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Н |
| тоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхов |
| а, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле позд |
| ан горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових ледени |
| шила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажниј |
| ко хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети неср |
| видљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечист |
| рмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и |
| сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{ |
| рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као ша |
| је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни |
| звеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не до |
| ранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камели |
| сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнак |
| ој Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен |
| Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је |
| је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; ње |
| <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" / |
| у пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од ј |
| tion" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по |
| уче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну |
| што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, |
| Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима ос |
| еше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скин |
| едах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, |
| оје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су |
| ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да о |
| на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p |
| — И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим |
| да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад |
| ?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра т |
| брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за ш |
| /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове |
| ивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима |
| бе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво |
| ест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом леско |
| јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац ум |
| .{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и ус |
| не на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43 |
| е по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало |
| ction" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и до |
| о по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за ш |
| али <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, |
| , као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до кос |
| ту и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и |
| сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни |
| их скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да о |
| нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном у |
| шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она |
| а доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи. |
| ка, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, |
| а од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво |
| о је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешин |
| чам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим |
| од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим п |
| а узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> |
| нем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>О |
| и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата.. |
| .{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Дв |
| вај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморк |
| ао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз |
| зговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и |
| тране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви |
| — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ |
| еше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад с |
| ема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда |
| лушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{ |
| е у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге годи |
| остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S |
| да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSectio |
| — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} П |
| е подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми по |
| е почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Ме |
| дан вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква го |
| ве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама г |
| у.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да з |
| то одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела |
| вавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковиц |
| } Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочи |
| а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечет |
| а; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S |
| чак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и она |
| или по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једно |
| оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{ |
| , дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке се |
| је у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници би |
| половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хуч |
| кле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку |
| није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет п |
| </p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="2 |
| ј баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још з |
| /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођиц |
| ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан. |
| ма свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Е |
| својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш |
| се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох г |
| е ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па од |
| не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто |
| Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав пре |
| подин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— |
| је знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи |
| никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па с |
| Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што н |
| и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој жив |
| ; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуш |
| !“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— О |
| знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и о |
| је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вр |
| уци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад |
| 146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у ми |
| у жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, |
| неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави |
| .{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; |
| мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена с |
| ајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, |
| е приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктор |
| н као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса ј |
| S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, к |
| ена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до |
| } Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале згра |
| овичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, в |
| ви врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зре |
| од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће |
| ква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кус |
| намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} |
| скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{ |
| е кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај |
| уд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!. |
| ако му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једн |
| чи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се |
| нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} |
| {S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погле |
| ецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном |
| е две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царст |
| бразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте |
| ш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али са |
| а повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут |
| но нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили |
| е очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога б |
| {S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет. |
| ше суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те ј |
| м кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испре |
| ди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, зб |
| ам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окр |
| ешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оста |
| ма не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поч |
| шом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома л |
| госмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га |
| му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се |
| кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације в |
| чиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како |
| ко колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело с |
| Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом |
| и њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, |
| овала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне |
| ти.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина |
| сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, у |
| лима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће о |
| о злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се по |
| крете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси л |
| сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и ста |
| их мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко |
| заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а |
| чак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Го |
| к у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као |
| болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се |
| ке собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна |
| еднако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с к |
| е са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — н |
| се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} См |
| гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа |
| /quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чини |
| S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!. |
| т Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> |
| рушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, и |
| и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом |
| адох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, |
| ...</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај д |
| да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притиско |
| ари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда |
| свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па |
| пред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати н |
| су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало |
| ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S |
| S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— |
| указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов |
| руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо |
| о, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у |
| ао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} О |
| у их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, |
| осмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се |
| ло се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде |
| .</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше |
| камењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима гор |
| јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њ |
| астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад |
| то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Ту |
| омо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кр |
| сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је |
| екао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајс |
| ио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, ка |
| оворе с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после |
| аница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу п |
| 5" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса |
| "23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Д |
| е била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом |
| запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник с |
| .{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину т |
| вог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог ј |
| прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном н |
| х зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она ни |
| е, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо вр |
| и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за с |
| ло у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, |
| извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управ |
| олте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна |
| уге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва |
| а, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко о |
| ј господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад с |
| акву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{ |
| да ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго н |
| кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва |
| у лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и ка |
| у?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жал |
| ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S |
| њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају пр |
| живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиг |
| S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше ус |
| а идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли м |
| ке радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо ам |
| смех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило с |
| чем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="3 |
| је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} |
| ркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S |
| рже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он м |
| ед мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам лет |
| стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} И |
| чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, |
| смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворс |
| твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече |
| е макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми неш |
| А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их из |
| пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, как |
| што је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију |
| — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд. |
| је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо с |
| вер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.< |
| .{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно |
| } Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, прос |
| иним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео |
| законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав дос |
| вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекива |
| својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој |
| азда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше |
| S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једно |
| мо се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане бри |
| умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше нека |
| та — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа л |
| све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дри |
| приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте |
| што поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од |
| писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" / |
| собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочита |
| уд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима |
| Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места ј |
| не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није в |
| рока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам |
| је, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуру |
| рвог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и |
| о!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељен |
| ви.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрача |
| то се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постал |
| ли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нах |
| да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој с |
| а страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше |
| а, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, |
| рха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским но |
| сле је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSect |
| том јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, ов |
| ширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилик |
| Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра |
| дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота.... |
| А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а так |
| ше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска |
| >— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — |
| о личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она |
| , а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb |
| ајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљив |
| ледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се |
| p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петрон |
| .{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није до |
| руди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије |
| рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцелар |
| своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прих |
| .{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви |
| ростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника |
| ад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам |
| чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Ми |
| Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита |
| х ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако |
| Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли |
| томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за п |
| чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели |
| село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ћ |
| ан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осет |
| нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде она |
| чине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, м |
| е срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове глав |
| ене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао |
| нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} |
| шити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да с |
| тимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, ка |
| у беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине |
| сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној |
| /p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n=" |
| .{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они м |
| хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, |
| и, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јевре |
| ...{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја |
| {S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа пр |
| ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, пог |
| Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, |
| начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају |
| и нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од |
| ј бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Со |
| е се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задруг |
| чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује |
| ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли п |
| и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, каж |
| Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} |
| е.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав |
| овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Ро |
| седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другам |
| уше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његов |
| а могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погл |
| ца пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви |
| њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> |
| егову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јо |
| ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо свој |
| не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Бож |
| , где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола |
| ам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу |
| ле је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру! |
| > <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службени |
| оћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она сл |
| ..{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре |
| е можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса |
| то рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам ј |
| >— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишо |
| ли су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? |
| е лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољ |
| дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> |
| ењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би св |
| ише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њен |
| и се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{ |
| егова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто он |
| И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја пог |
| И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Ст |
| /p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, |
| сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као |
| ја једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{ |
| ругарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p> |
| прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} М |
| е ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми |
| па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шума |
| ки да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њ |
| ...{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Им |
| ....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{ |
| ини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов од |
| смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јов |
| је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако |
| да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посети |
| смо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му р |
| ..{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити н |
| >Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, |
| немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпа |
| ко брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <p |
| прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од ма |
| ку Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира |
| ете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, |
| полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> |
| затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као д |
| p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање. |
| нов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} |
| е никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ет |
| о оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог ча |
| без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме по |
| м отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смо |
| тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води |
| цом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у б |
| немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је |
| ло за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и л |
| и већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Н |
| ути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капи |
| ="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам од |
| су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S |
| и цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога |
| ћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија ши |
| зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих сед |
| и — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, ш |
| } Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна вошт |
| стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају н |
| Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit=" |
| .{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S |
| ивен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</ |
| љом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} |
| а, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми зак |
| то пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, к |
| унастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљ |
| на. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља ра |
| з шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! |
| ши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— |
| апетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном р |
| ји, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближуј |
| чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где |
| у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше |
| се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосм |
| из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S |
| насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила |
| шевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} |
| није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и стр |
| роније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" |
| p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{ |
| </l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, |
| И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} |
| ривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом огр |
| математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и раз |
| аше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију |
| <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна ко |
| {S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде к |
| врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да |
| — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затво |
| очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге с |
| ка.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељо |
| само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Бл |
| лаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само |
| на висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S |
| се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље |
| трани чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је би |
| неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече |
| , што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или к |
| и.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па по |
| ако ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга на |
| ука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пуз |
| оме пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај |
| од конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратни |
| , болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а |
| дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се раз |
| да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута ул |
| је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гл |
| оже ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дош |
| Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато.. |
| оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом ч |
| /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те |
| олован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крм |
| и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И |
| , да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод |
| тан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни |
| нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превели |
| воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се |
| ти ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!... |
| ају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се |
| дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке н |
| е стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе |
| еј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код св |
| јком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не вер |
| и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Е |
| зденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S |
| ђен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један |
| вара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крм |
| г орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је з |
| зорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="s |
| ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо по |
| ихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови плани |
| ном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, |
| ци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо наб |
| аволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све |
| у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Т |
| вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, ш |
| једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворе |
| е да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођос |
| > <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад на |
| чима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје б |
| но се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час ј |
| , пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај ма |
| S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} |
| ати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n |
| а га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — |
| ини права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Је |
| чића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око за |
| ="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џ |
| добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили вера |
| p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твој |
| говорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} |
| из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босн |
| прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала |
| > <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово |
| о је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n=" |
| и би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су г |
| читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико |
| ном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја з |
| уц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} До |
| арни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гн |
| минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа |
| ном Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она |
| S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ки |
| же.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера.. |
| } Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу |
| ћи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом бл |
| лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од т |
| S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нек |
| ло ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и м |
| и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је вр |
| мо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре |
| и.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, |
| гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си |
| ази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га п |
| руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је пр |
| да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не ки |
| исли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем |
| мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па |
| една врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p |
| мех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па на |
| у сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слу |
| S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} |
| } По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ п |
| ио блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb |
| им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој стари |
| је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само |
| ише <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми |
| S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку |
| еда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, ал |
| ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не |
| воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћ |
| >— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу с |
| друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!. |
| Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И ова |
| >Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би |
| је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта |
| дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Пе |
| е миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, ран |
| — Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти позн |
| кса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и |
| Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да са |
| рко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо |
| а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, ил |
| богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} |
| зајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, д |
| шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождр |
| раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очи |
| рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p |
| " /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га |
| и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Г |
| А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој гре |
| пет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо о |
| ре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли |
| иви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам. |
| {S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде |
| рених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба |
| де.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, |
| своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу д |
| мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дука |
| говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: д |
| Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо |
| твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери.... |
| и.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба |
| ктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стра |
| само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Вид |
| ило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево |
| ене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, |
| раво кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p> |
| у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачуд |
| вцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И |
| } Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој |
| како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p |
| човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} З |
| у Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни из |
| ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; |
| кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} |
| да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је |
| <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватим |
| град!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мај |
| и сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од не |
| други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегал |
| е године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љу |
| код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од сво |
| х људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Б |
| свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код О |
| ad>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што |
| </head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена с |
| м. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетан |
| на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а нек |
| 11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} |
| Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без жи |
| ор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На гла |
| так ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је |
| мела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и |
| оже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном М |
| — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p |
| д нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе д |
| сечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли т |
| коностас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога нер |
| е материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би н |
| но зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који |
| ерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора кр |
| као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узг |
| "234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести |
| леда као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим прир |
| оспа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда |
| рећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано на |
| вика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p> |
| а навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се |
| авила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо пр |
| асипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугини |
| ремену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесе |
| мела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе н |
| ’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озг |
| о даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га пог |
| о су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан дол |
| леко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на |
| а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали |
| е био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И |
| авире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег. |
| миљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео |
| јске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Ш |
| никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у ве |
| ој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} |
| о које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} |
| т се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га |
| Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта |
| директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газд |
| на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p |
| S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека |
| вде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у ј |
| дила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам у |
| ст шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски |
| га ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Беог |
| о сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој |
| о, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да ус |
| егне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, |
| ко гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин |
| уће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топч |
| S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо |
| а, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом |
| она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три |
| !....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“< |
| че кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, кара |
| су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и га |
| вратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад |
| уди? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали |
| Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је |
| се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећ |
| једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео |
| е ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горско |
| рчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пла |
| } Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Ка |
| и приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском |
| истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за т |
| па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Оно |
| да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и |
| е, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне. |
| ла обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случ |
| та ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, |
| мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> < |
| <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда од |
| и се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’ва |
| Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа |
| могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах ос |
| и ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немач |
| >Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} |
| сам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p> |
| сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просе |
| е младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone u |
| ко, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове |
| почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића |
| b n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг |
| капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо |
| а некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је нека |
| д школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да с |
| ој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш |
| рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мер |
| ше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестр |
| /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се |
| ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ |
| а ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, |
| ав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, |
| од велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али |
| а незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац чове |
| а и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Уп |
| и учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им о |
| већу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кућ |
| н кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато чов |
| оком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих |
| густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обас |
| био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, |
| прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мисли |
| ипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом |
| а цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата |
| може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко з |
| та!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С |
| ести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окр |
| му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна |
| Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milest |
| да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, реч |
| ог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Пу |
| кривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и пла |
| ака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> |
| ?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја |
| сец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> < |
| Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда |
| , је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— |
| ођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелск |
| иљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије |
| а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можд |
| кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубав |
| } Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било |
| јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало |
| сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, |
| ће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад |
| а <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно |
| } Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света |
| То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно |
| некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагад |
| ћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, ре |
| ици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, |
| а два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа м |
| b n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гр |
| по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да н |
| bSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полу |
| а прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачиван |
| ..{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— |
| , па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, ил |
| ођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кол |
| тосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на св |
| а, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јов |
| лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били |
| ете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешт |
| иста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — д |
| е уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено |
| ног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима |
| нда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој |
| Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седн |
| ре шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не |
| лице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су р |
| уо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, д |
| дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доис |
| Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, |
| >— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш |
| А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо |
| Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Ни |
| велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче |
| мо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} |
| ина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта |
| Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пун |
| ати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...< |
| ори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и |
| е — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} |
| рај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе |
| pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи по |
| наша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збого |
| на је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— |
| у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до |
| ако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И та |
| и беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога |
| S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте |
| subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше м |
| о крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <p |
| н, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам |
| .</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан на |
| згледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И ње |
| у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништ |
| е господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кула |
| цену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи |
| и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — |
| жају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауто |
| грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и о |
| е, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једн |
| у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} |
| } Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још |
| зуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудо |
| ио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како и |
| даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на паме |
| човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме виш |
| {S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум. |
| оздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} |
| астирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године к |
| мо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог н |
| га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капет |
| тојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разгов |
| ете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} До |
| испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а он |
| о који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по ово |
| ки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам моз |
| и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану |
| . — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S |
| p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију |
| одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толи |
| збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање о |
| ли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не у |
| сош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену па |
| ала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, |
| у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих |
| {S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S |
| , као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине д |
| Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од |
| S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{ |
| — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> < |
| златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, |
| дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, он |
| почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} Т |
| из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни |
| ових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <mil |
| ДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУД |
| n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој сав |
| везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој |
| у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били |
| Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив |
| и могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја |
| {S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!... |
| дговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пе |
| >Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред с |
| } Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало |
| ило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, |
| и у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S |
| она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете |
| !{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село к |
| } Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сва |
| дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И |
| На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређа |
| нац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за |
| х је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде трепер |
| милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле он |
| велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{ |
| норама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу |
| ишта друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?... |
| ије размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци |
| а тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а |
| м ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет гриц |
| S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо |
| S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{ |
| питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је д |
| ш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не на |
| ао мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљ |
| о ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p |
| и.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбр |
| вим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немо |
| до није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S |
| {S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је |
| опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзл |
| нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче |
| смо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је о |
| прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Ј |
| могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде удар |
| — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, |
| ађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам о |
| учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па |
| S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у ко |
| хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће |
| е већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресо |
| анов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо |
| и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, |
| Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад |
| /p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне |
| један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским |
| октор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго |
| ворила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су не |
| и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, |
| } Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} гос |
| ика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSectio |
| Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени |
| и јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегат |
| о преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год д |
| one unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{ |
| Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет по |
| Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као д |
| це.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p |
| е г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба је |
| и и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео |
| нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, ч |
| ича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова |
| то фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb |
| улаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од јед |
| свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла |
| ете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, |
| ола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} |
| душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло.. |
| он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у |
| срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је |
| а....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти н |
| уги уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа на |
| ка.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S |
| На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ар |
| де код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш |
| n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чи |
| ну, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на |
| } Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби |
| некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Ли |
| ма све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај к |
| раж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветар |
| те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових пер |
| е нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо с |
| , где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна |
| .{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све. |
| па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине |
| љила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога |
| , она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ до |
| на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на ли |
| } Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p> |
| ан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице тре |
| распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Ах |
| стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке |
| , као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико п |
| У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни |
| да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клуп |
| Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, |
| рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче |
| ?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине |
| даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, |
| — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заво |
| </p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узб |
| Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S |
| како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је |
| з добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчет |
| оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је |
| буњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ј |
| ју.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при |
| " /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хв |
| Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добр |
| меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што др |
| о ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с н |
| по намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара |
| ам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где |
| емир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је лу |
| беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поре |
| ри.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ак |
| авља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније |
| дну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не пој |
| олске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по |
| је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праве |
| АПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> < |
| > <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант на |
| и су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милос |
| град, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне вес |
| хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до по |
| убави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Та |
| може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањц |
| у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мо |
| некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчив |
| ли смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и пр |
| га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је т |
| брецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав п |
| борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тих |
| > <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и глед |
| н саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И |
| ете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има |
| знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о |
| <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ош |
| Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте в |
| се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, |
| {S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало же |
| } Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пла |
| ; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео |
| у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у |
| д која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хо |
| н се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вук |
| у.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице |
| Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} По |
| S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он |
| је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и остави |
| Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео к |
| после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заг |
| и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих |
| било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк п |
| м окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Цариц |
| ао да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да в |
| док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево |
| 182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и |
| о да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више |
| >Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на |
| , бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је |
| , велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне |
| о правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, |
| ри, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару |
| вима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина |
| ion" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У р |
| ем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао |
| тучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале |
| ...{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад о |
| раво....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} |
| га што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која т |
| шетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је |
| шетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је |
| пет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила матери |
| p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" / |
| поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити н |
| би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао ј |
| ишта и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не |
| десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За |
| ња, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да |
| е нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође |
| омоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њ |
| утону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носи |
| ама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, |
| S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледа |
| ан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чек |
| а ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете з |
| ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта |
| <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи о |
| ким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!. |
| тепанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком а |
| !{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n |
| о, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, ка |
| {S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, |
| ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило.... |
| > <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{ |
| мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубо |
| дарити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја вид |
| и човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се |
| у таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, п |
| гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p |
| моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулка |
| што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па ј |
| не смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом л |
| авно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а |
| , не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ |
| ...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густ |
| да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после |
| <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, |
| ми.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен |
| лечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, |
| и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова |
| ј кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу |
| да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у гре |
| ње.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог |
| а.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има |
| ану у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и сма |
| пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S |
| кох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју бр |
| на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак |
| а није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p |
| ку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у |
| н блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и |
| дај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беш |
| пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам пола |
| ама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто плам |
| } Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ З |
| сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра дола |
| причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао в |
| де ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на |
| шла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, |
| ђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га |
| коцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима ч |
| а, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мо |
| дави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} |
| се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n |
| , улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине ру |
| треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкч |
| свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју суз |
| блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се д |
| тељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу.... |
| ко Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмам |
| и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку. |
| непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, |
| непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек |
| е једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од злат |
| S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже |
| јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете. |
| а по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се |
| тле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила тргова |
| сталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке |
| адајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, |
| Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та |
| ај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло |
| Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се |
| извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан |
| тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда |
| Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш |
| амо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по с |
| <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића! |
| за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила |
| више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и |
| ра од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу |
| од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече |
| с је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!. |
| Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз о |
| јан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд |
| ели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда |
| } Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао дол |
| само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И о |
| на госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И |
| нећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псов |
| х страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији П |
| пет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочека |
| .{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућа |
| одина слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да |
| одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, |
| знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву |
| је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ј |
| аумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га |
| је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погле |
| <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да ј |
| и он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му о |
| њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу њег |
| .</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му н |
| ије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{ |
| роје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њо |
| лике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пр |
| исну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра о |
| м се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с |
| да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му пут |
| кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кул |
| ајвећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио |
| после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њ |
| еко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А |
| Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића оп |
| енгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, |
| анца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо |
| наш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Ов |
| о својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што пре |
| повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само |
| . Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола иш |
| м Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писа |
| >— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву |
| ет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну |
| а, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак поме |
| би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу |
| д опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седл |
| ан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не з |
| е коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око |
| копан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{ |
| зговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, ш |
| днесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је х |
| газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на свом |
| .. писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија |
| чића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колан |
| има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу т |
| е да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, |
| , па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опази |
| — Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним к |
| } Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Мо |
| ави.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Бе |
| ази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, |
| н се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао |
| ве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом ст |
| у цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— |
| } Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин |
| <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степ |
| ла....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад ог |
| лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где в |
| се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} По |
| ече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштри |
| ла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И |
| угог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ва |
| силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет |
| } Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучи |
| .{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{ |
| ј камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светло |
| пом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, ле |
| иси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мо |
| опаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна.. |
| не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> < |
| "subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чуве |
| p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} О |
| е мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме |
| твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића р |
| и Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, |
| ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрк |
| ну коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом з |
| рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако ради |
| сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> |
| а, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем |
| којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово |
| > <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— |
| турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је ж |
| ри.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је |
| кују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана |
| тета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} |
| ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам з |
| /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш |
| и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам |
| а рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и |
| од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек |
| Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степан |
| а вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце... |
| лог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, |
| , к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем |
| ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији... |
| си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Исти |
| само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сук |
| -пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све |
| и.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан |
| и људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они ни |
| још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе |
| — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесе |
| екао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам д |
| >„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где до |
| ама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то поки |
| Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали шт |
| ришту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <mileston |
| S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упит |
| дима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили |
| {S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огре |
| д пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — |
| мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S |
| о смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би |
| да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују м |
| просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само |
| и за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја друг |
| пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, ч |
| је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој |
| {S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он |
| откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S |
| , отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам |
| био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А |
| о поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као ша |
| ојим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући та |
| <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао |
| ="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао |
| теље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} |
| {S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о ре |
| Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остас |
| заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако |
| а — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се |
| чије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене ра |
| живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} |
| свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег |
| м и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других |
| нде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаро |
| о отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је |
| e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Как |
| рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, ка |
| ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Шту |
| И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, |
| учио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} З |
| довати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут. |
| овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не |
| чи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти |
| ожјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та п |
| она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девој |
| сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{ |
| знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а ду |
| омче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски т |
| Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва |
| ом „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани. |
| ...{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и ми |
| с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о би |
| у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се |
| нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку |
| ну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене |
| а будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час л |
| <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљани |
| ша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} |
| поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај |
| говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега б |
| миловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Дак |
| {S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, |
| И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она н |
| његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каж |
| но, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је д |
| на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем от |
| оре, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очев |
| онија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И о |
| } Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Зав |
| знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу све |
| ег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душ |
| то се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра |
| срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <miles |
| ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из д |
| , а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Д |
| егнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то! |
| да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко ј |
| онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С |
| њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лу |
| Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном |
| м г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p |
| д Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Бо |
| стра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се |
| >ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДО |
| {S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опе |
| простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет ст |
| !!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле |
| а ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S |
| ? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, дец |
| и заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оц |
| пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите до |
| ар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} |
| о вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} |
| ни к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки |
| ка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока. |
| пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работник |
| <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово н |
| ћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у |
| с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бе |
| а, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним тре |
| n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окр |
| н магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неиз |
| ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под ле |
| у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образ |
| рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p |
| свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{ |
| а једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S |
| о што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S |
| ; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњак |
| пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од то |
| оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гл |
| отекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже с |
| мех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да |
| сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно |
| м.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет ста |
| а скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох |
| де насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{ |
| дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она ниј |
| што мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њи |
| да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом |
| два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} В |
| ј живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{ |
| ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Свак |
| врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — |
| ви ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и свој |
| е кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једн |
| е сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали о |
| а Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури |
| ову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола п |
| , ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па м |
| са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Став |
| После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једна |
| акар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари |
| а синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето |
| p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, се |
| авити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у м |
| ила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих ска |
| кса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <p |
| глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су |
| ча Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по ч |
| p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом |
| трте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у нао |
| као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге |
| а високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве вели |
| ало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла неп |
| враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час гор |
| их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико с |
| и, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену |
| , сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— |
| ку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! реч |
| — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим ј |
| ан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то |
| медеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p |
| добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гла |
| г Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски г |
| " /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, |
| вање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n= |
| ли Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено |
| а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Т |
| ица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђац |
| а.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву пр |
| оцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се ча |
| ој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим |
| се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде |
| није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово заст |
| о шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} |
| или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба |
| мет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам |
| ти.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Те |
| чера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</ |
| " /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет |
| е, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пр |
| ају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се п |
| оје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправд |
| о да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију |
| ла некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом наз |
| све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све мој |
| какав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хлад |
| n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.< |
| већама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</ |
| леј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до по |
| неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав н |
| а здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне |
| па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка. |
| е?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да глед |
| ом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по све |
| .{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја < |
| И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{ |
| — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда бо |
| {S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља |
| ао да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад нога |
| е окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчи |
| гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим б |
| куд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пол |
| године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у |
| психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао јед |
| ојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све ш |
| дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест... |
| што сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психија |
| те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, ка |
| зита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека |
| лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратим |
| леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко |
| >— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговор |
| рема мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она муш |
| трасти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите |
| а почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" |
| апетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута д |
| а једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово дво |
| авити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице |
| ћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа |
| p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, п |
| — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахрани |
| </p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи ру |
| шлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туг |
| духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чек |
| а опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од |
| .{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје. |
| e unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њег |
| с.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на |
| , до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво |
| исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као |
| <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми |
| вот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му бех |
| ед дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци с |
| ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, крив |
| е најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S |
| ред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били |
| Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати |
| .. дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> < |
| госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам |
| .{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњ |
| {S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модр |
| Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништ |
| дур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудил |
| мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка к |
| одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа |
| а, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — к |
| а је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то гр |
| и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољуби |
| А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" / |
| на би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија |
| } Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ уста |
| сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганч |
| одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а |
| н Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта |
| обнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман. |
| о.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће удари |
| Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да т |
| егла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <miles |
| ој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — |
| друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успе |
| оче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим |
| на је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} |
| у рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, те |
| да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје. |
| ш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркн |
| се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври панд |
| <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно н |
| екао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја и |
| > <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије |
| ледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, |
| чи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те |
| итати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око в |
| , како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, |
| е спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам |
| подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мис |
| S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, |
| сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све ш |
| сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни |
| естри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, |
| ко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва пок |
| убовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На с |
| су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па она |
| о већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању чове |
| ула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљ |
| образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти |
| казује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, во |
| дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао |
| док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а |
| оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То с |
| кса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад |
| узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој б |
| прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила |
| шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, к |
| ирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два ве |
| Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш к |
| и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> < |
| ло, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} О |
| томата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p> |
| мбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на б |
| ије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до |
| .{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут |
| " /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од ј |
| .{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева св |
| смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Ма |
| с заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како х |
| И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не |
| мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци и |
| p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се |
| ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвет |
| х глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од јед |
| у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју |
| испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{ |
| Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} |
| цу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} |
| онија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Х |
| нем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, би |
| е.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и |
| , с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати |
| и други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} |
| сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем |
| јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Кап |
| оком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мал |
| и: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, |
| тро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се ј |
| ватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S |
| рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упит |
| {S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама |
| и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и |
| а узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... |
| дни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи |
| то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јеса |
| ао дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода одн |
| ар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна. |
| оније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми г |
| но га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му ј |
| ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они св |
| а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује т |
| у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске в |
| ине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, |
| } Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ов |
| та, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, |
| не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочеп |
| ховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, м |
| ш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ћ |
| у се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја |
| милујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долаз |
| те Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше |
| сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш |
| ма као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека |
| со!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ниш |
| Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не ум |
| ече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> |
| д требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све |
| кси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права |
| ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} |
| да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n= |
| ио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пр |
| рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и |
| едри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па |
| еч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не уп |
| чини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја пис |
| клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта |
| и ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две |
| прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А |
| загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао д |
| > <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} |
| сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви? |
| о момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?. |
| и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турски |
| д ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="13 |
| раги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас |
| овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам г |
| и је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле. |
| помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизну |
| наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико |
| ....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа |
| Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо |
| тану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта |
| } На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако С |
| } И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио с |
| , снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда М |
| м проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, |
| и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? уп |
| .</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш изм |
| .</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окре |
| се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> |
| нај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету |
| <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!... |
| /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S |
| Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси л |
| нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти ј |
| S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш ка |
| >— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је гро |
| ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, |
| е у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, |
| ао да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је |
| ек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у веч |
| иваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо То |
| ти и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село |
| итао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она б |
| ра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеск |
| наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „О |
| дант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, |
| {S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели см |
| синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену гла |
| д мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један |
| па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми |
| би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе сво |
| : „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ об |
| ај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по |
| Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђ |
| — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А с |
| ог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чуд |
| гдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бај |
| малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под свој |
| а, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске оч |
| јем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово |
| це, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само |
| бља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо |
| ...{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад би |
| пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја прол |
| шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао би |
| Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дуг |
| овију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као д |
| прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им |
| и кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена пр |
| а.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; |
| ање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један |
| ца и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђе |
| а.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чис |
| па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, д |
| м њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој |
| ет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узм |
| сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легн |
| и.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођ |
| хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој пре |
| црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила |
| је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим оде |
| та би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ |
| дну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{ |
| пазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном ск |
| а.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто |
| у му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То б |
| ене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчи |
| т пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљск |
| моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и |
| ветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То бе |
| ице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца |
| рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на ис |
| 36" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче |
| Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде |
| раво у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало |
| ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као |
| скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подва |
| по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаниц |
| е.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Т |
| суто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у пла |
| ветле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком |
| егово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио |
| а и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?.. |
| е чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове т |
| ти, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је |
| не малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час иш |
| , жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око |
| уке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на |
| , но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јо |
| дан џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври |
| рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, |
| танку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</ |
| S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти ма |
| Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могл |
| кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна... |
| Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике ср |
| може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душев |
| очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његов |
| жје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готов |
| , што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом... |
| е ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, |
| } Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, |
| и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, |
| међу главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> < |
| мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црн |
| егове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здраво |
| им сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти зн |
| ебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крв |
| а тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у |
| не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош |
| .{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног ка |
| е, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на свој |
| још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој д |
| "188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јун |
| је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остата |
| собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{ |
| /p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „О |
| е још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особит |
| вних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p |
| — Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно ра |
| памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} |
| капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} |
| а сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао |
| one unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} |
| ави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема з |
| ма?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене |
| што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n=" |
| рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела |
| д Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он |
| ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметић |
| ћете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е н |
| ећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли |
| доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, к |
| овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих |
| } И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој је |
| </p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини м |
| ко није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се |
| не онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на М |
| исати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме св |
| е ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p |
| ј води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу |
| е надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чи |
| а врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Вр |
| оглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И оп |
| " /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово бела |
| капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је ми |
| а ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја уп |
| Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли |
| <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим |
| она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећај |
| нај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он |
| Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу В |
| {S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb |
| ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији |
| еплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потп |
| а то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћ |
| ио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су св |
| } И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића |
| је лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати |
| а умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а п |
| што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за |
| {S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме п |
| звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чује |
| вом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити |
| заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав са |
| јим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} З |
| пазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина |
| иле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Мил |
| } Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зн |
| ко се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељино |
| добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Сте |
| а руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, п |
| ола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељино |
| ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их д |
| е обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, |
| стра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у |
| качивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше пл |
| ле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова п |
| шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p |
| тао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево |
| нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чарш |
| а те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет саста |
| тране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану |
| беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p |
| ишта.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а |
| а Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — од |
| Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години |
| итајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе |
| з Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обој |
| вник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном ста |
| вији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мен |
| .</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубо |
| о!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Ост |
| ељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран |
| имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет годин |
| ињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију |
| моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— |
| , и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, |
| ава.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац |
| стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде на |
| жавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, |
| име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју |
| ти, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца |
| n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} |
| , а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <mil |
| екао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас |
| Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} |
| ти отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић |
| крено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote |
| ољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајт |
| ..{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да с |
| S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете |
| еленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да |
| мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра |
| Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе до |
| } Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} |
| но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је |
| сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да |
| ни. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а м |
| учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небе |
| , мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш |
| дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, |
| ој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето |
| Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо |
| Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говор |
| зда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стев |
| .{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, |
| одина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} |
| и и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога о |
| Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш про |
| ведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су |
| моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину не |
| ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и |
| укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га |
| ља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном к |
| запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује |
| нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учини |
| После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо |
| х успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} |
| раво; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!... |
| рле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Да |
| аља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска |
| ца, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек |
| и сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мисл |
| давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај госп |
| де други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњ |
| а потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до н |
| е прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем |
| мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубов |
| и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије. |
| рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћет |
| S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само |
| Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће.... |
| вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обрено |
| кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ић |
| ине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али |
| Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и уме |
| а.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо |
| Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она |
| а се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и сп |
| — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.< |
| неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу |
| 33" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор |
| престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно |
| идиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхуна |
| RP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себи |
| вају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и ве |
| > је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на св |
| и.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу |
| ања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у |
| ва рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А св |
| ричати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешин |
| .{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, бил |
| к знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао |
| њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у К |
| се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и |
| свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали |
| едну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ |
| мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнес |
| , од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем с |
| <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе мора |
| нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза п |
| сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијан |
| есно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате |
| цом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!.. |
| ађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише |
| дина — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина |
| а: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрин |
| ови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, |
| елице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, до |
| у другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране |
| ила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој се |
| ="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А |
| врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> |
| намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и |
| то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш виде |
| лиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није доб |
| S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Р |
| иште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} |
| може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји |
| епрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу |
| Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{ |
| авијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блист |
| ка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, |
| овикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, |
| се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стал |
| ивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата ш |
| с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на г |
| чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лиц |
| ко топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме |
| као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао те |
| <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег раз |
| јке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси |
| разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и |
| је, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнин |
| тити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и у |
| а Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, о |
| се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини |
| штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</ |
| осни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Т |
| и он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и |
| две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, је |
| с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, заг |
| Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада |
| за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје |
| у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ев |
| чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви см |
| госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} |
| n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта |
| продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича |
| опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко |
| шао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} |
| о, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „ |
| вде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с |
| пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} |
| га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{ |
| у више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искре |
| мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она |
| ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што на |
| зми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме |
| .</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном с |
| чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, |
| b n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исп |
| них двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово др |
| а га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри |
| ика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да попла |
| га? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га |
| чу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив! |
| о другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно го |
| и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један |
| ам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти т |
| .</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, |
| образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подск |
| Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у тав |
| смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако |
| воје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај |
| убовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ет |
| l:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| овог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко |
| ког себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! |
| !...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ош |
| р би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће |
| у оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како |
| <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетан |
| д сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то д |
| једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="10 |
| ва, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене |
| да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, си |
| недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће л |
| ге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао... |
| дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од ка |
| и; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на |
| те моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама |
| Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> |
| ли, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, р |
| част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, м |
| вооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онак |
| ...</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој с |
| ло старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, залив |
| приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја с |
| <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" x |
| " /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{ |
| урјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone uni |
| } Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, д |
| тлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакар |
| заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи. |
| онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу ша |
| рог зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породи |
| вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, |
| смо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниск |
| одне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је |
| иста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: |
| ожјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S |
| —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може д |
| ађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} |
| ри, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео ре |
| ло, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> |
| ла само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиал |
| растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околи |
| и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком |
| инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вр |
| се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На гл |
| мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко |
| </p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, |
| ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је |
| ке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му |
| /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог З |
| ила капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса дес |
| чара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпо |
| војачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђе |
| едан зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге д |
| ном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама ка |
| ади.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Б |
| не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} |
| ривоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Ов |
| мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а |
| нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну: |
| отрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Ко |
| уше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаниц |
| и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шар |
| нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека |
| кса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно |
| апетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо |
| госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака < |
| неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одис |
| у је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу с |
| иђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p> |
| .</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице мој |
| и доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за мо |
| , беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Бо |
| жати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} |
| ви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом ан |
| Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељ |
| авило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече јед |
| е.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г |
| у губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} |
| и, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што н |
| апетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Рокс |
| и и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рок |
| својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном ј |
| pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш |
| ања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обуз |
| ре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало да |
| ођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу мало |
| .</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој |
| ошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опрости |
| оцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је |
| — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Беог |
| пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се н |
| е лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} В |
| ла, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пируш |
| што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим |
| <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце п |
| ћ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај б |
| .{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Н |
| поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — з |
| сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се изв |
| се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а |
| еладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда |
| страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути |
| мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Докт |
| е — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је дове |
| не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</ |
| } И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је нек |
| чи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у рук |
| стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?... |
| S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре |
| ор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се |
| е Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више п |
| ремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је |
| ..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} |
| се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе |
| И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} И |
| ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, |
| е туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p> |
| да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркн |
| а да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда ок |
| Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, |
| оведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо |
| утрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори.... |
| p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! |
| ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неприј |
| о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове |
| одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не |
| д једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам т |
| гледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да |
| те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао с |
| И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би |
| Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док |
| м по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49 |
| свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, три |
| ослали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса? |
| д ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} |
| . Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као уко |
| а, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> |
| аком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете |
| дро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у на |
| изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али |
| ма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Д |
| черу и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али н |
| стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И о |
| да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, п |
| од „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" / |
| она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пр |
| на где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Ве |
| ада? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добр |
| та се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Оч |
| агао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао |
| шкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{ |
| >Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети |
| ду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{ |
| Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше н |
| p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо приб |
| му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном |
| ан господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> |
| мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у стран |
| и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљив |
| — Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта |
| .{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{ |
| ечи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S |
| p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене |
| ају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, ба |
| па за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, о |
| о зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} |
| p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми.. |
| треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, х |
| другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то |
| не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућ |
| оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор бац |
| језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну друг |
| пре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из |
| ити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, |
| рајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конц |
| су.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде |
| а, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег вес |
| простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто прек |
| <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да ниј |
| о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} |
| ово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да |
| /p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p |
| вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо |
| за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</ |
| /p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гл |
| а себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би |
| Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен |
| вцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или н |
| до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о в |
| е успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде док |
| лу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство. |
| ем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и ц |
| , има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће гор |
| апетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Мал |
| <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на |
| ла преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је смета |
| мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? |
| онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па |
| не.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} В |
| Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А пос |
| каквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у |
| је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, |
| Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре. |
| ватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И т |
| ...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто |
| очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо ба |
| ио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је ти |
| ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане. |
| ање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене н |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет |
| е небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се ве |
| исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је |
| ложио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S |
| ...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њег |
| а ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, |
| смејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздрави |
| писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова. |
| о нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — — |
| <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са дет |
| а путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школ |
| ти свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у друг |
| под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин |
| едругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Ви |
| им гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти шт |
| > <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и ст |
| ца Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај |
| рник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече |
| па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Је |
| равиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао. |
| , ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђ |
| једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако |
| <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој |
| ју док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, ка |
| спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег |
| уља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — |
| о нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само |
| нице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по нека |
| о преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S |
| ти преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се |
| н.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Д |
| на јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ |
| је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> < |
| катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је те |
| ва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведни |
| у право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето |
| Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>С |
| Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</ |
| то знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам |
| ије могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам с |
| вај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толик |
| ески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се |
| чини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, к |
| еше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин |
| се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— |
| д неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравк |
| Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Х |
| а сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, ко |
| ом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој |
| ЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p |
| обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у ср |
| аже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори |
| <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — ка |
| ном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на че |
| уге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Н |
| Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} |
| ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворни |
| чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубови |
| а, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позва |
| > <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме |
| излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до вели |
| на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писм |
| овора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао боље |
| На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја |
| о, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањ |
| наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник... |
| истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зрако |
| ег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој |
| ана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит |
| е сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака. |
| } Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone u |
| е, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева пар |
| ку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сун |
| /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у ис |
| је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан просто |
| је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан просто |
| а, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без |
| ичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло прои |
| тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи |
| ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, оп |
| идно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у поче |
| реће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју |
| ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми |
| је не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичн |
| ух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утри |
| н тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твој |
| /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, ра |
| готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољуби |
| сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао |
| И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се |
| јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — |
| .{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило м |
| не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака о |
| је, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и |
| њама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну. |
| у већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај не |
| вети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једн |
| > Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капета |
| је стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друм |
| мена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав т |
| , од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чу |
| је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како |
| — Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до |
| р и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гај |
| илуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} |
| да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не и |
| е!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хлад |
| човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив |
| умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се |
| знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши дру |
| амидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа |
| да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Р |
| бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо |
| сана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{ |
| ву и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта |
| никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо м |
| ије прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете |
| биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!... |
| неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов |
| И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећ |
| е море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за зав |
| нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} П |
| би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збу |
| јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја пог |
| ндарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капи |
| {S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој |
| е то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и |
| је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <d |
| и капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су |
| , а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хај |
| зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасак |
| бовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добр |
| ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, ка |
| њи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} |
| опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устре |
| беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас б |
| Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Довед |
| буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У д |
| т и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви сп |
| S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако |
| ош нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, |
| ељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет син |
| о мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила: |
| шњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мо |
| нуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поч |
| во мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Ха |
| еда.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S |
| -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао |
| да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у у |
| лице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам с |
| моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам |
| рости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{ |
| ло, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију ка |
| чело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{ |
| n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!.. |
| ="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрат |
| на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу. |
| усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Зна |
| .{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет |
| упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Сам |
| стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево б |
| ста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После |
| ад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилуј |
| о.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које ју |
| че мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти ба |
| Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само |
| ? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господи |
| .{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пус |
| чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаш |
| >— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем. |
| е да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, с |
| S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти |
| и чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид |
| ах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од ј |
| ика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срн |
| себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S |
| а се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме |
| и, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, пр |
| да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући |
| еченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по н |
| {S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојч |
| Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по |
| те сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех |
| у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на |
| ћ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му ни |
| Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по |
| што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Р |
| да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме |
| еља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он п |
| Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која |
| мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и |
| ко за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једно |
| {S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> |
| вореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се |
| рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло |
| ним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је н |
| .{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко н |
| а ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то |
| м очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела п |
| ?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће |
| о своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не |
| сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим |
| вала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од |
| ити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које |
| осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, |
| но, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, |
| е нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а пр |
| м сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет |
| а кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, |
| ра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек |
| у око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо |
| .</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, п |
| , синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам доша |
| , а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ |
| ле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане... |
| ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех |
| то му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице пре |
| n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, |
| ших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бле |
| А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p |
| >— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ов |
| <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{ |
| криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јо |
| баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p> |
| шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то |
| јој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за на |
| .{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још н |
| {S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S |
| тио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, |
| сто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа к |
| гачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <p |
| ијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} |
| де....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у |
| вао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па п |
| м жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чем |
| дили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора |
| ратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера о |
| ли што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи |
| ине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог по |
| главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће м |
| ржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче прем |
| ругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сес |
| отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рука |
| ци име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{ |
| есам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газд |
| .{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p> |
| спричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довр |
| ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо сврш |
| н ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио |
| а ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај а |
| таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти нис |
| ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме |
| тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, |
| ац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?< |
| рану?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} |
| уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врс |
| тих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да с |
| рава.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били неш |
| ше се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим |
| моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мај |
| конија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љ |
| а текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Нем |
| Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне. |
| благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У т |
| што мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала |
| фре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степа |
| се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Кап |
| Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозни |
| тра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па |
| да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли |
| денична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као у |
| ади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само |
| и.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам |
| и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час б |
| исам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекам |
| убим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!. |
| {S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо ос |
| кака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетани |
| аво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако |
| да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да т |
| си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одо |
| S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закре |
| ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, бо |
| повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да п |
| амњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љ |
| му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како с |
| .{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори |
| а ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Н |
| ошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак |
| десет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештен |
| дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, |
| ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете сам |
| {S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног |
| спаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} |
| > <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</ |
| p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога |
| онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овд |
| ио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како д |
| гова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му |
| се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нем |
| Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p |
| етиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује |
| {S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, ал |
| ам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он |
| страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш? |
| и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загле |
| ошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су пос |
| ли су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жа |
| ешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, |
| био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радост |
| психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана при |
| анцуског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам н |
| твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова ре |
| > <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко с |
| .{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његов |
| !...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а |
| помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више ва |
| ј се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он свој |
| а погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће |
| а, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду нес |
| ем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} |
| упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} М |
| за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао |
| ишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— По |
| <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога зна |
| к њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и |
| лаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?. |
| ла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S |
| а ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, ре |
| малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Б |
| , па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било |
| обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу ка |
| убави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај погле |
| маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божј |
| .{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима з |
| дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете |
| е да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет бе |
| знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетан |
| лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже с |
| отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је |
| жем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> |
| твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још |
| Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је |
| ом свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу |
| џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и |
| у мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p |
| е стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ |
| уд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топ |
| > <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! пов |
| Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...< |
| ече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, си |
| а остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, |
| е коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, |
| ледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— |
| а Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела пор |
| лонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле ук |
| тати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добр |
| мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И |
| у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било гол |
| евојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па |
| Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана |
| обро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из |
| Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљива |
| ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога д |
| некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" |
| да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руко |
| шрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а |
| иближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским пл |
| ру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а |
| до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и л |
| спречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> |
| а капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти |
| и Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И |
| магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један н |
| огледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да ј |
| ајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на ж |
| е наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погле |
| а улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас нај |
| Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p |
| се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p |
| с и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир ме |
| {S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећ |
| х ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати |
| 136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђ |
| лубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, д |
| е заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла н |
| ј.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели п |
| чепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не п |
| ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме ст |
| ан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се с |
| — Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осети |
| је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с н |
| а, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да |
| ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа |
| док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И там |
| и, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо |
| скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у |
| е Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо с |
| и је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки ва |
| екуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, |
| о поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не м |
| изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој вел |
| доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} |
| ели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше |
| ачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас |
| лијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је |
| — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље |
| ; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десил |
| е нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о? |
| ег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија |
| .{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div t |
| као?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како |
| не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бит |
| гом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завер |
| а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацврку |
| ит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Доб |
| ме не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала |
| аздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Р |
| {S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S |
| ’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љ |
| ану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Ви |
| том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p> |
| ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем |
| ма код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живан |
| } Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио! |
| и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја с |
| орићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме сам |
| мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То |
| ени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а |
| пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд |
| бовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите |
| /p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прв |
| нству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле |
| у.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плав |
| је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?. |
| говори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи |
| шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се |
| особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ |
| .</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а по |
| Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуа |
| </p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву.. |
| и, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она |
| а.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. |
| други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како |
| и капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и он |
| усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смр |
| Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледал |
| ан мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа. |
| ожете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада |
| } Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју |
| екака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Ка |
| о си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш ни |
| свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин ст |
| S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином |
| ј кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи г |
| не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је |
| м кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала су |
| ен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе глед |
| н, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унут |
| И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка |
| о кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, |
| еч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у к |
| И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p |
| а Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} |
| па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно к |
| .{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио |
| м уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво сме |
| — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту |
| Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити не |
| се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зе |
| отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми |
| естра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окре |
| да Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али с |
| <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове |
| гледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душ |
| оменити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми м |
| који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ет |
| ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се за |
| , умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и н |
| аше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{ |
| етињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три сто |
| има сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет до |
| о дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Ј |
| икнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шт |
| дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша |
| ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и л |
| ста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> |
| капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> < |
| сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако |
| .{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека т |
| {S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родил |
| Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ет |
| вика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете о |
| “</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зет |
| тарица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежура |
| лиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога |
| — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну |
| знајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Ј |
| .{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према м |
| самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег д |
| н....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" |
| о и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан |
| Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници |
| е....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распу |
| доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он |
| напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако с |
| Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава з |
| њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пи |
| лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да мил |
| не столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалу |
| е у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p |
| .{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч. |
| ка: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срц |
| ео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milest |
| ио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с к |
| .{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несве |
| те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и н |
| е на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово |
| седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И |
| мња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је |
| мери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама |
| брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, |
| ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беш |
| о....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам |
| умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о. |
| пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оп |
| учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отво |
| } Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет н |
| сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра се |
| аска!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се |
| имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме по |
| знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, |
| лији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фило |
| .{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета |
| ла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чич |
| И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="su |
| име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необи |
| новића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> прија |
| је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Да |
| и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши |
| њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и |
| тчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију м |
| латни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку |
| и, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни м |
| а Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин |
| спођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — т |
| дали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и н |
| док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако |
| /p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се в |
| /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отиш |
| ила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <p |
| и, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у |
| све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су |
| а, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, |
| а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе о |
| није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником |
| кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им с |
| па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и кос |
| исто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими |
| повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="2 |
| > <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као п |
| — Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете гла |
| сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} |
| е....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> ви |
| " /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с |
| а у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе |
| } И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" |
| , и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света |
| .{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући д |
| д те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу! |
| ли....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Сми |
| е унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви |
| та....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша |
| то их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно с |
| И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор |
| ло смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељ |
| да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека |
| а скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице бе |
| болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн г |
| Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једно |
| ди овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> < |
| . <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на |
| још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Ве |
| равитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће б |
| е.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До м |
| сположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, и |
| о потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом т |
| старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај мл |
| ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још |
| и би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стој |
| но куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а о |
| Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, |
| света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и распо |
| ет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{ |
| старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли |
| лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, уч |
| уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину |
| ца Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву |
| рси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, |
| пао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговор |
| о тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p> |
| е од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то с |
| ољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа |
| ким гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне |
| петаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} |
| осте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.< |
| ма некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе |
| Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p |
| и свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаб |
| а оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло |
| речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, д |
| лим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништ |
| д нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за |
| јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра па |
| а.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, ка |
| учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење с |
| се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Бе |
| } Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од страж |
| сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са с |
| {S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обу |
| дили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа |
| кренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви |
| ас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви по |
| е.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго |
| м се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, |
| колу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, д |
| — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ј |
| хури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онд |
| сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би |
| ли то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прс |
| сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу запов |
| лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој др |
| дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} |
| ше плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не дад |
| зи да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, |
| мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замис |
| вратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те |
| ах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који |
| што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете |
| једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опази |
| па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ј |
| ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не мог |
| о не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је мног |
| други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" / |
| ојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Ки |
| дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао |
| о обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се чита |
| а, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми с |
| ича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у св |
| роведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична бран |
| тео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра д |
| <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се |
| На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} |
| вошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И |
| .{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепа |
| да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја |
| ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји л |
| ни су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су |
| {S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се г |
| арицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране живот |
| сти и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{ |
| а.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охраб |
| Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb |
| м и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћ |
| евајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хлад |
| Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S |
| уће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, виш |
| —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb |
| прошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а п |
| лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирн |
| нини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{ |
| олико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} П |
| јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало |
| {S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} |
| ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро |
| Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; м |
| ов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p |
| {S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <p |
| де.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p |
| х, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, ка |
| у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми н |
| то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда д |
| извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у гла |
| н ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли |
| лесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, |
| сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{ |
| ило.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији в |
| ова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвоко |
| јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на |
| ар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва ви |
| ени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{ |
| а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и не |
| е су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јул |
| и дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто |
| туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми |
| оједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И ч |
| арени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме ср |
| <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у |
| онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Не |
| м.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остај |
| нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суд |
| о, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у го |
| ао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit= |
| на авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мн |
| on" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетано |
| .{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" |
| што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, |
| оксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{ |
| на ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше виш |
| од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} |
| жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним ру |
| p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>К |
| .</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као |
| ше суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone |
| а....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу п |
| S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сиро |
| у....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зи |
| с дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде би |
| ше о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, |
| ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газ |
| нска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног у |
| дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, |
| ....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p |
| вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p |
| од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме сам |
| главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање. |
| еч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— В |
| наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде |
| рестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су н |
| слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати са |
| да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе? |
| ену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!.. |
| ом симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бат |
| заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају св |
| рихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим |
| <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, ј |
| опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} |
| ти.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабу |
| тих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је о |
| утку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме прос |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледал |
| руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весел |
| ћи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару. |
| ећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је о |
| руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и о |
| — Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пр |
| е да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ћ |
| о они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
| ....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде |
| хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури |
| че да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више о |
| господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде би |
| позна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о крије |
| р о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љу |
| ешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до ч |
| ох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државно |
| спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што |
| е дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пруж |
| уст врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Гор |
| полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у с |
| анашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигд |
| о бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S |
| весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Ми |
| се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну д |
| још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Си |
| <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за |
| id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} |
| е, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док је |
| а поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{ |
| е, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи |
| ине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стад |
| к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме ми |
| научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, |
| м затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се мож |
| веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему |
| S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, |
| д хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вили |
| евнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, д |
| а сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оста |
| ли у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и о |
| х.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угле |
| метити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском глави |
| тео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја са |
| мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Је |
| леда у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да т |
| ом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бог |
| н сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој |
| Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи из |
| е оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од |
| одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ |
| ушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њим |
| ти, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срц |
| све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече м |
| јом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.< |
| а сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> |
| нудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин пр |
| ..{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих с |
| убио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни |
| {S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и |
| ешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам о |
| ...{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И |
| ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S |
| — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је |
| к, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио |
| одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чек |
| {S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад |
| о, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> |
| ко ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теб |
| и у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: |
| аузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је |
| е могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— |
| и седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p |
| ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова |
| е!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{ |
| тају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак |
| S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} |
| ад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Ма |
| ле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој |
| {S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро. |
| чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма раст |
| рила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се |
| може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђа |
| S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бат |
| ужи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <mil |
| опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице најв |
| мех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али |
| Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испр |
| сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, ж |
| је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изне |
| добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд.. |
| ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S |
| а, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се н |
| лача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од |
| био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мученишт |
| } Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан |
| су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће |
| еоград? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане |
| сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите |
| ерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Н |
| S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јад |
| има ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и |
| ди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, |
| м га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља |
| ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од два |
| p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се доб |
| асом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> |
| га ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — |
| и ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме |
| а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, |
| ди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> б |
| ..{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко |
| p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват н |
| као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мић |
| ево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! од |
| е, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас |
| живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај пр |
| в у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упал |
| м се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да |
| </p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па с |
| {S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у ти |
| а врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао ј |
| и дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једно |
| даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, |
| све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу твор |
| љин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузи |
| е беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и т |
| ушу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" |
| о, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад с |
| тричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и как |
| ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Сто |
| свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава |
| дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико |
| pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена |
| и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и сна |
| Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Д |
| одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опрости |
| , а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подмет |
| ет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Пе |
| .{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море |
| Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{ |
| . <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, |
| тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио нек |
| ва.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зе |
| ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродил |
| еда у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да |
| оговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} |
| јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, ов |
| ..{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он о |
| мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође. |
| чију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим |
| није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде |
| д зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно м |
| хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, д |
| бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и са |
| p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, т |
| ти с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка ј |
| уби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Ду |
| После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то одн |
| једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да |
| но и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном |
| а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечег |
| ...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> |
| сли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S |
| о порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неко |
| ...{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам теш |
| о, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, |
| м у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише до |
| е реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по ка |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Од |
| аку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — |
| млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња |
| аре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узб |
| зи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чу |
| па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртил |
| ек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, ка |
| огао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико са |
| лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и |
| његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој |
| head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдариц |
| д код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо мог |
| би Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.< |
| >Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} |
| вога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда |
| ану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно |
| >Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа ни |
| — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у |
| мишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се вар |
| е нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} С |
| а Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пус |
| <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме ви |
| у браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас |
| ви.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она |
| tone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао |
| /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао |
| зила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо в |
| однику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати до |
| другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали дв |
| риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава |
| ас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек ов |
| вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две |
| ле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош.. |
| — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Д |
| и.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а д |
| ра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, |
| — Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он се |
| — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави. |
| 9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо |
| /p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршу |
| етак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} |
| свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио |
| али на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу ве |
| } Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</ |
| Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Јо |
| се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнит |
| баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао! |
| коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он ниј |
| ећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда |
| И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за м |
| Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао |
| ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љ |
| — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{ |
| онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{ |
| S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у |
| е и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} |
| чност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред |
| ло прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> |
| део сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p> |
| дну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им |
| е поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газ |
| ка.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; |
| } И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескр |
| ели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — |
| дуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пела |
| свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским преко |
| Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да |
| и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је |
| браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо дв |
| и прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога |
| чје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па |
| че капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А |
| у.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.... |
| ила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли какво |
| свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} |
| демо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући п |
| он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње, |
| ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, ш |
| ите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да |
| биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана ху |
| скупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра и |
| ина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне.... |
| мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту гор |
| срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепр |
| ити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и вес |
| мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — |
| а договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S |
| вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга јо |
| тац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево |
| Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е |
| 30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зел |
| } Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> < |
| ака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што |
| и!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капет |
| је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да ос |
| аче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и прого |
| инуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је оп |
| олико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кула |
| колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен |
| Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући род |
| е варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужи |
| не! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, |
| и отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p> |
| м, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући |
| S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајк |
| лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство.. |
| и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! |
| цко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш |
| ића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да на |
| надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мај |
| ам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у рук |
| очепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене |
| једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, ре |
| дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „бо |
| ој галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна |
| ...{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може |
| је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта ј |
| у јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо |
| наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{ |
| т се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отвори |
| ра и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на вра |
| да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, |
| ла и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице |
| умен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је чита |
| дни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, н |
| па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијс |
| конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у |
| и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек вид |
| ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео З |
| види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{ |
| угу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се ст |
| така, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти |
| ћемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да |
| <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Л |
| о усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном уп |
| о прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „вид |
| ..{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред |
| рже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, |
| т ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскоч |
| ојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином ф |
| читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је к |
| о јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што м |
| дам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао? |
| ти.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p |
| Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су |
| а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док |
| {S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Таман сед |
| еговом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих |
| дала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, н |
| е.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном |
| проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Мо |
| n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се |
| па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p> |
| и су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p> |
| Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Вељ |
| .{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</ |
| казао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће |
| Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Села |
| о то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> |
| си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S |
| с никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све |
| се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не |
| } И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> |
| реној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са |
| S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени ј |
| аздарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, к |
| уморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Је |
| на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком |
| и ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капи |
| ne unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало |
| да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам |
| гове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста |
| да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубови |
| о....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш |
| да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног |
| </p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба д |
| натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не запо |
| у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, |
| унчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводн |
| си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хај |
| ше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што |
| ..{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само |
| ојим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после са |
| Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије прав |
| ћу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати ота |
| а је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут |
| се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат |
| Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упит |
| удиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те... |
| вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревил |
| више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} |
| дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како |
| n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш пр |
| {S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неки |
| ога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила |
| нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су |
| > <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће д |
| мак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, |
| како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да |
| нице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигн |
| ли.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, |
| сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Д |
| ановић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S |
| овој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви оста |
| нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И јо |
| сти.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — та |
| во растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отр |
| исто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу |
| ало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра. |
| ела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n |
| а Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по |
| ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чел |
| Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш леп |
| нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђа |
| сне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} |
| уо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> |
| з Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове ре |
| {S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком |
| хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} |
| .{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи |
| ако се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{ |
| на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жест |
| је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Ч |
| нак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости |
| едном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад сла |
| чала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} |
| ак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо. |
| да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{ |
| х с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} |
| ога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја и |
| зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата |
| е, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми с |
| зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај до |
| су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећн |
| } Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године ш |
| ји ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја |
| имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам д |
| . <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</ |
| олана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да |
| стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: |
| дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхо |
| ини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се.... |
| на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо руча |
| чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" / |
| повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су пал |
| ије онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека |
| , висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.< |
| лума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— о |
| ад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немо |
| Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> |
| А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног |
| ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, ка |
| Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!... |
| } Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S |
| , он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио |
| и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговори |
| а:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд он |
| га Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на |
| ш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да ри |
| носним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Ро |
| несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више |
| зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се ова |
| живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не повед |
| а повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми |
| ва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет уста |
| то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> < |
| веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу |
| је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапат |
| то ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пири |
| ла душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељин |
| друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно занос |
| овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад уд |
| деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо |
| у да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вр |
| три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{ |
| чинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је |
| на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су д |
| из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} |
| а се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека н |
| ком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам |
| нио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А |
| Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и т |
| децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет |
| му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Н |
| А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав м |
| никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је прити |
| као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не |
| </head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих |
| , то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S |
| ог.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим раз |
| се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај |
| ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да |
| е било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом |
| а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам |
| те ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapt |
| <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он |
| с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе панд |
| госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили |
| си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са |
| {S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, |
| моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на про |
| рав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужиц |
| загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и гот |
| p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. С |
| н и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препал |
| да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одг |
| не мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, сми |
| стра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Кап |
| а!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p |
| !.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S |
| мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити |
| зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта |
| _C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из со |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома па |
| тине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и д |
| и пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршуј |
| како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се |
| где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан |
| ако је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић. |
| вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S |
| лонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} |
| стило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, г |
| .{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све исприч |
| <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" |
| т....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и до |
| S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гле |
| ћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмот |
| мо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а |
| <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџик |
| време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, |
| ламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаниц |
| тио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске |
| </p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше п |
| уга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љу |
| е — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, п |
| аговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосм |
| ао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиш |
| на, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми |
| ко други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили |
| од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам |
| Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он |
| <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е |
| већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви с |
| ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младо |
| ио је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се ч |
| ез њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба к |
| нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, пр |
| } И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра с |
| стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан |
| — Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече |
| мем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> < |
| Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао |
| ија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, кој |
| ло простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра по |
| лазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <mile |
| ејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити ни |
| ћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при де |
| ао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли про |
| на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} |
| е.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова. |
| ше.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Д |
| ћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за |
| .{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило кл |
| на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ниш |
| а, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госп |
| е, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некак |
| и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човеков |
| и.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој |
| хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S |
| и.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А ос |
| одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза |
| p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико н |
| дметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{ |
| еш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чик |
| о за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу |
| да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Границ |
| pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо к |
| розвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <miles |
| ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак шко |
| рошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје |
| ама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, |
| од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, |
| !...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило |
| одину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута зап |
| целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би бил |
| синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, од |
| .{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешит |
| ије преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, |
| ико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те |
| додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Как |
| му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се пр |
| Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити |
| ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он |
| госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била |
| је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би |
| да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех |
| леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим |
| е ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да |
| Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да н |
| аш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он |
| оз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвозден |
| ном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, |
| више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур. |
| аршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} |
| е испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше наш |
| могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Св |
| Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, |
| ути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша |
| вро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44 |
| се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи |
| е може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, |
| е....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жа |
| } Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда < |
| се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престра |
| , што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен в |
| лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кљ |
| ли смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда |
| узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стри |
| /p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — плани |
| блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n=" |
| а што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, |
| } Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта |
| , онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спр |
| зивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— |
| т, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти ј |
| ће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, |
| е, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Ме |
| се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љ |
| два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу зе |
| па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прос |
| во и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Мали |
| ?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и |
| оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу? |
| S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког др |
| нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{ |
| {S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти. |
| Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунц |
| а идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићин |
| е осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак |
| ута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само са |
| ешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби |
| т нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n=" |
| волети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби |
| , моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и |
| </p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, |
| а сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, |
| а виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи ду |
| оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми |
| </p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као |
| — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му |
| Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем |
| зе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ |
| мера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаб |
| је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљ |
| а знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљ |
| ку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несре |
| најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако уда |
| не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубо |
| на, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру |
| ко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част |
| Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице! |
| је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да |
| ction" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} До |
| се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љ |
| гасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> < |
| , као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је г |
| ар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак |
| е куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен |
| p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пош |
| у до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме п |
| "39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, |
| пан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном с |
| куд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здр |
| 56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је ма |
| о!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} |
| а на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овд |
| it="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, |
| пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, шт |
| ле гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене о |
| вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова ста |
| ом удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} О |
| Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао д |
| Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</ |
| p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{ |
| блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да |
| !...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, вел |
| сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан доби |
| си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове. |
| оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајт |
| а до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично |
| ћа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој |
| а.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, пр |
| је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те б |
| пет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови г |
| ља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и з |
| моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} |
| буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Ст |
| било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није на |
| <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми с |
| Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да |
| ут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш |
| муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији |
| Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Сте |
| ељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га |
| као шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са сви |
| рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капет |
| </p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се о |
| шао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, тв |
| дине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па |
| ане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правд |
| <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{ |
| unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} К |
| ле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не |
| и ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> < |
| , шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим. |
| вно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone uni |
| S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога |
| вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој стр |
| родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} |
| <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и |
| ана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p> |
| То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{ |
| тидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих. |
| у.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога пол |
| ем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју |
| е он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви |
| и анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обр |
| ко испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа... |
| Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Мог |
| та, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам |
| азих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} |
| и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се |
| шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу |
| м баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти |
| кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да |
| сетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да |
| свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јо |
| а су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку. |
| гло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{ |
| етну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" |
| хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> < |
| и.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тиш |
| отова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за |
| “ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обра |
| м!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се б |
| у.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} |
| , кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским ку |
| </p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, шт |
| Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> |
| очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гле |
| што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као |
| ени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава сл |
| .{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у д |
| неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав ст |
| моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S |
| Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} |
| цала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је ис |
| ислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> < |
| м се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је |
| дном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} |
| Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, |
| тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокс |
| , мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без |
| — Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, с |
| исмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би в |
| о, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јели |
| а причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле |
| беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} |
| се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми |
| у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грл |
| одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова... |
| дати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се |
| ам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однес |
| .{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали некол |
| црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} |
| ича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанов |
| е, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p |
| у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго |
| сле са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази |
| есто? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте? |
| видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја са |
| да би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало |
| ах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам |
| или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{ |
| ...{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то каже |
| </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Д |
| {S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Поз |
| аго мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља |
| а Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S |
| образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!! |
| алуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с ови |
| ло пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини |
| ји је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шт |
| баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнут |
| е, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа ј |
| у се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда |
| е.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} |
| јпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. |
| вало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то |
| пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог се |
| латке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељ |
| ст година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми с |
| другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} |
| рашан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па |
| b n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео једа |
| би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти |
| , па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паме |
| pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме |
| није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у в |
| рио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је т |
| ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет |
| ислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} |
| дине ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубови |
| и ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва са |
| паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам |
| онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедер |
| во.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S |
| } И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, д |
| отавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућнос |
| е.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и |
| рошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком |
| } Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — |
| општим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам ј |
| очим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И |
| је прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама |
| жно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сва |
| а сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p> |
| исма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од |
| </p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, |
| века убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждр |
| ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{ |
| пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} |
| а је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар |
| ? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мен |
| стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама ка |
| глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упита |
| <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S |
| б. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури |
| у.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупч |
| газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не каз |
| </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, с |
| г општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му |
| p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту |
| учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће св |
| b n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес |
| кој....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздра |
| аког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина |
| ма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао д |
| м се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам |
| Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише |
| ем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некак |
| миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} |
| е срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отвори |
| поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у |
| ају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам |
| Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласо |
| м свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} |
| обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо |
| аке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси |
| ча Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно |
| а <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сл |
| атеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам с |
| Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— |
| пасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збо |
| са</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отм |
| еза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електрич |
| гим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој к |
| с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена л |
| ма....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја |
| м.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све ре |
| не веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино |
| <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми |
| нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па д |
| исна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{ |
| !...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} |
| на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свим |
| опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите |
| пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињс |
| ..{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад |
| ак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиш |
| ислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љуб |
| аше седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</ |
| Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком по |
| то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, го |
| трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ов |
| тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пи |
| озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плач |
| нула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлу |
| /p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помр |
| ло беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И та |
| ом.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се! |
| сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, виде |
| ожена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам |
| хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од к |
| и....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачин |
| ц Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, прест |
| n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, |
| ачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем |
| ај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} |
| >— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви бра |
| Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> |
| S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</ |
| на јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу |
| ас ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експло |
| о у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" / |
| у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по не |
| .{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успоме |
| ита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} |
| ијечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако в |
| .</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми п |
| ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шт |
| .{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и |
| под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степ |
| ад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривна |
| го од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда |
| /p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијет |
| , па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{ |
| беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочек |
| У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изн |
| је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти |
| ане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде гриц |
| а.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза о |
| S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је м |
| /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!. |
| Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћ |
| мама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по вр |
| а сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је о |
| ет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој д |
| иле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате опш |
| капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка. |
| e unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима |
| гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не |
| ml:id="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље т |
| материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог дру |
| о одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, |
| а ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми пр |
| "SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим |
| , — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — вла |
| } Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се |
| ори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш |
| собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капи |
| о сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нам |
| а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим. |
| Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим... |
| омучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се |
| а <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјут |
| вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењ |
| оје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није по |
| ри дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам до |
| ворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми |
| здржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не помо |
| ој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ож |
| арили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, |
| еле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без друг |
| >.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака прит |
| и ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени уч |
| а имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутр |
| зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се д |
| е већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се о |
| и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Ве |
| {S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне |
| Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема |
| град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да в |
| еко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И |
| смејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капет |
| : „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни |
| та манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у соб |
| ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, ул |
| уке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А |
| и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер а |
| о си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пош |
| ева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла |
| дина!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у ко |
| цао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S |
| далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је |
| >На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један |
| {S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела |
| бље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} |
| ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{ |
| е у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Ма |
| p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измири |
| од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине он |
| лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом уги |
| ељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не |
| о као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="1 |
| да.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито |
| , и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и преда |
| ло.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с они |
| елицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; |
| говарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако |
| заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, |
| ћи враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„ |
| сподин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се на |
| ере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је та |
| о измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бл |
| ква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала ј |
| живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко |
| .{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} |
| да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна |
| а? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког пон |
| едан засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{ |
| се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на њег |
| горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било г |
| ођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не |
| а се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде п |
| м.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на пр |
| м се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша |
| ветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </ |
| се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ник |
| } То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио ле |
| е.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико го |
| стисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од н |
| То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли см |
| шег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже О |
| и — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и |
| жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три |
| S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том |
| је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — — |
| мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Од |
| м лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док ј |
| уку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам |
| е гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један |
| зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ух |
| е од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milest |
| Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, |
| {S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јес |
| е газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је |
| оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час |
| </p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и г |
| а подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секун |
| <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања... |
| ође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и как |
| оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сест |
| е, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам... |
| ! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу |
| } И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће |
| и, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од |
| просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосе |
| тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој на |
| e unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу г |
| еља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управите |
| мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не д |
| едан саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S |
| S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио |
| те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редо |
| он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се в |
| дила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно |
| тео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар т |
| јући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p |
| погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степ |
| на га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то |
| нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када |
| 157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано ша |
| а пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> |
| сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — |
| о пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, ко |
| д очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им н |
| смо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!. |
| т застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се харти |
| ћи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо х |
| ко пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то |
| ала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} |
| радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви мл |
| е плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама н |
| Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар |
| .{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му позна |
| чао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узу |
| а.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, |
| љу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> с |
| Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Р |
| и, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Бо |
| е латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се |
| Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми |
| енух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе пи |
| ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих |
| нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се н |
| о пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, н |
| Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> |
| де.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај ак |
| рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа з |
| Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је д |
| пет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене |
| <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољуб |
| /p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!. |
| и му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусе |
| кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар |
| ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Је |
| је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — ре |
| сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{ |
| је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше н |
| осподину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— |
| и одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С |
| екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним на |
| , као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онд |
| у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи |
| рца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је |
| узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није чи |
| вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! из |
| али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу х |
| .{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор дост |
| ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S |
| ешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем |
| итај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово ј |
| и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село км |
| гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, чет |
| а.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— К |
| нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио дл |
| S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави с |
| , да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, ре |
| } Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш вла |
| мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице оста |
| а! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви |
| како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо р |
| ку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само в |
| <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име |
| ако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја с |
| би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он |
| а <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела. |
| ислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p |
| дамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од |
| ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде |
| } Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се изма |
| г Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађе |
| " /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> |
| p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, о |
| р. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда |
| ад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе п |
| {S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао ч |
| иш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{ |
| његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Из |
| а нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} |
| одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра |
| тоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово |
| } Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко.... |
| ну, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог |
| вот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то по |
| <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она с |
| закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} |
| {S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, о |
| рављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога |
| “ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводни |
| азда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли |
| хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене ј |
| ор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзи |
| му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш |
| еч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, нос |
| ....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његов |
| ом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" / |
| се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Је |
| о!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној че |
| и су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се |
| После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на |
| S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног ј |
| шка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — |
| обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} Т |
| тај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебе |
| жи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развук |
| После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је о |
| је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну пр |
| S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он |
| вика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>Посл |
| Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи |
| </p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да от |
| pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он |
| у, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> |
| амо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p> |
| се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не з |
| очека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако |
| атрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити... |
| та јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</ |
| одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што в |
| игљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те ма |
| света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p |
| {S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном вра |
| сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и |
| воје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио |
| Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам д |
| јда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чу |
| и чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Ме |
| ича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. |
| > <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје ск |
| појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре |
| на ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S |
| ику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по |
| кај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ни |
| је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја н |
| ило!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману! |
| мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p> |
| а своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, |
| Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се цр |
| а је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Та |
| м Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане М |
| и свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} |
| {S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога весело |
| .{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то |
| мња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издер |
| оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а о |
| и ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Не |
| цом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле ј |
| га.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се |
| хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p |
| оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад с |
| S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу |
| к, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Ње |
| Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; |
| не — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да |
| дило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она м |
| г њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, |
| } Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на ње |
| нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести д |
| ом газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на с |
| е право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се позна |
| е чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Ма |
| смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче |
| а и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слик |
| човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе |
| о својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука |
| ="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је п |
| ћеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, |
| ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а |
| м кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућ |
| и сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеле |
| шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд |
| а њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама иша |
| <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој |
| је куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан |
| , па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, |
| у се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је |
| S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S |
| једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је виш |
| едно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође |
| ет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зо |
| on" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <p |
| ем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни |
| правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> |
| >— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас |
| хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} К |
| уо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени см |
| а.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Икон |
| а, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} З |
| ру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а т |
| чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину п |
| ..{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb |
| .{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта |
| м мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на |
| а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} |
| виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у троб |
| тељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, |
| че без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићан |
| е очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу |
| етих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на |
| лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око о |
| њу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окрече |
| {S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут го |
| бу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај август |
| скочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зи |
| отину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од к |
| година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И о |
| јке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима в |
| изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли |
| ину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спр |
| } Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет са |
| прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска п |
| ешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека |
| да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кико |
| у узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера |
| S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба но |
| ојим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до |
| је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} |
| сле ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им каже |
| м и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} |
| } На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам де |
| , у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Мо |
| у испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се ј |
| еђу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко |
| росто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S |
| но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још |
| е, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слој |
| брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му с |
| лави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо... |
| ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— К |
| у сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заје |
| Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Ви |
| неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрен |
| м вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим |
| ко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и п |
| изренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У |
| и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После |
| казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> < |
| м како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хват |
| ам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да п |
| мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја |
| игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не ч |
| о ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, |
| оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</ |
| азбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми |
| а не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш д |
| ...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је б |
| апију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а |
| ба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сес |
| епанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили? |
| пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади |
| овима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стоп |
| дала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле п |
| .{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватр |
| у сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а |
| ебало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И |
| м, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани по |
| дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од ко |
| таљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и ко |
| четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и |
| д њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у |
| е.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гаврин |
| ну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива и |
| де причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по |
| ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ј |
| ом да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он |
| о своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одл |
| — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И о |
| х је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би |
| види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила оку |
| ормације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А т |
| p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско ст |
| утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незн |
| После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм |
| вима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним |
| н, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав. |
| у; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капета |
| није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, ма |
| Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} |
| а и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд к |
| >— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, ј |
| г’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онд |
| рдања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски п |
| е баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{ |
| ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један |
| То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколи |
| лашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да н |
| али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођи |
| језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> |
| <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места н |
| крете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика к |
| боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га по |
| г укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњ |
| и се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не |
| аде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по |
| дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владај |
| неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако до |
| газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој С |
| етко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb |
| н!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је |
| , већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи |
| роб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју |
| е прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево |
| ка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газд |
| рзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљива |
| о што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних |
| о једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне |
| /p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quo |
| ?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном дети |
| о.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао с |
| уди размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече д |
| вај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе |
| Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем |
| {S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чи |
| ва је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па ј |
| почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега |
| ћом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга полов |
| знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и |
| кама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, |
| ђосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа |
| шчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{ |
| и се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>М |
| ....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи д |
| осподина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није. |
| о оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломи |
| Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих |
| пред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на |
| д — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се |
| јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту к |
| читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да пост |
| .{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта |
| м вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман св |
| е то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — |
| ља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, |
| с сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене |
| ш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, ш |
| инац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљ |
| еливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за не |
| особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулс |
| .{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у |
| гањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнез |
| три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламт |
| се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, |
| час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног бру |
| т преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича |
| смо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Про |
| зи некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова гр |
| у изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="sub |
| {S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућ |
| борио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— П |
| уден проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати.. |
| с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек |
| дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S |
| днако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на је |
| ама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се |
| еколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмот |
| неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} |
| прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{ |
| маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп |
| у, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час |
| ло јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили без |
| згледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина |
| то читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па он |
| тор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, сам |
| ?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега |
| просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у |
| а светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с не |
| } Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цеп |
| запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном б |
| ној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Ве |
| ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме |
| о на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан по |
| паснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Њего |
| ај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с |
| у ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} |
| решла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} |
| еву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћ |
| просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим |
| олубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од м |
| S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> |
| хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала |
| /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих су |
| је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> |
| .{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То |
| емља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! пов |
| да и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Ј |
| пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И та |
| за беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спа |
| црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Да |
| усто зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} |
| врдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће |
| поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мог |
| n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да |
| ко и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, бог |
| , да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, |
| адни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p |
| аре по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму |
| ио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породиц |
| вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два тр |
| /p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми с |
| S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народим |
| вду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се |
| ете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Свр |
| е боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној жени |
| није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— |
| {S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост т |
| сан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, ре |
| ха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84 |
| завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он |
| S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>С |
| едан планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубови |
| и, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Т |
| то се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги |
| што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{ |
| зи.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</ |
| Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царин |
| } Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јут |
| и.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све |
| S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш |
| Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки |
| ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину |
| ају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод |
| {S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живот |
| ..{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер с |
| ли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало |
| , ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ река |
| знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш |
| се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} |
| највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљ |
| ају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и крис |
| ну.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме |
| се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је |
| вољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; |
| ошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се |
| пирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>До |
| дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у о |
| се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о о |
| .{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} |
| > „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га о |
| {S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе |
| p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" / |
| тужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете |
| ом ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду |
| о.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На к |
| аса замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од се |
| пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену |
| а и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој |
| ..{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p |
| било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог |
| и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме |
| е ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цима |
| капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче н |
| ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S |
| а грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ни |
| чима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу |
| } После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} |
| /p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="8 |
| ко да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти т |
| гледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и |
| {S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом |
| .{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{ |
| {S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type |
| се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ов |
| .{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па |
| рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јес |
| т рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису |
| преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се. |
| /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у мирија |
| епане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p> |
| , а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки |
| иром отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} |
| ла, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, |
| па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није |
| n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи с |
| давао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајд |
| здравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....< |
| наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија |
| Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} |
| а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље |
| отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне |
| аће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окр |
| ако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У сел |
| а.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</ |
| 227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} |
| ћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да |
| ије но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли |
| збијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} О |
| је некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чи |
| , плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене |
| S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице |
| ала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планин |
| оша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ |
| ресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор о |
| ође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сест |
| о у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, ш |
| о се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његов |
| стито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливањ |
| а однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Ц |
| преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра п |
| гу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, |
| S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под п |
| па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онд |
| паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко |
| дан ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да |
| ао какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и |
| тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију |
| омисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу в |
| е, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристај |
| расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се оп |
| о доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара ј |
| че, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је пре |
| S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и д |
| а и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, |
| ер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе |
| или смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна |
| ле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> < |
| ути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој стр |
| го материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једн |
| ла нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави дај |
| ислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и ј |
| ао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је |
| ису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, ш |
| рохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, по |
| ндур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је |
| } Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса |
| p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p |
| аница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, све |
| а угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p |
| , па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја |
| везана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> |
| е знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да |
| агиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она д |
| ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па бра |
| {S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} |
| > <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па ра |
| > <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и |
| али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, бил |
| вавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти |
| тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S |
| p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном |
| а једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у нек |
| питах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, п |
| осто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно |
| !...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до јед |
| та.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p |
| вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> |
| о гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Ста |
| нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њи |
| .{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S |
| ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да |
| ку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прош |
| еличанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p |
| Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми с |
| мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола |
| прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем |
| } И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног |
| итост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко ј |
| а нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под х |
| _C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} |
| а је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде |
| ј старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођ |
| <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p |
| .{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} |
| тра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S |
| трено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јов |
| , дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познај |
| Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудниц |
| чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све је |
| добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало гл |
| а се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се чов |
| де тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„В |
| ена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свим |
| вршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, п |
| ав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... |
| {S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; |
| е нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим и |
| екнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоћ |
| свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени! |
| ....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива |
| е, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они н |
| лити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и зав |
| прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су бил |
| ке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Бог |
| уа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онд |
| има згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а |
| у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у |
| као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb |
| е и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну к |
| последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— П |
| дном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошин |
| — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничи |
| немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује крив |
| head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се к |
| јмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> < |
| ладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар |
| ="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека |
| један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас п |
| оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би |
| од тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p |
| УДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТ |
| шег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе |
| о ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу |
| га — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога тук |
| с, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дел |
| <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама. |
| апази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и |
| дајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И њег |
| обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И |
| се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме заборав |
| а се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска при |
| премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко мо |
| слим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, |
| S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли м |
| па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit="subSect |
| труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116 |
| , мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да |
| овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што |
| се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је |
| ут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што |
| а белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници |
| то усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главо |
| ама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што |
| једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ј |
| уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ос |
| један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави |
| ..{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва ра |
| ча Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — |
| да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
| шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић при |
| ата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вод |
| тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му |
| ао прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} |
| и и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутра |
| .{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо п |
| тор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— |
| ..</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни |
| иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни |
| де — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми дов |
| уо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — |
| ма мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone |
| веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда т |
| жи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им д |
| на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му |
| {S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кук |
| ог света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пре |
| а као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопара |
| знатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога |
| орекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком б |
| у и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Вељ |
| заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Зам |
| уо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку |
| де ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!.. |
| , ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница |
| сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Ста |
| к уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи |
| а пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети |
| кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио н |
| мације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васеље |
| око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ов |
| ше и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад мо |
| размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, |
| ћу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; |
| је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, с |
| д оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{ |
| атос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет шт |
| {S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила прек |
| х мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је по |
| м ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под с |
| у снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве па |
| {S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим на |
| пских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста |
| !{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спаз |
| што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечер |
| ју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја. |
| каке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећ |
| } Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли к |
| ли пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ката |
| хао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трч |
| рамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће |
| Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, к |
| S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничар |
| е; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, |
| у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и в |
| може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, |
| тео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се |
| едном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог веч |
| знесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" |
| ута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђос |
| и: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога |
| ак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да пос |
| ио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То |
| и његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече о |
| тало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости! |
| био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се н |
| у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкри |
| леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> ш |
| чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И |
| су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и |
| е постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било |
| Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини д |
| болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на |
| ругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Упра |
| турена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако з |
| ни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак |
| рода чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет |
| за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као ш |
| тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете |
| утра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад о |
| ове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесве |
| ма.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног |
| ема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} К |
| еше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> |
| ика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорни |
| и смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} |
| османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и дру |
| и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш? |
| сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања река |
| има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа б |
| S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац п |
| рених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију св |
| нију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не |
| руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душам |
| аве; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</ |
| оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша |
| ад није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир |
| руга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастив |
| нез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, |
| жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, н |
| ш нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде шт |
| „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне н |
| утрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђа |
| ринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су |
| нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену ч |
| у чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од |
| ећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећ |
| још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Н |
| знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, |
| } Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још н |
| 58" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у |
| Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти р |
| о у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили |
| стина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топ |
| а пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до |
| То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у нек |
| итворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} И |
| е бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — к |
| опан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То с |
| само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман |
| а за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако |
| лину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово н |
| ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и са |
| свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд |
| Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} М |
| ивети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јабла |
| p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо А |
| и: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду с |
| е бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од |
| ?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p |
| ло што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те |
| зела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бо |
| м морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни ре |
| ина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним |
| S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас |
| пет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз |
| инка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више треба |
| мо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њи |
| укама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о про |
| мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула из |
| — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у |
| p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb |
| и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом |
| творио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онак |
| родним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медве |
| виђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> к |
| о куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за |
| ....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте т |
| ад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак до |
| ози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, |
| ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А |
| Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађ |
| ролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка до |
| јаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Ј |
| једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки не |
| главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га |
| ије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жељ |
| да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и |
| а нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} |
| .{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздре |
| го с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није бољ |
| де у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић |
| а.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе в |
| стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погле |
| но обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренут |
| учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 ба |
| S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Да |
| p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учи |
| <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока жен |
| енику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и |
| оре под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци |
| де не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мај |
| ту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а т |
| нашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они |
| и! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо.. |
| Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S |
| им, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире |
| напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне |
| е вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Св |
| х ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо к |
| А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не зн |
| али се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> |
| едном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове г |
| ршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казива |
| ало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S |
| Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} |
| колико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином л |
| едва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти |
| } Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, бе |
| аш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали к |
| Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворе |
| а треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а т |
| и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава ни |
| .{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{ |
| буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опе |
| ан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} |
| ајвеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позит |
| е ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све |
| примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и кат |
| с је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наш |
| си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразгов |
| нило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана |
| д и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините |
| ах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Н |
| .{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога |
| и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђе |
| Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, |
| <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо д |
| Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г |
| p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сест |
| јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p> |
| вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу на |
| сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу сво |
| и поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешт |
| Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати. |
| у.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као див |
| гледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двор |
| ешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано |
| ој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају |
| де у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по ње |
| љег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља |
| ца развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео |
| га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим |
| Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале |
| S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без р |
| , а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} |
| и главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чуднов |
| живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, з |
| b n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко |
| > <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Со |
| м турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„ |
| "titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАД |
| или.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Т |
| ери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма ната |
| воримо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зр |
| м, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово др |
| —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се |
| о и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви н |
| стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— М |
| нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстим |
| > <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми |
| 9" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S |
| копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за |
| а пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он |
| арде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих |
| лила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас с |
| } Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из кол |
| жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је све |
| узама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да зап |
| ..{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, |
| нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, |
| о бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је |
| ло не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми га |
| S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предло |
| иле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да |
| почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре св |
| састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.< |
| је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} О |
| дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу |
| и ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама? |
| Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узе |
| рабљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си |
| азим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бист |
| ка каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама |
| ест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се сел |
| ош не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{ |
| во ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто |
| глед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска поб |
| ло, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У |
| им језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Гор |
| ишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; друг |
| азмишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} |
| штине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга |
| руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме поглед |
| што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватиј |
| тво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} |
| да Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је |
| е могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на наше |
| испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, |
| хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се |
| више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето < |
| рећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног д |
| рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону иску |
| ћ и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> д |
| оша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" |
| а пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S |
| бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у обра |
| ли смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам |
| мах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? у |
| пим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас |
| топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p> |
| >Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он |
| /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n |
| да више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини |
| мо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, к |
| ђе низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја п |
| бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше |
| вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му п |
| раво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је пос |
| а и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да см |
| к прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надг |
| апетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, |
| г је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чич |
| га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упи |
| сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призре |
| Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, |
| пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г |
| идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, чове |
| е.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— До |
| мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово о |
| у да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Тур |
| , и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се о |
| /p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <p |
| n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у |
| једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?... |
| а на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, п |
| екосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се св |
| ем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капет |
| је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо заста |
| већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — |
| зда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по тур |
| леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S |
| то, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он п |
| ило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора д |
| "subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нар |
| дошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли о |
| вари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам |
| у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, |
| а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина |
| ction" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} |
| омад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с |
| — Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном ис |
| е свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Пр |
| зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће так |
| ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам |
| на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ |
| {S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама.... |
| Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прн |
| ка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највиш |
| Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће о |
| сар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносн |
| е би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у |
| дравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој з |
| г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиљ |
| од њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших |
| Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да за |
| оде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> < |
| не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина |
| јен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде |
| <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с кол |
| кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једно |
| имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И |
| нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а о |
| ата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — ка |
| и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружењ |
| на.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или п |
| Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је |
| сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</ |
| е плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале с |
| а мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене |
| ву Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не з |
| од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Ч |
| меће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док |
| и; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{ |
| ији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим ј |
| те ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па |
| .{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Мил |
| и с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћу |
| Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на в |
| } Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћем |
| неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</ |
| estone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} |
| расношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан |
| регне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пи |
| алила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, |
| друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Б |
| неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његов |
| двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу прес |
| е да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се |
| еће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алиб |
| е поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и п |
| .{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо |
| е учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и |
| послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраш |
| еко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ов |
| сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гл |
| } Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S |
| ена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нест |
| ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, |
| честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш |
| очели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићин |
| те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што |
| , како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану ве |
| е се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љ |
| ко нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе н |
| Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{ |
| моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно иш |
| ећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} |
| Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{ |
| већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци кост |
| "86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су |
| оливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} |
| ..{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети н |
| амо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{ |
| који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> < |
| у браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она по |
| ...{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’ |
| је ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пу |
| Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један вар |
| а, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, с |
| нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па |
| нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се уср |
| ни.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} |
| !..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако ре |
| кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разо |
| тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју он |
| ним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док |
| зда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преми |
| к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мај |
| бог нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо л |
| и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго |
| овање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно |
| је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде |
| А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш са |
| > <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на кап |
| у свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" |
| могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} |
| .{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин до |
| учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да и |
| S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио |
| ати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Ома |
| е, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“ |
| S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{ |
| ги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здра |
| и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони свој |
| ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што пр |
| — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће |
| ам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући. |
| е и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и њ |
| хладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије |
| не, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</ |
| тињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички ж |
| ју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па п |
| у да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца |
| новном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} |
| проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} |
| {S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више |
| чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра |
| добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} О |
| ово родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, п |
| /p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, |
| и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образов |
| шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали |
| г веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је нај |
| гатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би по |
| {S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, |
| .{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, |
| } А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па са |
| ијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш |
| /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својо |
| адре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а |
| {S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одми |
| стре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — |
| еограду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, |
| оспа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као свој |
| прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличасто |
| Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сах |
| —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</ |
| ..{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, |
| нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам |
| бра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да |
| {S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дира |
| адемији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овог |
| ија свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој зај |
| Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постај |
| јасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појас |
| <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" |
| емо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостим |
| шу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цр |
| ад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, ка |
| Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осет |
| боких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим |
| руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} |
| ледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема |
| е ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде поглед |
| наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!.... |
| у се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} |
| врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С |
| } И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више проме |
| ди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану. |
| {S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће з |
| крињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога ми |
| ку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаб |
| е, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи |
| А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quot |
| ада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она п |
| ута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отле |
| чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало замени |
| дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле прича |
| за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И В |
| , друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њ |
| ако год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Б |
| Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутањ |
| баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одгов |
| сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живо |
| , управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би св |
| нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома |
| илоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно д |
| љу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S |
| је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипл |
| Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови љу |
| , не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани мог |
| а нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгоре |
| ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} |
| , а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам д |
| ну, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља |
| што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетани |
| ају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, |
| не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишч |
| и пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса |
| ако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му н |
| о је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа |
| } Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осус |
| т је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех |
| окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати |
| под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће изд |
| у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је т |
| ла превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n= |
| уби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју |
| Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref targ |
| Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} |
| у ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег суто |
| мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} |
| а црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој |
| па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу |
| -дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и |
| } Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то |
| ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочит |
| јешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у |
| арево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{ |
| соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме ј |
| примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стиго |
| у рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“< |
| Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. С |
| сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног обли |
| си ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћук |
| Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледа |
| егнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S |
| ...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми ис |
| кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пуст |
| а Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми д |
| не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку |
| аву!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да с |
| и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај |
| од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Ота |
| Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли |
| Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила са |
| рани.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и м |
| сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и с |
| н ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више леж |
| ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али |
| ubSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!. |
| му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па н |
| S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру д |
| .{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заб |
| ...{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки |
| ланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га вид |
| дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања |
| лици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свра |
| ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а и |
| ар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> < |
| — Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако |
| ена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, о |
| дње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, |
| <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не г |
| ли ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бо |
| равити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јел |
| једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни час |
| а, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За |
| њи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S |
| она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије. |
| ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После јед |
| о: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о |
| но, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} |
| комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учин |
| не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет н |
| трих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и |
| обиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем |
| рову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти б |
| гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да |
| де блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питал |
| Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћу |
| аља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S |
| узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Не |
| а чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његов |
| S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S |
| ="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавић |
| ..</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} |
| S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав с |
| ра нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он о |
| знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И |
| кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоз |
| то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад |
| ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми |
| ка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један леск |
| стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити |
| b n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по со |
| да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p> |
| а ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p |
| Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо ж |
| јка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често |
| шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> < |
| {S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n=" |
| кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и |
| И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чека |
| м.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави т |
| номе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем |
| n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!.. |
| у тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> < |
| и!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као кака |
| ка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљо |
| чно ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога |
| ше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам |
| нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има г |
| ли, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џ |
| не у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ј |
| сте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој |
| заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше наше |
| у, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан поса |
| аде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нар |
| Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очим |
| нда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погле |
| } А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> < |
| миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево |
| у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb |
| ра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш о |
| , чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда |
| а јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знањ |
| Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде |
| ита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једно |
| гати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби |
| тате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</ |
| ије била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А |
| је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степа |
| бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Б |
| суза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здрав |
| свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb |
| наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад |
| млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с В |
| р из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове |
| погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p |
| адија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на к |
| шки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно оми |
| Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја |
| је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне |
| шити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А |
| онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој зад |
| тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из ср |
| се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели |
| Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлеп |
| p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима |
| е, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом п |
| Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити |
| аха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даље |
| азе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија је |
| дно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} В |
| ворим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.< |
| > <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толик |
| ам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје пр |
| све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома панд |
| исмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале |
| јићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао н |
| у чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{ |
| а супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она |
| намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница |
| тало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грд |
| бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како |
| кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S |
| подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летк |
| земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му |
| али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било ми |
| , кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није |
| она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво |
| , ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, |
| ратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог |
| ети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се |
| ази.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> |
| то сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било прост |
| ата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} |
| петан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању |
| estone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} |
| !...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S |
| /p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиро |
| ћеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — о |
| седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда |
| .{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно |
| полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме |
| или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојач |
| а идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} |
| оре, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као ша |
| вала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S |
| их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из |
| сто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ј |
| А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у |
| материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простор |
| p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао неку |
| бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме пит |
| ни смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSecti |
| ="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору м |
| призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече |
| њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека |
| а ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше |
| у светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћ |
| ости од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као |
| окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало |
| несеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу |
| S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није н |
| ске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одм |
| при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојић |
| просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом |
| ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин крев |
| а мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</ |
| ву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор |
| Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <di |
| што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених при |
| не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} |
| рвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова |
| на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чу |
| ће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових т |
| жара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} |
| } Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се у |
| ђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да |
| p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло по |
| иле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубо |
| шапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок у |
| је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види.. |
| ем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Ниј |
| зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и |
| растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се |
| ахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамб |
| "240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, от |
| ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> |
| ој девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Ро |
| жим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома |
| а поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно м |
| спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете |
| ли, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих де |
| , па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је |
| о сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому по |
| може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам доша |
| ола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на |
| во.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом |
| нда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном |
| ј ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају |
| {S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се п |
| емније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно |
| на, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те |
| се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— |
| n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио.... |
| !...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!. |
| еста отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први виде |
| Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n= |
| целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето |
| к, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховим |
| ову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Ви |
| с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох |
| ета, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и располож |
| Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет! |
| о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути |
| мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испроше |
| човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја |
| е, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да ма |
| ља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} |
| стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ни |
| изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опр |
| био сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опро |
| сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то пр |
| S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не го |
| ђеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сест |
| приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји. |
| арод видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, |
| , па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — кол |
| кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад ше |
| Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по мех |
| .{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“ |
| Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, |
| Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смр |
| мој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, |
| и не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубав |
| несе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, |
| .{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је пред |
| ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би м |
| адашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <mileston |
| ја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, |
| е.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и |
| ину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и |
| у.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетан |
| тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ам |
| S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају госпо |
| та ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> < |
| ао да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом |
| о, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— |
| </p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, ре |
| тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми ста |
| и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш |
| г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам ба |
| опа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга |
| овека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што |
| рдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и ф |
| ад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нера |
| > <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми т |
| да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га |
| тедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} |
| то не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било |
| {S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених љ |
| и.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути |
| о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.< |
| S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као м |
| оје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у |
| Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и та |
| — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је пр |
| е не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима н |
| илулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други |
| : „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p> |
| ном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До |
| {S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад с |
| о? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испри |
| о оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотава |
| онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после и |
| ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља прес |
| днако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неко |
| девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме |
| у живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} |
| мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељино |
| летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И он |
| оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза |
| али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из |
| у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и ка |
| а то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одред |
| егова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Ж |
| лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови |
| ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако |
| : „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћ |
| да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> |
| тељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; |
| ....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: |
| рао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, |
| рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш висо |
| ета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разум |
| реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} |
| а, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Гра |
| икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} За |
| S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S |
| изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала в |
| развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од сви |
| вин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао |
| писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>С |
| оја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлиј |
| милује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Заг |
| итнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....< |
| ј’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! ре |
| Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> |
| 9" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном |
| о код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете |
| рећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја н |
| својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја с |
| estone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао |
| , Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твој |
| : „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће |
| е да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том с |
| је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{ |
| а пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} В |
| исмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - |
| га још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb |
| ајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се кре |
| азу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави ње |
| лали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени |
| времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред др |
| пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то бил |
| вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјур |
| пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} |
| моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при |
| може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и |
| ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином |
| векове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бе |
| адили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за |
| их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се с |
| онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само за |
| нили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се в |
| ече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p> |
| изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне |
| ш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} |
| ша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> < |
| аши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цан |
| ад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Ве |
| бари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељ |
| unit="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, д |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању |
| ље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне |
| е помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене л |
| ламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божј |
| во сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купус |
| ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, |
| део.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет |
| у сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из |
| о нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, |
| оја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су др |
| ла расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим с |
| непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор |
| путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје |
| један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперав |
| ти у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по и |
| асипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим |
| јимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице |
| ина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, |
| са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља обл |
| е се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљени |
| пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Ов |
| Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </di |
| и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зау |
| Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Зла |
| лику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод |
| на, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто |
| м дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколик |
| запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе стр |
| даде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје |
| :</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним ње |
| уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јав |
| шушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није н |
| ман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ал |
| а се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, река |
| мљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем проти |
| ећ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у |
| ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати |
| једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је пост |
| пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше по |
| се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећ |
| свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, н |
| и докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, |
| о од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала с |
| рви мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила |
| зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за |
| не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, |
| ад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредб |
| и, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p> |
| } Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти |
| пођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!.. |
| ро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те о |
| пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах виде |
| , колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ј |
| прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко |
| А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо з |
| да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здра |
| ене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан |
| страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је с |
| се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким за |
| више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика |
| ћу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а ш |
| отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала |
| аћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!... |
| — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми |
| До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p |
| nit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, д |
| где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, д |
| а душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама н |
| е после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели к |
| награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим |
| с били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју |
| е доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се ви |
| ђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мисли |
| и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је б |
| екакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n=" |
| тоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили |
| га минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучањ |
| овање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово |
| тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n=" |
| а једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за р |
| е горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивнош |
| извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и |
| разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да |
| аван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз л |
| атре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској... |
| утра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за |
| ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи панд |
| {S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало по |
| .{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — от |
| руга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим друг |
| исао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлете |
| и коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда бил |
| вога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег о |
| И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Так |
| рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, шт |
| , ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога |
| ог хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло иску |
| о го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више н |
| .{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најб |
| у пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone |
| мо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да до |
| Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да под |
| потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србиј |
| о Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и м |
| „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек о |
| шко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одм |
| чи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо |
| уђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће |
| вде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би б |
| ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да |
| и пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта |
| домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капета |
| — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи но |
| .{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!... |
| >— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да |
| Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p> |
| ука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога.... |
| ; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.< |
| ке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, ре |
| остању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека и |
| о.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> |
| брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Б |
| {S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} |
| пита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и |
| е чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Он |
| — И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселил |
| р стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуч |
| о и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амај |
| ј очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} О |
| а се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном < |
| тово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш с |
| .</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се м |
| ?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче |
| ој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Мал |
| Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је д |
| к дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразг |
| } Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа |
| осле лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и о |
| е, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје пр |
| о госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до |
| з.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" |
| ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међ |
| 2" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S |
| у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{ |
| а тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који с |
| и ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разг |
| г.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упит |
| д некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} |
| м.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S |
| Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а |
| радио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеи |
| Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба м |
| по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Б |
| ву у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не |
| тах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је не |
| по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо |
| онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} О |
| као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> < |
| ука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет |
| т власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлак |
| глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је нап |
| е тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле ср |
| тао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S |
| шапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по нека |
| ска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног за |
| родним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</ |
| преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да |
| {S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана.... |
| Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p |
| ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, |
| ма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д |
| } Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочека |
| ш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p |
| страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедни |
| ..{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осме |
| вији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један чит |
| {S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце |
| чно.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> |
| мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном п |
| кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„ |
| ућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p> |
| да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе |
| а па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{ |
| оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да ди |
| у зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим |
| њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку з |
| Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламт |
| ца од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на |
| нам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да то |
| у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби |
| Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су |
| че нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на с |
| турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} |
| бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из |
| и је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} На |
| , а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> |
| ету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p |
| } Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се |
| у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и н |
| и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} |
| Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну на |
| лом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље осв |
| кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онд |
| тељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} |
| лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали |
| њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као |
| /p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас доп |
| о, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула. |
| ора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.< |
| ло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата от |
| у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о ка |
| овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не |
| омину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним че |
| жила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" |
| јеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио о |
| S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски |
| ше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} |
| зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсиј |
| Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчи |
| и се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био |
| и до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизат |
| дмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газ |
| ну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је |
| чила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет |
| b n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше |
| Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница |
| ма кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблан |
| ним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењ |
| .{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуц |
| је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе |
| лска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелен |
| вде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто |
| , а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда |
| ем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати |
| а <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очигле |
| чена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана до |
| епова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, |
| n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — ч |
| Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, шт |
| сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља у |
| одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекар |
| .{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, ја |
| га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега |
| ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред ка |
| да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је в |
| } А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу про |
| као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, |
| кала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не бу |
| ј зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> |
| овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, зб |
| од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији уз |
| наш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Пис |
| јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из пр |
| лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава |
| о су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима п |
| Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, |
| с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад |
| а неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је |
| кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне св |
| свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>Посл |
| Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и |
| ез вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме |
| ....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хла |
| 7" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— |
| турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турс |
| p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> |
| па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пу |
| on" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb |
| ске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> |
| ко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кро |
| и.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{ |
| би поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, |
| ном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађан |
| на, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мај |
| е Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!.. |
| ицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д.... |
| ио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна |
| </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бог |
| н хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко |
| Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, беск |
| и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човеч |
| о да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек б |
| .</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — п |
| док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет |
| неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу с |
| да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су н |
| ишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку |
| мишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S |
| ерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза. |
| чи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђош |
| а погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео |
| </p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, каж |
| p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После до |
| облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ з |
| лов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} |
| оме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике ц |
| дицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве ш |
| у из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па |
| машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне |
| у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш пос |
| а у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а из |
| мчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша |
| Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио с |
| {S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S |
| асти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n |
| а неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара.. |
| а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну |
| , да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, |
| и зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватре |
| {S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p> |
| опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али |
| иш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводе |
| ва.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb |
| се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом |
| А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чека |
| о изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте |
| S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа на |
| да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча |
| ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре |
| те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту у |
| дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим |
| собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од |
| <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочита |
| перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови |
| т друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где ста |
| вима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> |
| голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни |
| нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим м |
| х људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А с |
| у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је |
| — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} |
| а Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерал |
| онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек ре |
| а су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о |
| а стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути пра |
| еднако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSection" |
| /quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом зав |
| вотом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд |
| ови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту |
| , мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не исп |
| вене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој р |
| тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је озд |
| ула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у нека |
| дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је св |
| зио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љу |
| , зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве бори |
| сти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> |
| сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јец |
| то ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто о |
| , мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој ку |
| чене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозо |
| нало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Ал |
| ао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула |
| а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као он |
| , али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, к |
| ац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци за |
| има небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле нео |
| ј суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет |
| ; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S |
| и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, |
| јлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене к |
| — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а из |
| вљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа д |
| Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас... |
| у му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор |
| пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очи |
| Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— |
| stone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад |
| авању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питом |
| — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуб |
| ељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, |
| ана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о |
| стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна |
| аједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’ |
| t="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам |
| н.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Д |
| спа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни с |
| ва кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>О |
| поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђе |
| кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам мо |
| а.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупи |
| ина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заст |
| <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, |
| note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ..{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога д |
| азила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} |
| и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} |
| ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш. |
| Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, ран |
| де на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а осо |
| Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи... |
| кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој ота |
| о да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је т |
| н, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек д |
| ="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да |
| мо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n |
| оре, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, |
| а га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако он |
| реко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она |
| станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда |
| и.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се врат |
| ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам откр |
| } Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто |
| ност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпат |
| и колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића ку |
| ом кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земљ |
| не како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој |
| ај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које |
| у не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „иск |
| скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А |
| абота напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Т |
| постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но в |
| та нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајањ |
| у пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се забора |
| о писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, |
| ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинут |
| де у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се |
| рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection |
| Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S |
| > <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да |
| вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Ње |
| тровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља |
| а почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање |
| ли некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} |
| е: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суз |
| ле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} |
| есет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, |
| наха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија! |
| буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и разм |
| чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по д |
| tion" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права |
| о сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до |
| де над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се |
| ти....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздрав |
| И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако |
| љати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и н |
| омним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре |
| а....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једн |
| а лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког по |
| е ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друшт |
| штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је ле |
| вакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, |
| ла дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо б |
| игосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако |
| је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— |
| „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срет |
| шћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не м |
| викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и нем |
| тећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има |
| и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била |
| {S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Н |
| ојој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здр |
| </p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече |
| {S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, |
| бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми |
| да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито... |
| д кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Вр |
| ња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје |
| те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он |
| ла и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне ст |
| и.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша |
| ction" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb |
| ђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни ц |
| есек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" / |
| p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пиш |
| .{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вам |
| } Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свак |
| ници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чу |
| наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устре |
| } Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом |
| не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{ |
| </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који ј |
| ао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетн |
| е у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме з |
| у, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје |
| поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта |
| навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Е |
| сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Пока |
| о један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет |
| дносима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али |
| блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, д |
| а ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више о |
| о живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака ср |
| ка збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} |
| Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она м |
| је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па |
| око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, о |
| ој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје. |
| а.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у чит |
| заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза н |
| ја је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела пи |
| итације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свог |
| почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око сво |
| еће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, т |
| ори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати: |
| већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31 |
| ете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једн |
| нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им |
| де, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месе |
| ле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Е |
| та шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао ш |
| их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S |
| рже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <mil |
| миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> |
| еш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Нарав |
| небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин поч |
| ас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену. |
| рвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и п |
| ео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веве |
| м.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло то |
| , чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно су |
| оје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђ |
| ла и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније |
| вако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{ |
| предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као |
| о је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} В |
| У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> д |
| уд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она |
| енуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p |
| До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и |
| ољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и |
| слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и сумора |
| е и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придиг |
| изу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу стран |
| цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син |
| хнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и |
| четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ да |
| Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и |
| врши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И |
| , он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је ру |
| S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да м |
| ко је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опе |
| има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се |
| је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после |
| ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да |
| ко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове |
| ам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших |
| зати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb |
| било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтел |
| .{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и |
| наш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под к |
| онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb |
| брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану |
| } То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, им |
| ма; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} |
| мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да к |
| али: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Једина |
| а још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се једина |
| ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом! |
| одузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, |
| су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у ј |
| ебрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газд |
| {S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста стр |
| ео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S |
| је било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто |
| инчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала.. |
| тао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили |
| с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале исприча |
| а Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер |
| жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јел |
| ње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Од |
| оносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} К |
| говог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> |
| unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе |
| ст обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два п |
| у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним су |
| ="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газд |
| сетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авл |
| о гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> < |
| <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p |
| амиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно бр |
| испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак |
| свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и |
| је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана |
| удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p> |
| чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. |
| теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S |
| то каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо крет |
| били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?< |
| } Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} |
| одузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ пом |
| илип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p> |
| лашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало ка |
| етанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> |
| је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин. |
| ј се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава ра |
| Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли |
| ну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести |
| је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се н |
| питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусил |
| , ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Ј |
| Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Икони |
| азовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та |
| ...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!... |
| а.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Сават |
| p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као прет |
| ј у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведе |
| крену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, уме |
| да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> |
| сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава погани |
| } Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и |
| p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да |
| ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната м |
| о!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да |
| не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се |
| гој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад |
| сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ |
| еку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Так |
| S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од М |
| атно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да дов |
| случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То |
| и.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему н |
| то се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} |
| обра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, р |
| о да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш не |
| ше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, |
| Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S |
| само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{ |
| суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад н |
| Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...< |
| ече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очи |
| <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.< |
| > је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S |
| брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази пр |
| тре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газ |
| о сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту |
| д овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите |
| под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али х |
| ао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> < |
| о тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совр |
| тео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумел |
| ктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја |
| е оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али св |
| т у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се |
| Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се |
| елу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то д |
| ечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> < |
| што прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је |
| а му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Н |
| ротив читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно |
| е седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу |
| вачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним |
| гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од пант |
| регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени |
| — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегл |
| д згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљи |
| ома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, к |
| } Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша... |
| p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођ |
| S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто |
| д изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} |
| е замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Ј |
| уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на И |
| ли мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? реч |
| е.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им н |
| шности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капе |
| , па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог з |
| , онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И |
| } Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до го |
| стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место |
| погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мери |
| говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном |
| ра.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да |
| е падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она |
| м је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошен |
| у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је |
| његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" |
| и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="1 |
| оворили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим су |
| ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо пл |
| и се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} С |
| вати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за некол |
| поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме |
| лостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми по |
| едном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се и |
| ење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час не |
| озору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зра |
| S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало ма |
| одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То ј |
| — А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — |
| ти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, пед |
| е — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме |
| том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као |
| и.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо |
| мени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек |
| говори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</ |
| просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се о |
| а му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p> |
| пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнин |
| о је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је |
| нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су м |
| е и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче д |
| итам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени |
| } Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана н |
| поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И ле |
| чи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гл |
| пазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушл |
| сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> |
| што, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лиц |
| овином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац уз |
| упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа о |
| ктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те |
| Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{ |
| ем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и |
| едеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{ |
| ије— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти прес |
| она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, |
| е мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p> |
| ..</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда |
| ан чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи по |
| дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погле |
| обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} |
| расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бо |
| о је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати про |
| испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, |
| за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се иску |
| ас лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опе |
| о, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио |
| едоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{ |
| еч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качиц |
| ој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Ве |
| Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глу |
| ђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно |
| } Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стад |
| не суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у ку |
| апетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир. |
| ише је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за |
| p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје ту |
| ута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе бук |
| Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не |
| .{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а |
| јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад |
| ога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а |
| е — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кош |
| брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан са |
| да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што ј |
| се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али ј |
| кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене |
| осле тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвал |
| помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> |
| а постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао |
| о пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана. |
| му.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће д |
| Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p |
| {S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, |
| одину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја |
| а сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик св |
| нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} Т |
| рад дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, |
| дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, ка |
| зноси незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, н |
| атнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека м |
| био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, п |
| а гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово п |
| ћи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p |
| ити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна |
| 6" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак |
| " /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо прола |
| } Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, о |
| оња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред |
| почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме ма |
| ...{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не м |
| {S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Ј |
| сула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу |
| петанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени д |
| це од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да |
| ветлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући |
| Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу уч |
| пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са |
| , док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја |
| лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су |
| та учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје ве |
| најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а |
| а, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чује |
| рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и |
| у оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети са |
| пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, н |
| пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво |
| p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> |
| ласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремај |
| уго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам ис |
| чу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S |
| , одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се ок |
| p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упр |
| а дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у на |
| Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим |
| за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да |
| } Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо |
| ица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље |
| чију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремиш |
| е материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет |
| /p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више |
| мо за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „ |
| сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— |
| каст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као |
| } Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лев |
| ени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежим |
| е, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — |
| се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова |
| тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш доб |
| нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо |
| , где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, а |
| улаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватиј |
| наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чо |
| Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је |
| смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га по |
| другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је о |
| ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу. |
| горша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мисл |
| на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} |
| иш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо реши |
| о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нис |
| Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми |
| не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћ |
| } Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и св |
| Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, |
| S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb |
| — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном |
| само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар- |
| е из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље |
| аучити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Мор |
| прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се |
| л.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није |
| ила и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му ре |
| } Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и |
| зговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очи |
| У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" |
| , а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Ца |
| } То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> |
| уде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у веч |
| .{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, |
| поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али |
| {S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали |
| p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} |
| заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, цр |
| ек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</ |
| адох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме к |
| да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам |
| днако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се |
| акав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што |
| неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја ка |
| сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А |
| онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> н |
| их пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} |
| } Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} |
| нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уг |
| pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{ |
| не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову |
| S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову дец |
| и, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина |
| ло да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава |
| атру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} |
| човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, |
| ?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} |
| и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе он |
| е горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Ј |
| S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао |
| морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да |
| освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топ |
| и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само |
| е — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао |
| о.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисл |
| ...{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би |
| и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо панд |
| е ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone |
| епо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо д |
| — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} |
| сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у |
| је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Св |
| Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Б |
| га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S |
| ију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукав |
| one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох |
| Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних друг |
| , они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а не |
| златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> < |
| е била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би |
| а долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је |
| бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Нас |
| зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обра |
| ј, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за р |
| ремена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Поглед |
| естаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине |
| домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и о |
| оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазис |
| ека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она на |
| , што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су са |
| м?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебд |
| еврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан |
| и, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила. |
| S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима с |
| крилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног мес |
| Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад стан |
| е природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се |
| “</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне |
| добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је н |
| ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" / |
| м плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у мес |
| рњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, |
| и се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара. |
| који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S |
| Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш |
| но планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Др |
| ар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан |
| није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах |
| бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на |
| заше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му ј |
| ио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јау |
| свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно доч |
| аха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} |
| а и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{ |
| во момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да |
| се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли |
| !...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, |
| њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и |
| је тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> < |
| г да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{ |
| боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али к |
| ије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, прич |
| у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то |
| Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не в |
| мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!... |
| га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} |
| је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа |
| ји сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му |
| од добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду ку |
| дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђ |
| S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директ |
| орав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је |
| p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погл |
| S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми см |
| .{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на |
| у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И |
| пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Ја |
| пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се д |
| свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb |
| још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу |
| у жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ ст |
| S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и т |
| мо своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да т |
| сте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан по |
| ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили |
| гарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упи |
| час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, ко |
| ође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брд |
| о писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће д |
| шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душ |
| је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсл |
| снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се |
| } Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он |
| . — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о |
| у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и |
| Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и |
| милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама му |
| {S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с нек |
| ати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} О |
| тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах |
| ека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или |
| е ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, д |
| — Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у п |
| ам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не и |
| их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се |
| у — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га вид |
| {S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из д |
| ће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, ш |
| ца.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <re |
| еву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Ма |
| ћу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац |
| у пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово |
| м пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опаз |
| >— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, как |
| сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} |
| рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но каж |
| и његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе |
| мо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сес |
| е смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно с |
| ро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{ |
| Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Периш |
| што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало |
| шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S |
| луша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је |
| ду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам поп |
| но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с |
| .{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски једа |
| гледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убија |
| дбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Бож |
| кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студ |
| а се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но |
| ле ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку ни |
| ског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему |
| ча Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша |
| , да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, н |
| {S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића.. |
| не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло... |
| S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чег |
| ођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гл |
| е.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — |
| м остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горс |
| нути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb |
| а опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов |
| своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човекова д |
| е на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се чита |
| веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна |
| легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни |
| лава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{ |
| ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад |
| више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке |
| } Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је с |
| во није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, п |
| .</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос... |
| а бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно |
| вај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милош |
| оворило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело |
| с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуш |
| а лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у ја |
| Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога |
| на је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцнит |
| знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у о |
| чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право.. |
| сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутр |
| {S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па |
| но поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечи |
| . — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака с |
| одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађ |
| м вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, де |
| ања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпо |
| клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истин |
| д смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и м |
| на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S |
| у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, к |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{ |
| нем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{ |
| исмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по |
| зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, |
| а каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, не |
| не очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" |
| на се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким љу |
| развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што мог |
| амо капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни |
| зио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пе |
| наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо из |
| био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дан |
| се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не ум |
| ....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} |
| добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та и |
| јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она о |
| шу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, сн |
| е више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида |
| окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја |
| зне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, |
| ок ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше уста |
| току....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим о |
| да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном зало |
| без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало жи |
| бе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је |
| ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог посла |
| Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су раха |
| кса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она |
| њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што |
| ретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, |
| село дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} |
| {S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врат |
| ниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један |
| ?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје ре |
| сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше |
| та се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје |
| Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скоруп |
| стра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зов |
| овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, пр |
| Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи |
| врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> < |
| Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу кла |
| ..{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуко |
| али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им корак |
| да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресви |
| тукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све |
| .</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n |
| ну љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је че |
| о да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.< |
| бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разуме |
| ам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с |
| n" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим |
| т кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ов |
| албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је |
| кујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на м |
| а ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра т |
| о!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} П |
| астрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заст |
| Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим. |
| од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он пр |
| И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако н |
| е питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што С |
| што одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет из |
| нда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вај |
| тражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — |
| ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром го |
| му по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p |
| вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И |
| ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје с |
| ваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галери |
| у самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и |
| ошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапа |
| се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији |
| ра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, |
| p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да |
| се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — |
| је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први |
| , бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наив |
| срећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њи |
| азумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{ |
| ам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се |
| а мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век в |
| . прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се |
| То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{ |
| у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и она |
| и чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа и |
| м, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Пут |
| леда у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти |
| јци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрин |
| на Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала |
| осле ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} |
| ића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија с |
| Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену би |
| S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако м |
| зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{ |
| скрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем |
| Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо |
| парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викн |
| углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, зв |
| д радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви |
| , шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла ку |
| 51" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило м |
| му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две |
| итељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити |
| чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви посед |
| оће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба |
| о су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хо |
| } И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свем |
| ва ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, ре |
| е мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, |
| е тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, поприга |
| ори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу |
| хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Б |
| е: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} |
| нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> |
| /p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што ве |
| ем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у |
| S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, п |
| S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо иш |
| е.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груд |
| p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија |
| о нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа ко |
| /p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је |
| би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ |
| S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, те |
| право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечи |
| .{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи пл |
| а:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка... |
| брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} |
| пере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — г |
| рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бит |
| Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочи |
| е тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку |
| окторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он |
| S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, |
| у грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се |
| — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка |
| едала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види |
| вога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ им |
| етио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} В |
| се.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више о |
| — Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама с |
| га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S |
| ног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170 |
| своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, при |
| с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све |
| ита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> |
| опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У м |
| а у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Сов |
| им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Раниса |
| једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта |
| ахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се С |
| чијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни пит |
| сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| има нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заглед |
| } Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{ |
| а, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда и |
| ежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{ |
| ј јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видов |
| онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дел |
| ље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко |
| ознати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} |
| S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив? |
| то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Н |
| ам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да л |
| је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу д |
| одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи |
| окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пр |
| прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капет |
| ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не да |
| рао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, |
| еко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!... |
| мо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најсит |
| ак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, п |
| е од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану к |
| >— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби |
| на људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом |
| ој циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једно |
| .{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше пли |
| ад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шт |
| ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи доб |
| је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се |
| свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, |
| зио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом |
| сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево круго |
| м.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођо |
| нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња св |
| да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не |
| угога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помисл |
| ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, |
| мке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је ба |
| му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А ка |
| не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> |
| {S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворит |
| мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину? |
| о да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на ку |
| д на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — < |
| у и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио |
| законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кру |
| /p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га |
| лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каз |
| нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S |
| кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има пога |
| да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно |
| о.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по вр |
| ор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Стан |
| — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантск |
| громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!. |
| стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном з |
| урчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто |
| соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} А |
| ави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред |
| д узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном |
| позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, |
| се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест |
| {S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> м |
| д се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} |
| да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један |
| издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки а |
| ошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; |
| видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукав |
| p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти |
| а фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови |
| зио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се |
| ља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — |
| таву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дуж |
| би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отвор |
| каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губ |
| Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је л |
| па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда п |
| ужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шип |
| рицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што |
| јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулун |
| риви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде |
| легу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живан |
| , отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — кр |
| „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ |
| рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми |
| то се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и |
| а....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном по |
| као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, п |
| цкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> |
| наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу |
| Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} |
| рста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи |
| ша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{ |
| некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а |
| ма мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам |
| које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће |
| еден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја ј |
| вет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на муч |
| пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S |
| га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па доју |
| , просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Ј |
| тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више изв |
| } Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склоп |
| ај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други |
| овађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким за |
| своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо |
| р се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она пос |
| је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад за |
| ечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам мог |
| иш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} С |
| .{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу |
| а тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „А |
| иста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{ |
| коље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у |
| Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичу |
| ет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јут |
| таде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на |
| осрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ак |
| им мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре д |
| — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колуба |
| И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одје |
| ичају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а ко |
| та нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обр |
| соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" |
| ена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа < |
| ало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} |
| х видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне |
| Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша |
| И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се јед |
| Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нис |
| {S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} |
| вим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p |
| ка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му |
| тири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вр |
| елица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. |
| очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па |
| ртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби х |
| е исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв. |
| сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одје |
| мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не |
| па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пу |
| причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по ње |
| атије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} |
| р. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је позна |
| и једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Нас |
| ом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не з |
| г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се ок |
| мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме |
| , још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од |
| уж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капет |
| овима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје к |
| ању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,< |
| } И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођ |
| нога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; ж |
| де дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он и |
| м је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} |
| рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо |
| само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" / |
| сом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже |
| , велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти |
| ођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Нем |
| одски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта ве |
| њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> |
| ља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам |
| нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши. |
| ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} Т |
| вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Ка |
| у и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама |
| свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не с |
| е — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од г |
| } Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Н |
| Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јов |
| а на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале |
| оветно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе |
| окољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лије |
| као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме ме |
| , у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непро |
| {S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили |
| ана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На |
| об спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујн |
| Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— |
| авиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једн |
| Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не |
| киног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен о |
| рана некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на гла |
| — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су |
| младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то она |
| је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Доб |
| — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} |
| писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она |
| и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још |
| велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она ис |
| с....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} |
| на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S |
| који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са |
| ега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав |
| ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича |
| } Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мра |
| ој чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху п |
| .{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта |
| од здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и ти |
| главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове ш |
| ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко |
| су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мо |
| о писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису |
| оворио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Ср |
| де фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што с |
| ће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} |
| оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетим |
| нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> |
| у по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као у |
| да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, од |
| м уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у дворишт |
| урчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет х |
| ема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у |
| ст, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је м |
| х ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам к |
| Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах ка |
| о бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле |
| ише воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ру |
| .{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по сви |
| арац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су |
| му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S |
| руго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којо |
| не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите |
| S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале |
| евидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију |
| лико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава |
| рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту бил |
| p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више с |
| "100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection |
| авио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> |
| као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову |
| ладост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдар |
| оравите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и |
| овиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и |
| а Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавит |
| , твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете |
| то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на |
| ; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— |
| чему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и.. |
| и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од је |
| и, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је |
| ај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам т |
| пази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити |
| одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао |
| мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} |
| а две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесн |
| о, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на прест |
| .{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и |
| ских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и |
| p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њего |
| дина.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к |
| јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбро |
| на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је пис |
| дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, м |
| ц: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} |
| чинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њег |
| таљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани д |
| старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> |
| јој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још о |
| записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у ст |
| сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „к |
| де нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби повер |
| Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, |
| пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу |
| трављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год |
| Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Ј |
| о.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, ср |
| аша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдар |
| е и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије |
| себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n= |
| талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она |
| ди душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадн |
| И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} |
| чека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И |
| /p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава |
| та?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од |
| белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и |
| S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{ |
| лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед каза |
| их не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плаво |
| чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је об |
| е оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане р |
| це моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај |
| а мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако |
| со! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изост |
| азре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше |
| ао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући |
| е; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину ње |
| де у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака ру |
| рктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто р |
| о, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавим |
| у један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То |
| Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој |
| p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборав |
| Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milest |
| {S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љ |
| блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју д |
| иту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан по |
| сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Ве |
| о не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није |
| црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спус |
| } Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина |
| јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмеј |
| им људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху ср |
| ај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је вид |
| а то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="sub |
| ва на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час |
| </p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она |
| пођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети |
| га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{ |
| ђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи |
| ио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему |
| ли сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} |
| блачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} |
| рица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким на |
| n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не п |
| девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души |
| ктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна |
| ина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симп |
| док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час ја |
| чке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{ |
| ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за р |
| <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио с |
| раца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сават |
| сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао |
| а то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} |
| p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зеле |
| не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза не |
| ављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам ј |
| } Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени |
| ; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита о |
| лишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S |
| исара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} |
| } Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и с |
| <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У |
| вољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинил |
| ене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познан |
| на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, |
| Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, |
| је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас |
| еља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што дај |
| унце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски |
| е — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из м |
| пао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окре |
| ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио |
| може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш тр |
| па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зет |
| {S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разго |
| моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на ру |
| д, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу... |
| га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те |
| ље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћем |
| Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{ |
| одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слу |
| гли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с |
| p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, |
| ћи.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он |
| ије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов врана |
| апетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{ |
| и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{ |
| } Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} |
| сле дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошк |
| Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо |
| мо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе |
| нке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша |
| друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за просл |
| ућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осе |
| ни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и д |
| так у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше д |
| кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!... |
| /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.... |
| аљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ |
| Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као ст |
| очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се об |
| pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> |
| {S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад не |
| але су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропр |
| ци.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и |
| ?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из пр |
| мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хте |
| га грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} |
| рвим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} И |
| е витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне св |
| } Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима |
| ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљан |
| како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грд |
| не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Ка |
| S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n=" |
| али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} М |
| Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је г |
| белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, на |
| они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алиј |
| је је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог |
| е.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиља |
| у рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, |
| е зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} |
| ама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, р |
| дахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледа |
| су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} |
| Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— К |
| на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> |
| ршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућа |
| врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред |
| смо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке |
| старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла ј |
| , још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело до |
| им засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, |
| овра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} |
| н и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије |
| Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се |
| а Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, |
| траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе п |
| а овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој |
| вих Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бола |
| дени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избиш |
| тоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе |
| ражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве |
| Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Е |
| " /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} |
| Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало |
| у ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то |
| мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они и |
| о окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове |
| оју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, |
| онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи пов |
| лио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање |
| {S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово до |
| p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — с |
| ерна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, |
| <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изос |
| Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих у |
| има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она |
| алеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палил |
| им у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} |
| д смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и |
| не Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштед |
| и.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зуби |
| вар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су |
| и на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте д |
| Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини о |
| врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n=" |
| би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, ка |
| једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном о |
| ш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари |
| рница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју ц |
| иновче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — |
| ин, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто ј |
| >— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, ж |
| чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога |
| мо знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; |
| причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокеш |
| ати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину |
| ма с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испри |
| мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Ч |
| ито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите |
| ковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од |
| , онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема чест |
| га Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на непр |
| е....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — по |
| S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На п |
| ори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113 |
| и се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа |
| питам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо преста |
| двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто |
| ислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутањ |
| оког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш си |
| хвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! про |
| е и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти |
| не.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се |
| али био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобрази |
| /p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сре |
| а гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p |
| свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.< |
| писивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да |
| а.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша. |
| сеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ев |
| осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} |
| о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он о |
| стави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S |
| много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он пр |
| се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име д |
| има сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према |
| а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} О |
| ћ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказ |
| е мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под |
| е записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у |
| мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли |
| би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на |
| оме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пеха |
| Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосл |
| ц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да |
| .{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га |
| о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви т |
| n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласн |
| е с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>К |
| а чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да бом |
| <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="sub |
| p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока |
| на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Оме |
| менљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голи |
| та, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше с |
| bSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се проше |
| хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се |
| који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанк |
| чи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S |
| аза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да |
| ога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и неш |
| у?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојч |
| нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чич |
| ао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: |
| ек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шара |
| >Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, |
| збију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим |
| овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — с |
| ио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се |
| гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечу |
| опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали |
| p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" / |
| <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марк |
| љује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послат |
| ....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо с |
| </p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и ве |
| е, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} |
| ису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписа |
| ије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве ру |
| вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и |
| ера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Ма |
| ући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си т |
| се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи н |
| кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је сви |
| је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} По |
| мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету |
| „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек |
| и?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао |
| о да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још пит |
| љин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманет |
| а.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} |
| овра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије.... |
| .{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, |
| и дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а |
| ије.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину |
| Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који да |
| ив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан. |
| еоград!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина м |
| ко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега о |
| ога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не |
| Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лет |
| ијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да |
| јке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, оп |
| воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> |
| /p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо |
| — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плави |
| м да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра г |
| мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти |
| бе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А |
| разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Б |
| је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone uni |
| > <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама |
| две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад с |
| тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, јо |
| ака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што ј |
| ите га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека |
| /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сиш |
| одина, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља |
| је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу д |
| ушу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од |
| на сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гро |
| зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахр |
| де је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одго |
| ике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове гл |
| ека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој |
| <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као |
| и ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо |
| а ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти |
| по плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> < |
| Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти |
| >- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем |
| нули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S |
| , да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиш |
| е, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави сво |
| љи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбукта |
| ри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да |
| } То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор туж |
| божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој т |
| јачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone un |
| ица и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да |
| том наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме х |
| а, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно ј |
| ама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полаз |
| аде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{ |
| -бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, |
| па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у |
| огледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву |
| мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је п |
| ава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p> |
| причам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј гос |
| о путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици на |
| о.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узет |
| а, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча |
| ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајм |
| осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату |
| на.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрча |
| бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти |
| нчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шума |
| ахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби исп |
| .{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда |
| Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи с |
| екан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у д |
| ридигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас д |
| илософ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својо |
| питам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда з |
| а, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља |
| у по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека |
| S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што |
| е осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа |
| <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам |
| нтипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може |
| е зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза др |
| ја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино |
| руш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај т |
| руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, |
| ко горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати. |
| ду.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у с |
| сток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати |
| угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави |
| гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, ар |
| оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{ |
| } Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} |
| в претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком |
| то, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округлас |
| чеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драг |
| ављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, к |
| осле донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда |
| ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у |
| н да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S |
| завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео |
| здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то би |
| амо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо |
| нили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина |
| номад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме |
| Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане |
| одизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну јед |
| аслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од |
| орачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То |
| ао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах и |
| на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му м |
| моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повик |
| их образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit=" |
| дрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеб |
| а конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знан |
| о, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту ис |
| виш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— В |
| бу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад к |
| ш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S |
| оскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је |
| о Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац н |
| ам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасно |
| а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био |
| pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе |
| у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица |
| сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ј |
| ој кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју |
| т, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, |
| га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у |
| , није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог |
| од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је бил |
| д чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу |
| огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку п |
| уку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем. |
| пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" / |
| ка врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневес |
| уза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутр |
| очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> < |
| ило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погл |
| опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она |
| > <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му |
| тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта |
| грли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> |
| зе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите |
| екакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију |
| ћутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше |
| упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам д |
| /p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се з |
| сати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, |
| <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја |
| нца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете наше |
| а једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо из |
| десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде |
| м о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чла |
| Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истр |
| а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, < |
| Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет с |
| мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици |
| ...{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснам |
| а јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан с |
| и: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> < |
| својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> в |
| Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S |
| И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог забора |
| о њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у |
| ђе мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни је |
| је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне висо |
| S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду нек |
| ани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему ка |
| а златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајн |
| зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! п |
| код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Полив |
| ne unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хте |
| у је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа ид |
| е остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milesto |
| огледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, вид |
| ју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра поч |
| се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на ек |
| ајвеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели ск |
| едно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је би |
| гике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у |
| астанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким |
| ила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики м |
| ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста |
| та Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш л |
| ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигд |
| ећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Ма |
| њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без р |
| већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је неш |
| очи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозо |
| исни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежал |
| ам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, про |
| ли се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S |
| {S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Због |
| >Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапор |
| ам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевин |
| едам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу |
| p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу |
| одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова |
| ослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб |
| бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бив |
| ео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле б |
| ах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — к |
| {S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај с |
| збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> |
| .{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S |
| ким ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контур |
| о око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хлад |
| .{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља х |
| бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери у |
| рема непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи пр |
| господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовиј |
| ла оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по |
| на, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> |
| апуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у н |
| уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А |
| е дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет год |
| узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ да |
| капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме |
| екуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао |
| уша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не |
| хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син |
| могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се ш |
| ича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издис |
| је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског |
| ледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна време |
| гне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ен |
| би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толик |
| р убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; |
| ло га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој |
| бро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих жив |
| корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема |
| ни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; ал |
| е наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне |
| p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио |
| ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фа |
| хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш |
| јући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћ |
| ало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S |
| </p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо н |
| ини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Ро |
| а божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Иза |
| кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ |
| /> <pb n="5" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији |
| очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта |
| м.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Совр |
| у: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њ |
| по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, бр |
| .{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он в |
| н: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам с |
| .{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити и |
| а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циг |
| ацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, |
| и ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је |
| а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гавр |
| је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми ј |
| {S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите р |
| .{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} |
| 5" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је |
| ло,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: |
| — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али |
| } Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благ |
| Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Нарав |
| p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="1 |
| а врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S |
| о до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледа |
| ља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb |
| > <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једна |
| муцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.< |
| апада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у |
| се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n=" |
| ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Ми |
| шег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса |
| /p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, о |
| у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где |
| ух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Ака |
| се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p> |
| ј својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p |
| а си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни |
| .{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не |
| и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{ |
| И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке не |
| >— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он |
| то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном ц |
| идео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се |
| ну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и |
| норама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш |
| вани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске |
| познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом.... |
| лиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!.. |
| Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам м |
| е људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум |
| ноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско |
| видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} |
| ти ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} И |
| — Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала ј |
| удан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једн |
| х га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били |
| лаву у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог д |
| добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара шт |
| срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на |
| брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> |
| , ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Уз |
| <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалост |
| рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпођ |
| то ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедов |
| кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш |
| ти шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио |
| зио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и ду |
| кло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски ст |
| добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка |
| Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ал |
| но, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали к |
| хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је док |
| ја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, р |
| еда, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нис |
| </p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљи |
| не Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог |
| е до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо |
| ..{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш з |
| клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла В |
| одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ј |
| мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места |
| е за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Д |
| с рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је га |
| о свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у уну |
| Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’ |
| м Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка |
| S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила о |
| , ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n= |
| } Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето |
| ...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p> |
| и почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће |
| S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојал |
| рда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.< |
| о рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је ради |
| и, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} |
| на је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очи |
| ешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, с |
| бар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу |
| неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а оврши |
| :</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја реко |
| а се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би чов |
| овине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварал |
| мо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n |
| оло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, шт |
| тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави.... |
| лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} |
| ко сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} |
| S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{ |
| е изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом. |
| “...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг |
| змислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У |
| а — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих о |
| ом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мисли |
| аурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{ |
| срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" |
| Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су у |
| } Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!... |
| о на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неб |
| " /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван |
| <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав |
| н.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две тр |
| од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисава |
| <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њи |
| „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети |
| воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде по |
| ="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата с |
| <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они |
| је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова! |
| снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше |
| {S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p |
| ју не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у на |
| е вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам зау |
| спречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, |
| ла.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и ур |
| кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, |
| ајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени к |
| е чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n=" |
| сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест |
| Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата |
| секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом |
| ломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни |
| ним свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног бре |
| , кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару |
| каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И |
| кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало |
| чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ћ |
| ш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови |
| ....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се |
| Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и де |
| у — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у |
| ођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и једа |
| ном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прс |
| <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека |
| ј прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори |
| о шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длак |
| тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхуна |
| зда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном жив |
| е ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жив |
| <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици шт |
| природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на М |
| ш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више |
| <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, гд |
| S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим до |
| — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити |
| ог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, |
| да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снеби |
| кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни на |
| > <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p> |
| Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући |
| >— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не |
| а Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} |
| остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица |
| у.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} С |
| снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа |
| е француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју с |
| јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звез |
| /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јут |
| </p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш |
| на искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> |
| и де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трп |
| >„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стој |
| а види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} |
| чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао |
| Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке. |
| ога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мра |
| г послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин. |
| аконског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет св |
| и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан |
| <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој бол |
| вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне ре |
| S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам. |
| се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а л |
| {S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p> |
| го хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака ј |
| <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као ша |
| На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас |
| а га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су |
| од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела сто |
| репоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, по |
| аље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на дру |
| —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њи |
| то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{ |
| д.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом |
| заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, |
| на божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, са |
| <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вече |
| руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{ |
| и до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје |
| !{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Ста |
| Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљи |
| ма.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће о |
| децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не з |
| ље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <mil |
| та друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жле |
| , да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашил |
| ила сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би има |
| Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} |
| <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указ |
| ло листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемч |
| , вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он ј |
| било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p |
| као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре м |
| тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа |
| у.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо пос |
| ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак |
| ин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима |
| бројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији |
| /p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!.. |
| те моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Вели |
| био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога |
| одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.< |
| но ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске л |
| променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог ју |
| амо на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете. |
| е само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово |
| ој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека с |
| а</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се |
| ... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његов |
| е — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха |
| Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни |
| Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" |
| превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих |
| {S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на ул |
| ашне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело |
| леда у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да |
| оврсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треп |
| м врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома с |
| , док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад |
| /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је |
| од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, |
| да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ им |
| очијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и гос |
| ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а бр |
| еладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту стр |
| је сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако ре |
| ођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе |
| је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још д |
| " /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли в |
| а с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И |
| ијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо |
| куцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p> |
| Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p |
| много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса |
| се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да с |
| milestone unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије |
| з коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих |
| жи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским бл |
| извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или |
| рје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> < |
| мо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом из |
| огледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се проме |
| } Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху |
| ећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. |
| ке легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио ч |
| не, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Ов |
| их и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста |
| </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Марино |
| ј мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ва |
| ације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћ |
| ље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га позна |
| бару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од меха |
| ио сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>О |
| Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они |
| <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n=" |
| > <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред |
| обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — |
| енкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провид |
| о душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, |
| емо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су |
| ри једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах |
| еше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и д |
| га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; н |
| се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају |
| } То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на |
| ближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} К |
| е ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, кл |
| нуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на |
| И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича |
| веће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало |
| Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type="c |
| но.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова.. |
| КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ< |
| ртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чуј |
| која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била си |
| из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клиц |
| ну капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је ј |
| прегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих о |
| ене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом |
| чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он оно |
| ужан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу |
| ло као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — |
| био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и су |
| .</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега са |
| ах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па г |
| и се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мно |
| ру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рек |
| један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.. |
| а да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим |
| н рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, |
| ругим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ов |
| емена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у |
| , да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" |
| ењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што им |
| ијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понек |
| /p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote |
| демо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, гор |
| у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, |
| јмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам б |
| н се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: |
| рави.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову те |
| чију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, б |
| <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSectio |
| ...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} |
| ледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необ |
| ечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет |
| } И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватро |
| а некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, д |
| д тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене |
| ширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине план |
| ас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их |
| о вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а |
| авити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као доба |
| стових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под кона |
| Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крв |
| дите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што |
| уци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси с |
| ога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="12 |
| оре, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до |
| разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али та |
| Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одаш |
| ја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, д |
| анинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им ј |
| н да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси за |
| свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако доб |
| S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми с |
| м правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше ст |
| сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса к |
| ој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и оми |
| мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да |
| зучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног пи |
| дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чис |
| <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно ј |
| ног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази |
| тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачик |
| наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, |
| Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици к |
| говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Б |
| е — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Иноко |
| S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њ |
| не неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а ов |
| ела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чин |
| се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста |
| — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ по |
| дим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>Пос |
| {S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанск |
| е!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вр |
| ки чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>К |
| авду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечнос |
| е у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се |
| права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од ме |
| S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И по |
| Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{ |
| то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај |
| уђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља |
| 138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим |
| вој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ |
| изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе |
| .{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — По |
| ли, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n= |
| атима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекор |
| Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Н |
| Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке |
| то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа |
| ас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздра |
| .{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао |
| лиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то де |
| Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n=" |
| ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} |
| , да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће те |
| м нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле |
| е, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио |
| капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и њ |
| казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, |
| .“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{ |
| јом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S |
| видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S} |
| кна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена гл |
| уг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се |
| ubSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста |
| и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} |
| ане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, п |
| во природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као к |
| ио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока |
| м!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам не |
| отала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога |
| а женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хар |
| ј ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ва |
| е сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степано |
| и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — |
| ва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донес |
| ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако |
| о се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и м |
| су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хе |
| чекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга тр |
| јатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшн |
| прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по |
| ај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвн |
| жица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пе |
| Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како |
| це.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> |
| на опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; |
| или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рек |
| дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох кап |
| ад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чек |
| ао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто |
| до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке |
| ри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S |
| и се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек |
| Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор |
| вао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је н |
| — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као |
| плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="2 |
| нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Икони |
| {S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој |
| аменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног |
| } Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да |
| S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — ха |
| ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавд |
| ко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рок |
| ....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> |
| ознајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— |
| ади моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албу |
| а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> |
| еш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека |
| S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања си |
| Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква с |
| лаве.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто |
| лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.< |
| ако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тог |
| исана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Ја |
| је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дак |
| то пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и осле |
| ећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја р |
| овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће |
| а <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше |
| ва чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и с |
| гог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и |
| ја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде... |
| бразом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> |
| ло.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти ог |
| а.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, |
| ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} |
| ај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав. |
| лица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} |
| {S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове |
| 1" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са сви |
| о дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану |
| а, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и с |
| н у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. |
| > <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам м |
| .{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје с |
| вију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу. |
| А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <m |
| вих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и њего |
| ...{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добр |
| тор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то о |
| едао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било н |
| све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми ј |
| пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да с |
| } Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта |
| али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде ф |
| је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо |
| ове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушат |
| з дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси ка |
| огледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери |
| диш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S |
| ј јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још |
| ета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у М |
| о, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у А |
| чи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше н |
| м друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја |
| које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед бр |
| ма умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један раз |
| оста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, прими |
| путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и свој |
| Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви ис |
| S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено прија |
| десте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="ch |
| уку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <di |
| је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми |
| И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух г |
| ља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Х |
| > <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на бр |
| а опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писм |
| ...{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, |
| приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским |
| зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећа |
| упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Каже |
| зда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!. |
| а.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хлад |
| једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само п |
| ушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама. |
| се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} |
| а дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се |
| стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скра |
| а изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза |
| се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их |
| е усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да н |
| а: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шума |
| а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, |
| <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоха |
| а првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, тр |
| Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... |
| ло учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p |
| ко мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, н |
| кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су |
| ! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други. |
| Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се |
| ојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало |
| лаве.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући См |
| држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, |
| те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса к |
| ахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пу |
| <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прв |
| пуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда |
| <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисм |
| огодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газд |
| ач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div ty |
| уге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медици |
| е му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S |
| е— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих ви |
| још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразгове |
| </p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ј |
| а им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и |
| ј јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као д |
| ио је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га |
| одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше об |
| онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па |
| Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња. |
| ли да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је |
| тан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима |
| "222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки |
| ом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} |
| ехане врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле |
| елу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мел |
| и заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут |
| ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} |
| Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сест |
| ну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> |
| а кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „мо |
| куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задов |
| а ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све |
| мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао ј |
| јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шурач |
| S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали |
| о друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, к |
| ндук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним н |
| ш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да к |
| рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим к |
| пеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете |
| и су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво. |
| {S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи |
| Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао |
| ани и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пир |
| Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јок |
| га првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших пла |
| златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом. |
| е кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и ник |
| то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} |
| изам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је |
| з куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ |
| ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: за |
| да полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.< |
| , па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</ |
| носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича |
| кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S |
| видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спров |
| ки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми р |
| вде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај |
| ио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако ч |
| је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а |
| та, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, ка |
| и му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав матора |
| поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и как |
| у се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су д |
| ди!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с на |
| Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом гов |
| и.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда с |
| ет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли |
| p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{ |
| Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш л |
| и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса |
| ничног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти |
| , вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спров |
| сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софр |
| ли да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо |
| , астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест |
| збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И ј |
| тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да м |
| м се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо гово |
| } Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти |
| Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смеје |
| ађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицал |
| .{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а В |
| е он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p> |
| ли, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког в |
| те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није |
| Section" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао |
| жиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, |
| нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} |
| one unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуг |
| ика.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад б |
| хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осм |
| аљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Ба |
| рда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овч |
| о:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, М |
| ним обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној |
| узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим как |
| патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али он |
| ној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам с |
| ст, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је по |
| јну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе п |
| жда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта |
| јана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам л |
| тавих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, |
| сар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутр |
| а ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам тв |
| зда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је врат |
| ет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{ |
| ела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало |
| .{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па јо |
| д очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те нес |
| “ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и прија |
| блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{ |
| га нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} П |
| ришића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шиша |
| е довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб |
| S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{ |
| во бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробн |
| еља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох |
| /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели |
| поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p> |
| ењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да иде |
| час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко о |
| ом, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море |
| а.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!.. |
| . </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно н |
| ад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! |
| питам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше |
| јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p |
| сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и ње |
| ..{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Ст |
| лавици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S |
| ој?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијен |
| </p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</ |
| .{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу |
| се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> |
| екујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца |
| Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се |
| удници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSec |
| '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, к |
| те, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи з |
| даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, |
| вори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> |
| азда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — |
| јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хај |
| се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учи |
| јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беш |
| ке буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Со |
| арици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> |
| ш нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за т |
| су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за |
| о поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку |
| ише, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца |
| ру! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивар |
| м га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо |
| ао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и |
| ли је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајд |
| S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, усп |
| Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— |
| г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже |
| знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, |
| м наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам |
| nit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе |
| не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S |
| ућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре и |
| аву у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} |
| /p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га гд |
| У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја |
| задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја |
| једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкч |
| зјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степ |
| удницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га |
| еђудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може ут |
| лила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је м |
| м друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је |
| а!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit |
| избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја са |
| .</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’т |
| ешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио |
| ја ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст |
| тао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с |
| е.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И |
| као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад ко |
| она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и |
| писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом од |
| м превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа |
| и главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио |
| {S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{ |
| нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разб |
| адница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, |
| одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авли |
| отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} |
| срећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викн |
| ивено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То б |
| о двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као сн |
| се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми м |
| уљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно к |
| о.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако. |
| уо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с |
| ом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p |
| — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће ка |
| му зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељин |
| саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њим |
| , богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— П |
| — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па |
| p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо то |
| он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} То |
| вите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог |
| оћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и |
| и и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох... |
| од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од м |
| ута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса уз |
| а.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Дал |
| .</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе ос |
| аљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја те |
| а иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцин |
| ачин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хт |
| ћа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, |
| рат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. |
| Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. |
| је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео |
| аде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све |
| } Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече м |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Д |
| илун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа нек |
| с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви каж |
| Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него |
| едном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{ |
| и, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До к |
| > <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и б |
| коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о |
| Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би |
| </p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она м |
| и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођиц |
| ћник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом нас |
| а поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, |
| ци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрл |
| ас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!... |
| } И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} |
| м где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламо |
| је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као г |
| отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бо |
| у одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турск |
| о доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, |
| и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину |
| д у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="1 |
| знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— В |
| иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — сам |
| <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његов |
| алио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што |
| ем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе |
| " /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Ту |
| амог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и м |
| S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их |
| ред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље |
| била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми |
| — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни |
| у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обр |
| ок ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви ј |
| ју доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да вис |
| p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у том |
| ша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он |
| љчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало с |
| је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове к |
| ичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греб |
| — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} |
| {S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових пис |
| , као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо в |
| јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица |
| су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окру |
| дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> |
| , чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет по |
| ви и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро ц |
| енин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће |
| што.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод |
| тањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била |
| су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не |
| рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио |
| нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} М |
| ало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако |
| {S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} А |
| очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увеза |
| овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Срб |
| p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, ба |
| о окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог |
| страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Д |
| устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упр |
| вора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима |
| а разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вр |
| ан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни |
| и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Ж |
| Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и |
| прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе |
| ирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дво |
| и да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми је |
| м у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</ |
| ад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још неш |
| а? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мога |
| ати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје сада |
| Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54 |
| ај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Га |
| а дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам. |
| на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништ |
| Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских по |
| аш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скоч |
| а стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог дух |
| е?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су |
| ат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја с |
| пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики |
| узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу |
| Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи |
| о рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да |
| ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде |
| то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: |
| ет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још на |
| , или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас за |
| ђе.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{ |
| 8934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у т |
| pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратн |
| ече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</ |
| } За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она |
| нуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад т |
| у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпо |
| шао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни псих |
| ан својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враг |
| глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Ј |
| у....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох |
| b n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата |
| Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Как |
| ку правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло |
| е знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, си |
| бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{ |
| туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах и |
| око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p |
| је више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="su |
| е, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трго |
| , а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше |
| ролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Т |
| о половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим ка |
| у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окружен |
| ајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљ |
| p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца с |
| тали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="su |
| стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан |
| а очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пр |
| о обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто ј |
| влачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} |
| ли смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивар |
| ом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</ |
| еља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено. |
| дземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надз |
| његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што с |
| време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове |
| е, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p |
| рица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Под |
| почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јаг |
| моставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изглед |
| } Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јаст |
| ка: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, т |
| ична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усиј |
| бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Поглед |
| Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за |
| pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мрт |
| , бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!.. |
| > Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му |
| да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се |
| исла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} |
| овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџи |
| двије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, пос |
| улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људ |
| од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се по |
| коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши |
| ом ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жу |
| bSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} |
| жђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако д |
| S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо |
| p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да и |
| лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко |
| Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем |
| .а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ ла |
| ут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње в |
| S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу разву |
| се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома |
| погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну |
| т.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућу |
| ући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћур |
| S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако н |
| , који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да блед |
| а звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p> |
| да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи син |
| јнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} |
| њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — у |
| екуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако н |
| <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По н |
| нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док он |
| смо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... |
| грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерч |
| на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} |
| ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пруж |
| и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упр |
| под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњ |
| .{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Је |
| били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n=" |
| .{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији |
| кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. |
| твора беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне нек |
| ра.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S |
| кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић ст |
| висне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одве |
| о разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} |
| Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа |
| " /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S |
| или.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајано |
| и ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили по |
| убоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна пан |
| ла и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — |
| мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И о |
| ивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору б |
| окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} В |
| оје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, на |
| } Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају.... |
| рајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како тр |
| ј малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој од |
| ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више с |
| једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он |
| су веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима са |
| вља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљи |
| обе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Д |
| но се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестаре |
| ано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запа |
| планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запад |
| у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а |
| да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на з |
| ки колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана ма |
| ко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57 |
| ицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може н |
| <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упита |
| ubSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку. |
| шијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чини |
| да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда |
| иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све |
| И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, проле |
| мо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро ус |
| ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како |
| тропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео |
| де онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим |
| ламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасик |
| ам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S |
| p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А |
| како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — |
| ма тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> н |
| а материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра |
| p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући |
| о?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили |
| е Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одрж |
| у се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове |
| ва тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја |
| ction" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обу |
| које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове |
| удску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Од |
| шали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде д |
| триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Исти |
| бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали |
| за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> < |
| > <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на др |
| еда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у |
| нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Два |
| опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих |
| ном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледа |
| спод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Бо |
| дан небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се у |
| бртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се п |
| ма, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог |
| збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највећ |
| ћи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} |
| {S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме |
| ="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, |
| Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у |
| — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри |
| ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам |
| еве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где с |
| ....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке. |
| "231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, р |
| евину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под вел |
| аба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одгово |
| т грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је |
| петан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо! |
| ро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пи |
| } Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} |
| нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој глав |
| о лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....< |
| Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека |
| одаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакл |
| вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!. |
| а нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p |
| за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!... |
| мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чу |
| Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га ба |
| е, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја |
| ава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климн |
| у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Б |
| октор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Ко |
| аланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека |
| обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је |
| 6" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а |
| ла полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је |
| је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, |
| редмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим |
| скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу |
| о и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мир |
| черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истер |
| S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не мо |
| еког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто до |
| е је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, |
| ет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу влада |
| и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија.... |
| један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па |
| јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој ј |
| .{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једн |
| се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па о |
| ма....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда те |
| и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим |
| ="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S |
| трисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — пл |
| отавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитно |
| реде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчал |
| е, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} |
| ам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сва |
| нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје н |
| вало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Ста |
| S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетан |
| одали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећет |
| од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су зла |
| азе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Ку |
| ладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> < |
| сеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и м |
| одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати кој |
| ...{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type= |
| "187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар |
| женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} |
| рнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми од |
| } Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама за |
| ајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете м |
| p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из |
| И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас |
| кчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и |
| о.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето |
| внички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} |
| ио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а |
| потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се |
| н, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадес |
| иле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на јед |
| есрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по |
| ад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете |
| некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Ј |
| нећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</ |
| ко год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S |
| Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и он |
| А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} |
| /p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први |
| пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози |
| } А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не |
| оћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном |
| љи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једн |
| .</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, < |
| у заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га чи |
| е једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} |
| куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељо |
| је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао бар |
| х испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење. |
| пасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема |
| о спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би |
| ти прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим о |
| , где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођем |
| еш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и к |
| да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема к |
| твар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики приј |
| и.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па |
| on" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n=" |
| и Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драга |
| што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове м |
| Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} |
| с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласко |
| едном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у |
| вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу |
| сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мај |
| ожете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало ко |
| е!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме греш |
| S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p> |
| јима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је јед |
| , да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се пра |
| м да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ства |
| вуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо по |
| </p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати |
| крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече |
| е мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове го |
| /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S |
| S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Сте |
| ича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу н |
| ијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила.... |
| S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} |
| ста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче |
| огло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мен |
| {S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{ |
| Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и |
| ша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета |
| вако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели |
| — Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина |
| пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала |
| га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа |
| .{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор |
| ек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опрост |
| бори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чи |
| .</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш м |
| е каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти |
| пазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче |
| <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, |
| S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили. |
| S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто запис |
| м руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То с |
| био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле |
| је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — |
| И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви |
| петановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита мес |
| а пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо |
| пазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, как |
| погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли уб |
| ечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декл |
| горем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Ка |
| ао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не б |
| његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али |
| ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више |
| а његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека |
| а у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељ |
| аков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете |
| и Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S |
| лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата. |
| } Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом |
| , и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из к |
| кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај |
| у.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не |
| сто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедере |
| S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се |
| .{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу |
| ви проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— |
| без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, син |
| ле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То |
| је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Оче |
| ако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворе |
| опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе |
| је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одве |
| !!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће |
| .{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да прел |
| м.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој |
| се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа |
| ..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи: |
| ранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница. |
| у отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено о |
| а отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар |
| м.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим |
| ао опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p |
| јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, с |
| новче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он |
| слуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он |
| > задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао |
| n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, |
| оситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће б |
| у му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је |
| ти од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да |
| раведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи |
| њацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да с |
| S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Не |
| војим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засвет |
| никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Поглед |
| забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо. |
| и Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту |
| шашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врат |
| ..{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења. |
| а бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га |
| чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је са |
| што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} |
| /head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није |
| болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није ви |
| је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с |
| да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ п |
| <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — пока |
| , додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити п |
| ас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо за |
| тарији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимн |
| И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" / |
| S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој ста |
| .</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав |
| Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да |
| а на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом |
| није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствар |
| плашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од ј |
| едала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и |
| сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо |
| рођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S |
| ју о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} |
| си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много мест |
| пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко ње |
| ога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турци |
| /p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога |
| оли синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, |
| >— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> |
| тим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав |
| оказује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, п |
| ш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од |
| азговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера вр |
| о је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> |
| т.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призрен |
| поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је |
| ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <d |
| ало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} По |
| му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић |
| Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="1 |
| о један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, н |
| свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику те |
| и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, |
| ва узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој с |
| а је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих |
| ресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у |
| Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</ |
| е одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, |
| тан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> |
| — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог |
| , Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, |
| и, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А |
| у — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} |
| кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад |
| да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у оп |
| е сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово ту |
| ића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb |
| г Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког |
| ији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSe |
| уђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — |
| ерија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од то |
| осле — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у |
| тимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— |
| уки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> |
| и наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дош |
| о за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог |
| претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га о |
| вила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— |
| видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Сте |
| лаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не мож |
| риметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истраж |
| ћа ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто |
| спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} |
| амешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену |
| а и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Ја |
| да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком бар |
| пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „ |
| убине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с |
| {S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овд |
| о што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сест |
| ла.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све |
| /p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на њ |
| руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, |
| <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили аб |
| ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као с |
| г господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S |
| емамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам |
| е наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ј |
| и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао |
| се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ће |
| овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му |
| и опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег с |
| ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња |
| ал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразг |
| <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <mi |
| воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга |
| ио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> < |
| нце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му |
| ...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, |
| и сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p |
| ко се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо св |
| њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се оп |
| ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> |
| 243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља |
| S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и он |
| је Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га о |
| сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам. |
| воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њ |
| а иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, н |
| мо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очек |
| твар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-п |
| </p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога м |
| } Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, |
| радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{ |
| ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише |
| а и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије? |
| натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом.. |
| ан хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се |
| ео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме |
| :</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш С |
| :</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?. |
| да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, |
| зану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нем |
| је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да |
| говорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза га |
| е горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне |
| еда.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брз |
| ћу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:< |
| ста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, |
| гох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! |
| о, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста јо |
| у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не зн |
| мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ прав |
| умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лес |
| не и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро за |
| му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су м |
| прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су |
| итам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— В |
| ш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме |
| p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Ова |
| инту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је т |
| суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: |
| могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, |
| ајмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се заки |
| Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свем |
| о бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И |
| да оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме |
| це.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог |
| врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она заму |
| <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ |
| ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је |
| ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још са |
| екакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га. |
| вио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, |
| Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом |
| на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као ка |
| и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S |
| Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека вр |
| а душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада н |
| Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни |
| о је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је |
| , она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} |
| ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не по |
| како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, ш |
| сти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упит |
| астим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина поче |
| једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хо |
| на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, |
| едила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И т |
| г провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја |
| — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног |
| љив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је |
| цају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош |
| к су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске ме |
| у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа |
| едини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</ |
| глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на ли |
| што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно на |
| } госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после п |
| а испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, |
| а страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи изно |
| еше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна о |
| је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} |
| а.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је ј |
| гађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше прос |
| исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се до |
| е, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прош |
| го не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили как |
| са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, |
| руга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда |
| естра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његов |
| о, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове |
| оје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S |
| ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала... |
| p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест |
| ас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксин |
| олина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — |
| је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој р |
| <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по кој |
| а је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осме |
| надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone uni |
| , но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли см |
| ганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чар |
| n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестан |
| езање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{ |
| почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes |
| је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више саха |
| а стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степ |
| <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја н |
| и вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом |
| p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери |
| у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе дру |
| весности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву.... |
| а кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капи |
| путио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она м |
| {S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она |
| ормација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело |
| оју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напу |
| и, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{ |
| стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољ |
| душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном |
| ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама мор |
| ане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме сед |
| ушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, |
| му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.< |
| у цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је п |
| моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејк |
| н на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их пок |
| а милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор м |
| Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој |
| <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чи |
| Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај |
| комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је |
| е беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с |
| а узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и |
| акикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад к |
| ма бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, к |
| поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Ј |
| Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} |
| о је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, |
| покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, |
| ажим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може |
| дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</ |
| а мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S |
| , с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се |
| нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — |
| ођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</ |
| ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткуј |
| да Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам |
| те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лиц |
| ни чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И с |
| ишта.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта са |
| двео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <p |
| пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад |
| је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? у |
| е нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била |
| } Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару.... |
| сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ва |
| /p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке ту |
| ета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане |
| јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептун |
| } Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он по |
| к.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех н |
| ђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у зв |
| !...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила... |
| је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је л |
| Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет |
| кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту осв |
| је несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну |
| S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у то |
| поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост |
| е и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али с |
| р мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан пон |
| душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“ |
| не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, |
| исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај |
| да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белај |
| моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се м |
| лазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она м |
| иво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој н |
| м осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо с |
| Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и |
| } То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бис |
| ва прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су с |
| да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да п |
| не.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога м |
| на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки |
| Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину |
| /p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли м |
| онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном св |
| ..{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{ |
| ли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она |
| лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као баја |
| ед нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико баса |
| до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годи |
| Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину нек |
| ло, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да |
| ије, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан |
| вала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету ж |
| своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда |
| валине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} |
| и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="7 |
| нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем ос |
| ла, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, |
| свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза стр |
| а Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, д |
| била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушт |
| крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све |
| да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, д |
| претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајк |
| ио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми од |
| е ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{ |
| а окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја |
| се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Је |
| ку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело у |
| на с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?. |
| као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо |
| атни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ј |
| Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И т |
| } Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и |
| ше моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној... |
| дели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуб |
| а нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет за |
| дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве |
| по осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да |
| е нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ства |
| твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из |
| иноћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се |
| седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивал |
| , а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И до |
| дмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута м |
| ја су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и она |
| ресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у ч |
| јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, |
| и глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за |
| ло би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залуде |
| и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најл |
| е добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, св |
| уни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, о |
| е ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснат |
| па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју ј |
| шао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се |
| , никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска |
| ића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам |
| држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S |
| ика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота |
| ша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као |
| !{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита |
| уде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ов |
| ујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам д |
| јтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причи |
| аш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми т |
| ну руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и с |
| а ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И он |
| , а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крма |
| у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне мириј |
| то својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, не |
| н, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкал |
| рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Он |
| не живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама |
| а, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обуче |
| зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упи |
| ило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не. |
| ом сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="sub |
| <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они |
| кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут м |
| је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што |
| ца у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, го |
| tone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири. |
| к истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у об |
| словити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њ |
| ве ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па м |
| S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Та |
| .</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — |
| , докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даљ |
| Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву |
| апа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S |
| трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене |
| капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја |
| бланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип |
| његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар |
| „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад зн |
| е се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене ми |
| рмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај |
| к прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто л |
| доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но ш |
| ад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, |
| вота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Ј |
| Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p |
| па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио... |
| писа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се на |
| <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p |
| еће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну је |
| pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</ |
| овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| .{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто |
| се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам |
| улаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и терк |
| једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао |
| енити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир- |
| а стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се б |
| Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакл |
| о после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p |
| спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај и |
| то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана |
| ило, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше |
| ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По |
| ном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао |
| нице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми |
| S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поно |
| ића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна |
| одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> С |
| и га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не б |
| да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосно |
| а места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она |
| моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој с |
| ој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није |
| на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда м |
| та.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у нека |
| {S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се ста |
| оја вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта |
| есрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} |
| г друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми са |
| старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану |
| Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и вели |
| е од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S |
| део, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини с |
| S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он вол |
| , што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и п |
| си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Ве |
| не од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не доб |
| м.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{ |
| говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како |
| ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тиш |
| ј добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!.. |
| кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали с |
| ди....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така |
| у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газд |
| тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу |
| а овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ни |
| ла, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим |
| да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам б |
| /p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — о |
| ило; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснут |
| узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, св |
| кторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећем |
| S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до |
| он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, |
| о ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је на |
| пасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> < |
| метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две го |
| ад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам |
| > <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, |
| о ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, |
| Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту |
| а.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зач |
| Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, |
| ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица |
| — А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану |
| а да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, |
| и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо |
| оргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на ту |
| ну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S |
| ше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, |
| „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика |
| дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S |
| p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија |
| м одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и он |
| p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па о |
| рци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни о |
| ца Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да |
| тим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први |
| ву очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо по |
| оји цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо весе |
| у ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што ви |
| а бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа |
| а.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{ |
| зите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S |
| > <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Ј |
| зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у |
| едном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се за |
| е мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} |
| икала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па |
| тра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична |
| и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једн |
| срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb |
| уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?.. |
| смех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, |
| „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да |
| Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна понос |
| софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочека |
| ро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако |
| ти, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, б |
| опски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд гол |
| , да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до он |
| ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> < |
| ледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пу |
| ш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова |
| , као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци |
| S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми пол |
| се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ни |
| ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...< |
| а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висок |
| ткуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам |
| Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад |
| полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— С |
| мет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже |
| о? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур |
| > <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} |
| ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а |
| Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, д |
| {S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сес |
| г, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? уп |
| м открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да |
| Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапо |
| зађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те |
| ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} |
| Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је |
| то, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето |
| има!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се |
| к пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на с |
| на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребо |
| његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега под |
| </p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек |
| исмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога |
| смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали с |
| у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренут |
| некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из |
| ан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај |
| да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Га |
| .{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <qu |
| онак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јел |
| воја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И |
| ло се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пр |
| рљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети |
| дим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свако |
| прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа |
| тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} |
| с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај |
| — Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а та |
| ет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман ма |
| ови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу |
| ли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, п |
| {S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али |
| ажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некакв |
| сет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена м |
| а — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као д |
| од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке |
| ла се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У је |
| ијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И та |
| , кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и |
| ашна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник |
| <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О |
| ке главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, пр |
| душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под се |
| ече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрест |
| ници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Пер |
| } О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S |
| } Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих |
| бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зел |
| не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти јо |
| кочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуц |
| то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би з |
| он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, он |
| {S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку по |
| опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се |
| сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљ |
| још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и |
| риродни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плач |
| енска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван.. |
| иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} |
| ало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после н |
| ава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађ |
| е у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један бу |
| о је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитат |
| а; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај |
| срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част |
| јчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме |
| осом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} |
| <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час д |
| ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у ко |
| не биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини неб |
| кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су |
| Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSec |
| да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} |
| Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ва |
| погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко за |
| една госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене са |
| е’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, |
| оси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене. |
| <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити |
| то се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ |
| био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога н |
| нуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ |
| у.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И |
| tion" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је |
| а ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а п |
| или појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, но |
| они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко в |
| о не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са сви |
| глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонил |
| а дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина |
| ати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад |
| ; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк.... |
| ано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} |
| више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После |
| г видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смот |
| остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, рас |
| !..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p |
| дости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренск |
| ко и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било |
| добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се бех |
| длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није |
| > <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!.. |
| има.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може жив |
| едином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепов |
| ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и |
| у ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја се |
| а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капе |
| о би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише мо |
| е!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пела |
| петана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу. |
| и нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир |
| S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка |
| ца Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија.... |
| к рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кре |
| е опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капет |
| ...{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко и |
| еда.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели |
| , да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и с |
| посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница |
| — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мен |
| амахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их о |
| ићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} |
| женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима нест |
| у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, т |
| ећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нис |
| стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, |
| латно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша леп |
| добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишо |
| им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По нек |
| игнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, г |
| јева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам |
| с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} |
| и одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познат |
| ње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па он |
| о си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љу |
| ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У веч |
| се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једн |
| ио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колуб |
| она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче с |
| евердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, прола |
| екаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.< |
| сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се ч |
| ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја |
| његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што |
| ам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <m |
| вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S |
| учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који ду |
| ! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кол |
| тану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S |
| , госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој пре |
| превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Јед |
| нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone u |
| даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахн |
| га сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и гу |
| м; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се к |
| не љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном |
| се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њ |
| нда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душ |
| — Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо к |
| > <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја н |
| еда с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повик |
| вала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоће |
| } То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом |
| рода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо ов |
| n" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам |
| јрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших |
| ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „ |
| по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} |
| не неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанств |
| ше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штр |
| оноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је пок |
| таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по |
| реда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весе |
| Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио с |
| аде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> < |
| и обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, |
| не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Кол |
| </head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, |
| p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 1 |
| кли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мра |
| сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он б |
| а и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" |
| ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве га |
| {S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јели |
| } -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писа |
| .{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ум |
| нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, |
| н је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек м |
| Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш |
| ане било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, |
| као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb |
| пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, св |
| нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусе |
| а Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да ви |
| /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на |
| о, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ств |
| има је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прили |
| хвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме |
| о упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило о |
| Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> |
| а и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Па |
| пазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да забор |
| .{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њи |
| вно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме св |
| ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај |
| м тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну ча |
| ри те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он |
| чић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми ки |
| пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па о |
| ај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онд |
| онесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Поглед |
| загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим |
| .</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља |
| очети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не с |
| и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој |
| дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право |
| познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи о |
| ли шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{ |
| у барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш он |
| д.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</ |
| сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је |
| мао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо |
| да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да л |
| за ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па |
| ена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: а |
| пажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт |
| риковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима. |
| О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој |
| кочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мај |
| и своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам п |
| овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она |
| и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке |
| и пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га о |
| једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да |
| } Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузи |
| дговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Цар |
| јом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хо |
| а овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S |
| Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно ниј |
| уку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ов |
| д мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па |
| nit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, ка |
| да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда |
| га.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим. |
| па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га заг |
| Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздрављ |
| сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шеб |
| атов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у л |
| у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, |
| о је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се |
| душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, до |
| ну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, д |
| јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p |
| b n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори к |
| рослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаш |
| Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али |
| сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, при |
| ђе, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и |
| на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неу |
| ом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако зап |
| шину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не пр |
| о што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламе |
| ли се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским ку |
| ...{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S |
| оседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није |
| м ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гн |
| нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно бил |
| ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други |
| од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не |
| силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академи |
| са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми |
| Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— |
| еза обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да ниј |
| ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топл |
| и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мно |
| па кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од јед |
| груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи |
| упасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Т |
| д је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто |
| /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} В |
| ло? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> |
| ислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су |
| pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSe |
| место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, ж |
| рг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о |
| е суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му |
| ; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече |
| ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као д |
| не.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало |
| 241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где жи |
| а му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бив |
| На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покр |
| одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже до |
| Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог пос |
| овче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — н |
| S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га у |
| с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — виш |
| је, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже |
| ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти. |
| } Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком одн |
| прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз кој |
| b n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко су |
| Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па у |
| не и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи д |
| е њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљо |
| м беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке |
| ; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.< |
| се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бриз |
| у човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст |
| иш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу! |
| д дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми |
| де?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је бил |
| Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души њ |
| .{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} |
| е скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То |
| лави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам просл |
| бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да |
| омче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{ |
| онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи |
| , већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше ј |
| И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им оде |
| у непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји |
| p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у |
| Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разве |
| ета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос |
| ирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чис |
| аш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му б |
| Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде ч |
| </p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро по |
| му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку |
| сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен.. |
| а кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у |
| .{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном |
| у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао |
| м.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали |
| у тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати |
| а рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака |
| .</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се п |
| заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша о |
| знемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео |
| д сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о поз |
| Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према В |
| } Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — |
| мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто располож |
| ше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, к |
| ор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} |
| истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви |
| и своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} |
| пију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличност |
| ако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе |
| смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестр |
| руги осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он |
| За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Се |
| в!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> |
| сти котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једн |
| е, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с |
| у што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" |
| оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једн |
| b n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна |
| ћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздрави |
| о свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наши |
| ћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Ум |
| иријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, б |
| естром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци ј |
| сто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а |
| ни су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у свој |
| ранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту о |
| лавици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо |
| на од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим пла |
| ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му |
| од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро ј |
| > <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Н |
| еговом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то т |
| з изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} Пос |
| своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако |
| ница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест |
| ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S |
| ог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у |
| нда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јо |
| d="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни друг |
| :id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је тре |
| иво било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То |
| а говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем се |
| х.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А |
| а прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минул |
| етно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? |
| мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја |
| } Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После на |
| о извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи. |
| ет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче |
| S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне од |
| јче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако румен |
| ити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, кос |
| гледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Он |
| и, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњис |
| .{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се |
| оловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога п |
| </p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај неми |
| едно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, к |
| у, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> |
| војих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> < |
| Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске л |
| } Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблан |
| , одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, п |
| амо видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад |
| бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али |
| о што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они мо |
| пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра |
| кучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као |
| ак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ |
| ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола. |
| етих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па |
| >— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} |
| име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} |
| очео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже |
| н!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете мом |
| не жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И оп |
| у никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, |
| м је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати ка |
| S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека... |
| рисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је |
| S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог |
| вата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она |
| ну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави |
| је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу |
| и дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, |
| ашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца |
| покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="1 |
| ; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хи |
| ошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони. |
| p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</ |
| је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Коли |
| уче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S |
| сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Ве |
| рикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима |
| Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{ |
| кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он. |
| мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да |
| тку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако н |
| а пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Му |
| ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је |
| у на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим пр |
| ти, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш |
| е неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} М |
| се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате за |
| рочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо |
| познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>Т |
| ног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих н |
| } То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе ва |
| плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде н |
| А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Каже |
| нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубов |
| "SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Ал |
| не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било поје |
| о изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћ |
| — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетан |
| а погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један бла |
| год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} П |
| а те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И о |
| он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јабла |
| <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо |
| у, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако |
| у клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, |
| жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{ |
| и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb |
| иђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — д |
| } На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака |
| дох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је т |
| ..{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поз |
| беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беш |
| — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} |
| Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; а |
| p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и м |
| скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме х |
| ам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, прост |
| какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио п |
| } Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покрив |
| леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна м |
| кајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упит |
| оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, |
| су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који |
| меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што |
| осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз ко |
| <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке зано |
| нај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она |
| ца.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажар |
| душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некак |
| ијама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како ј |
| има.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га пр |
| ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се |
| та ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не |
| ?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те |
| Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар б |
| pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи.... |
| on" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле св |
| иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела с |
| и, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, ка |
| Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, б |
| о да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном |
| догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја др |
| очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Ми |
| оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у р |
| исар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим |
| октору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јо |
| рио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским с |
| </p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љу |
| о рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође чел |
| ш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, х |
| не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан |
| силе џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати |
| 1" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељо |
| из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S |
| тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то |
| док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењ |
| оћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, чита |
| им, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и |
| антове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута осва |
| сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се чов |
| и: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата |
| S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго |
| о гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа |
| ва.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше напр |
| непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Д |
| ини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида |
| неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али |
| е добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету |
| мах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су ј |
| , зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су |
| смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра |
| руге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим |
| проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткам |
| друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни у |
| ачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше на |
| .{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два а |
| живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, |
| дну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Сре |
| .{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине |
| а једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ. |
| тан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врис |
| ктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се |
| вишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има св |
| ећ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мен |
| .{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на сре |
| тишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина. |
| ам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби |
| егова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лак |
| Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Тур |
| га наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од за |
| мен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се с |
| лико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страхо |
| ентре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца |
| тор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте! |
| ентре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у д |
| једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста м |
| еда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пра |
| раво нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p |
| ајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра ст |
| е гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разг |
| им на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем |
| нда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме |
| ..{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — мога |
| S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у |
| } Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не ч |
| ву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз |
| рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја ј |
| . — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне не |
| Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> < |
| здравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича |
| оше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да л |
| лако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао не |
| оваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно мест |
| а? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се бу |
| а је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у са |
| ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа. |
| говорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче и |
| p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необичн |
| о је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је |
| Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа та |
| милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио |
| и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овла |
| е.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. |
| милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од |
| земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} С |
| с брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме углед |
| } Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема |
| Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути. |
| је.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсе |
| но бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, шт |
| а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на оно |
| јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му н |
| смејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, |
| ад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на ст |
| стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећ |
| рнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И о |
| а стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S |
| ина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој дев |
| ревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину ј |
| .{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у стра |
| оде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег ба |
| чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, |
| а.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то |
| некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="11 |
| аза, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна лет |
| реност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија. |
| S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вил |
| је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завир |
| е? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно |
| теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S |
| то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сва |
| имо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| рависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> |
| то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како |
| њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, |
| т заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p> |
| > срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује... |
| оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те во |
| дица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S |
| т људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике ра |
| } Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна пр |
| весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, |
| } Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</ |
| /p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хо |
| у, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ј |
| а не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{ |
| ко ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми д |
| мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} |
| ам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није |
| , те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, |
| као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још в |
| смо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека.... |
| то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} И |
| звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад |
| Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку све |
| а би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb |
| рина!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само |
| све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су веза |
| астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању фра |
| ма још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} |
| њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским ск |
| весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кућ |
| бом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у |
| дмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибе |
| да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! по |
| провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је |
| то нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо То |
| хови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </ |
| свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, о |
| шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{ |
| утова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да свак |
| и довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с |
| гледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако дале |
| стро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен |
| Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време |
| едак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на |
| у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г |
| ме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављ |
| немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна |
| </p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S |
| едно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по |
| ше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше не |
| P18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу стр |
| SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа го |
| аше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не |
| ко, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... |
| !{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У |
| о лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими ис |
| , иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном ств |
| владао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чул |
| а душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима гр |
| није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремал |
| {S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудил |
| какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окр |
| се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усиј |
| а и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <p |
| овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Г |
| долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао |
| м фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Бе |
| доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселни |
| ако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном |
| S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p |
| есет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone un |
| ш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им са |
| а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некак |
| аловите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцего |
| А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што ни |
| , а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе не |
| <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код га |
| ву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њег |
| к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итат |
| {S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Ро |
| зренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он |
| х <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био посл |
| у шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде. |
| _C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дан |
| дио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. — |
| рв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба |
| да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта чи |
| рше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — запл |
| их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се н |
| чито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студиј |
| Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању |
| лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="1 |
| стаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну? |
| с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмич |
| и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима |
| вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мен |
| ни.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја са |
| Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка |
| е, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ј |
| тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто |
| рад: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потр |
| о, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је |
| отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. |
| а звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива |
| а прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђел |
| добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скор |
| , да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан |
| но више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубов |
| реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа |
| казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху |
| сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу т |
| их, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улиц |
| ризренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> |
| очанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи |
| стао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— |
| ила друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Исп |
| а.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуњ |
| и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Ј |
| азда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад он |
| акве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна |
| о чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} |
| наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе п |
| .{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} |
| се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p |
| и ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена? |
| ио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако ис |
| ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој |
| ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је |
| се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва ре |
| о је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{ |
| ју као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а о |
| ом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено |
| за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулаш |
| ајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово |
| е он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имај |
| не вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли с |
| шу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути |
| } Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред на |
| Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама |
| Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати |
| ече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто |
| и крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у ру |
| оре, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Ки |
| и: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone un |
| еки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, |
| маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p> |
| му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан |
| уке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици |
| криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSect |
| .{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би м |
| воје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с да |
| је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је к |
| ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тм |
| .{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна време |
| о?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови |
| арка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпље |
| игао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет |
| p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокс |
| еше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије |
| {S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да |
| и познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} |
| е, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јо |
| — Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те п |
| рода чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се врат |
| ћи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се |
| и:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја |
| мо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном пута |
| — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под с |
| А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлиј |
| <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{ |
| ез живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале с |
| лдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека ј |
| како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске р |
| ћући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном |
| данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и н |
| тове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам о |
| е речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце за |
| та онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, |
| ом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замис |
| ге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{ |
| > <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем |
| } Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се |
| не снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз ко |
| ше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати |
| њих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не |
| Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се вид |
| .{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{ |
| {S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торник |
| ршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: |
| ло!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о |
| ђеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да с |
| нали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља зап |
| дски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! |
| и хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, |
| Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем |
| разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208 |
| уче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке е |
| да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, |
| м сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p> |
| ом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газ |
| } Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити. |
| ур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> гри |
| сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> |
| јачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а н |
| ановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{ |
| Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде |
| дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме за |
| тнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке ме |
| пођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Ме |
| их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} |
| р Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако н |
| европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“ |
| едао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да х |
| >IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо. |
| с први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога с |
| ога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад |
| оздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на пе |
| е његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу. |
| а.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите |
| им дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и њего |
| је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} |
| коле Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена |
| га, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје |
| тору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања |
| епелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове |
| и, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} |
| S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина г |
| огледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда |
| тице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој |
| них појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небеск |
| ч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</ |
| , што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, к |
| оверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{ |
| не скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исприч |
| сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p |
| је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака |
| А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... о |
| се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје ве |
| се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n |
| } По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само ш |
| арство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са с |
| на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Смете |
| ка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђа |
| азивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломил |
| } Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и |
| р ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута |
| би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој |
| свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног |
| да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су |
| ећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачк |
| да.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече б |
| ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, |
| о очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу чи |
| има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, ј |
| је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, |
| откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала |
| Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше н |
| се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице |
| око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је |
| газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шт |
| јатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дођ |
| сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Ми |
| гла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко не |
| ма јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа |
| газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Р |
| е спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да и |
| о су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно ср |
| моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И |
| о лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још к |
| на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и т |
| ....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, пот |
| овек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на |
| лопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни од |
| омене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрни |
| сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} |
| леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити |
| S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се соко |
| чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. |
| е се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешт |
| >Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити н |
| о бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја се |
| ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збуни |
| ма и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже |
| чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одгов |
| о народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео |
| {S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{ |
| /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав |
| о нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја с |
| енем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{ |
| S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих |
| продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешк |
| ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, |
| е ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, не |
| а, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSecti |
| <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p |
| да сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, |
| а и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> < |
| ељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и р |
| о.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" |
| неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар |
| и Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој с |
| е онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје |
| .{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш л |
| > оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много мес |
| Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па отк |
| ћи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто |
| ne unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто чита |
| ne unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, В |
| Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим |
| е почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је оду |
| " /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мисл |
| нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Ст |
| мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — |
| свестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра |
| петан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко |
| ? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну грив |
| то тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се |
| о.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, ка |
| Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесому |
| евић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дођ |
| , — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> < |
| менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учи |
| че Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије |
| ног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео |
| ..“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S |
| ек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне |
| а загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да |
| да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреб |
| ти, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном о |
| кућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост |
| ђе вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Бож |
| {S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задркт |
| рашна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере |
| имо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ј |
| о нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје пр |
| г необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али о |
| S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче гл |
| да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда |
| уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и |
| 5" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то с |
| појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе |
| о.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо |
| омена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове |
| амо погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема |
| {S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} При |
| да бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но |
| ој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се |
| и да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S |
| ј беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој |
| ан зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут на |
| Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пази |
| {S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о ње |
| } Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ |
| кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мор |
| . </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <mil |
| праг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, |
| реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубов |
| > <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} |
| а српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово... |
| тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Пери |
| тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам об |
| гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и |
| Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беш |
| сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да к |
| поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заје |
| p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У |
| с горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; |
| он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечито |
| сто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} |
| тру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилиј |
| свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше |
| ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{ |
| ата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге по |
| црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па |
| врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! |
| а да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек п |
| закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми |
| е јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на |
| {S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуд |
| нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone u |
| ком Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина |
| ешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{ |
| и бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У то |
| аде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад ми |
| {S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа |
| рха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу.. |
| S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Сте |
| већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја |
| бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огро |
| да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вел |
| вро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћем |
| на је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као |
| ле као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена |
| ли.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се л |
| уку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их |
| и да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, ка |
| вром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој |
| и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="2 |
| S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нуд |
| ог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцеп |
| pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, ш |
| о и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и д |
| е прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад |
| м овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље |
| бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсиј |
| епан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спрема |
| чици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па |
| ништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и |
| S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо |
| Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призре |
| мо тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш |
| су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— |
| солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нек |
| свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има пр |
| ешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Ба |
| ми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али |
| .{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После |
| , а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам ј |
| Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја |
| ена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо пр |
| , измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова п |
| г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гле |
| трану.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће |
| готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> |
| ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О че |
| го било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искр |
| } Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су с |
| ...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </ |
| .{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он |
| гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа пред |
| тане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ов |
| иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио к |
| тала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људ |
| кини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича |
| бовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степан |
| ске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми |
| ...{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> |
| беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побе |
| газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми |
| та.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, и |
| неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света.. |
| дало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на |
| нутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и т |
| .{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је |
| снути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S |
| стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> |
| бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, |
| ети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела не |
| уо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећ |
| о.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како с |
| се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — с |
| чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичн |
| вима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне |
| стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, д |
| грну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигос |
| } Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта ј |
| !!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко |
| ворење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час |
| лазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да |
| а њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат |
| лас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на сме |
| , искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти |
| готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Ба |
| ло у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} М |
| е, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споме |
| ....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо |
| ећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово шт |
| ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ће |
| ему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случа |
| Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је |
| е.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек она |
| уку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу |
| ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, д |
| Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} |
| уо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S |
| есоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздр |
| стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, |
| био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам д |
| пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он и |
| Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо оти |
| ог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети |
| стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за оч |
| е чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих оч |
| енем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота не |
| клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнији |
| цо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште |
| мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пру |
| на; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Рокса |
| овек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осме |
| оду, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи |
| дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места за |
| е себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као |
| .{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} |
| сти.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину |
| Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, прија |
| неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну п |
| у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје др |
| Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је би |
| тук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана л |
| о. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! пов |
| у дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без |
| је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да |
| ....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете |
| Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би |
| оспођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио с |
| >Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се |
| } У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлиј |
| и његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћ |
| нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку |
| ац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа |
| дан лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпо |
| ркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{ |
| е с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А м |
| опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Ми |
| А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би |
| т да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спушта |
| гледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то зн |
| , те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зл |
| залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она |
| ом не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек |
| ознаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни |
| авиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане |
| ом застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо от |
| {S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су ва |
| тио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од |
| ицу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и |
| ="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу |
| као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се оп |
| Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати с |
| e unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и аста |
| олико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што |
| образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје |
| мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ |
| <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн пета |
| Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без при |
| њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се |
| ед очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И о |
| , мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама заг |
| метењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да |
| опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица разву |
| е.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне |
| Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а как |
| Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онд |
| Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} |
| > <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— |
| посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их о |
| аша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке |
| .</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Сават |
| на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: |
| вога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи |
| лим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи гру |
| /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо |
| рча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на ње |
| дморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју порук |
| То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића |
| опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се ха |
| } Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим усн |
| Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијеп |
| тину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} |
| евојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако ру |
| о и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ј |
| у описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао |
| ојим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="20 |
| > по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисм |
| овори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет д |
| пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекај |
| ка не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S |
| да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у |
| е каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то |
| ручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам |
| прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један |
| Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне о |
| ки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече н |
| олико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су |
| а обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом прек |
| , вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља. |
| Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} |
| у њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши |
| то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађ |
| на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Н |
| љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, |
| ти неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти м |
| p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси |
| љина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не мо |
| е, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је п |
| грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац прит |
| не и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликт |
| пан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све |
| ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав об |
| да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и уп |
| еког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} |
| мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, |
| и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих см |
| да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згод |
| почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, |
| прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза |
| ужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо бил |
| лико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — |
| загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} |
| {S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{ |
| ="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се б |
| белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Жи |
| , да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било де |
| но кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, ист |
| х показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи |
| ости душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам |
| {S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S |
| сла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да с |
| сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде |
| та моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно |
| и суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Ка |
| нда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! |
| S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој |
| , одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите са |
| ије сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забри |
| она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у |
| а платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша |
| па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да с |
| , али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда |
| и је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнут |
| лавом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански уда |
| да у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} |
| естри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, |
| ошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капета |
| справи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управите |
| утање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било |
| уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана премес |
| амисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалоса |
| .</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> |
| ва.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p> |
| <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p> |
| . а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, планул |
| ледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовч |
| ва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су |
| ећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} |
| S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је |
| ла од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} |
| оме повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пр |
| њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се про |
| ну ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен ос |
| м госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је |
| } А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем |
| н блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу мол |
| оброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S |
| ремишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили |
| дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање, |
| а — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У м |
| а.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало |
| , што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице |
| пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ј |
| о их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово |
| и овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би |
| наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупн |
| пет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавит |
| није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док |
| у руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са св |
| к ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ст |
| тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Икони |
| но којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохва |
| {S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беш |
| S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења |
| ском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове.... |
| </p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога ме |
| ром окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прил |
| есвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна |
| идим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{ |
| лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала пла |
| с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} |
| е окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S |
| пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар с |
| воје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: |
| да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, |
| е га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зо |
| S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако ист |
| н затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, |
| олази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрет |
| ека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, |
| олим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекн |
| раћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, с |
| Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку |
| дела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавај |
| и.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, < |
| ом.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у ше |
| сно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у |
| вена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што ид |
| стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа |
| ану!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S |
| су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под |
| стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, |
| га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почи |
| /p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{ |
| ака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чист |
| огледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми |
| ве куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И с |
| очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мог |
| ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, |
| ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за В |
| имо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- И |
| рине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима г |
| рити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас |
| уд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.< |
| кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гл |
| а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пе |
| сар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Осе |
| „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, о |
| тављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И о |
| } Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао са |
| мио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчи |
| Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да |
| д једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа ок |
| ије избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет ш |
| за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их е |
| мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та он |
| о остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра |
| је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да ш |
| може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од |
| тима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама руд |
| едам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери ма |
| сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопа |
| а се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесе |
| е, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна |
| о сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме |
| каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених о |
| ој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па |
| равио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду. |
| своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повика |
| ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ би |
| ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу г |
| не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капе |
| за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено |
| асте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добр |
| немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли з |
| одоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буд |
| ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1 |
| већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Васил |
| циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, по |
| после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p |
| и: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он |
| <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — |
| Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори |
| о и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, госп |
| а Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога дир |
| ед друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, о |
| Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, |
| да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> |
| /p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S |
| } Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Х |
| цијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ |
| по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без нико |
| ј весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете г |
| а то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио |
| моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Он |
| неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашил |
| да и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то |
| и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава |
| узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се |
| Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело диј |
| И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, пр |
| ; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој п |
| , ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је реф |
| <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} |
| рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну при |
| аква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска нема |
| леда у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с |
| и у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гр |
| о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу др |
| том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда м |
| p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену |
| етох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим врат |
| је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе |
| рица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у |
| {S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S |
| >— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она |
| Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину. |
| шта једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јел |
| Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша га |
| рата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на |
| S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа зама |
| > <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво же |
| } Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није |
| ливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их |
| о заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог кор |
| дом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као к |
| асте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве м |
| <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја н |
| комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица |
| отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и |
| о не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} С |
| ној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет н |
| и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршива |
| бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја са |
| але испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку |
| та.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p |
| е.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкасто |
| n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је ка |
| на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођ |
| Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не за |
| ој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад с |
| сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу |
| а ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зр |
| омила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот |
| е је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом шир |
| дном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу |
| } Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се г |
| еког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, |
| ти ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој |
| <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брат |
| ао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао дру |
| ед.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ мо |
| у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у |
| <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се ј |
| бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} |
| d>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију |
| е, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <p |
| ubSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је |
| и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти м |
| вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су б |
| у браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајк |
| ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{ |
| на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S |
| спита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p |
| овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и |
| а, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа |
| во нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и |
| ло мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама не |
| ватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188 |
| цеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се кас |
| м пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца |
| сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га |
| и, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне |
| премише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а |
| града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с |
| ро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, |
| глук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту које |
| , ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким мес |
| днели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одго |
| му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђо |
| /p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим м |
| оња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и |
| . професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гол |
| пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <p |
| це.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је гото |
| и.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду г |
| селих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје |
| гло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> |
| , и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране |
| <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да в |
| — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећн |
| пио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је т |
| и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан |
| оре уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шм |
| ати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три |
| ло, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково |
| еком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Панониј |
| а пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па |
| /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је |
| ио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} |
| ћеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је |
| де ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја |
| ....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта |
| Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Не |
| А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама |
| > <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Просло |
| ци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас... |
| p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око к |
| о!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну |
| аповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> |
| клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с |
| ем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме с |
| p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан у |
| } И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми ј |
| > <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњ |
| оме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те пре |
| ах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су |
| ..</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја гос |
| ајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао |
| , вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени |
| што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, |
| се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не забо |
| {S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} При |
| у чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који |
| рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге |
| да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S |
| ама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од с |
| бразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а ве |
| ири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!.. |
| ј је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра панд |
| не бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} |
| оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> |
| ак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро |
| ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— |
| га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно и |
| их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Шт |
| } Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља ле |
| ле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље |
| треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ |
| м је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она. |
| и ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести |
| мо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S |
| p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била |
| {S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} |
| е ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> От |
| лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти т |
| </p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његов |
| се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги |
| е, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, |
| ли, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше |
| укавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам м |
| ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха зале |
| ори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узме |
| p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш. |
| , смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чит |
| ресије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљ |
| ца <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{ |
| тио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује з |
| ..{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{ |
| , њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стад |
| је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не забо |
| ај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао |
| капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} Пос |
| каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S |
| он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако |
| а за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад |
| видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у |
| те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разв |
| ије дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их под |
| ћа....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је |
| , час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизну |
| аке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна и |
| нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — каз |
| ри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Ов |
| ри....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме |
| да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах |
| лиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бо |
| а да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема ч |
| а, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших |
| а је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је |
| ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, |
| <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брат |
| — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код |
| рамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n |
| ви!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били см |
| Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наст |
| Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави |
| и.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш б |
| у мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја ду |
| се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је стари |
| се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући ста |
| Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени |
| и било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone un |
| ељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису |
| , како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево ра |
| Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} |
| у.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела ма |
| парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} |
| пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да поста |
| вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и с |
| се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како |
| ла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; |
| ве, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ев |
| ан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто ва |
| наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> < |
| је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 1 |
| /p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те ј |
| , </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек в |
| заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не оп |
| /p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!... |
| нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили.... |
| естра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвал |
| оранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је. |
| ост.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били.. |
| !...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!. |
| Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, |
| писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога м |
| броте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мал |
| не клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав го |
| иваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капет |
| злуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S |
| е.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се јо |
| а се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на |
| По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По |
| те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање |
| је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од з |
| е приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опе |
| .</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата |
| вим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је |
| То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десн |
| } Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено б |
| ући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, бола |
| о ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јо |
| о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме о |
| кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој п |
| о ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци из |
| моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било |
| ног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И н |
| чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гл |
| , да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју са |
| ет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је |
| у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици |
| {S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{ |
| реко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје под |
| ао да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали д |
| </p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се о |
| ним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији ово |
| облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве мирија |
| која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Н |
| , преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и |
| ј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n=" |
| ту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођ |
| а облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пи |
| ама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} |
| ке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и |
| току.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра |
| своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првоби |
| азовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном ма |
| зе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Мед |
| е, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав |
| у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и В |
| се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати |
| и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, ч |
| иве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, |
| ва греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Сред |
| нути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до по |
| ице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на |
| се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се св |
| >Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је |
| један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Сели |
| удила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је бил |
| , окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој и |
| за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још |
| ар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза |
| е својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас од |
| b n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме |
| и ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи т |
| пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, |
| елом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме оде |
| ила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа |
| се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног п |
| размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p> |
| жеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истреса |
| е је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели |
| адимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Ж |
| не, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст см |
| > <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSecti |
| а јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> |
| е рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелс |
| ровлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало |
| ред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не пог |
| иво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да н |
| ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ |
| други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништ |
| не хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђ |
| ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих |
| на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и кости |
| а работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> дол |
| г жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо матер |
| , чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну |
| {S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да |
| це јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се. |
| те главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, прос |
| аст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало |
| ризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао бла |
| е у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао ј |
| е за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; ал |
| ђи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су |
| ге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у ст |
| ..{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, ка |
| ћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће |
| , веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нек |
| кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, |
| еља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и |
| изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљ |
| /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна |
| рани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савлад |
| м доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скро |
| но брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, к |
| о нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p |
| и свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати |
| овин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато |
| а је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле |
| них, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а |
| е руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте |
| > <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> |
| е.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукав |
| ројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог ска |
| м, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа |
| тир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о н |
| преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли елект |
| устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода |
| Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по н |
| у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених |
| стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мо |
| рују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, |
| пша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима |
| па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео праз |
| е, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била |
| оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш |
| , моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њ |
| један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Сов |
| конска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног |
| {S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лев |
| ива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ват |
| ке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја в |
| постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика |
| природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања |
| се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као |
| ну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана. |
| је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се про |
| за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине че |
| ри Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опе |
| изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — кол |
| сто.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња рад |
| за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме пог |
| } Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и |
| Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} О |
| о болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у ви |
| оба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и мет |
| S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ват |
| ва.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буд |
| ало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другар |
| у.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти |
| ојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме поглед |
| животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од не |
| знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лак |
| вало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја. |
| } Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе |
| по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" / |
| у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати мор |
| ван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били бл |
| ђе, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток му |
| туса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чарол |
| зда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад |
| <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у |
| е су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волум |
| роз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се о |
| кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и |
| ја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти |
| зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцвет |
| ам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозори |
| и.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја |
| наци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром |
| се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — |
| во прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је ми |
| уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Оч |
| а ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја кос |
| ом помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</ |
| ни по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, д |
| полина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје |
| по врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као |
| ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— |
| морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заб |
| али да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао п |
| ог ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекоро |
| о трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена |
| да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку з |
| говори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали |
| бећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овч |
| јици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који |
| ег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на ус |
| ајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужа |
| Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од |
| вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам |
| тати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p |
| а га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па |
| капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто |
| ш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам |
| стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пођ |
| ко!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да не |
| ра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако с |
| о, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат гл |
| д Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге |
| шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и ко |
| о, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то ни |
| путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} |
| ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра... |
| , за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој ба |
| ле сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некак |
| а ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос |
| , и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо |
| пазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је |
| се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим неста |
| товање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрен |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин крев |
| нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што |
| црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком про |
| слеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањ |
| ој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Ов |
| било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, за |
| смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Ве |
| инског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновни |
| ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробуд |
| ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме |
| Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p> |
| о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p |
| се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нов |
| њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одг |
| ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да ј |
| елица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да |
| ! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да ј |
| <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone |
| теде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато |
| Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још ко |
| да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљал |
| де је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда |
| че главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом |
| а и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред |
| есе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкај |
| о говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш т |
| трашне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер свој |
| и су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, |
| шевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на г |
| .{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја м |
| а прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брж |
| а отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и |
| ction" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <p |
| човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти по |
| е некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, с |
| n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p |
| и рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче м |
| оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе. |
| т, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекр |
| апетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, ж |
| ашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа |
| ...{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, п |
| } Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази... |
| мтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдаш |
| опчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је свој |
| еше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене |
| о се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, оп |
| с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливен |
| црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем |
| S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са |
| то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други |
| а свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи |
| том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа |
| ш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур |
| нић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У |
| ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! |
| <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли |
| су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским глас |
| Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чар |
| енику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Је |
| b n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја? |
| ем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеш |
| на ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху наг |
| Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих пет |
| !..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се госп |
| ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога кр |
| ote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радос |
| гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном |
| ко ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p |
| не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога |
| им и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао н |
| наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећ |
| чепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузе |
| какве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јаст |
| Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад |
| у се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је би |
| ете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она |
| све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одос |
| ему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — |
| тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја |
| то виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да с |
| етнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{ |
| а.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну с |
| то лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснел |
| а.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} |
| м, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један зво |
| и би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши |
| е ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што ч |
| пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на |
| } Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини |
| поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда |
| > <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> ју |
| једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, |
| од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема ш |
| е за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под с |
| стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још |
| х!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам вид |
| ао да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред кр |
| мо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, п |
| дне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се |
| ; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несре |
| сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S |
| мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} |
| ила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и |
| је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} |
| се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојо |
| S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили |
| у здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баб |
| огледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупат |
| о нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њен |
| љо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан |
| ва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} |
| ене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</ |
| .{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било |
| пуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ |
| гао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</ |
| ару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што |
| ове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — погле |
| ..</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим |
| моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га |
| ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодари |
| сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И он |
| ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад про |
| бог нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га |
| ло мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако р |
| зми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све з |
| и неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе н |
| м душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се |
| еликог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим с |
| а плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то ни |
| шиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и би |
| у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто |
| ишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по |
| ватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко о |
| час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето |
| {S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S |
| де пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја |
| <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Ја |
| а лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч |
| му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p |
| свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грл |
| а кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окрета |
| имо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, прев |
| у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она м |
| д ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то |
| лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци? |
| д сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} |
| мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна |
| егово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека де |
| од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислу |
| невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица |
| их Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на так |
| срећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:< |
| то сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плин |
| о — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало |
| ам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па |
| ако Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — |
| узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, п |
| да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће т |
| сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се п |
| љан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећ |
| видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, по |
| ина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци. |
| оку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решет |
| је. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господин |
| ју?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да |
| чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што |
| овео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чич |
| одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми |
| , већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона т |
| ошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако и |
| .{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} |
| оју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испра |
| p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекај |
| е је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи цр |
| купио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пош |
| Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим |
| ам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S |
| , као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедн |
| куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ |
| ју свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, |
| а нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд |
| ате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је би |
| ш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао д |
| ану!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића |
| } И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone |
| имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је |
| , а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!. |
| беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опе |
| е не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се разву |
| {S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, |
| х где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озг |
| ола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придрж |
| апетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S |
| Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза. |
| раховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, |
| ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене |
| ија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} |
| и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се с |
| иле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погл |
| као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} |
| идржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед |
| една у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њи |
| е, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у з |
| во.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде с |
| само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар |
| н.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S |
| ри он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе |
| соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} |
| знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онд |
| но личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и ј |
| S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју |
| свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врат |
| рази.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животи |
| познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу њ |
| ева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би |
| е је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ обра |
| а.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово |
| , што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога |
| чега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд |
| сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разгов |
| и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична бр |
| Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p |
| сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију д |
| е и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је |
| видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула |
| к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си |
| од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право п |
| пчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{ |
| и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео х |
| ом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се иск |
| у полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То |
| , човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Ра |
| у, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута п |
| е јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — |
| се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и д |
| ушману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвис |
| е у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ |
| нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је н |
| есен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим |
| А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, |
| ају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} |
| њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Це |
| сили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још ш |
| фру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, |
| а — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа бил |
| {S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му |
| </p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Сми |
| есно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом |
| , децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S |
| ну купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{ |
| ег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну по |
| цијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он о |
| па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко своји |
| ети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} |
| ка Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ |
| овом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из За |
| ждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пла |
| писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? |
| "110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, |
| рављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он |
| а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неп |
| ивао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би мог |
| једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S |
| војој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А |
| e unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара |
| еме, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости |
| м узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{ |
| пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој с |
| гим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је стара |
| ад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није при |
| е, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате |
| " /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми н |
| шио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије |
| ог чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене кри |
| му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, |
| дно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио |
| рио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната грот |
| нажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају пр |
| е.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила с |
| ни ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала |
| олико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него |
| нај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавск |
| Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у |
| је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из |
| е мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{ |
| и он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} |
| ну, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно |
| е, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S |
| це.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све |
| друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <div |
| тало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И он |
| ће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, |
| октором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна |
| то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа он |
| iv type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под наслово |
| у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S |
| тица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исп |
| им вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, так |
| а, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пелад |
| ућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стој |
| Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није ни |
| уку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —< |
| аш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} |
| у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да |
| режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати |
| Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као упи |
| р јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на п |
| .{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори |
| љеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb |
| ску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину |
| слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред леп |
| ка почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам |
| ни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом. |
| те!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега се |
| годи!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} |
| опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> < |
| ни почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага изд |
| дном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ва |
| дија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> |
| с.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки др |
| — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p |
| овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само |
| ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрв |
| моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго |
| ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем |
| tion" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} |
| аца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код |
| т дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За ју |
| не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и неп |
| можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и поглед |
| и на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распи |
| — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, |
| за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се о |
| p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у соб |
| га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо г |
| иног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срц |
| њи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савиј |
| ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би мор |
| ubSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељи |
| Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} |
| ла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет |
| а.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрест |
| нкаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, |
| којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износ |
| и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава |
| из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа |
| осподску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницо |
| ја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И |
| и шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој з |
| така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шев |
| ратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздра |
| лама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и |
| у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет з |
| у.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погл |
| ичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратил |
| ..{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стр |
| Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођи |
| ..</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем |
| с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и на |
| И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кул |
| ан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам ка |
| ођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, ал |
| Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог |
| о не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим |
| по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем св |
| у и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас |
| имо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чич |
| твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш |
| ох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Оп |
| ко — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу. |
| их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам |
| одземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону |
| ки врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишета |
| ајвише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, |
| ме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </q |
| о смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб |
| нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам о |
| но, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове ср |
| сан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о |
| аво фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p> |
| да поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта |
| та се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} |
| а чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и |
| м га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији. |
| .{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, в |
| врт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио о |
| е два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела |
| а!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби п |
| а ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жен |
| ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми ј |
| еш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А в |
| а мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је о |
| упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути о |
| ити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је |
| и.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио |
| : а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног г |
| , што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположено |
| ује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Заглед |
| ја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, |
| Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам |
| ј.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да |
| мати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Ос |
| ја се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељи |
| погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да |
| е паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој в |
| </p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао |
| бор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p |
| } Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у |
| припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео |
| етаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p> |
| ме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по неч |
| ило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где |
| , — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим ј |
| е прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и теб |
| — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њег |
| Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први |
| еко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми |
| Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде с |
| г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку ос |
| ајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али ш |
| p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку рад |
| ј што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћ |
| {S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, |
| градским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г |
| земни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком |
| {S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по ту |
| ој земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јел |
| је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што ј |
| ...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа |
| е она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} Посл |
| /p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја |
| почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове ц |
| јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;< |
| је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови |
| њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!.. |
| и, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но |
| моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некак |
| е да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад |
| непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које м |
| тарцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом |
| еше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у х |
| n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су с |
| се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n= |
| И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окр |
| ита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видим |
| дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чи |
| } Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га |
| је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} А |
| гладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у да |
| кусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држ |
| колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степа |
| рађен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивач |
| авни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа |
| учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S |
| м радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велик |
| лаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им |
| ица Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ух |
| и.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп ч |
| одоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, |
| немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако |
| авом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чин |
| престано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо |
| И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго |
| и будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па |
| {S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{ |
| ну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без |
| атим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио |
| душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у не |
| стора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на |
| ити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у поче |
| ене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјаји |
| , до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом гов |
| пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> |
| о двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави к |
| кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас је |
| > све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од ра |
| а.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, < |
| убиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све |
| о суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут |
| " /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, |
| о кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јов |
| смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека с |
| ед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на по |
| Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова и |
| з једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље сп |
| коучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не |
| шао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду |
| ad> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има |
| </p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви |
| рку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре |
| је.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, |
| вај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље неш |
| икога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ј |
| , као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга гри |
| ек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> с |
| да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и сим |
| >Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала деб |
| ом пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је ос |
| !...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опази |
| пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!. |
| сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како |
| вати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јаб |
| у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му |
| вори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Ње |
| Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p |
| Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и |
| дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, пов |
| } Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико с |
| з речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко! |
| : пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше д |
| етосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час |
| више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све |
| — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан |
| , после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не зна |
| анински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бис |
| да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама. |
| ом врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују ст |
| о Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n= |
| ла би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину во |
| ло узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа |
| овро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| мо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по |
| амо викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је |
| ају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пу |
| орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С |
| ема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био |
| на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава... |
| питам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Пову |
| код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онд |
| еограду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ Т |
| на у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где |
| аво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше прима |
| /p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте |
| испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} |
| лушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <p |
| ubSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу |
| шћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час и |
| кава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> < |
| S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав велича |
| га се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се |
| } По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и |
| срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмал |
| трог, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толи |
| о у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{ |
| кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праиско |
| и Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{ |
| дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да на |
| Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мал |
| } А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} С |
| ам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свако |
| , звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низ |
| иђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли мо |
| Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи. |
| ча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе |
| ....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="25 |
| како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мај |
| ила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето т |
| а г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима |
| итиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја |
| па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А |
| е он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајк |
| окса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној |
| {S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{ |
| је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сест |
| !...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а т |
| ољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се сам |
| а, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело |
| чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошл |
| оворим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме |
| има.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим |
| стим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у обра |
| имо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на |
| еси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> |
| авићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнае |
| а бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она |
| ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће |
| ога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја б |
| tone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од ст |
| се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво до |
| оћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког д |
| } И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима с |
| друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија |
| ли....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да повад |
| о охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавн |
| и могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак. |
| све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и вика |
| нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих пи |
| а.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мал |
| је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја |
| ивота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И |
| лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка по |
| е обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам с |
| ица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> дев |
| јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва |
| ...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се б |
| зио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише |
| о, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак иза |
| елицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула св |
| д хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио |
| еј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну ма |
| била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што |
| p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{ |
| се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} |
| бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама к |
| во....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прош |
| он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле |
| н.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топ |
| ктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги |
| о ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— |
| а нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писа |
| n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим |
| у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се ви |
| сош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSection" |
| че Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; |
| ерважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, ис |
| S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>По |
| дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твој |
| " /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох |
| е да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете |
| свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изн |
| ан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Свак |
| ј пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне |
| свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!.. |
| .{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја |
| и силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека поч |
| а ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било |
| ћ дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, к |
| их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Ос |
| ....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да сл |
| ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би б |
| оје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с бос |
| и, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако н |
| ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: вид |
| {S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била нек |
| издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с |
| и....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом |
| p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку |
| уку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда |
| а је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од уз |
| мехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право |
| } Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста. |
| поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пођ |
| тао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје па |
| <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта т |
| раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајду |
| ера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам се |
| аре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S |
| ола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе |
| дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља |
| лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња. |
| се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би |
| о, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми ни |
| азда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир |
| е чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота |
| а ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г |
| врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим обр |
| ам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао |
| усили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и в |
| . — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то |
| оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од т |
| риле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <mile |
| свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очи |
| те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а |
| свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај |
| ији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево н |
| у рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" |
| са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше заб |
| {S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — до |
| </p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао до |
| ад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, |
| ј собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани |
| сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је |
| е гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружал |
| ђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радос |
| о ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав заја |
| то се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утиш |
| сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао. |
| ="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свр |
| Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху ши |
| ко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и прес |
| а, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али |
| <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} |
| ијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи д |
| рећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном |
| љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њен |
| } У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} |
| Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста не |
| све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа |
| ђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена муч |
| е измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мисли |
| е и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека |
| о и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <q |
| рилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, к |
| ати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати |
| е па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чуд |
| а се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако зане |
| имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво |
| една тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће ре |
| који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања |
| .{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — де |
| ка пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на |
| Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах в |
| /p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну |
| ne unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње |
| ућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му р |
| тране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти сед |
| — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње. |
| полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како во |
| ли су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зов |
| м сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати је |
| оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад треб |
| па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им ја |
| } Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно сра |
| о на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — д |
| ајпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каск |
| оставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као св |
| руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</ |
| година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од о |
| .{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— |
| ту. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат.. |
| умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог раз |
| </p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Јед |
| надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и да |
| главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би |
| оја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље ку |
| Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код су |
| {S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко с |
| јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по пон |
| Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим |
| уку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно. |
| илепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у ме |
| друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто |
| е особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на ј |
| кса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до свој |
| се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало |
| ли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољу |
| особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за мо |
| као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он н |
| та ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="1 |
| сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачн |
| кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвљ |
| у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="su |
| е било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{ |
| па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како т |
| а.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као |
| Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мен |
| то хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред н |
| трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестан |
| <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму |
| ати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, прав |
| икадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на |
| утрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За т |
| , те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар- |
| тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар |
| уку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао она |
| ељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће с |
| рски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — |
| руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хо |
| пет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби пром |
| За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда |
| а.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, |
| , ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, д |
| и пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџ |
| ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста зар |
| {S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљива |
| ераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" |
| , а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо прави |
| .{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <m |
| езнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа |
| је хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовим |
| е; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано ј |
| ction" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест |
| једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли |
| ја.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се те |
| не кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се |
| а мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као |
| асом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је |
| опадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске |
| , ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обем |
| у на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} На |
| м, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> |
| некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа |
| дставим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хита |
| љубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не уме |
| ским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница о |
| ечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспи |
| г ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> |
| {S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој с |
| е имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати |
| ам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме! |
| ћа се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} З |
| анутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</ |
| арчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад |
| S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа... |
| p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, |
| ажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од |
| У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али с |
| има позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет |
| , да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода и |
| ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, шт |
| ом Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било |
| ину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два |
| она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој та |
| испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она кли |
| ретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у |
| ...{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по |
| /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми |
| ласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И |
| .{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајк |
| тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мо |
| свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао |
| .{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака |
| очесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са сви |
| унца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> < |
| ростор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, |
| би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило... |
| ави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} |
| , кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се п |
| вде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам |
| ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту т |
| Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и п |
| <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је ка |
| Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и ду |
| да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делић |
| сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; ал |
| ласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p> |
| S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на |
| а сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она |
| ито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости утк |
| , преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је с |
| — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав са |
| е?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и р |
| раву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођ |
| дну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо |
| езнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисур |
| у, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, мо |
| одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код |
| а свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само св |
| p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви пола |
| нас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет п |
| S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа ниса |
| >— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема |
| ака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Води |
| , било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога К |
| >. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} |
| рва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда |
| ла.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{ |
| уку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред |
| , бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter" |
| ој општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — п |
| асељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} |
| а му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, |
| n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се с |
| </p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ва |
| м да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније каз |
| тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под |
| {S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, |
| рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, б |
| не.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S |
| онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не б |
| опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати |
| свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Ди |
| су!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир сво |
| еше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} |
| им: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и |
| ачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p> |
| Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао |
| лађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред к |
| олан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бо |
| зговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кр |
| ном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> |
| ва!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетк |
| већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} К |
| ити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо |
| оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својо |
| ушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не ид |
| укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</ |
| т.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — — |
| е завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угу |
| инко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! |
| , брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Позна |
| и — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као д |
| о се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му не |
| , сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није |
| } Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица |
| и ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да |
| из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одго |
| <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват неми |
| <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав ј |
| p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="1 |
| о познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени д |
| S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, ов |
| ита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој оди |
| лапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хла |
| .{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, он |
| едаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, |
| д топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом |
| е Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири ру |
| их облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперваже |
| г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђин |
| о са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она |
| ва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, |
| же.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — |
| ила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела ре |
| ви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се о |
| било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S |
| едног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице |
| акав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> |
| ватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, к |
| " /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи |
| од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законим |
| гне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет он |
| пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојски |
| аустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је. |
| сећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угу |
| није; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p> |
| one unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху |
| се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе |
| као зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Св |
| !...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди ј |
| на, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гус |
| ubSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она гос |
| м својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у кол |
| ад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно ви |
| његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали неразд |
| <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској доли |
| без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга. |
| Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје је |
| чини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!... |
| али.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо с |
| S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је вр |
| кламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је врем |
| ију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но |
| опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{ |
| и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја с |
| „Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почет |
| , а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта |
| и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!... |
| По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово |
| н времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, |
| } И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља зами |
| Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан. |
| о тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се м |
| >Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што б |
| ом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} |
| ка и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона. |
| се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да |
| се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</ |
| да мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко по |
| екако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да |
| рчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} |
| За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} К |
| ли прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> |
| сам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чи |
| — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на сме |
| усто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S |
| али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема |
| Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, |
| ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се см |
| управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> |
| рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону к |
| ри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; а |
| урног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбу |
| а му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање. |
| се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гл |
| има тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па |
| ане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакос |
| ро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Бож |
| легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речениц |
| шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капе |
| а за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивте |
| ика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S |
| се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још |
| вите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Де |
| ад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвес |
| још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога |
| .</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> |
| в?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Ја |
| и реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ум |
| нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{ |
| , па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли и |
| Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени ос |
| испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Д |
| аше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа |
| е чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била о |
| а хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам |
| ре, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опрос |
| ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њем |
| } Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин заста |
| тигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штр |
| S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића |
| образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би т |
| с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти |
| љин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио с |
| Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како ј |
| } И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја |
| оба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сва |
| жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит |
| разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја п |
| Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао за |
| рлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> < |
| {S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двој |
| ...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане сист |
| им су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за |
| по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним |
| четку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно |
| и, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је прос |
| као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва ма |
| </p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-п |
| ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је н |
| ку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема сврш |
| /p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе |
| у се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим |
| у свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пр |
| и се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор. |
| да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва матери |
| <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра п |
| ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао |
| вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка |
| о још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа |
| и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, с |
| Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то до |
| ај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — |
| х рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, |
| г да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а |
| његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — |
| томца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у фран |
| преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је ч |
| гова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не |
| тра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше з |
| > <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребн |
| ар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра |
| био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије лат |
| ао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој ви |
| д тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по |
| <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" |
| а.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, |
| је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли т |
| ли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, |
| атити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима |
| S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако ист |
| ерује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много пола |
| осао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драг |
| итомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> |
| ам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} |
| г ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију |
| /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића |
| а, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводи |
| д крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш |
| .{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити ика |
| е добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад |
| а Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранц |
| нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хте |
| бема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} |
| Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто |
| путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — |
| де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало |
| ки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, |
| ву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је |
| о.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, |
| облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих ска |
| о укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да |
| грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих |
| рекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео |
| ржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је уве |
| па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, в |
| Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мал |
| чевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{ |
| онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњ |
| рачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми на |
| живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри |
| мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило |
| неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некака |
| и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод |
| једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она |
| њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} |
| ете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо т |
| ет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и с |
| кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре ниј |
| јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за |
| и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опаз |
| а ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац |
| ута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У |
| ра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекл |
| од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} |
| га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„ |
| што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} |
| ?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби он |
| је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо пл |
| .{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} |
| маштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први м |
| а својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни. |
| ова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у не |
| да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{ |
| .{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, на |
| миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је о |
| ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску т |
| спред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једн |
| велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода |
| ријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестр |
| оменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Ка |
| ки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причај |
| разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћ |
| еде реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је по |
| „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И |
| ветније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред |
| на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је нека |
| јјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше нек |
| } Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим д |
| ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш |
| ро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном л |
| анду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могућ |
| 223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам |
| — Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!. |
| ке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} К |
| битно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово |
| 137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{ |
| ив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не |
| медох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чор |
| ш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам д |
| а, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене |
| е ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је |
| се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} О |
| јем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет |
| ељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се |
| крени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари |
| S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} |
| де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арам |
| ц је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име |
| ћи се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку. |
| а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{ |
| око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, д |
| ле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блист |
| би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и |
| Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кме |
| Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, т |
| ост. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да |
| о кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материј |
| пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто с |
| Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p> |
| вију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога поста |
| ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад иде |
| сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добро |
| Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -зај |
| и овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од |
| Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали |
| т, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пр |
| лом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо ро |
| — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило |
| ам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се |
| х је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он н |
| ише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{ |
| че моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— |
| је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — пон |
| желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто |
| и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисм |
| чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан в |
| авно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не з |
| ест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресви |
| х још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су |
| а је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мић |
| часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — зал |
| } Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чук |
| а смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ов |
| ођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим о |
| >Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беш |
| шећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се обра |
| ива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А ш |
| он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш |
| ода вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо м |
| и.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да |
| фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало |
| ле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис. |
| бисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко |
| Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, к |
| емаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред |
| у.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком иш |
| {S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S |
| оја је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично са |
| ло неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једи |
| {S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме |
| ше.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дуго |
| и нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно |
| <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се о |
| навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели м |
| .{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била о |
| ке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} |
| S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за |
| p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} |
| едно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из |
| коте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном |
| вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, бе |
| длете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то м |
| .</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило |
| м сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} О |
| ожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке |
| ед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се ч |
| та ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао |
| ивене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу |
| <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, ст |
| би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлет |
| чи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћ |
| е успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Ср |
| {S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да |
| да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: |
| bSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко |
| јој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џ |
| аблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича |
| водисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, |
| ја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више |
| {S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо неве |
| нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој з |
| је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тес |
| не сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то ј |
| ија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опа |
| страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отв |
| , трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово каж |
| ..{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљ |
| и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И |
| а је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто |
| не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и у |
| тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збого |
| <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то |
| новат немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид мо |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капиј |
| дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чич |
| чарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што с |
| p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на јед |
| остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а |
| ово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим |
| он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ва |
| ло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више ј |
| као је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школ |
| ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Икониј |
| S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи с |
| ешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега ј |
| е грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто прем |
| оби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути глас |
| ворим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни ч |
| ио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затво |
| јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опаз |
| је срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњен |
| врди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на |
| тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће м |
| p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли |
| ава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне к |
| — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући |
| о, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно |
| стају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се |
| мо од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати |
| ...{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога |
| ву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, |
| Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Саб |
| нела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од не |
| ва се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави про |
| > <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога ле |
| оће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема. |
| о писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{ |
| хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам |
| један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што |
| ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је н |
| ешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одј |
| гледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухв |
| Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је т |
| о у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим д |
| весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опр |
| nit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и н |
| о ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, р |
| ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа с |
| је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може |
| .{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је г |
| шава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глав |
| ца.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну в |
| блаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула т |
| .{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p |
| /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И |
| > <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну. |
| ело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву ул |
| и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само теб |
| два покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим |
| тала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не с |
| која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све р |
| ре негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети л |
| Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај |
| петаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" / |
| да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана |
| ој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох н |
| .{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О ово |
| есење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге. |
| Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени неш |
| стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помеш |
| да оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ов |
| деним менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се та |
| ите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: јо |
| својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких уд |
| је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме |
| сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команд |
| анастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубови |
| ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај ба |
| исмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S |
| ако ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшн |
| па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти |
| гачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у веч |
| та, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би по |
| пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — |
| азведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и |
| бе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког сти |
| е раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, шт |
| на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} |
| ...{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога пок |
| акишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Лет |
| ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле с |
| рила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, |
| замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисл |
| {S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И о |
| е, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи В |
| груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цев |
| се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{ |
| хном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим по |
| <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а доб |
| ....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била |
| испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех. |
| чио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад |
| дговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Н |
| ришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узд |
| мисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па |
| зио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погл |
| претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако |
| с погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S |
| им кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској ку |
| рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста |
| што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра. |
| а поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Треб |
| шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: |
| оље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни јед |
| м.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застан |
| вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури н |
| <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, |
| борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду |
| на тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло |
| њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и ц |
| еликим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање |
| чикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано |
| ских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све ст |
| рић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који с |
| .{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} |
| Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што |
| сика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а грг |
| че, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и |
| осити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А мог |
| га сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова |
| рајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џ |
| иновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да |
| о пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у том |
| беска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општо |
| н један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем једа |
| је.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} |
| као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам о |
| рема мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипа |
| у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И |
| веде реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} |
| иље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она |
| е нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се.... |
| ница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, |
| Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у о |
| } Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај |
| това тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божј |
| ине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и |
| , овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па о |
| лог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто |
| видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па о |
| {S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим м |
| сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао с |
| о станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица |
| је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, |
| нај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски гра |
| и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{ |
| и, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгод |
| уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је сам |
| одине, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина н |
| ући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи ве |
| "#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није св |
| ост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их |
| {S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, бо |
| ете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипл |
| то скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гав |
| } Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону нази |
| а...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја г |
| Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Не |
| ечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови |
| {S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој н |
| ..{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фе |
| н ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — |
| а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разо |
| буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Јо |
| му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су |
| а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n= |
| ес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењ |
| . Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти |
| } Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да |
| онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није |
| " /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врењ |
| о синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, |
| ну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу сл |
| гу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <p |
| , да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак м |
| а овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо ог |
| рати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, д |
| еће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао. |
| и пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје |
| арм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било си |
| оље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао |
| ј зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— |
| а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замоли |
| у развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан б |
| .{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слем |
| на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није |
| ланинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће с |
| мирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклони |
| а требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед. |
| каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му |
| "168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Д |
| то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пу |
| ко маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког х |
| 34_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу |
| нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном |
| м још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је |
| е лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радо |
| а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па |
| {S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректор |
| е ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте сти |
| оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије |
| с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајућ |
| лика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најеж |
| ка.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здраво |
| b n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако раз |
| ао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помеша |
| м — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ |
| ни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док |
| у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусре |
| у некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На са |
| ..{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он има |
| </p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p |
| о! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељ |
| уставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово ј |
| тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он |
| м се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} |
| ити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом |
| а, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од син |
| акару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах |
| /p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? реч |
| ио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му |
| љавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мал |
| м како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме |
| мо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> < |
| а...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно ос |
| је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така |
| ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозо |
| Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загр |
| да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој |
| } Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— |
| ам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио |
| , она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} |
| док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за рук |
| е добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одгов |
| а јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо |
| свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S |
| гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него д |
| а ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фоте |
| окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} |
| врљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је б |
| о <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </ |
| е наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Срб |
| <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи |
| веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није |
| ш њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови |
| т топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога л |
| дине школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће. |
| ати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја |
| е у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица осв |
| Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина. |
| му кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан |
| ељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох. |
| бовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, |
| жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —< |
| крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’в |
| опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ће |
| Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога |
| т мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— |
| ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, од |
| ава луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S |
| своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели |
| Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки |
| S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је |
| простисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се н |
| а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> |
| укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учи |
| те газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не |
| али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} П |
| стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> |
| низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По он |
| у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке |
| овикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га |
| али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна |
| окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, |
| село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Ве |
| ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота |
| госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> |
| се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с |
| <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој не |
| ред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на бе |
| ну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црн |
| ој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у р |
| т, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за он |
| иновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb |
| ише, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица |
| за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, |
| камењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па н |
| ајпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде |
| S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију. |
| хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш о |
| аза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те уп |
| од самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш к |
| брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Ш |
| је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилик |
| ена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког гр |
| тор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, |
| Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{ |
| вић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Ци |
| би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ј |
| астопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Ст |
| ављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S |
| а реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би чове |
| ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, мо |
| S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>О |
| да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо пре |
| но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно на |
| ад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у ова |
| то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шч |
| анта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хте |
| о опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовиј |
| онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био с |
| корачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим |
| утака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, мно |
| пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на |
| д мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом |
| "62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро пор |
| прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски |
| ад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петрон |
| их анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, ја |
| системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијан |
| <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно |
| у....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам сврши |
| > <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене с |
| е.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењени |
| дима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде р |
| још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршр |
| овима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави |
| S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се |
| философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо чи |
| и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је |
| љи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, о |
| Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чис |
| па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам ни |
| ину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно ве |
| на матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају |
| пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кн |
| злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Ка |
| пас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S |
| остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не |
| повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А ка |
| о воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се поглед |
| лској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други по |
| га бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уз |
| и, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} |
| е; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у о |
| трча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; |
| е својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета. |
| ољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на |
| уби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на |
| идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?. |
| Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и м |
| {S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мо |
| ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" / |
| а сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао св |
| а био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија |
| видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама к |
| од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} |
| p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} |
| а!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску |
| оскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газд |
| а:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — |
| и ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда с |
| код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да |
| ри војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па |
| ако смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај |
| унаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с |
| одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа исп |
| ти да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p |
| вако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурен |
| ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, |
| ад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња |
| рао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је поч |
| како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће |
| о босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих |
| !{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.< |
| , да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више |
| р?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си |
| а, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио глав |
| <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао |
| стри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћ |
| зницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она п |
| на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кне |
| да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка |
| кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" / |
| кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на |
| м провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, |
| <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} |
| , што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могл |
| n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — |
| аче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} |
| о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме милов |
| од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима пр |
| за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште вре |
| ке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог о |
| и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех |
| , <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брз |
| лаву.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола |
| ј значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S |
| нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлос |
| оже и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Сел |
| пет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз с |
| се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на к |
| ан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао. |
| дио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади |
| рио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} |
| као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати |
| } Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S |
| да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час |
| е отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам б |
| едан кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред м |
| учи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} |
| чини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми |
| 5" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капета |
| овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се љу |
| он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога з |
| провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну |
| е за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике |
| д нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим о |
| оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> на |
| и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није м |
| ма друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код |
| чинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетат |
| ечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, |
| рној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друг |
| им да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамн |
| еним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су ч |
| , што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пе |
| {S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Иш |
| о сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо са |
| куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори |
| у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су |
| знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрст |
| у: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узб |
| ата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Икон |
| допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако реч |
| о, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а |
| ави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо ва |
| на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко |
| је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутн |
| а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лескова |
| одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А |
| ..{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си доб |
| ....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не по |
| ..{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред |
| у један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало |
| ем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме од |
| {S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана.... |
| астаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S |
| и да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се |
| е....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p |
| се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи |
| је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави |
| рица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је је |
| Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто ра |
| Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољуби |
| же, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једн |
| ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!... |
| а шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљај |
| S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S |
| им ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беш |
| зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да кле |
| м свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— |
| а устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао з |
| с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих нек |
| {S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве кар |
| сам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих д |
| у је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици |
| } Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су |
| пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми п |
| чише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинул |
| ако трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, |
| а грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, по |
| ом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p |
| <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — |
| авог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — а |
| .{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би |
| привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — |
| о, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не |
| де мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да |
| кав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о ра |
| мета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{ |
| насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и н |
| бави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смир |
| ="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су др |
| е, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека нераз |
| средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онд |
| ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан |
| ше своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас з |
| јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи: |
| њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некак |
| амење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде |
| о — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају |
| ломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</ |
| на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одист |
| шина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска р |
| су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спава |
| едан мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би |
| ица.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже |
| а, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотрим |
| бро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго |
| појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, л |
| читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> вр |
| Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, |
| јим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Пр |
| одина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто |
| га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја т |
| иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио ј |
| .{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог |
| лона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет |
| главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси н |
| а прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мир |
| као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждај |
| чан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професо |
| ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накна |
| то зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> |
| елики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем |
| ље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже.... |
| — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. |
| аши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — |
| њост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколик |
| ја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестр |
| буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Гороби |
| ч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну п |
| лну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек н |
| кав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гри |
| же догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{ |
| арица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећ |
| је у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу гра |
| Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој в |
| дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су м |
| нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; |
| де подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испре |
| в жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и и |
| дник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Бау |
| ра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу |
| ек вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог пу |
| .</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави ко |
| и жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња |
| чеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред |
| кву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина |
| т и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија |
| „Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је.. |
| мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је с |
| Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори.... |
| и....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви ст |
| ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на |
| кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менг |
| е на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћук |
| ри руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево |
| под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, п |
| е поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховит |
| чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас ниса |
| умен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ет |
| Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али |
| некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја |
| пкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S |
| г јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и ср |
| ашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку |
| Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на тр |
| о необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} |
| етку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лави |
| : у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морал |
| џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се поја |
| о, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Г |
| вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од за |
| вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да |
| гло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И |
| о ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други |
| корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и |
| ањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствим |
| ламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n |
| ст подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S |
| к кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душец |
| као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубо |
| гледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса д |
| .{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест |
| , добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином нос |
| Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени п |
| Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе. |
| ала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непом |
| стом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у м |
| очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развуче |
| То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас осо |
| а је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја |
| луво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђ |
| дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халус |
| около вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џеверд |
| лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од |
| , да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у |
| ео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Ца |
| о никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на гр |
| е и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свим |
| </p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} |
| у бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качиц |
| n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на д |
| уге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомил |
| {S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој |
| а поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како |
| тњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, |
| "133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку заустав |
| амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, к |
| у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било |
| сом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече |
| ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља.... |
| } Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака там |
| лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би |
| Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и |
| тела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку |
| ајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окрето |
| /p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али |
| приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни р |
| Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се |
| њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, доче |
| е пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на |
| ном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то ш |
| десмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге на |
| То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладил |
| или.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад |
| је било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стар |
| Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за р |
| p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шч |
| друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} По |
| ебу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што |
| {S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S |
| пред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} |
| ан таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико |
| ела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSectio |
| ло и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S |
| оме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за |
| еже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на ва |
| си силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојц |
| .</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми |
| уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, |
| ма.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пан |
| зго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома наше |
| реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то г |
| та посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у при |
| ава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!.. |
| застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као к |
| ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки нер |
| вуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем |
| ланина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небро |
| западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих о |
| а превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мр |
| створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који н |
| а чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се |
| ом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн |
| пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSe |
| ок!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одма |
| аде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тре |
| тила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и |
| , видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од ме |
| у мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, |
| } Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке |
| и се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се цели |
| ма да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута с |
| у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да к |
| кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред |
| х браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо |
| чила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} У |
| дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И |
| ли не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, |
| неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздре |
| ранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — |
| жити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој |
| таде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Н |
| таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо |
| <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? |
| и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једи |
| упом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S |
| га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупно |
| а, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укора |
| р не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S |
| !...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, |
| ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S |
| рхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n=" |
| е сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, к |
| асамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, ш |
| докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина |
| оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти |
| ши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља |
| мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела д |
| ленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду |
| јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> про |
| па мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати. |
| та два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и |
| уку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с |
| </p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га |
| зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори. |
| дах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> |
| онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? |
| атили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?. |
| онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Пери |
| а Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог |
| видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишиц |
| ди своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми |
| у моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубови |
| војом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описат |
| > <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рек |
| двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пелад |
| и родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — |
| исте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хлад |
| Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћ |
| нај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна |
| и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Ос |
| ку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ |
| Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и мој |
| подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње о |
| ођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми |
| едах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш он |
| некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па |
| уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су д |
| емо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капета |
| ска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће о |
| до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда |
| нску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске |
| — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са ц |
| S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако об |
| дан! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хте |
| р за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђави |
| ак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n |
| дене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Са |
| радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији... |
| чији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни |
| ј смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим |
| {S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чек |
| то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђел |
| већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу |
| ке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погл |
| који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} |
| ила вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја |
| иће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо |
| лико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Је |
| једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће докт |
| и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто |
| } Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама о |
| че онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски |
| Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећа |
| ренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силаз |
| ју још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти |
| милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и о |
| луша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде. |
| м г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под о |
| рак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако |
| за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{ |
| да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већ |
| ао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, |
| ки философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по с |
| воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда |
| још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пр |
| , оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је ње |
| ubSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати |
| аш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек... |
| ош слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опаз |
| де:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да |
| о, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — ник |
| .{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама |
| је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} О |
| Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће |
| е.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год д |
| и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И о |
| то Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала |
| што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Ја |
| Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто уб |
| н — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми с |
| м се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на |
| и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— |
| ило као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али оп |
| е да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженст |
| се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах пог |
| Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} Посл |
| природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назва |
| није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му |
| има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расц |
| зирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} |
| у нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих |
| pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку за |
| и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за ру |
| S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; ал |
| и, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч |
| {S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село пр |
| аватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у |
| .{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи? |
| е, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове те |
| зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њи |
| прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се ве |
| за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су |
| узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена |
| пет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— |
| вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се см |
| тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p |
| је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ |
| е на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан |
| } Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> |
| у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој к |
| аш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Пута |
| S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беш |
| једници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, ј |
| ебројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао. |
| кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове |
| .{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Парт |
| е у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, ил |
| им како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју |
| — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испу |
| им се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе |
| о поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане драж |
| е покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа на |
| :id="SRP18934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу |
| рговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је |
| ма мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, св |
| небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследи |
| ило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S |
| оје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви ч |
| е Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} |
| ио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — ка |
| ачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да ш |
| окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стад |
| нац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} На |
| у се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, |
| е ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остан |
| угова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило |
| је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинск |
| .{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Ко |
| умњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се зна |
| мо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с |
| 151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} |
| .{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{ |
| нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежа |
| нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница |
| а ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, |
| једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њем |
| миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савел |
| дише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну слан |
| е, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу |
| Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на |
| еровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми |
| ом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб |
| ље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине. |
| еко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, нос |
| > <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прост |
| т заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{ |
| оветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје |
| лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги оти |
| заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, к |
| </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хва |
| и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче г |
| ами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано до |
| /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Ко |
| да мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиск |
| <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах з |
| ући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капе |
| појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јес |
| Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одго |
| буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Том |
| о да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клуп |
| баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем |
| ику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом |
| бро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља по |
| ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} З |
| рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Ми |
| S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане |
| И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку сви |
| емо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно |
| тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако |
| човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиља |
| и.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Дана |
| ша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан... |
| n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак |
| </p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај |
| а пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју би |
| па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко |
| и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је так |
| би хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је др |
| ли.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито.. |
| , да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— |
| .{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А к |
| је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се |
| доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужн |
| оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се ку |
| <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бри |
| е просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди. |
| .{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељо |
| а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш д |
| а, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам |
| жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, на |
| ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри |
| о пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} |
| ати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па |
| цу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> |
| је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Сов |
| ио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Да |
| у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она |
| себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, |
| га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone u |
| се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то |
| еко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупи |
| ио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама сво |
| {S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је леди |
| ничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се |
| после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> < |
| Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен |
| оси дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко н |
| д паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она |
| ка....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На |
| а нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овом |
| </p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} |
| да онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Б |
| ла милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према |
| н, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој |
| ка не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S |
| да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и св |
| зио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја це |
| па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му |
| д сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра |
| ла је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче |
| .{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни |
| мехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мој |
| Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. |
| ајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу |
| сти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се |
| ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чуј |
| и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као за |
| и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S |
| {S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај |
| се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је к |
| пио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека вр |
| чне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме поз |
| ку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи |
| неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и ј |
| неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врст |
| смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> |
| пчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нем |
| ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја |
| ур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Пу |
| бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до |
| едном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Вељ |
| амих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам |
| да, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поз |
| нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. |
| /p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="1 |
| наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и сво |
| равног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду |
| /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах ч |
| ако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — |
| не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко |
| ам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени |
| ш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет |
| смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мен |
| Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Гороби |
| шла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S |
| гао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе мак |
| {S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе вла |
| ло пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је би |
| Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови |
| бема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко с |
| на је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми н |
| летеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо о |
| > <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитост |
| чка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у врем |
| мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро заг |
| уги почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку н |
| и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне д |
| их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине |
| кад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библио |
| се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да п |
| око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> |
| успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су |
| лодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, сте |
| леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> |
| чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <p |
| n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S |
| ="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРП |
| S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме < |
| екаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, |
| а је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој |
| ро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> < |
| с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не |
| нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за ру |
| ји душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој б |
| почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, п |
| ло.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у с |
| .</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуч |
| а кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и |
| он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло позна |
| .</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела |
| разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извел |
| вати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи |
| волику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сес |
| ну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у г |
| а престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ич |
| ала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен д |
| а, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је и |
| чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више п |
| .</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде |
| човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може р |
| сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топо |
| >Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наив |
| се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очим |
| петаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешт |
| оји од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка |
| а дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан |
| ого се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог пос |
| соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам ко |
| рсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се |
| “</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p> |
| иде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лак |
| бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово ј |
| ча Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног |
| рану. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља |
| е....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p> |
| S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је |
| ајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наш |
| а чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља до |
| зану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} |
| ри — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} |
| е руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> |
| >— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испо |
| руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пре |
| може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ј |
| иком ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и |
| вала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p> |
| </p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — због |
| — Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам |
| те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} |
| их дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, |
| сијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расх |
| је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у |
| ичаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије |
| ћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и |
| , како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то |
| ћи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S |
| ожили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад |
| г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, го |
| и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у он |
| ајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не ум |
| се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућ |
| предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — < |
| ..{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да |
| слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У т |
| престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} |
| Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам См |
| е своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с пр |
| ог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{ |
| да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаниц |
| што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их |
| је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека нео |
| а, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „ |
| ="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула |
| " /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијиц |
| опске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивај |
| запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке |
| ахом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — ми |
| смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цр |
| а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би |
| "220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S |
| милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи |
| } Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом пор |
| зика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живо |
| их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског п |
| је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђ |
| своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале |
| пљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, н |
| ј му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су |
| ри пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Ма |
| већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војск |
| и се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова |
| д ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу ус |
| ре страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S |
| ...{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </d |
| > </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S |
| послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде |
| олила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе |
| у му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? уп |
| реображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гуш |
| — Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова с |
| /p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да за |
| ом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за |
| ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бед |
| о горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он |
| ровалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на |
| он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{ |
| да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, |
| свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнп |
| једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она н |
| p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и бр |
| гу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо |
| ренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох м |
| да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то дост |
| жа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања. |
| , да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p |
| пажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па маш |
| укопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато ј |
| ле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као мл |
| па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, је |
| } Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што |
| ограђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде |
| у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil |
| еше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Д |
| n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p |
| ељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада |
| ч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone |
| .</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо |
| оли две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек с |
| ост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га |
| о смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише су |
| а пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми пола |
| далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на |
| ијаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, н |
| уси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и |
| пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном |
| би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> < |
| и лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути: |
| Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не |
| ти.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили. |
| прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и |
| а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од с |
| ј пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви коли |
| бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јес |
| S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада |
| радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличнос |
| с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Сел |
| ом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто |
| а спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Вељ |
| учи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, так |
| а јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па |
| Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Том |
| с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p> |
| један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи |
| био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој зна |
| носи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене |
| вени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко сво |
| осмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је |
| мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објав |
| војој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога ре |
| обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас ск |
| Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем |
| ам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када са |
| прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда |
| д куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провл |
| рану....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" / |
| n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окре |
| нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совр |
| цу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно к |
| А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, п |
| сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ |
| ла — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше мој |
| ауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера |
| } Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о |
| — Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете м |
| ете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да по |
| ма, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мић |
| и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш |
| в је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у |
| спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти |
| <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...< |
| дба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми |
| S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад |
| } Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с при |
| ве придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог мос |
| бало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знамен |
| а цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врх |
| ано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчиц |
| <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ни |
| а остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја м |
| је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли |
| ј прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога |
| овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод шт |
| немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</ |
| опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од је |
| а.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо од |
| тићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе свој |
| седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.< |
| чадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом |
| о....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — |
| тева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: |
| нити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад |
| } Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!... |
| нда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72 |
| и, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти |
| рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би |
| реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{ |
| ки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ни |
| 01" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, |
| ишта не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је |
| .{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се |
| ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, |
| огледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} |
| е убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас |
| о полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На т |
| Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да б |
| тано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам |
| симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!! |
| парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без |
| па за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме |
| .{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... < |
| утака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово порич |
| ти; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак от |
| да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Ме |
| н дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" / |
| леда изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње н |
| били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} |
| немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, |
| ше сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Вељ |
| као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда ра |
| убовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве |
| одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ов |
| из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је |
| андур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“ |
| ста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> < |
| и ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p |
| да и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном |
| окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене о |
| — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subS |
| ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{ |
| много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> < |
| други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему ј |
| шиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не з |
| ерије.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се В |
| омери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му |
| опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.< |
| ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да ј |
| заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свако |
| доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} |
| >Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p |
| хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са д |
| еми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и м |
| драви их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шт |
| ош више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном |
| } Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга |
| ана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} |
| нула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших |
| {S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобо |
| /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="20 |
| !...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S |
| ав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је |
| /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— |
| сам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за |
| о му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газд |
| своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше. |
| е он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша |
| </p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сест |
| } Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би |
| отпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени по |
| head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат ни |
| Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{ |
| ру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И о |
| </p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. |
| n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао. |
| ом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза |
| — Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових |
| ..{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста |
| не проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и о |
| ира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да |
| S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> < |
| бих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га |
| ан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљи |
| тан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да |
| еселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и т |
| итом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрет |
| Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> < |
| <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало по |
| Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да |
| >„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци |
| у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit=" |
| {S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим |
| Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица |
| {S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути |
| јци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, н |
| е много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним |
| жемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, д |
| ати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да н |
| већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>О |
| вих ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити |
| а Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Л |
| ... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једн |
| урио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењер |
| ше не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И о |
| > <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} |
| >Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш |
| .{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио с |
| с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, |
| хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема |
| “ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и г |
| о само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога |
| ица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, д |
| ика међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један |
| с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас |
| ући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави св |
| не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светл |
| ићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку |
| ојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му |
| на браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мим |
| ?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о |
| а ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао. |
| а.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељ |
| огодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је м |
| > <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчин |
| ..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — |
| ије истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И |
| писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео |
| кака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама |
| је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за |
| ’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има в |
| p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n=" |
| — Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milesto |
| , а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Б |
| давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало |
| посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> |
| трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјах |
| ажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — |
| о се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хте |
| авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давн |
| —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Ст |
| рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се |
| оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени |
| S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће н |
| .{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пиш |
| нати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је би |
| се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о |
| ...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се |
| лиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам |
| ма био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Би |
| да Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толик |
| тва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чик |
| ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} |
| м ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој |
| конију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и зд |
| та:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок узда |
| лест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећ |
| је, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у к |
| Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год |
| и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И |
| {S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— |
| ево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми неће |
| аст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да |
| о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту |
| те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни |
| Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни |
| ка и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај |
| /p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— |
| се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шт |
| шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и |
| е у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} |
| ејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином ку |
| е и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није са |
| же.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек |
| е.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S |
| вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њ |
| ељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Х |
| вори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче |
| , па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на |
| ли не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царе |
| се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <mile |
| аде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} |
| за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми |
| /head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору |
| си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он |
| ј бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ д |
| и је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од |
| .{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> |
| посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S |
| о код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући |
| приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвал |
| S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му би |
| b n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових |
| а читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну. |
| рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, он |
| на, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} |
| исма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} М |
| пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и п |
| исли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој креве |
| кивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као |
| адим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за |
| и валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим нас |
| , госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па |
| као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенич |
| еме ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Мил |
| погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — |
| д кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, |
| се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно |
| <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он |
| поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову изм |
| мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да |
| легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да |
| је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <mil |
| одиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем.... |
| .{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свр |
| добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природ |
| — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док |
| са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад |
| дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S |
| 5" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвож |
| осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страхо |
| ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бац |
| исто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245 |
| ="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што |
| е, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p |
| есем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S |
| о од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први |
| овати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко м |
| на ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио |
| иле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад |
| е било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у |
| ли.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и |
| се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказив |
| на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће дода |
| еврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена |
| доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> |
| Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај |
| смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а сваш |
| Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, |
| ки мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} |
| је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника |
| ну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</ |
| Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да |
| ули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог |
| </p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом у |
| {S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Ка |
| оплином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других приме |
| мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p> |
| ости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске с |
| кав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме |
| ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је |
| да Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ј |
| прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се ј |
| идим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради ка |
| браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> |
| изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно |
| <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, |
| више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електри |
| вареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она |
| све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубо |
| а Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам оп |
| погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p |
| ете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио с |
| е доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врс |
| е ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљу |
| јдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} |
| од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута |
| пита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја т |
| онија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам |
| нђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој |
| ом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</ |
| госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина |
| ча Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметн |
| озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право |
| ас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} На |
| ло нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно л |
| оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, |
| ете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</ |
| но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се |
| , знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> |
| subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нам |
| ка детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није уга |
| У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула |
| се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би м |
| чин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Он |
| ом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Икон |
| бу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је к |
| и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у д |
| , прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину п |
| апетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сест |
| етаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака наша |
| отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам |
| ине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не. |
| товала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри |
| ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави руч |
| е очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да |
| уд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша. |
| едном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни јед |
| ј.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам х |
| свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клица |
| ћи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, к |
| да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тесте |
| десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена г |
| ислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља |
| о добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог д |
| и мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како ј |
| екнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој |
| ше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, ка |
| водове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерск |
| далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ват |
| госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска |
| А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значил |
| ова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати о |
| риз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; |
| апетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам ле |
| n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда забо |
| ш један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совр |
| — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њи |
| ца?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их |
| ао што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког |
| капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, |
| р је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави шт |
| нија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало ј |
| ко разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата приг |
| мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе ник |
| b n="5" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наук |
| ћи ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмље |
| ку тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, |
| , да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска торту |
| н повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и пошт |
| , оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међ |
| ли, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изгов |
| з коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола с |
| вор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу В |
| ив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каи |
| боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих вод |
| а, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— |
| {S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузима |
| ...{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} |
| лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и |
| ила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у |
| су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначич |
| о џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живопис |
| ку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар пове |
| удесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред |
| па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — ј |
| бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је.. |
| у кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне |
| ло куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја б |
| сина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S |
| ем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко |
| ред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све... |
| не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection |
| и по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му |
| нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се в |
| днем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му и |
| к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, |
| укненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је П |
| рити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не |
| аци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погле |
| опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе |
| } Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S |
| се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; а |
| > разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди ка |
| {S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче д |
| ње....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрест |
| га, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, т |
| и растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p |
| идите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Бог |
| једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна |
| е окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n=" |
| S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо. |
| та она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неоче |
| у да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</ |
| а се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле |
| смо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" / |
| е; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима м |
| колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се пр |
| {S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да т |
| а свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{ |
| стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило |
| шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, |
| авати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од у |
| брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубов |
| Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а ве |
| а још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Глед |
| а се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> < |
| е изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо н |
| рчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за д |
| а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од к |
| е беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако |
| о је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осм |
| во на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их о |
| уриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под м |
| простите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео неч |
| тева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам |
| стру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шан |
| створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се ник |
| е волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио |
| ледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи |
| ну из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапс |
| али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И |
| даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да |
| о изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, |
| сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео |
| , — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те о |
| е седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> |
| ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта |
| " /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као о |
| нда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</ |
| p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час д |
| па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати.. |
| } Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне с |
| мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељин |
| тарици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа к |
| јој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почет |
| иђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте ж |
| ича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не |
| .{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за |
| , мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој |
| S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, прек |
| у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од м |
| ...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} |
| ој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда ста |
| а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, к |
| Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она пр |
| S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена сло |
| у је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вили |
| ече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви. |
| ав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Једа |
| тан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, п |
| ре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> < |
| меши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p |
| петана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси |
| има.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А |
| еби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p |
| p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <m |
| ђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи с |
| плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, к |
| е.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, |
| сте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, реч |
| јка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице син |
| ад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте |
| о нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} |
| о госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону а |
| рљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лескова |
| хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он |
| једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га вид |
| и велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањ |
| еким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> |
| ознадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им с |
| ; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно. |
| но лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.< |
| ао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није та |
| ..“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од је |
| ша бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није н |
| хита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опе |
| одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мој |
| ..{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен |
| што мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавиц |
| 2" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — |
| ејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој |
| сетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да приз |
| е Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну јед |
| ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубин |
| p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео уп |
| еном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени |
| очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чуднов |
| .{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, |
| нај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив |
| стих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови висок |
| беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" / |
| >У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој |
| своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А гд |
| боко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од в |
| " /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали |
| али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив |
| град, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} |
| глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је вел |
| рими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} В |
| м не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здр |
| {S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом ве |
| о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају |
| ас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте |
| уја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после |
| : ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!. |
| ва по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва |
| <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излази |
| сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојач |
| а.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <p |
| е својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка |
| се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги бр |
| мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под ве |
| водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се |
| вим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло во |
| с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од |
| о сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{ |
| тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац. |
| итају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; |
| суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас |
| ди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад н |
| и друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силаво |
| е свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи.... |
| да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и |
| ети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише |
| ли, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над |
| сетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма |
| је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или |
| ним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунас |
| ече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама |
| ери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити |
| шао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни аб |
| ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, је |
| отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње |
| Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућан |
| ма видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим с |
| И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко |
| .{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве ло |
| убим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S |
| кретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасе |
| Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S |
| решили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Соко |
| це — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинч |
| у јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од |
| а Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли |
| Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.< |
| мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе позн |
| ро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шев |
| b n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда за |
| авиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е |
| ише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се |
| рио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чу |
| а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра |
| амо што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучев |
| S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно леп |
| ном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се |
| а и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми ј |
| ивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперени |
| о на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не |
| Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним свет |
| је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платн |
| е Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез |
| могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погиби |
| неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног све |
| ека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што ј |
| е беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком с |
| општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, дра |
| што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто |
| се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их |
| ј кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне |
| ар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестр |
| , свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>По |
| ице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} |
| неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S |
| да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} |
| кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чини |
| едах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} |
| p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту |
| ко.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Нико |
| о један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам |
| „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одг |
| ће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио б |
| и и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она ан |
| } Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес |
| о, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упит |
| ја је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја так |
| а — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо |
| у је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај гл |
| ше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешт |
| у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опе |
| амо осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, |
| Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што д |
| осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, пр |
| ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи! |
| пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно |
| а Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Дов |
| p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо |
| и опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окр |
| ка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој |
| још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Со |
| стајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени |
| сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволск |
| — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, |
| >Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г |
| ући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је р |
| све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из |
| S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама |
| е нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па |
| о с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одм |
| — Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену |
| <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја се |
| ћи својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи к |
| ахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — |
| а.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењ |
| ити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па |
| оново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, |
| увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко |
| чепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ ок |
| вим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала. |
| ио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они з |
| оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са с |
| ића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и св |
| ног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да |
| а добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> С |
| кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да |
| без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они |
| нано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове |
| мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана ушт |
| описна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди |
| ца Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} |
| к се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, |
| ш нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синов |
| аје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, в |
| ачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једн |
| — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који |
| на....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим х |
| у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излаз |
| о, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решав |
| ...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али он |
| а ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети |
| То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш |
| би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет |
| и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девој |
| смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S |
| "17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p |
| познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне об |
| Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласн |
| SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несре |
| учак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад раз |
| .{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{ |
| ињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S |
| трина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Ш |
| вали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокс |
| вучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете про |
| пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све |
| ознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} |
| е. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет |
| по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној ту |
| <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" |
| а, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг з |
| урови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном мест |
| , да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посе |
| нусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је |
| — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с |
| ..{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима раз |
| уде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што м |
| а.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља |
| о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога! |
| ници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекај |
| Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је |
| ј! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је |
| иће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n |
| и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на |
| к он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога |
| де и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је |
| како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга |
| ешио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с |
| .{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда би |
| ј сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад д |
| моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу |
| ога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а |
| и.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ ди |
| , па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два |
| на беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} По |
| сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу ово |
| о.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми |
| Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се в |
| едао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просу |
| или.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зу |
| пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу бо |
| о је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је о |
| </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и т |
| ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што |
| } Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као |
| ред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу. |
| т!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село |
| рећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, д |
| у могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није |
| с!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p |
| д топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду.. |
| окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о ч |
| оворим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би ла |
| ко тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, з |
| под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван |
| ад — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису ч |
| куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човек |
| S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало ч |
| трангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добит |
| о су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну |
| } Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Поглед |
| {S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека ама |
| је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота. |
| рума, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једн |
| одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учи |
| а.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв п |
| ржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, ч |
| шем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ћ |
| му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими а |
| /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и |
| ма томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега |
| — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почн |
| мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самос |
| ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, завол |
| то полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све ра |
| госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кућ |
| аде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајк |
| ве три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мил |
| од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка. |
| брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе про |
| на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, к |
| } Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрха |
| ераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилаз |
| у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја п |
| нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а |
| ње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по с |
| 10" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас |
| у учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да |
| а концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као п |
| — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бл |
| ли.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу. |
| /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели с |
| м особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а од |
| обом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово ст |
| илими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покри |
| чи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{ |
| ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта |
| траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта |
| е Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} М |
| ај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма г |
| о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан... |
| Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и |
| ри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они |
| азује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одгова |
| ов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за |
| о је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p |
| ривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто |
| онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нек |
| неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад |
| стужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована |
| није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретањ |
| е!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су д |
| игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Њего |
| се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи |
| ље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Пр |
| ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је ч |
| коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не |
| {S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, бола |
| степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} |
| је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте |
| е село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S |
| ивописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — л |
| уша назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ њ |
| а изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, о |
| атре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с дру |
| прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам упр |
| а старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја т |
| жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа. |
| Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истач |
| .{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те ка |
| али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они |
| !...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика.. |
| то ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} |
| у капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из С |
| е ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та |
| каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно из |
| видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће ш |
| , што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренем |
| није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босн |
| вду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно д |
| не врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле дв |
| е крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Све |
| нице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се п |
| умитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад за |
| дре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата |
| алише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад |
| .{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа. |
| а Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— |
| е саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} |
| p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати |
| ири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лал |
| е.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци |
| м кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашт |
| .{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрди |
| себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужи |
| сет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фење |
| а.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна. |
| упао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под г |
| ели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с |
| фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S |
| ва пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туд |
| и.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је весел |
| ог огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по |
| њају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом |
| тајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љу |
| јешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кул |
| их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> |
| </p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упи |
| ца ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, |
| рени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> |
| и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе чит |
| вет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати не |
| Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од |
| во бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданиц |
| Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намршти |
| срећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, |
| е спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем. |
| а, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> < |
| иограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти ј |
| ад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људ |
| дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми |
| деш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овд |
| <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. < |
| осто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар б |
| е у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах |
| почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subS |
| а сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још к |
| ично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један поро |
| >— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој |
| з Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богм |
| цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сип |
| .{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „ |
| шта нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госп |
| се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш д |
| је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S |
| њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладиј |
| х усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам |
| n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица |
| је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, шт |
| то нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} |
| S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Цари |
| ављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми о |
| извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини |
| {S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Не |
| ју као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам с |
| и ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиро |
| и?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живљ |
| Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је |
| иближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мог |
| топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар т |
| да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај |
| ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим |
| руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неко |
| ик, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бо |
| азите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што с |
| естит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} З |
| p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S |
| ницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истин |
| и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на м |
| а ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињ |
| S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, вел |
| о опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћн |
| оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по |
| пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци зад |
| а.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћур |
| {S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да поч |
| зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна |
| чи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection |
| , као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову |
| е он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Ми |
| о и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те |
| Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} А |
| х та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вече |
| да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} |
| или, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„М |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја. |
| и ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег |
| аборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука |
| е.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </ |
| <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="2 |
| ти, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, как |
| и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену |
| пнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, |
| И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га. |
| цу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом |
| смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!. |
| <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа |
| а је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се н |
| а!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгу |
| да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је |
| А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним |
| — Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко |
| лаву.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „ |
| е се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, при |
| е станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; |
| ...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном |
| и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих |
| е опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p> |
| д ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p |
| : јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И |
| ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули |
| S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газд |
| лаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе |
| нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у веч |
| еће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ст |
| видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, с |
| ли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а коли |
| И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која |
| <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти |
| е из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на кон |
| ле су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене |
| ју ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“< |
| и ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сет |
| ршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо |
| Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја бр |
| стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртал |
| лиже.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мај |
| да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} |
| /p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, ка |
| лала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Савао |
| века пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} |
| у се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан |
| у: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да вид |
| зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Сми |
| Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subS |
| ије свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам об |
| т се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађ |
| вој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути |
| оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у н |
| сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око в |
| чима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела поду |
| странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, ш |
| јка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о |
| b n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и |
| мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити н |
| утра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Му |
| лени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се |
| ни крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој |
| замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} З |
| зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао |
| сковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, к |
| едница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, ј |
| ап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђо |
| н ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово |
| гом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једн |
| а!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја |
| у и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не п |
| пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S |
| n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се |
| далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо |
| 9" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па |
| е опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра го |
| нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо |
| осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, |
| p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и у |
| осле не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем |
| атне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, |
| птила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу |
| це — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе |
| петан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан |
| ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су м |
| Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше |
| зином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим |
| од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им с |
| и ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о |
| о на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и с |
| } У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S |
| би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, св |
| и збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватр |
| ....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није ви |
| газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Ј |
| сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А он |
| витељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој |
| дног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде ска |
| ани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубо |
| је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни г |
| неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила та |
| ио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како ј |
| емам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, |
| ... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p |
| } Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забу |
| ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни |
| ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напу |
| м <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да |
| се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зел |
| им и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луд |
| иран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, к |
| 8" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, д |
| . — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, |
| морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p |
| . капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађ |
| ем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се |
| хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, |
| p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, |
| гове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на т |
| ри....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држал |
| у — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и |
| да, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чкол |
| по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду |
| те, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, |
| о, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда с |
| е више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смр |
| наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, |
| а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може би |
| у. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа |
| Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p |
| и Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље |
| ео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} |
| то суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестр |
| еднако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијет |
| Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег К |
| леге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плаво |
| </p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да |
| ница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јам |
| не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селак |
| ођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто р |
| а у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим к |
| су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оставис |
| знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Ст |
| се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам |
| /p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у шко |
| у...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на |
| оспођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место |
| о су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде т |
| то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим |
| врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не забор |
| из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунц |
| ја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде |
| ић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не |
| ене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран з |
| у свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb |
| да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем |
| </p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих |
| id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног н |
| а живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој |
| небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би |
| мо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад |
| аговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца |
| к се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде под |
| да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote |
| све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{ |
| руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо с |
| нам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води |
| !...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо |
| мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да вид |
| прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре пр |
| оје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непозна |
| некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова гребо |
| Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совр |
| ас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} |
| /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграб |
| замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p |
| а — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно ст |
| де су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили |
| S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И |
| } Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас по |
| е.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет до |
| , ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предруг |
| огледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек м |
| лаве, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла |
| <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестрино |
| {S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућа |
| n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем гд |
| познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радост |
| То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Ов |
| лазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки |
| очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се |
| рати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвој |
| nit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећ |
| <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га |
| > девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти |
| t="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пу |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газд |
| тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестал |
| .</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копљ |
| некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је н |
| а је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S |
| ана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не |
| о био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се |
| милова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија ода |
| {S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељи |
| одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати |
| орио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као |
| о у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: |
| о ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе з |
| ко ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми |
| би но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други сед |
| ирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину не |
| газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и зд |
| > <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па |
| сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, |
| моран.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S |
| поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми ју |
| исам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — |
| {S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало ду |
| али.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном |
| и <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сака |
| може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Леп |
| уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавок |
| еро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.... |
| ворим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви мо |
| већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{ |
| ој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа |
| и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо вр |
| е тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да |
| ј се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капета |
| да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутр |
| међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена м |
| олако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном ра |
| во.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погле |
| в одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су |
| шем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се |
| е беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из |
| хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну |
| лошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући кап |
| <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p> |
| ка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају г |
| о, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</ |
| т, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као ка |
| де би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако |
| видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> |
| ане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џ |
| пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази ко |
| е:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Ј |
| писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисл |
| ао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био је |
| у народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се |
| Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди ши |
| омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству |
| оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој |
| ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ић |
| нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! зна |
| починути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест. |
| ти.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам ж |
| Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни |
| ад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми р |
| /p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачк |
| ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, |
| сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да ма |
| а поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....< |
| један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="13 |
| Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам |
| та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гр |
| ну.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!... |
| , ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гл |
| којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девој |
| ао у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прош |
| а му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем |
| ге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је трен |
| претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на мој |
| се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} А |
| им удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чар |
| ро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то ув |
| е смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. |
| > <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је ст |
| њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут по |
| уца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</ |
| и право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И |
| <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше до |
| што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p> |
| нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта |
| n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Ма |
| Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</ |
| сока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, |
| м, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко г |
| и су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздрави |
| а.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSectio |
| де капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone u |
| ијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам г |
| i>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на њ |
| тав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико |
| без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, в |
| S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скоч |
| ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му. |
| } И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли д |
| ах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажму |
| госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци св |
| акутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме в |
| на?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за |
| најем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на |
| Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње |
| а отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као н |
| како да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође |
| ељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n=" |
| it="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ |
| т постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, |
| оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде л |
| м да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша |
| глав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и т |
| и?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који |
| осмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати |
| /p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче |
| у ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чис |
| b n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{ |
| с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо |
| за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром |
| едок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} |
| Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — |
| ="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се п |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, уч |
| ем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „и |
| свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S |
| кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- И |
| ј јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му |
| апији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p |
| тише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> |
| оје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n |
| м да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи не |
| исар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже |
| ....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако ст |
| S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских по |
| тео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи |
| нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскур |
| нца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањ |
| , а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она |
| ubSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} |
| n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, пос |
| већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих о |
| бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} |
| у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику |
| бије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="sub |
| епам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143 |
| .</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта |
| ивоту било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; |
| чем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја |
| дете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми |
| есла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве |
| ? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У к |
| ти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам г |
| родним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људс |
| м.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се |
| да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад ми |
| и, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} У |
| ну.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> < |
| ..{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове |
| } Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен |
| сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Виде |
| м путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза б |
| а вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој до |
| за нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} |
| рошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели |
| ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратн |
| з очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о по |
| ....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој |
| о, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала |
| p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о |
| кса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула не |
| <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зел |
| Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчи |
| .{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница |
| сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам н |
| стали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан |
| алиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Сте |
| p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да |
| ет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} О |
| од пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Сам |
| ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У |
| олан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и п |
| е јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда мно |
| е о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави пре |
| растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не по |
| а.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман с |
| е то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећи |
| свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкч |
| ти, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе трен |
| к и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију на |
| заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе |
| ишта се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </ |
| разговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред |
| ња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред |
| а.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незн |
| Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курј |
| о да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} |
| ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те б |
| Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Ал |
| зех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрад |
| планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сун |
| рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по |
| после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли |
| иче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и каже |
| одножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право приро |
| ..{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу прав |
| оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у до |
| То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још |
| си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Б |
| <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p> |
| ну боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад |
| век се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Рашири |
| , као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселн |
| природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као какв |
| ижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из |
| Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ј |
| Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико |
| рнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не уда |
| ану.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење |
| ро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш |
| шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из но |
| носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{ |
| .{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста.. |
| у....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју н |
| едно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге препла |
| ви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмич |
| зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв |
| а нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и н |
| ости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина т |
| } После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне з |
| био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрен |
| е, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болниц |
| ца тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноз |
| ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „пре |
| е десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укоч |
| , да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије |
| н је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и В |
| им.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; |
| шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Не |
| } Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте |
| е!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљ |
| мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле су |
| више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} |
| треми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би св |
| двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако леп |
| двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди с |
| а врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њи |
| другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показуј |
| аго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бри |
| ује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали г |
| ја и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало |
| S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах у |
| } Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну глав |
| и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела р |
| је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у |
| p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упут |
| г нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на вр |
| општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чи |
| мче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то н |
| ризренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на гр |
| ешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко |
| спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само н |
| ју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још је |
| огу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им |
| ој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{ |
| м, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и |
| раз....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми |
| ољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена м |
| <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} |
| еда, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ |
| гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретош |
| амним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва |
| век гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пр |
| ковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког м |
| као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у о |
| за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} В |
| ...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сук |
| се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, |
| у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам. |
| } Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаб |
| есати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом |
| Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добр |
| Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шт |
| бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо с |
| и.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда о |
| па.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше |
| познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!.. |
| , као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде ун |
| <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга |
| ултаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не |
| и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> |
| ј ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да ни |
| им дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког п |
| унили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено |
| е, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S |
| /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то за |
| еднако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Не |
| заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Р |
| о има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да |
| че!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се |
| опе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његов |
| ли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </ |
| страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... |
| он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</ |
| нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} |
| њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ |
| д покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога н |
| чић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, д |
| е, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се |
| сет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, к |
| инска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко |
| питати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету |
| о добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо да |
| је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалит |
| у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} |
| , и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSect |
| капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се |
| nit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља |
| се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што |
| е не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек |
| стане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху |
| ра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и с |
| ла и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под с |
| да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји с |
| обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствен |
| нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узви |
| савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспа |
| ом.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} |
| смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али |
| то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер |
| медох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем |
| е Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отп |
| и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек и |
| о кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, |
| ој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ни |
| јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S |
| четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, |
| етније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јав |
| се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успо |
| е од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута ма |
| селог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји |
| мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдар |
| ка изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone u |
| S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну |
| о, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој ми |
| .{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нис |
| и шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости. |
| То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се |
| Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми с |
| рица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског јез |
| а препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, |
| и је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав го |
| по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, |
| ....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао |
| усеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу не |
| ј.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва с |
| му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Д |
| рад....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је |
| ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје |
| Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је до |
| <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор бац |
| е и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" |
| а.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твој |
| — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у |
| де до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој |
| гада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам оп |
| оју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, |
| ne unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па у |
| } И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, пон |
| а, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока |
| амо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не забора |
| спунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао. |
| и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња |
| о је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио. |
| , тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гво |
| е кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе. |
| је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је |
| ction" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а к |
| ије, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена п |
| па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Не |
| очетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега |
| а је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према дру |
| ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цв |
| у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} |
| на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгле |
| ла; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неве |
| акин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а о |
| што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе. |
| одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на у |
| } Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео |
| грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрем |
| Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, р |
| брота душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њим |
| } Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим с |
| смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас ника |
| амо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, |
| једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, |
| Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознал |
| ди да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио |
| ило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, |
| S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — |
| постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, м |
| p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Ос |
| {S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема мес |
| адовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} |
| ило са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, |
| ов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пред |
| ош ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по ко |
| умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак |
| почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са сви |
| моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака |
| ица је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S |
| } Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати |
| во.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си. |
| које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога |
| ји говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турско |
| В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садаш |
| , не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S |
| оју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{ |
| уше наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде ми |
| {S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на |
| са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p |
| ве до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутро |
| свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносн |
| вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете г |
| <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</ |
| виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде |
| скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога |
| жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана св |
| на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту |
| несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и ус |
| да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздрави |
| и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове б |
| <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре дока |
| ду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну |
| } После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам |
| и на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, пову |
| ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пет |
| овори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бив |
| м с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда он |
| м ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за н |
| душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и |
| страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у |
| је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone u |
| И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то с |
| т: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у |
| ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb |
| ..{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До ско |
| као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом |
| иче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> < |
| да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу друга |
| ица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као |
| раго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, не |
| ор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако |
| Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали |
| ection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капе |
| сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би |
| к између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније |
| асипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с |
| ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили. |
| адашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефи |
| , па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску |
| иште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n=" |
| 8" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они |
| и усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подн |
| сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчез |
| над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива! |
| вет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изглад |
| узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се |
| ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окрен |
| планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старо |
| ..{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.< |
| м кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли |
| е ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, |
| мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова |
| ча Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно |
| а другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно с |
| бито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској |
| о зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Мал |
| тно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три п |
| с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, п |
| у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристал |
| Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, н |
| ве не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p |
| е очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пит |
| {S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза |
| } Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, |
| ио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам за |
| уша моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни в |
| оломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лев |
| за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и уради |
| ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и прек |
| а неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хи |
| ало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— |
| мо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја |
| асија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Акад |
| леп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то |
| а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} |
| ишта.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S |
| и ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши? |
| а је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити |
| се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет |
| "24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први м |
| о је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, |
| ноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једв |
| Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној к |
| твар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва |
| ави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се |
| читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први |
| ђале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбаре |
| — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} |
| ма сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, |
| шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад |
| ве Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у гла |
| ко сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су |
| Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у |
| обре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочеп |
| {S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бис |
| кнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севн |
| цима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, |
| сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се поглед |
| у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| } Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p> |
| ском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да |
| и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан |
| стаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети |
| оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једн |
| им неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{ |
| му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док |
| њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића |
| једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има |
| и је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака х |
| јој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S |
| Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам |
| и.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, |
| графишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забав |
| разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— П |
| оли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од дев |
| ...{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћу |
| управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учин |
| .{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разра |
| е, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у т |
| черу у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први |
| вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S |
| ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда С |
| ан и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се |
| бовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} К |
| другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, л |
| .{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> < |
| 4_C1"> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} М |
| половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима ств |
| /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас бил |
| {S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако |
| огледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и о |
| етање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а |
| м се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испре |
| , у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим |
| ице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској г |
| ешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао с |
| и добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео |
| а пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница н |
| {S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је |
| е на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоћ |
| идљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као |
| белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Њег |
| ли, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанов |
| .{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је |
| Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да м |
| {S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење... |
| .{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа ов |
| ледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамид |
| ебали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{ |
| е мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је м |
| војица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и |
| једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, |
| S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћор |
| нај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газд |
| диној тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволе |
| веће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микрос |
| еба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломи |
| кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга... |
| му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што ст |
| во, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што |
| о бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да |
| S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске. |
| сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве ре |
| о мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хв |
| , смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је б |
| ти?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје д |
| } У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, св |
| најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде н |
| и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђ |
| а кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подиз |
| ж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам |
| ретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет бла |
| оче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У сва |
| јпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — |
| а.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињ |
| ом збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Ов |
| није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осме |
| који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су бл |
| ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за |
| } Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе н |
| ам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чини |
| некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо |
| one unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дир |
| авицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге |
| ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једног |
| о што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас |
| аћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по не |
| н св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишт |
| на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да |
| да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје к |
| еп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} |
| друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <mil |
| своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га |
| а другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца |
| неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дођ |
| а пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шумо |
| душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло пољ |
| <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо. |
| као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што |
| <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Б |
| n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше д |
| лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме н |
| оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека |
| лубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n=" |
| "174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква |
| межураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у |
| , жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то |
| о би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, |
| еше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене |
| тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гар |
| величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са |
| ј престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу |
| но кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просториј |
| р, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна же |
| ни гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам |
| оћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n |
| ена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> |
| брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} |
| Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих |
| рба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу |
| есреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало |
| н?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chapter |
| ди би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугач |
| и, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети њег |
| мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p |
| е пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па од |
| до изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред ови |
| цију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем... |
| тасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохва |
| м га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман |
| да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, п |
| је као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> |
| слушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="19 |
| голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу |
| >Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц |
| те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај |
| } Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било |
| ратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газд |
| пу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он |
| иром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју |
| равље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу |
| ата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет |
| и ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето.. |
| овикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетан |
| Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало см |
| равље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београ |
| сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то б |
| јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао |
| } Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је би |
| аздарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да |
| наест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си и |
| тати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} |
| моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држ |
| те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и |
| Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} С |
| њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела |
| вој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају |
| ао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су на |
| S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{ |
| мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ам |
| воји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видим |
| омчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бе |
| они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћере |
| пет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог |
| ло, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и |
| и.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога |
| скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{ |
| а јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу |
| формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш промени |
| добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна пор |
| оје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше |
| о на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степан |
| и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <p |
| се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n |
| зговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83 |
| Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као рас |
| ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{ |
| ди, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и |
| ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрин |
| и нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа н |
| Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p |
| кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он |
| ј, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — св |
| г да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће |
| ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатиј |
| ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив ни |
| њен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у дв |
| шаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после ре |
| ристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и та |
| Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита ч |
| е од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на |
| ш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, |
| — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све |
| у у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и дав |
| {S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им |
| о, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који м |
| а нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала |
| другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш К |
| уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много |
| мо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу |
| во.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у је |
| вања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била |
| <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и бра |
| и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они ре |
| да могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова |
| немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао |
| ва ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене |
| етане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и њего |
| г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова |
| , ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цве |
| ри?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би |
| , одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију |
| стражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је траж |
| <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} |
| лој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину |
| {S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — у |
| мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо з |
| S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја |
| рете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему |
| тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар |
| : али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван св |
| нгу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{ |
| покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} |
| ука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним |
| , да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће н |
| </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем |
| ло, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самостав |
| су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео |
| тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} |
| ату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продуж |
| здвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, |
| ...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свем |
| онцу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под |
| — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледи |
| собитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатл |
| ни особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то |
| ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за соб |
| е оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> < |
| е тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, |
| се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошл |
| им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским |
| хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је ра |
| ли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те |
| S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам |
| е, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека о |
| Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чино |
| руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја прав |
| ариза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Мали |
| опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} М |
| ма сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> |
| и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у шк |
| азива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико |
| .{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост |
| а и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијс |
| ала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета |
| > <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојар |
| „Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак.. |
| гићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и за |
| , син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био |
| ргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види |
| ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и она |
| онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „ |
| ије дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухвати |
| с је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чут |
| ви даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика |
| мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна ту |
| ава срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </ |
| погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па |
| , које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагд |
| унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} |
| и своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, ал |
| овори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док с |
| е, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Н |
| је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мен |
| ију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног |
| мотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман |
| У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Пр |
| видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то виш |
| туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад з |
| ругом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој лег |
| њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као |
| прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S |
| а.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n=" |
| ку узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заиг |
| е прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се беј |
| у прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" |
| ље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p |
| но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто смест |
| о чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — |
| оспођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Уве |
| а тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па н |
| полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо |
| {S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — |
| ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом р |
| и је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уз |
| } И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале ја |
| атељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ће |
| ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{ |
| е ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разгове |
| етање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш |
| е окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи о |
| окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада и |
| нете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада ис |
| оже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о че |
| ошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш |
| оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, је |
| јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не |
| и труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, |
| приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно |
| ове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, к |
| ном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Ма |
| овек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној з |
| а замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је изво |
| куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан ва |
| Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако |
| асрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и |
| оне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост сво |
| их очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна гр |
| .{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је ср |
| азговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њо |
| труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно б |
| танак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако |
| вљеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он |
| нђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— К |
| м кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав |
| није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спуст |
| и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, а |
| као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p> |
| мешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.< |
| ини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој д |
| ко пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Ци |
| у чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао |
| исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да |
| ође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе гов |
| unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела р |
| и награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?! |
| S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колик |
| ајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпо |
| и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било д |
| ц притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка? |
| м на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да с |
| у милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше зн |
| што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а |
| ли она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, о |
| ићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <miles |
| {S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Х |
| S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити |
| ће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољн |
| !{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, |
| нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје д |
| спречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бо |
| у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p |
| .{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него |
| кам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме |
| час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као |
| ану на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека т |
| рави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, ка |
| н, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, ка |
| законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога |
| ледила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада и |
| ечи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посад |
| о, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпо |
| лупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их |
| ој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде |
| е то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама ш |
| личастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и |
| екови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку |
| Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но в |
| онијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођ |
| с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Б |
| етног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, и |
| огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <miles |
| од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет |
| и волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њи |
| , у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била |
| нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег |
| н простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава |
| воје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с ов |
| олос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана маглич |
| {S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљут |
| се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} И |
| весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} |
| такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од |
| шевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове руше |
| очну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охла |
| е пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Во |
| расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а к |
| натим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе |
| о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| тај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSect |
| да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она с |
| баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ов |
| нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно пољ |
| бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} А |
| , што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразд |
| дија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како с |
| о вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <p |
| а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много |
| есно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што |
| јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би ова |
| а врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљ |
| измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трж |
| збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викну |
| рице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, |
| петаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја запов |
| рвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару |
| S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим кр |
| шио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једн |
| ли Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хте |
| не.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око чов |
| тој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду |
| ш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео не |
| Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план. |
| томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кав |
| У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим |
| уће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ сам |
| а кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И так |
| огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — |
| > Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице |
| образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми |
| </p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учини |
| и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, д |
| су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Б |
| скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причат |
| ју.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, |
| с замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољ |
| рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики ора |
| и, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне |
| пне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небес |
| ли ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дат |
| S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо |
| во да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас |
| > <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништ |
| гред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да |
| мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да |
| p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђа |
| адости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео |
| дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја м |
| олеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и |
| .{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи |
| петана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто ск |
| па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она |
| с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан... |
| жило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована му |
| моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по не |
| , који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће |
| јскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек б |
| .{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S |
| рије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија |
| је ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића би |
| ..{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим |
| ..{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и до |
| дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није пу |
| ци, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој с |
| пођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!.. |
| ти, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад о |
| .{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а н |
| не и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Х |
| иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој ли |
| ружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p |
| е помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро. |
| злаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан пог |
| а неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете та |
| аћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? |
| Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као |
| " /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Са |
| Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право |
| ђеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.< |
| говори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— |
| та је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| а ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око |
| , што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и о |
| да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како м |
| угог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пун |
| дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад |
| ’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као |
| има Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао ј |
| Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} М |
| ао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци |
| н настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли ј |
| } И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би |
| овек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колик |
| ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њен |
| имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
| Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} |
| човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни с |
| ице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло. |
| Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где |
| <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и на |
| сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради |
| ам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су |
| <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p> |
| .{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p |
| > <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече |
| Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И |
| ану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Б |
| амњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их ж |
| шког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде |
| мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" / |
| евина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљ |
| је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би |
| Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је в |
| те а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни з |
| етку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, веч |
| је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, веч |
| „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито ј |
| Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, о |
| Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетано |
| газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Пет |
| корог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. |
| авног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="1 |
| {S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и т |
| вота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сес |
| стале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а т |
| гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред |
| и....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је ми |
| е реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића |
| т, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гла |
| ећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је |
| д си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научит |
| ст Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни |
| Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неки |
| душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама протка |
| м на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру ш |
| сто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази |
| pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Уб |
| га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, |
| ћута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем |
| кором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у |
| ло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича |
| дним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беш |
| у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека |
| есели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме за |
| чиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није т |
| ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су кас |
| да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја |
| викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> |
| кнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемириш |
| ктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да |
| ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама |
| о своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила |
| .</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно облич |
| ам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о |
| о.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три ниј |
| не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрил |
| боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раши |
| но.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је |
| ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} О |
| та учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао д |
| } Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није |
| ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, не |
| љина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од м |
| неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јо |
| о је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, ш |
| ке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. |
| тину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!.. |
| они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да |
| коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S |
| новске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, |
| нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али |
| .{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: ист |
| тио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ов |
| еш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} Т |
| ва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се та |
| сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто. |
| овито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и о |
| >— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева мога |
| кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита о |
| {S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину |
| х је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— |
| су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Мал |
| и у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се ве |
| ад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има пр |
| ="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад |
| таница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показ |
| — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били н |
| на....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу |
| емљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види гот |
| мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упи |
| а рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ј |
| еза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и о |
| } Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или |
| ав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> |
| пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чи |
| и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде |
| , замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што ч |
| {S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку |
| нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати |
| <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="7 |
| шом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе |
| сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— |
| е једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> < |
| му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што |
| стим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоск |
| ла.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко нек |
| у.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И ј |
| Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта н |
| идиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал пр |
| што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у сво |
| сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и поглед |
| ра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога пу |
| , крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!.. |
| Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гле |
| вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, ал |
| ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на о |
| <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То ј |
| , — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда |
| ’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> < |
| сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} |
| ркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n=" |
| ше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, в |
| .</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n=" |
| оја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а не |
| емо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S |
| на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, с |
| да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> |
| окупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> |
| авицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш |
| p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше не |
| шта није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна ма |
| о, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи п |
| суду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од |
| ти, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога |
| не да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте |
| и код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148 |
| ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би |
| S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би |
| ли да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљуј |
| дазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја |
| екакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по |
| сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све |
| бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капиј |
| зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} То |
| , вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам буд |
| једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу |
| другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> |
| ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, |
| вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{ |
| ос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Ма |
| ењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стуб |
| м пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Е |
| лице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S |
| е очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене поди |
| .{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасн |
| очеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито |
| кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми ш |
| држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} |
| руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш |
| p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени та |
| има материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се см |
| чак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовито |
| и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је т |
| о.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека |
| ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одво |
| д твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не |
| тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да че |
| ра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, а |
| није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путо |
| буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и при |
| ћи много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он |
| т, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој знач |
| воју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p |
| кати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{ |
| } Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p |
| </p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта |
| ече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори вра |
| еко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио сам |
| е поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, п |
| /p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој |
| анду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, |
| имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба о |
| p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одгово |
| кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до једа |
| .{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а с |
| му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па |
| Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} То |
| добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад |
| ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледа |
| у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} |
| ову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост |
| али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — ка |
| вика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држа |
| ..{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше |
| ?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{ |
| ашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој г |
| етку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{ |
| вако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро.. |
| {S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица н |
| а десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{ |
| насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То |
| нуо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то ка |
| октора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као |
| веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ти.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— |
| е душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, ве |
| апати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћ |
| дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми |
| јих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову |
| ила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија. |
| шљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољ |
| та један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, |
| } Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" |
| мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и он |
| — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми |
| а глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мог |
| тас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног |
| трела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред п |
| мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писм |
| ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ј |
| т све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада |
| .{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем |
| по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} П |
| штао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А |
| највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго |
| страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна г |
| олаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="2 |
| о царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота с |
| ије коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} |
| свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехот |
| ...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је она |
| мих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је |
| Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио |
| било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника. |
| а дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му г |
| Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} |
| мо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро св |
| како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно |
| к школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке м |
| вешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај |
| раси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељ |
| ђај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како |
| е руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да л |
| , све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Вељ |
| шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким |
| нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије так |
| среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} |
| чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} |
| О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан |
| Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или |
| а далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде |
| S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заб |
| Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само |
| вију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по |
| Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} |
| конијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S |
| снова чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, |
| нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех би |
| иње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> < |
| ала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан м |
| во писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не да |
| атим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом бил |
| назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окар |
| ше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с какв |
| лети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и свој |
| , да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакр |
| чици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S |
| уперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећн |
| румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, |
| ога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{ |
| ар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и |
| другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила |
| е брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај |
| о.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на дру |
| пала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док |
| н зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с |
| . додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко изм |
| ило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да ни |
| — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним спомениц |
| а је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сир |
| моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде |
| .{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дан |
| ала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељ |
| олико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну пози |
| ођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, |
| ростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у п |
| егову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо |
| а хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, |
| логај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она тр |
| аје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни им |
| да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет |
| м образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" |
| о који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо в |
| фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Са |
| повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред |
| Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> |
| ића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна |
| х да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати из |
| о.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућ |
| још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице ок |
| .{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред |
| ор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред н |
| ти.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У т |
| одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} |
| о сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана |
| ко ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} |
| у још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног |
| !{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било |
| е, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p |
| {S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не |
| осподина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и не |
| ако ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин к |
| с да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен |
| браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Докт |
| ија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гле |
| те <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра пров |
| {S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> |
| види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изго |
| оходио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немо |
| нам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце! |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, п |
| мо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених |
| њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало |
| он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кул |
| ге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и заш |
| овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће |
| них дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео |
| вичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно |
| , да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би о |
| татуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p> |
| очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио пре |
| , и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазил |
| рнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} |
| т, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се са |
| пушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а |
| е, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Е |
| ли он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад ов |
| трча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа к |
| ксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од |
| ућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Ве |
| опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова |
| само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше |
| уке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пр |
| уцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран! |
| Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдиц |
| лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хт |
| ="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мил |
| ограда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, д |
| нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у |
| ам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И о |
| не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, |
| би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} |
| ни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пше |
| ек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се |
| раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине п |
| али-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> с |
| ди.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суз |
| му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, |
| } Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог |
| чит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја |
| оше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И с |
| Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не |
| полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ех |
| о другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p |
| нане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми |
| ски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњ |
| х утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско поре |
| о, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свем |
| а....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни једа |
| апетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</ |
| д некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је |
| д се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{ |
| ело кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам |
| чне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се в |
| Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу в |
| забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А треб |
| бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача |
| И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе ре |
| постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта |
| у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних бој |
| један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова с |
| чи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p> |
| дина.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце л |
| 37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један чит |
| а живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и над |
| паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као |
| оно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} С |
| е. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а ча |
| идео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни доче |
| чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти |
| па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у пу |
| атле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мал |
| м доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} |
| ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} |
| још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{ |
| ају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже свој |
| није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да шт |
| за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, |
| д и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по |
| госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртн |
| е креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту матери |
| ече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазр |
| се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> |
| bSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити |
| ати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мал |
| шена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, за |
| — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="1 |
| Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде чо |
| — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам |
| цу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Б |
| /p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он ро |
| {S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба |
| живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се |
| {S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?< |
| х рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то |
| ....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још |
| е, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам ј |
| чи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви |
| тити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, прост |
| чува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће м |
| рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда |
| .{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево б |
| ео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Ре |
| окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговат |
| ко ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Г |
| младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад ст |
| и.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по ма |
| .</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} |
| лачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен неб |
| киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и |
| елела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" |
| .{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледа |
| да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору |
| д ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с |
| а и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мен |
| па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше |
| капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: |
| уше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакуш |
| ће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Пог |
| окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан |
| д нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обренов |
| а остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих |
| сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја н |
| ; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су њег |
| p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи о |
| би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је св |
| и сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе проз |
| мак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, м |
| укама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Јед |
| власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави с |
| творити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; ч |
| е свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би |
| Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом срав |
| е, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је б |
| ик јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном |
| изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на с |
| до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} |
| ене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</ |
| рос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку |
| ини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по |
| ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле пр |
| Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па |
| како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p |
| Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта ј |
| њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у |
| а <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вр |
| ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у је |
| ају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћни |
| види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам |
| азне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан |
| свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!. |
| А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам иша |
| " /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти с |
| јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач |
| страшава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се |
| ете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога зб |
| ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не по |
| дићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit=" |
| убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S |
| и де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да вид |
| орило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} |
| онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Ј |
| „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да |
| дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе |
| ујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и |
| ...{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред |
| роклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опа |
| сти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну |
| аде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако |
| као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у |
| Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио |
| че се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} С |
| да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{ |
| окса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни. |
| рим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи д |
| . „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити |
| то не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена. |
| викати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; |
| е оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p> |
| о збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио наше |
| огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један |
| е, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица |
| амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све |
| јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ват |
| {S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води |
| за.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су |
| <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао |
| у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n |
| своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе на |
| ...{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша неј |
| смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељски |
| да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сир |
| е верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много п |
| Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Он |
| ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам |
| егу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја |
| е после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми |
| .{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији виде |
| студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотат |
| ни сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа |
| b n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кућ |
| а моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некак |
| ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="su |
| /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, |
| } Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> |
| сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да |
| е?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} |
| големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда |
| о рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича |
| врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у |
| У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рук |
| оче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} |
| !!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосм |
| уше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да м |
| уо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима с |
| одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу б |
| већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Д |
| вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> |
| ам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апе |
| ио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предл |
| S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с |
| о, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни од |
| Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и мил |
| о страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглу |
| {S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то |
| спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} К |
| у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова та |
| сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало |
| руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milest |
| дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ј |
| преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко |
| рата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, |
| рински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном и |
| ље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и |
| е разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчев |
| кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимат |
| еху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твој |
| , кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам |
| чном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како с |
| pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па |
| у навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим гр |
| је и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!.. |
| је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томо |
| p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ в |
| ито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јут |
| <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} |
| А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова |
| етан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућ |
| вно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} |
| Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} |
| таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином крев |
| , учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни |
| а познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли. |
| ана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И |
| раста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, |
| ци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те н |
| на Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{ |
| протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда о |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати |
| у.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранил |
| дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопи |
| ио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препа |
| огу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како |
| ком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту п |
| {S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке |
| ко си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ по |
| се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По |
| г крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака |
| кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт. |
| рилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изаз |
| је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно пра |
| бро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти н |
| 81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ја на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је |
| p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета |
| квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. < |
| кне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</ |
| ба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће нареди |
| застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њ |
| па....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још мо |
| одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве |
| ћу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо д |
| то одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у |
| ивеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар |
| ти за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и заг |
| вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p |
| едном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав ал |
| а — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре реч |
| своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, |
| адости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је с |
| инуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важ |
| придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Погл |
| е једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко |
| гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже рук |
| осецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба |
| .{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дрин |
| едан оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на пр |
| } Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на |
| ти по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинил |
| не, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S |
| себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да |
| а некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубов |
| непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој пре |
| нула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао |
| била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је с |
| је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни ч |
| {S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта ду |
| езне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурз |
| е погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати. |
| ати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и |
| то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос |
| амо жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је |
| ра, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S |
| вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати. |
| м сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да |
| ра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми |
| ам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости |
| и прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <p |
| на мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о з |
| сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јеца |
| а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу разв |
| друге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао |
| о очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном бр |
| у доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се |
| ..{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и ж |
| једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на |
| } Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе ви |
| е исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које зап |
| ливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватит |
| мала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне |
| турама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па |
| вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{ |
| полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, прона |
| као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаво |
| p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај з |
| еше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} О |
| најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће о |
| ије вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало |
| збише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а |
| Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако |
| тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степан |
| поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, о |
| с нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гл |
| а је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила |
| рство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издад |
| јах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као д |
| , и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам б |
| о пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман обл |
| нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме |
| и не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан вр |
| и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и и |
| е!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, |
| не стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљ |
| рата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска |
| Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу |
| .{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прек |
| тио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав |
| , моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с |
| џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакута |
| ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни нада |
| > погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је |
| /p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! од |
| инама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као |
| ?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топли |
| ше вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и |
| нину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавад |
| за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако |
| ледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у са |
| <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на п |
| дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и |
| , како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опа |
| "subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се |
| — Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и п |
| ка брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто |
| о један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пре |
| ести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у св |
| о неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли об |
| о Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један |
| ујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству има |
| S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} |
| одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељ |
| аво!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он |
| „Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепа |
| жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља |
| subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ при |
| дни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му реч |
| Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме г |
| 02" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати |
| и мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и |
| , не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSect |
| S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— |
| а се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се п |
| и нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан оби |
| на.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти |
| оздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрк |
| овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретн |
| ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој не |
| атру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пу |
| емиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам |
| аспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова вид |
| добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али |
| видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од је |
| им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — |
| <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, р |
| , али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда бац |
| биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику р |
| .{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој |
| Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје |
| о ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав |
| раћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!. |
| n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У прв |
| — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по под |
| {S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Вод |
| етим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Ис |
| и век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог |
| , Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сети |
| е Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозу |
| <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамен |
| ћом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} |
| дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те |
| о своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дик |
| и теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није. |
| некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас |
| да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је н |
| ет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко |
| образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај |
| о једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам |
| у опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па |
| /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома сп |
| .{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава |
| кве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} |
| ити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{ |
| ав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што |
| !...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, |
| га и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од |
| е ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види вало |
| стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве вели |
| > <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S |
| без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по |
| кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} За |
| <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први поч |
| та.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли |
| кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не вид |
| {S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га |
| аваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читат |
| проводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би чов |
| хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ови |
| Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— С |
| ј августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, д |
| рло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на |
| уби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ј |
| А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
| То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа н |
| уком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су о |
| истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беш |
| ио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} |
| адрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S |
| "101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са |
| од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се |
| им Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеш |
| ког прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа м |
| S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} |
| ацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је |
| сто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам с |
| о му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Њег |
| не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ поми |
| ад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ј |
| ла.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Тор |
| ох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И |
| шта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока |
| носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барика |
| то нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, |
| .</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо п |
| ћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесков |
| је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим |
| з носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пру |
| као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} |
| Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два |
| и.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астал |
| рћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; |
| ка на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{ |
| <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до |
| , болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, |
| осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некак |
| ли то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели |
| Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Он |
| ion" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Позна |
| олетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>К |
| ко ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта |
| акао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} П |
| рео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с мес |
| Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти |
| <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто м |
| Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је т |
| p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса |
| а прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у |
| застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} |
| понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике.. |
| а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два |
| чи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, |
| о кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му ј |
| .</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бит |
| т се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S |
| о подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па д |
| ?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен в |
| ра у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и т |
| скова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта с |
| ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко |
| ног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи |
| ебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши ви |
| једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало |
| ло није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Б |
| ок сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преобража |
| вату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он |
| Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} В |
| ад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој< |
| Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој бра |
| , али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око на |
| бити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика изврш |
| , да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S |
| бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно |
| ео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се |
| си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По |
| tion" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја се |
| и да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Ви |
| о пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њен |
| сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете н |
| <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стал |
| рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> |
| инили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газ |
| све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око свој |
| ица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, |
| тражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{ |
| рало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене |
| е. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n |
| о!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb |
| пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И |
| овији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више прибли |
| ив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} |
| а да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу л |
| У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, ш |
| а да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње |
| као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављал |
| назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широ |
| ровеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} |
| рма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог |
| И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чи |
| а!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</ |
| ва, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово с |
| о гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је |
| већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је до |
| ка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога с |
| </p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пут |
| атије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам |
| ево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом |
| } Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је |
| из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на н |
| а више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на сла |
| {S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао не |
| де сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се |
| м у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{ |
| па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једн |
| ачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што |
| оје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>На |
| >— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98 |
| ао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије лат |
| је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прос |
| тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он |
| гом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о |
| се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p |
| је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— П |
| рали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погоди |
| <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поме |
| та он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгали |
| београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо |
| е к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> |
| на, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш ви |
| онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S |
| Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колуб |
| Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су |
| с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пр |
| ава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Види |
| има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — |
| Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и |
| а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Сте |
| га моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Ма |
| је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једн |
| але и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пр |
| !..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Таст |
| {S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и т |
| центрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — |
| о на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто с |
| опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надзема |
| у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с |
| писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме |
| На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче бе |
| S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само |
| моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по |
| лико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два саст |
| ција, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па |
| и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Икон |
| сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се п |
| азумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p |
| ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од |
| изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења |
| као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас |
| аза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо |
| а није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није би |
| несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једн |
| љубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију |
| о да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од |
| ликом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је ц |
| а, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко св |
| рца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби ва |
| ђосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леј |
| бу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подуз |
| вој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека м |
| па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и |
| ио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо н |
| црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто |
| несу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, |
| се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у не |
| ице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо |
| Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да |
| да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — |
| кој.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно |
| неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуд |
| крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код ка |
| гом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па б |
| Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра |
| осило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад ј |
| налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{ |
| p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа |
| да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} |
| етања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не |
| то се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су |
| да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не м |
| дна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S |
| Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од |
| обија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче |
| кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња споп |
| раћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а |
| ....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је |
| ала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и |
| о.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рек |
| ="SRP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љ |
| ачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш |
| И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њи |
| а гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако сле |
| бовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку.... |
| је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ре |
| око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међ |
| ску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она |
| а се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p |
| стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењер |
| зарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она кл |
| ари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестан |
| упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три |
| у помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у |
| } Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили |
| о, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата к |
| — Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпос |
| .{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће |
| ранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S |
| } Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете |
| искох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно п |
| .{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају. |
| једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се пре |
| у.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким завера |
| ве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе |
| за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених ка |
| елике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо |
| .{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" |
| ion" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозр |
| двајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречил |
| .{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји зд |
| та непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час шир |
| n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S |
| .{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ у |
| ружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p> |
| , носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А |
| линула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непо |
| погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокс |
| то, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намр |
| иљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{ |
| м, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} |
| зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека |
| аман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао |
| и некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео |
| танима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четвор |
| {S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само види |
| овори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра пр |
| и на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се |
| Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле. |
| {S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина |
| .{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова с |
| S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељад |
| Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јеца |
| ста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што види |
| ета.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Ј |
| прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазво |
| и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мо |
| ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито ниј |
| о....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— П |
| један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:< |
| едах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најс |
| м га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те |
| ао да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — за |
| екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви |
| у нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је тво |
| вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе жен |
| им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град |
| , болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Ни |
| акав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао б |
| у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, |
| а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном в |
| миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, до |
| "79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развл |
| вркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и бл |
| езати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци |
| Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Ме |
| или од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим зако |
| а окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати |
| ападу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолин |
| пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу |
| ега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и о |
| м одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} П |
| им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} |
| estone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешк |
| чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили |
| се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али |
| зо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изн |
| екао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Сте |
| жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту прол |
| колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чут |
| то живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један ма |
| под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— |
| Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} |
| ти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Госпо |
| ли, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} |
| пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра |
| ијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Б |
| творила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit=" |
| ат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви |
| нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пр |
| >Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно де |
| о по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним |
| е на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог рас |
| <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом |
| , сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чел |
| дговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у стран |
| у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Мил |
| ати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво ост |
| данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опе |
| ј доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} |
| улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги д |
| за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић |
| !!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за |
| ој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи. |
| реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесн |
| S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило |
| жу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не пома |
| аболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не прибл |
| Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати |
| тово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су |
| шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као шт |
| {S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p |
| {S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; |
| до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести |
| ема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са |
| <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примири |
| р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одма |
| ијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Со |
| не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њ |
| pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} |
| а....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња |
| ију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим п |
| орали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} |
| она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан |
| дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, бо |
| оче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Н |
| а сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} |
| слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нек |
| е чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура б |
| Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} Т |
| в!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама |
| је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велик |
| се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно раз |
| рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се да |
| ред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обл |
| на летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, |
| > <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учин |
| 8" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти |
| до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{ |
| {S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дак |
| што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо |
| даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим об |
| е се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и р |
| /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жанда |
| рата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се поче |
| , кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} |
| а устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он поглед |
| ог и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} М |
| <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви д |
| му је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, в |
| Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописан |
| оран.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна о |
| љке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и приве |
| мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, |
| она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не |
| а седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до |
| вао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољу |
| а ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Ико |
| 92" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести. |
| и овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сеш |
| а им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако ми |
| ило у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> |
| ад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја |
| 3" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се |
| ги седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се как |
| Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} |
| јци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша с |
| пође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до свој |
| /p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ј |
| , Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p> |
| , ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и ка |
| .{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: |
| шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не ст |
| milestone unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јов |
| код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} |
| осподина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Л |
| уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="16 |
| без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити |
| одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упали |
| мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад ка |
| емо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том |
| естра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу |
| } Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпо |
| г писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни |
| а мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахире |
| ко се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим неса |
| оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{ |
| ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буд |
| ко ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, |
| њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам |
| посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова |
| а. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим |
| арам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!... |
| и ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— |
| одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тр |
| .{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кол |
| е много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест |
| ех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рука |
| ка и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пр |
| војих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много ј |
| > <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао гл |
| тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? |
| .{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео д |
| моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Вељ |
| {S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. к |
| <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси ка |
| здарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Он |
| а шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је |
| } Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — н |
| један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе |
| <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— А |
| инац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама |
| Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!.. |
| p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — |
| еху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија б |
| но ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за р |
| е, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам |
| и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд |
| болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, |
| не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што |
| сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} |
| очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним пр |
| ише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, у |
| д себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спу |
| даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, до |
| {S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми |
| .{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} |
| таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као |
| нде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо |
| {S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде |
| производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="subSection |
| мице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како |
| не доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> |
| ду бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{ |
| удма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а д |
| досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било н |
| > <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S |
| рајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме о |
| S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате л |
| Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкањ |
| лава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, |
| дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно |
| госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Он |
| {S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су не |
| ава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја ко |
| је гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} |
| д су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S |
| тео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога |
| мо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога з |
| ажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она |
| Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка. |
| главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми с |
| зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је |
| а буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жа |
| {S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше с |
| Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С то |
| <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, се |
| о је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— |
| пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто зв |
| и, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <miles |
| поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још |
| Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса она |
| и сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, |
| , ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро |
| врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома |
| идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?.. |
| остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она м |
| некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешт |
| ори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} С |
| газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти н |
| И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико п |
| је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p> |
| ку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је |
| литву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те |
| сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех не |
| јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} К |
| са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} |
| ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, д |
| леди зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане |
| Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове ма |
| о друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу ср |
| ишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђ |
| моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Д |
| поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља |
| да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>К |
| вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће |
| а га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како |
| да Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади |
| моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га. |
| n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом к |
| који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где |
| > </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} |
| .{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој ду |
| Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта |
| да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па |
| Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију кр |
| ао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не зна |
| p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођ |
| 70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си |
| тињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSecti |
| ече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p |
| сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужва |
| , где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију |
| ја је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помилов |
| , а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p |
| ало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ по |
| !{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања.... |
| тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног |
| {S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S |
| етим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију |
| сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, |
| арк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признај |
| погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад н |
| куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{ |
| и она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зн |
| ишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Ак |
| > <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој мало |
| лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме ј |
| опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то |
| газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти |
| ш нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има |
| Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} |
| кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица |
| овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођиц |
| позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за |
| Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Т |
| ле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешња |
| лашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, пр |
| , Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, ка |
| здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} У |
| а би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он |
| ила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?.. |
| м наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у се |
| ти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред |
| а, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да ј |
| екосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш |
| неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има т |
| ...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, к |
| он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Доб |
| уј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p |
| ши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па |
| амо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду |
| , из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога прија |
| То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља д |
| бно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде |
| ки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остаје |
| је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„О |
| ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја н |
| и сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на |
| а, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад |
| ђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" |
| , опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Па |
| ан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан |
| жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег |
| ’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом н |
| и на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека |
| јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако н |
| кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p> |
| Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</ |
| S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго |
| ко.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — |
| вако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан |
| е....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да остане |
| но ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је |
| како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о |
| пиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео ре |
| олази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин об |
| је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришл |
| ставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуз |
| >Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, п |
| Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </ |
| ш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? уп |
| , да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си |
| а заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то |
| ожићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, |
| а Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало |
| итај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш б |
| казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће |
| <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам м |
| синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младо |
| ?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Уп |
| ивице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао д |
| у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињам |
| е Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаб |
| су ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица с |
| ао да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Д |
| 8** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу |
| те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему д |
| >Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би з |
| Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да |
| како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ |
| — Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да |
| је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си в |
| о он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} |
| м се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p |
| не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на п |
| мљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да в |
| м сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> |
| а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!.. |
| он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, |
| а, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све |
| осно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што |
| ких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у |
| руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и |
| ићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, |
| најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би мог |
| сак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Гос |
| кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то |
| кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После |
| ање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрн |
| је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p> |
| џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића б |
| е упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима т |
| лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} О |
| о је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини трепе |
| ећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног ше |
| тање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме бил |
| иким белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикаче |
| чку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као |
| одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit=" |
| шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; п |
| еше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, п |
| разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан је |
| ихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да |
| у.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} |
| ичности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} |
| на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— |
| брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац |
| и школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пу |
| беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се |
| , господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, |
| их се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} |
| азимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и |
| Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад |
| гова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећ |
| есвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разби |
| ханама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам |
| пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се р |
| Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у ж |
| и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога |
| аше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на к |
| е кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колик |
| иле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како |
| е чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти |
| : „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што |
| ље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш с |
| ne unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} У |
| те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецање |
| веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њ |
| —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче је |
| моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ов |
| Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Докто |
| на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p |
| једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?... |
| е: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{ |
| о — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да |
| ан мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине |
| ну коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо |
| ало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се |
| м свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери.. |
| же руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из гр |
| на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако др |
| е, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само зн |
| , ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата. |
| } Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, |
| Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те |
| за.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад мо |
| том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад |
| су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се пр |
| да ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани |
| чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Сте |
| м се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цел |
| “ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} |
| а онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!. |
| Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је |
| топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p |
| — И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></ |
| , ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти зна |
| ећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један млади |
| p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му к |
| де је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њем |
| одо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку |
| се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много виш |
| о није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то |
| /p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам с |
| ј дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћ |
| ..{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ. |
| Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| оич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад |
| .... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм о |
| ? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме |
| То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, |
| т прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је о |
| а прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S |
| руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Мали |
| ија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном зби |
| леда испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен о |
| опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} |
| рећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, ст |
| Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он пов |
| остале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ов |
| ло страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрав |
| н као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је с |
| ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи |
| ужао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је бил |
| мишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, |
| ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара н |
| .{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} С |
| ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на м |
| „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплаш |
| каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изврши |
| косност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најј |
| {S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} П |
| S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз |
| , да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била |
| а, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је шт |
| личаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници ка |
| пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају систе |
| ва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној маглича |
| сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању.. |
| м липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока |
| -Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она д |
| паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето |
| шко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога |
| ног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углач |
| их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} |
| охватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и К |
| ави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватит |
| они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од |
| сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, |
| p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пр |
| петаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стран |
| и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безб |
| есној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не з |
| е.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак пот |
| а:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних др |
| Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови |
| у.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или |
| трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад с |
| ино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горо |
| гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда |
| вих леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што и |
| игосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један |
| една црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко о |
| S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог кол |
| н.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, |
| и.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} |
| ска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свеште |
| ка врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <mile |
| {S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај се |
| — Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори |
| и јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим |
| о па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећ |
| ао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто трг |
| дефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољит |
| мо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} |
| престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини. |
| душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онд |
| а као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; |
| ок је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у ле |
| осећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, н |
| ви се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући |
| дном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, |
| шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви см |
| </p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он |
| можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а ка |
| в мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавић |
| ога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, ве |
| на куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу из |
| не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} |
| мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско |
| е зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну |
| } И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, |
| сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плаво |
| не своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне |
| а није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја |
| сто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, п |
| , која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му п |
| <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> к |
| видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође |
| је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да |
| Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва с |
| олети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио |
| } Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге бех |
| ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из |
| души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још |
| на, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> |
| че, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништ |
| дјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чи |
| b n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да сво |
| љења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у мом |
| е, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179 |
| да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говор |
| осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред |
| здрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, к |
| ахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеште |
| пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и б |
| чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— |
| у позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се |
| вога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до с |
| шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јел |
| сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на з |
| ројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио |
| обу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава. |
| ћ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета диг |
| црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смис |
| умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још бех |
| пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они |
| {S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем |
| змишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако пре |
| ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} Н |
| душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлос |
| а црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика |
| , као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који с |
| га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непр |
| нило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и туж |
| на, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и |
| ашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и |
| опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно ч |
| д пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећ |
| уо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним ус |
| се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је |
| псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам |
| више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што |
| ло убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али |
| својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очиј |
| едан мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гом |
| е скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} |
| иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо |
| би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p |
| читих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестр |
| егнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збого |
| ос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја к |
| ућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се поч |
| е овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, о |
| Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни јед |
| ави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Рок |
| p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и слич |
| лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јав |
| ?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок |
| рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима |
| где ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па |
| но! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је т |
| мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од д |
| вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског |
| ица Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Ле |
| ним и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мал |
| а много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са |
| ене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске фери |
| ај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти |
| случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад |
| е је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> |
| о, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеј |
| о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? поми |
| јеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав н |
| вно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p> |
| ој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећ |
| ју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вра |
| {S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују |
| <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у с |
| .</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?.. |
| а целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, |
| рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улиц |
| е мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњ |
| их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече |
| е мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје о |
| аше одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док |
| стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Су |
| ам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем |
| окта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па |
| .</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p> |
| ли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} С |
| е знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену |
| , од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја |
| едном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријат |
| ова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{ |
| S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док |
| је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад |
| 93" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало |
| .{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а т |
| едио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове |
| S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркт |
| као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p> |
| твори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?... |
| и на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —< |
| ....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не |
| ља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душ |
| већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, п |
| а није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <mile |
| <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекар |
| разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти вел |
| рвом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи |
| То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко л |
| зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао |
| ашно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте с |
| ве очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, мор |
| анка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрн |
| о није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете |
| ати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Докто |
| какав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!... |
| ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{ |
| {S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p |
| и.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако ом |
| је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, ж |
| } Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочит |
| ао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{ |
| и почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га. |
| , али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова |
| тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита м |
| смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се в |
| м у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође |
| вром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне пр |
| ео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће |
| ођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на |
| ете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала не |
| другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и м |
| а нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он тр |
| се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, |
| о врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то н |
| упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак. |
| сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из |
| рим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> < |
| то сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја |
| Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говор |
| се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздр |
| .{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше |
| испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле |
| а веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје. |
| не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. |
| је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Ал |
| рвој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет го |
| Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар |
| и, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?< |
| вом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дуги |
| одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ов |
| бима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанко |
| вика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до |
| у кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То |
| је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запрос |
| благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред з |
| м јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У прв |
| у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на ка |
| } Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћин |
| ни људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај госп |
| .{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у |
| илосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, к |
| да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и |
| где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћа |
| а?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону |
| драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде н |
| Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p |
| утњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћути |
| га дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам |
| горем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна б |
| та!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ |
| оле изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гл |
| и, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на ог |
| ом, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет бил |
| овољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} |
| ћа.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља |
| и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мал |
| чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зи |
| о дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да по |
| </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти |
| а пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да посл |
| >Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n= |
| ричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарал |
| ај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госп |
| е кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће |
| је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо сванул |
| сположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерс |
| госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S |
| ему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка и |
| и: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Раз |
| говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу |
| тишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а |
| узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били |
| било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло располож |
| то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд |
| зда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упи |
| ос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао.... |
| т дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их ба |
| како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо св |
| ту је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо |
| свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!. |
| p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божј |
| е каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} В |
| овори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти.... |
| тио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на К |
| Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту с |
| т беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим ле |
| у, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се вид |
| огом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div typ |
| доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— |
| то но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поно |
| о да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; а |
| те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} М |
| у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјеж |
| {S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, шт |
| та дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Б |
| се, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, о |
| а вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се |
| он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: ње |
| авом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ поче |
| има ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба |
| Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубо |
| иле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, р |
| к се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако св |
| <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весе |
| се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, |
| ..{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више |
| > Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тоб |
| ...{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљан |
| напред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви ве |
| кренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху |
| ш ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо |
| здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} |
| аница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Нар |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде к |
| ; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — |
| лан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта |
| а капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све с |
| се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не |
| .{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богм |
| ој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А јо |
| </p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p |
| ега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. |
| људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{ |
| — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо |
| „Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г |
| га зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми |
| у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| } Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </di |
| н се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше |
| летима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са з |
| што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би |
| ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твог |
| и чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати. |
| ног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор р |
| ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p> |
| ени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42 |
| у у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморим |
| ту жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, |
| х ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест |
| о; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује л |
| мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га ова |
| осподин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гол |
| немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман |
| ају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даљ |
| м могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлост |
| опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се о |
| црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх у |
| мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихват |
| се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} |
| ашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам |
| оре пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинк |
| нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је |
| ом се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем д |
| се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И о |
| светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми ј |
| а.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, докт |
| тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жи |
| стина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим |
| Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и о |
| S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв прет |
| кушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче зем |
| лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше |
| боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћ |
| с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пр |
| живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, с |
| И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарско |
| а за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га ј |
| удар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" |
| а било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгу |
| иромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} |
| корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хоро |
| и овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до из |
| хунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о то |
| обра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу на |
| ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали |
| ака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — т |
| {S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здра |
| деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем |
| /p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S |
| <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка |
| сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То |
| нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у |
| о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође в |
| губиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману! |
| овор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јес |
| } Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви о |
| е Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="18 |
| о је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по |
| руги, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, ш |
| ’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <p |
| као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе м |
| полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{ |
| би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васеље |
| мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Пут |
| у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једн |
| сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен ма |
| на прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} И |
| >Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, |
| ао да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досе |
| а резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита |
| углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била рез |
| S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} |
| ече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још |
| дерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одс |
| у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се |
| надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је с |
| екнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од |
| а нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам |
| а Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај им |
| мештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, дес |
| који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек |
| ењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а дес |
| као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, |
| У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом ис |
| а видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сест |
| еља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и неш |
| а — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода |
| осмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима |
| сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве |
| и би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и |
| онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога |
| ени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опаз |
| ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаће |
| естра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, |
| — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос |
| {S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А |
| а.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње |
| Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане с |
| Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајли |
| ного сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах н |
| ву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он |
| ачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пит |
| док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шум |
| мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути к |
| а непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу |
| те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти |
| Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби жив |
| пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок |
| то је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећ |
| > <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне н |
| с не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испроше |
| ...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а ме |
| после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ј |
| По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види с |
| о је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро во |
| о мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-д |
| и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, |
| ред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, |
| одимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> |
| >Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао о |
| те и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је |
| је опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као |
| их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви |
| ="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад с |
| реновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— |
| {S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, |
| оже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим с |
| , па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144 |
| етврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бич |
| лину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа гор |
| ad> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Б |
| мо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, |
| ти Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим |
| р.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окре |
| у....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништ |
| ..</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} |
| ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и кор |
| дан шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шум |
| d>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом из |
| ле једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше |
| Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> |
| и да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као в |
| ака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лак |
| ласти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добр |
| .</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред пол |
| ша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар |
| 4_C2"> <pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста прав |
| доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама |
| Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и |
| капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{ |
| 77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} |
| где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чека |
| ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погл |
| је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} |
| зише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} |
| или.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао |
| ао црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти |
| мо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно тки |
| да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је кр |
| ер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, к |
| , на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај |
| е умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневесел |
| а.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра дв |
| едника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане |
| /p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до То |
| д Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит |
| моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!. |
| ана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари |
| {S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред |
| ила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате |
| </p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио |
| измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак.. |
| машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваљ |
| аци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као |
| алим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било г |
| То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n= |
| дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле |
| ох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На |
| се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прог |
| ’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на |
| о сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, шт |
| нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га |
| кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном |
| е у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> |
| на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb |
| же, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да м |
| {S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све ч |
| а садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пу |
| срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а |
| би међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди |
| исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да |
| , како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо |
| > <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце |
| дног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и терки |
| сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће |
| њ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!.. |
| ео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} М |
| рснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрин |
| е знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позва |
| ош из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо |
| то сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имал |
| —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешт |
| ше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ух |
| ђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} |
| апетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандур |
| а се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева. |
| ставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како |
| скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печен |
| Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало |
| кујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} |
| 4" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило |
| ет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, п |
| пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљ |
| г суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} |
| сам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, |
| твар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, |
| ="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поску |
| ом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође ча |
| n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква н |
| орали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, |
| С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима б |
| љу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, о |
| , као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једни |
| што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпат |
| .{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и он |
| нда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сан |
| нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити р |
| ики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она л |
| дар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{ |
| ке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— |
| т избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мно |
| и уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, |
| где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је н |
| ама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни с |
| мно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашо |
| .</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — п |
| лети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, об |
| део траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће не |
| мо свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо |
| шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} |
| и.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што нек |
| егије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати |
| не ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним прокл |
| p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам |
| обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину он |
| ра њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капет |
| да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би |
| голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим |
| и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, |
| кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао. |
| клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!... |
| па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом |
| а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, ода |
| ваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе |
| овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-а |
| Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне боле |
| ци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, маз |
| веку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе св |
| видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена |
| била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно |
| ло.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рек |
| повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> < |
| наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где с |
| ла се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћер |
| То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобањ |
| ном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више ч |
| леб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као с |
| S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о насед |
| ревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела |
| ц није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час п |
| кам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину. |
| ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту ј |
| ..{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају |
| амо на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топл |
| в од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> |
| а Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не |
| упи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви |
| или наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео |
| нати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше |
| е о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта |
| јући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призрен |
| да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један |
| рисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће |
| ва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} |
| о поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до |
| м као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А мо |
| ма као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и |
| Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде постав |
| и морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} |
| S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Ла |
| ћа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> < |
| тра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> |
| може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не |
| да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као л |
| еко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један |
| <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с |
| ан суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, |
| лед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на ово |
| ....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!... |
| ећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <d |
| чајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, н |
| може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језов |
| атније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то уп |
| , нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S |
| а пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни |
| певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш |
| и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздис |
| љути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооко |
| ад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и д |
| у тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш |
| </p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвал |
| а, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} |
| м преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша |
| гла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухв |
| у врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви ст |
| ивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто пром |
| ао снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезл |
| рмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> < |
| о плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју |
| било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се об |
| она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „ |
| {S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад |
| p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛ |
| ја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е |
| н ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па |
| liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> |
| летети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p |
| јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p |
| а државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у П |
| су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по обра |
| ризнати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео тр |
| а осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово |
| тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме |
| ало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, |
| тком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то |
| Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је кар |
| ли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа зна |
| га.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко |
| поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па заста |
| о каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све |
| Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} |
| n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово |
| жен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и весел |
| могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} |
| ст.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан пон |
| некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што |
| почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би г |
| ота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај приро |
| и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра |
| се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, |
| рахом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих у |
| а срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих |
| !...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то з |
| S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застраша |
| ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху |
| како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од |
| , и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Х |
| да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече |
| имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет |
| ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казат |
| баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој ј |
| > <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, п |
| е, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете |
| се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S |
| и.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушт |
| веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче |
| ође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи |
| } Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај |
| >Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у |
| стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да с |
| чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Д |
| ткуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестан |
| едно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.< |
| хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у п |
| шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један |
| роваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама |
| p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> |
| ед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S |
| сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, п |
| овек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро м |
| сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone uni |
| е мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шт |
| што опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поч |
| е и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах при |
| чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, |
| S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах |
| јој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очим |
| ај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат |
| викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> |
| ло пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у |
| ако она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па как |
| јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде мило |
| —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стража |
| и пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Бел |
| виринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стај |
| гове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад н |
| мо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зи |
| раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је |
| {S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чу |
| х познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} |
| Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безбро |
| д наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо з |
| један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да ви |
| {S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То |
| ао да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кеце |
| односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она |
| “....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чел |
| на врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} С |
| да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пе |
| пет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му ј |
| ице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо с |
| више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде ј |
| дан дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја |
| а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој |
| .{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од |
| је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век |
| ка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав уко |
| базрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај в |
| час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо |
| у.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје ма |
| а екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхла |
| Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите пр |
| ="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? |
| изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда заст |
| Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> |
| ф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су од |
| м ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} |
| оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ћ |
| жити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила. |
| "subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, |
| м да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p |
| у земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула |
| ша разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на ви |
| планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учин |
| му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет саг |
| и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не по |
| >Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викн |
| некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{ |
| јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то н |
| нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, |
| ....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Нем |
| сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S |
| и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме |
| цају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Вид |
| соким чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога диво |
| а, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} С |
| се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја |
| "83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, |
| чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може |
| капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} |
| анемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али |
| нути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се цели |
| "> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А |
| ас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним вра |
| и би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од д |
| ead>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Ро |
| о нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа к |
| !...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Не |
| у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разго |
| имо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом |
| Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у како |
| док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по п |
| смехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које |
| аји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту с |
| пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кул |
| ко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржат |
| чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час по |
| и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Отку |
| одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље |
| чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а |
| ламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се. |
| Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским |
| а.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Св |
| око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш |
| ких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испр |
| Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— |
| под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сок |
| Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи |
| и рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранит |
| > па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, |
| оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци д |
| тељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа |
| је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, |
| и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капе |
| Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажар |
| удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим нему |
| ли.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој |
| .</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде им |
| ај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су |
| Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није бил |
| а, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су дал |
| брада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо |
| е јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница |
| И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет |
| > <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А позн |
| он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одис |
| Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p |
| љина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Нек |
| о плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Стари |
| е мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољ |
| то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А е |
| ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелоди |
| о да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме |
| е и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека |
| S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} |
| идох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! пов |
| а страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђед |
| ну!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути |
| Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је о |
| {S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, |
| Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим |
| 232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи свет |
| ога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} |
| оја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда м |
| а лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим |
| оји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да с |
| и, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром |
| главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двад |
| кву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p |
| ао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је до |
| ио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу завол |
| } Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као |
| ом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi |
| Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} На |
| ро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш |
| ве неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав стр |
| и он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане сис |
| ла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација. |
| ва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја се |
| глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељи |
| ао ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — сму |
| , и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је |
| е и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокри |
| ћи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{ |
| оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било неп |
| ло је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" |
| оје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живи |
| У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном л |
| {S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто |
| та, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствар |
| је, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..< |
| убичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се |
| а ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само |
| ну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе |
| оћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да |
| с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио |
| ам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сме |
| највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто вр |
| би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ р |
| агрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви ст |
| к‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесит |
| unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихват |
| погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с н |
| им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чи |
| Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{ |
| сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се |
| ја има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све |
| га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио |
| а је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме |
| , а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не |
| оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајц |
| о моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свог |
| гох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, |
| ш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} |
| апред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све.. |
| ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре с |
| <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> |
| </p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} |
| умем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> |
| вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда |
| ђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има |
| n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би да |
| д џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташм |
| оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Икони |
| , гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где в |
| у лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви з |
| мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помил |
| чувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али К |
| ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а |
| ј Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда |
| > <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре го |
| у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубов |
| сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђа |
| у:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, |
| им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, с |
| ељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} |
| .{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, б |
| — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Х |
| " /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} |
| се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по |
| нђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за |
| p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, |
| авити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брз |
| шио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми с |
| види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} П |
| > <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти |
| на на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви с |
| 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{ |
| убовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} |
| жице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо т |
| улашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{ |
| .{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад |
| ти обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милости |
| ше.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да |
| спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било пог |
| петанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} |
| , болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јел |
| т, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер! |
| свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један зас |
| пита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њег |
| И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рук |
| али.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, бр |
| једном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А |
| сто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу |
| и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капета |
| а рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он |
| ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао |
| оравити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си |
| ну главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас т |
| аћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> |
| од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју |
| коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!.. |
| апетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што н |
| ну од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ |
| г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало |
| м свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као по |
| си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега |
| и и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед.. |
| олицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чи |
| г сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p> |
| S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Не |
| <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио д |
| убовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину |
| S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам св |
| мо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу на |
| ш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи |
| — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе р |
| ла.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за |
| > <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело д |
| ате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули см |
| вима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана п |
| и и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо н |
| >— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p |
| хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— |
| што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога м |
| {S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаш |
| кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, ка |
| дравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан. |
| " /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, |
| а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Њ |
| у се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им те |
| Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог |
| овије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Ма |
| или.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с к |
| прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека не |
| тима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рок |
| риђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> < |
| међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{ |
| има оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p |
| , а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна |
| познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> |
| сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — |
| т му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у т |
| неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече |
| проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је |
| </p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер ч |
| гледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио |
| Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћем |
| е Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p |
| снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету. |
| .{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јо |
| у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску доли |
| <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, |
| отово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</ |
| <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p |
| а се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем. |
| ијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадинов |
| апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одго |
| о се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на |
| добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи |
| ну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је |
| .{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на др |
| е на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без реч |
| и и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га |
| још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone un |
| тиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати |
| о да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{ |
| Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чик |
| образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, |
| и, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} |
| и.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нис |
| ection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S |
| у страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по чет |
| ном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми |
| гост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{ |
| им непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је доб |
| наку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за |
| д Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођ |
| рине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чи |
| се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совр |
| Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <p |
| атити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немо |
| Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани д |
| ја и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> |
| .{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S |
| ...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је |
| ростор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет про |
| сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> |
| ="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што |
| е шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, о |
| никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су с |
| х прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па |
| Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И |
| дала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S |
| S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију |
| subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весниц |
| анића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p |
| ки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила т |
| азвлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на |
| И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" |
| као:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема |
| она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице |
| иромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, ја |
| долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад |
| о је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало |
| Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен П |
| > <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пела |
| вако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели |
| су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изну |
| око уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли о |
| де се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p |
| адија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јо |
| ва!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у стра |
| жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша |
| опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи ми |
| ктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграби |
| нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт. |
| pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут |
| и мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу пр |
| цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше пот |
| све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао остави |
| пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који |
| диста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим врат |
| } Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом |
| руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећн |
| морно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто |
| а, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баш |
| , да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече |
| везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће |
| била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{ |
| ата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико с |
| д једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно. |
| па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела ле |
| врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам о |
| ц узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљесн |
| ва је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} |
| у; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен |
| нима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где |
| а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог сл |
| сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!... |
| сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској кас |
| лено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша! |
| </p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, |
| ла и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му |
| вих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним |
| те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи |
| .{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога прола |
| лики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакин |
| ивописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дринс |
| ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb |
| ћ.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Г |
| Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је м |
| полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну |
| ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{ |
| — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе вр |
| неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p> |
| о, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} В |
| пан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као |
| ред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа г |
| коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено пог |
| е за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са |
| ојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И т |
| S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па |
| успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.< |
| ш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опе |
| <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда |
| ату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> ук |
| а му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и весел |
| а? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n |
| ве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> |
| нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и |
| против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с |
| но откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварат |
| спођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На прот |
| тор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење за |
| {S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и |
| о.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на оном |
| мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога |
| даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам п |
| да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија |
| сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју ст |
| мане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; ал |
| на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} |
| огледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на |
| сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, л |
| оз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице |
| {S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и |
| рте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина м |
| } Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу |
| та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини |
| {S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — |
| а, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} |
| , да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога |
| то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме нај |
| ричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу |
| же.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце ста |
| на склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцрта |
| овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, б |
| е за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гле |
| и ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она |
| н поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче је |
| кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} |
| је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена |
| то гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста |
| не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после о |
| угим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност свој |
| ов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака н |
| нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устрем |
| назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његов |
| трља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба |
| ких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некак |
| } Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с не |
| трио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Наз |
| и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још |
| .... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео |
| аш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... |
| } Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам јо |
| ти...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби гово |
| ....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најч |
| } На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не п |
| чање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, ре |
| ме крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} О |
| Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја с |
| руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах |
| а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} |
| звесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадни |
| уд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, о |
| промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> |
| ли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, |
| какав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче |
| } Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И |
| а је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Бео |
| ни се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широ |
| м.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, |
| о:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </q |
| } Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека |
| а!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како с |
| , што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне ж |
| шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике... |
| на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, она |
| , истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и |
| плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не |
| , не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин би |
| а <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} |
| бнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну: |
| у.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна ко |
| ао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>К |
| ити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа м |
| е од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од т |
| воје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа буни |
| чки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, с |
| о су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је |
| гледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема |
| три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета! |
| > <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се |
| окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као |
| , да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, ка |
| затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дак |
| нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главо |
| о њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњош |
| лазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо |
| е гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> < |
| е су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њ |
| угачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} |
| .{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбар |
| p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока |
| овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо |
| .{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ ра |
| видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће |
| > <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се |
| /p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику при |
| ића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача |
| е само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дије |
| нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу гу |
| к не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасм |
| е децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе |
| } Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева |
| инио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S |
| о.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S |
| се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе |
| у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механи |
| ета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије |
| е брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> < |
| ама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака |
| амнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и |
| раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина |
| Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори |
| да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш |
| еким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те |
| одине од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она |
| м на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела |
| сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по То |
| Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски гр |
| ом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је |
| t="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беш |
| ао какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам сврши |
| </p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром |
| — Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} |
| наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле |
| ла, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, |
| н није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} О |
| Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да |
| као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} |
| > долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви |
| је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} |
| ра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој.. |
| лаву, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</ |
| ој усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је |
| Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја |
| тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела |
| {S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, |
| у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S |
| ић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозн |
| јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од ј |
| Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај |
| подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној |
| а какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, река |
| <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догоди |
| нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало |
| шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један д |
| бливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што |
| рзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији гово |
| ом, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S |
| ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније т |
| за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш |
| отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни п |
| ма стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назва |
| реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише |
| ле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали |
| иде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеско |
| а тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> |
| у је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једно |
| остасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прос |
| о, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једно |
| .{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да |
| — Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, |
| су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио |
| ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било |
| .{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најп |
| поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и тво |
| ам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас до |
| его долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} З |
| арао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> |
| инио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од какв |
| али пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу |
| е више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубо |
| Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по |
| оз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила |
| е у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, |
| није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га |
| нио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и |
| **</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} |
| је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, |
| ије ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад |
| n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, ра |
| , а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призрен |
| м девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, |
| да Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; |
| аде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> |
| и су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и |
| је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „о |
| {S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два д |
| вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође п |
| ни се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Н |
| стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је |
| зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и |
| дину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone uni |
| е оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једн |
| ги....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> |
| ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна ма |
| S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По не |
| ло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дан |
| буја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа |
| стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Ту |
| .{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ни |
| лато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} |
| госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што |
| } Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад |
| а дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} А |
| ђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба |
| та чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госп |
| !...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра |
| ела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} |
| S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из ав |
| {S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} |
| војили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим з |
| стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их |
| соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стеза |
| и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити |
| p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по не |
| увен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су |
| можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево |
| ања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала нека |
| а западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодо |
| речена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се к |
| а прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све д |
| а према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињ |
| онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: |
| ве остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, |
| еше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Ро |
| нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, |
| о горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Ту |
| тићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} |
| вај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не тре |
| мо видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, сп |
| е добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета |
| рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо д |
| Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђ |
| феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, как |
| ајмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уде |
| улаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан |
| чинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј |
| {S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, |
| стра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остав |
| могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type=" |
| г сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" / |
| ош који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће.... |
| {S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљ |
| те г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, з |
| “ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наш |
| нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> |
| ђо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се не |
| S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да |
| ладић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он |
| оји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У |
| ....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога б |
| познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна |
| } Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се он |
| ли.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан |
| се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио |
| нио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаш |
| ј с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажм |
| збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће.... |
| атим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S |
| мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљ |
| азио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, кој |
| не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крб |
| из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни је |
| /p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били |
| .{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици |
| исмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо |
| id="SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја ви |
| најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — |
| зонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мис |
| лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону вр |
| крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" |
| уло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који сл |
| као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p> |
| су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џин |
| петан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јаб |
| томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване |
| , ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа мој |
| Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} |
| по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} М |
| ем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље. |
| еш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувит |
| им односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} О |
| тре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним жи |
| , сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те пос |
| није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се нап |
| milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох п |
| ско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту остави |
| су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једног |
| , па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хв |
| .{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом пок |
| на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="22 |
| де!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...< |
| а прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S |
| свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан |
| о лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} О |
| рану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа |
| заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и јед |
| Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да |
| есто, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту но |
| узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то |
| ече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} |
| кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не |
| ека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар с |
| ? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она д |
| је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{ |
| м и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S |
| су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p |
| е, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше с |
| тра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мис |
| драва видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчиј |
| авише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} О |
| госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <mile |
| у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окре |
| рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} |
| дркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да |
| ....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад |
| кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема с |
| а мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радош |
| Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у ру |
| горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је на |
| могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су с |
| вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> |
| едно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза. |
| невеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „ч |
| језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Н |
| о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то |
| S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSec |
| 248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб сп |
| а, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плав |
| оворити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећн |
| је, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарај |
| њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се |
| вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљск |
| жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пла |
| Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, |
| ка ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га |
| место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дот |
| д год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен |
| } Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање. |
| лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми о |
| :</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види |
| е газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Ст |
| отресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какв |
| зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, |
| тну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је је |
| S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао. |
| а и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Ма |
| .{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да |
| капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је |
| ту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном с |
| речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, |
| орији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, |
| а опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из стр |
| ју чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, |
| ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} |
| жећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала пр |
| рећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратио |
| друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стањ |
| <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке |
| Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце.. |
| ..{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један с |
| помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видел |
| стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом |
| И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку |
| копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је б |
| жио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и п |
| зносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву |
| -пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заје |
| р.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припада |
| зду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, мо |
| над врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица |
| } И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалин |
| амо учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем п |
| неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах реш |
| .{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у п |
| /p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио дан |
| е нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми |
| >То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора |
| њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима о |
| е свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који уср |
| ругу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових де |
| на је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зн |
| че да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{ |
| ини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Све |
| n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто |
| а бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима |
| гацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцка |
| ко је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, |
| сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што н |
| етан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} С |
| {S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Об |
| да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина |
| ’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сах |
| {S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а з |
| тељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Беог |
| разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> доб |
| од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом |
| м се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше |
| отревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топл |
| тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранц |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што |
| опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао |
| до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био |
| ам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Нек |
| ге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нис |
| <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигл |
| ога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила |
| тор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити |
| ен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и |
| нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђе |
| дно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бо |
| а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водо |
| ку?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем |
| ића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је год |
| драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне |
| разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја В |
| олите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођ |
| кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми |
| х.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа |
| појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С |
| а жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто |
| то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, |
| ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, ј |
| и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очај |
| !...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја о |
| ка несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим |
| ица у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црв |
| светљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Он |
| рила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="sub |
| те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја |
| опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја |
| } То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пла |
| д тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима |
| ечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; |
| што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој глав |
| Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као |
| {S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко |
| т, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је н |
| } Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} |
| опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{ |
| нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац |
| и.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро п |
| е врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што |
| енемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопада |
| је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опе |
| е беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ |
| а.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, оста |
| легати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Ч |
| бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма |
| истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој |
| Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{ |
| смо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни ка |
| ештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељи |
| писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш |
| ....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он м |
| пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је |
| , смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе. |
| ело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те |
| апије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед |
| а се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невид |
| е се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрен |
| ако знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши |
| ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме пог |
| нао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођи |
| неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађо |
| их усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја поглед |
| а није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове |
| unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је |
| е су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки от |
| у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми |
| , ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом |
| ?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње |
| <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда |
| на се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — |
| онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува. |
| бре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја |
| тати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, |
| м се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчи |
| ећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да с |
| Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њ |
| И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} Т |
| ле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад угр |
| а комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас |
| а иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радозн |
| ешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Мил |
| , онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио |
| ше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{ |
| раз пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете |
| рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S |
| p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина |
| никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S |
| {S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам је |
| оде свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме |
| ста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне сим |
| у-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div t |
| } Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n |
| ђе овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро не |
| Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђе |
| нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале план |
| нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="1 |
| Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S |
| оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још |
| емо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет о |
| а не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место |
| опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једн |
| дначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он |
| <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда р |
| као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад |
| Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како с |
| колске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао |
| ма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле муд |
| сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хв |
| тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда с |
| ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S |
| </p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— П |
| ма, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и |
| пидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законско |
| p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! |
| на мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донес |
| <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Треба |
| <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће т |
| {S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију |
| ="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, п |
| {S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно вид |
| рује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створе |
| па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} |
| мпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем |
| ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, |
| го, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том |
| ранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег з |
| .</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пун |
| авукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим груди |
| ћа.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви |
| корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним |
| трану, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је |
| а, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили.... |
| .{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мал |
| гна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у че |
| етање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кре |
| ва у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај |
| би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} |
| нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве с |
| о је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуч |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница |
| ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, бе |
| о беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{ |
| нем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна |
| ови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га по |
| /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" |
| у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар |
| же: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џев |
| морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће |
| опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља |
| ?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а о |
| овче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; |
| о зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешка |
| једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш т |
| {S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит |
| то се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живо |
| ..{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Как |
| {S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлос |
| .{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо |
| овима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Б |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </tex |
| све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| {S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не |
| њавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову |
| им врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и |
| Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуд |
| једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више |
| Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, к |
| ути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мут |
| unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет н |
| упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рук |
| сположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешт |
| да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упозна |
| провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас з |
| , а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног |
| удио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, п |
| у.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — о |
| ла и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, |
| сили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан с |
| сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као д |
| b n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један ши |
| ирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено дев |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам |
| и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав |
| на падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз гус |
| о беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и |
| } Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одбл |
| се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има |
| анани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и весе |
| , док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што к |
| ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са |
| S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно |
| {S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку |
| алусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и чо |
| , озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици исприч |
| а окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлиј |
| есак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно |
| еном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде д |
| , да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52 |
| у је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</ |
| p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло д |
| сам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Просло |
| орани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} |
| {S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи |
| о државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, |
| о државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb |
| ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у ста |
| S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S |
| цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља< |
| мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: |
| је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за мој |
| чак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче |
| ли, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека с |
| им.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула как |
| </p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на ка |
| д суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић н |
| Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{ |
| } У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна к |
| } Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет |
| мо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и |
| о:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} |
| еси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске бу |
| та се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, |
| је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{ |
| в?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То |
| их, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне зем |
| тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Ба |
| едам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као |
| мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама н |
| и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да |
| везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо т |
| к рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам |
| а није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу. |
| е још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека зво |
| утрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после не |
| залуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док |
| е ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти |
| ло, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, |
| — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих |
| ојим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непрохо |
| ња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к |
| друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом. |
| сине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прелив |
| ра од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је |
| е био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете |
| ју се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између |
| вршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена |
| жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог |
| али и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао |
| мем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог |
| ове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смије |
| ан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, |
| S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратн |
| .{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <h |
| {S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да |
| миш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах |
| ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јес |
| право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кмет |
| ... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он ј |
| колу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Кос |
| је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдари |
| ице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, р |
| S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста |
| ар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још |
| да, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ј |
| :</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја |
| тили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена и |
| стити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О |
| ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, |
| амо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово |
| да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је |
| Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова |
| апоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се пре |
| и најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле глас |
| се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S |
| <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај |
| њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске фор |
| } Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о |
| не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ в |
| о код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити |
| биш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благод |
| ао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знат |
| и се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И о |
| /p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само |
| ви смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави |
| } А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их |
| благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе п |
| сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, |
| дећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S |
| .{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа |
| че: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дић |
| а и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, |
| тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма |
| неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо бил |
| да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш |
| у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим н |
| гу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} П |
| /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у |
| ле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову |
| опусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који |
| p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? |
| трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало при |
| по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џ |
| вој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, |
| пита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са |
| ва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</ |
| гледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукоп |
| једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чарши |
| с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сен |
| ..</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже |
| "subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу сврш |
| анас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече |
| девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби |
| евојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се са |
| не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па по |
| орим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То бе |
| ећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са ње |
| не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, к |
| м одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поз |
| д јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили с |
| мам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има |
| та читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским ули |
| ње студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, |
| сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете |
| S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а о |
| зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="1 |
| други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела се |
| елица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад |
| ја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим |
| жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним ве |
| и се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека |
| Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми је |
| горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго п |
| ица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном вид |
| а водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се ву |
| би не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он |
| раги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам г |
| морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си |
| Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} |
| — Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нем |
| а за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још |
| p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, |
| 9" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био |
| али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, |
| } Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав с |
| ....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па |
| <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина |
| } Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер |
| они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p |
| ође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу.. |
| ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p> |
| авери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како |
| ећ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто р |
| а није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их |
| на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> </d |
| ко личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Позна |
| се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих |
| у.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="sub |
| > <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло |
| ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139 |
| рта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> |
| <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> |
| > <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n |
| О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па д |
| у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам ку |
| S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те пита |
| Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Г |
| И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су |
| трашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, |
| и капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћор |
| , чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у |
| само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Вр |
| n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро |
| в џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и сте |
| и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш |
| и је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече |
| пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} |
| ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само |
| е она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!... |
| су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си |
| еко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у ст |
| оме сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је |
| p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар. |
| н.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Де |
| S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.< |
| ати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш |
| > <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p |
| ршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш |
| ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капе |
| део и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан |
| <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на њего |
| ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене |
| </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова! |
| а Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љ |
| суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину |
| тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и по |
| ва....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мо |
| </p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад са |
| ти — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n |
| стина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и он |
| и пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} |
| е поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као |
| било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за |
| с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допра |
| о....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и |
| ан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука |
| ретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послал |
| Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је |
| тела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече |
| орње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека сед |
| лица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес |
| ли Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде |
| <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне |
| вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Н |
| ина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> |
| ла; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — |
| послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах |
| дао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> |
| идиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа ма |
| „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све |
| о да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених о |
| ућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, |
| ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на |
| мам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге |
| за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, |
| {S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећ |
| образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља св |
| Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Мор |
| ако се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово м |
| ет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби |
| другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш |
| и би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p |
| амо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То |
| шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тума |
| ого места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први |
| е то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да |
| стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си |
| ...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ дола |
| S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у о |
| а вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> < |
| а ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Д |
| учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не |
| е џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је о |
| спим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још |
| о пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> |
| /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим н |
| ма, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице |
| , шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чека |
| , с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад |
| <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S |
| а иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут? |
| Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него м |
| се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми с |
| то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе. |
| .{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила |
| твари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> |
| кло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, н |
| на дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто ј |
| е смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовино |
| же главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само реч |
| крете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, |
| е стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чи |
| се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један п |
| обу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али |
| утрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где ј |
| дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да |
| таде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?. |
| као бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изаб |
| тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово п |
| питати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полаза |
| гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{ |
| ао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p |
| о мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „дос |
| ј осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, |
| до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за о |
| друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво. |
| хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S |
| {S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам |
| репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобни |
| е мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој с |
| ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели о |
| ј да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не |
| али кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И он |
| н: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, д |
| за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’ |
| Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити н |
| ко и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што |
| није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она ј |
| еде нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буд |
| се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу |
| да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шев |
| га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по ли |
| ће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилић |
| преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Сов |
| да Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, |
| онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} |
| а писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — ка |
| кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то |
| те, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— |
| в снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, неср |
| , што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро панду |
| S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њег |
| Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако гов |
| тан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опе |
| а Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оно |
| његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам позд |
| је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли кр |
| . „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла р |
| ест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мученич |
| .{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, |
| де, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихва |
| ало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели |
| ад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово |
| 0"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љ |
| и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беш |
| ој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p |
| > <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, мој |
| ло, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а |
| ne unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуст |
| то су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ |
| да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само |
| с му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} П |
| мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који |
| <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не |
| сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени |
| свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиљ |
| овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да ост |
| ашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Сва |
| /p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} |
| е оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад |
| гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње |
| ..{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцин |
| иди како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се |
| е упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео |
| у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнак |
| тра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича |
| о ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Мил |
| ог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом до |
| пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин |
| ко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пр |
| м и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то |
| кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми |
| А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и м |
| росих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти пи |
| д оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех р |
| ли кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као см |
| S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар |
| ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и се |
| Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, коли |
| <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам |
| p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. |
| седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали |
| готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?< |
| о, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на јед |
| ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} |
| ке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак |
| нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако |
| дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подви |
| ге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти |
| Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у |
| нственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубови |
| Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо оп |
| свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љу |
| дноси.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискусн |
| ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p |
| чића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је мој |
| } Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се чо |
| дном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} |
| .{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њим |
| како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни |
| e unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању |
| х прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме и |
| орили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да по |
| раги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалос |
| , </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, т |
| “ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву з |
| ...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казива |
| ш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године |
| Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> |
| S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са с |
| ма шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били |
| p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао м |
| , о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми |
| срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми |
| овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му з |
| синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!.. |
| т, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се у |
| ију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове |
| а!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не |
| нама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместил |
| {S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{ |
| ога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она |
| упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутр |
| мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоско |
| да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту |
| алични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да м |
| — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек |
| еда у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S |
| р, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} |
| го броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теб |
| главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то ју |
| ...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само |
| ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отро |
| дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју с |
| .{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разгово |
| ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — |
| ј нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га |
| воју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме ј |
| не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а с |
| и, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ће |
| ече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ |
| ших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана |
| им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и мо |
| оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И прик |
| рати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је |
| моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некакво |
| . </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> < |
| латне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> |
| ажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— |
| идиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? |
| омери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још је |
| p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> |
| и за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам |
| лим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој |
| погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си |
| ао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те п |
| мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И ст |
| да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Из |
| } У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Бо |
| а ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се оп |
| лејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60 |
| а, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју |
| несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; |
| Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И |
| д га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд к |
| {S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} |
| било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту т |
| .</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша т |
| та ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се |
| и ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Ј |
| ићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар |
| извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским к |
| Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад с |
| ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и |
| и доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да с |
| в народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповеда |
| у ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме јо |
| оћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево к |
| шла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно |
| да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S |
| знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је к |
| ам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на дру |
| ћама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У |
| о добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми |
| ћем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето |
| по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ |
| н помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Сло |
| усрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p |
| једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То |
| А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} |
| S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, кој |
| ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} |
| ..{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали ка |
| ш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални |
| су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за ле |
| да Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, |
| ћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> |
| .{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману! |
| је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст бо |
| осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с д |
| ало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — |
| ...{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу.... |
| деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Гороби |
| она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не з |
| } Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад м |
| добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пуст |
| неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији |
| хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мук |
| едно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мења |
| и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много ме |
| рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од ј |
| господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, |
| оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот зал |
| S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша |
| са....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, |
| } Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!.. |
| Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља т |
| , сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, н |
| ad> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а ср |
| да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p> |
| о године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>М |
| ава, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си с |
| своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илин |
| — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p |
| за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и |
| руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре из |
| ога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дет |
| ика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шт |
| досмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За |
| дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из |
| ево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад те |
| ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад |
| на!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо по |
| S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по |
| епан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, бол |
| И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру |
| стало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом ј |
| , те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним живот |
| >— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под о |
| он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је |
| {S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он |
| е, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају |
| више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p |
| од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола п |
| зио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Ос |
| .</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разу |
| на Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе |
| е к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило |
| еста заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, |
| ала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам ид |
| се, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, д |
| орице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао |
| рхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне |
| „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколи |
| лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријате |
| асхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еквато |
| на акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.< |
| овори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у |
| , и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у |
| нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза висок |
| ду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и |
| чио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и њ |
| <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужб |
| здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p |
| Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох |
| а смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се |
| ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот. |
| волео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S |
| и — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с је |
| ј тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере о |
| казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капе |
| авати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шумор |
| ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Пу |
| ло.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном |
| арог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо |
| дан возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на зап |
| под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| у сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра у |
| изнајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом |
| Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како го |
| Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни п |
| 7" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ок |
| пче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто |
| и.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p> |
| S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} |
| пава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз о |
| кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дуб |
| ло глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и |
| што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићен |
| ећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И он |
| d> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И |
| аклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p> |
| ан мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... п |
| што је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да с |
| и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што с |
| ..{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: с |
| ...{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако |
| у моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ |
| друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За |
| {S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> |
| сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мен |
| ставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса |
| milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао си |
| н и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа д |
| ања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од ког |
| чео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} |
| ти.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала |
| ицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; |
| Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одг |
| Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| о што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем... |
| ли изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први |
| еколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два с |
| твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне |
| с....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводо |
| куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} |
| а га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она |
| ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опро |
| мо им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој |
| ј му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> < |
| и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећ |
| .{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се |
| Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весел |
| , до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <h |
| коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која чов |
| ко врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се |
| овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Нас |
| а, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> < |
| то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак се |
| планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> |
| есели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра |
| /p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразг |
| ну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није к |
| .{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она ру |
| лини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div |
| p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... |
| стао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —< |
| То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone un |
| ени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p |
| ла; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се |
| иште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{ |
| pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само |
| еди сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} В |
| су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се прибли |
| момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет доче |
| коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види св |
| ет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо |
| дном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаз |
| вим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} |
| .{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> |
| лас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам |
| права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека с |
| стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> |
| туација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, |
| н се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељ |
| .{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми ј |
| а ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на од |
| прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар |
| ан од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девој |
| ало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук под |
| је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSe |
| еше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесн |
| час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поре |
| м, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} И |
| ве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац |
| И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S |
| задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, |
| е непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n=" |
| /p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресу |
| бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погле |
| авој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} З |
| 18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} |
| д да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој |
| жем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће. |
| етресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуд |
| ке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види с |
| е разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче: |
| где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те при |
| “ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду |
| тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Ше |
| S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде |
| так, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} |
| о иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше.... |
| о не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погле |
| ’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренут |
| нијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз коле |
| дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умо |
| Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му по |
| оспа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црн |
| од лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусре |
| , ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш сти |
| опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, |
| м; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између г |
| — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи |
| мо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она |
| свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиж |
| дном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје |
| развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што |
| ило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака......... |
| кад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај о |
| е дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гони |
| ан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима |
| е.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах |
| е сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSectio |
| ом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, |
| онор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а |
| би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значил |
| ама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам б |
| за мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се |
| т, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака |
| да Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> < |
| ..{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} |
| S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div t |
| просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта |
| мо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши И |
| ити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> |
| 12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а |
| бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећ |
| аци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни |
| учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“ |
| на ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам |
| е.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они б |
| је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом |
| рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p |
| оле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обој |
| чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је |
| која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо н |
| ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси л |
| S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља о |
| моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могл |
| би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп |
| ађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд б |
| е свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислит |
| /p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је |
| и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весел |
| и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то В |
| јка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, |
| на лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни сн |
| о се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо |
| ећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} П |
| Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, |
| сте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га дру |
| ерење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p> |
| ви изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђ |
| тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег бе |
| мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиљ |
| она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко б |
| а, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би да |
| гао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p> |
| ово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја |
| еће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само а |
| то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то |
| уди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Ду |
| е, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пре |
| ном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело |
| рочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела ре |
| е воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од |
| не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, |
| ланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно |
| отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја с |
| свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, д |
| ре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бе |
| а заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{ |
| чимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, |
| ју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; |
| а до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, |
| p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <p |
| амен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: |
| Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо |
| Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској |
| чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад |
| главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} |
| ад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аж |
| Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села |
| синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не може |
| било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се те |
| S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла. |
| свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђ |
| вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробуди |
| ра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни |
| баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, д |
| м, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула |
| лани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио ле |
| ло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" / |
| После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да св |
| <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} |
| ла.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Цари |
| благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, ди |
| } Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави изв |
| ка, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} |
| И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата |
| S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту |
| д чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љу |
| дубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде н |
| етку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести? |
| о би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније |
| ти, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало. |
| огу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, к |
| а они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаник |
| говетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више пр |
| Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио шт |
| Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S |
| ржали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад |
| атезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем < |
| цу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком стра |
| ....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај мла |
| ема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном по |
| у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео |
| а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А ве |
| </p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је |
| озор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш в |
| “ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петрониј |
| ад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се у |
| си слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек ка |
| } Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату пос |
| пет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави |
| а јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д |
| , некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се |
| у много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То ј |
| ам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> |
| а то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{ |
| може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?. |
| ину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, к |
| је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја вид |
| сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{ |
| <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном |
| рити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим |
| вога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би мог |
| ати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; ал |
| ....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос |
| г и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме глед |
| бре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је |
| Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће |
| од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Види |
| n" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестр |
| ије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капет |
| би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ р |
| из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чуд |
| торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Ј |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} |
| а.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као |
| вот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена ду |
| смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици |
| м каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра има |
| њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није |
| ријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче |
| онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе |
| е бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — вид |
| тији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!. |
| није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} З |
| разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....< |
| то обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу |
| е међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окр |
| еда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — |
| више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако |
| брада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на ко |
| е љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај по |
| ...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S |
| ксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад л |
| вију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу |
| два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам б |
| ађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради. |
| Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је по |
| с прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Пов |
| са још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p> |
| ма ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад с |
| " /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био ра |
| .{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="sub |
| чало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, |
| паваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам с |
| му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су |
| Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Пр |
| по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, д |
| гох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S |
| ију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се ова |
| S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полак |
| n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборит |
| ти и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" |
| с зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар т |
| ито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрач |
| е, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га |
| ој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, |
| Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p |
| као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:< |
| ед очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава ув |
| и!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пр |
| S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Ик |
| авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном |
| ок је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја пр |
| ијатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чуј |
| сом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у |
| {S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, |
| ито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови |
| чни.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му н |
| о детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три |
| и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти |
| ш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капе |
| обро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми ни |
| ном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је |
| петан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — |
| е, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто распо |
| већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевид |
| оварао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћа |
| уле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?.. |
| ubSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други оста |
| e unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад |
| румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враго |
| а, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео |
| односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као п |
| ве конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја б |
| на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш в |
| unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубо |
| а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од ми |
| <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придрж |
| олина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрм |
| за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p> |
| .</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде |
| го њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко |
| {S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти |
| х решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се наша |
| мо одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни вез |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положи |
| ml:id="SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја |
| рн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово д |
| о рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири |
| мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху ве |
| сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. |
| па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ј |
| могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен ј |
| о мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} |
| иш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, |
| а вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ј |
| <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту д |
| један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам н |
| о осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, в |
| а увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви |
| оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспа |
| и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно |
| .{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</ |
| ио капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече д |
| у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, |
| спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или д |
| Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто |
| огледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А т |
| , па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Р |
| пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио |
| као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не |
| у други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} |
| рији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи |
| е, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам там |
| у правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, из |
| зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, |
| S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логи |
| етања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви |
| јала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} |
| ег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вунени |
| ад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз |
| на посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} |
| ....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’ |
| утна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" / |
| ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би би |
| воје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чинов |
| бела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.< |
| без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја |
| } Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет в |
| е отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо |
| е породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави прем |
| и простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та |
| к њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, по |
| њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко ј |
| 44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Том |
| и везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом |
| етом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дун |
| вао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} |
| ила: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно пи |
| е сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} |
| увамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капет |
| некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека.... |
| белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за в |
| ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја с |
| оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Х |
| ра бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 годи |
| м окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Ш |
| и су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p |
| авга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови |
| д једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У кол |
| гама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а он |
| е сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су |
| а некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо ш |
| ги је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Ма |
| ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет |
| умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је посл |
| сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене |
| ета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од |
| ложености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто |
| ршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога ј |
| и о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из |
| сивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме |
| , те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то |
| е свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару |
| а — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми |
| слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за и |
| ше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем ж |
| е укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} |
| ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како на |
| познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је |
| Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је т |
| један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а |
| } То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и |
| ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „ |
| ронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, |
| их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S |
| сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у |
| А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи |
| узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећи |
| шио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођиц |
| децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да м |
| ека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао н |
| капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цве |
| обичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова т |
| S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па ха |
| е за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n |
| усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми |
| е мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав |
| ди сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и т |
| уга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије |
| сетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до |
| ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, |
| {S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и прип |
| и моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} П |
| олазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А з |
| и што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми мој |
| Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашт |
| ла — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, д |
| ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неус |
| шине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мал |
| и.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да бе |
| ољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним ш |
| авница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне ве |
| <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештал |
| је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече |
| еби. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Пр |
| службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчид |
| то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и |
| ли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Се |
| но поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а т |
| и, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром гр |
| {S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се ова |
| ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на сво |
| p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима |
| дњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и |
| ет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођ |
| И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се |
| {S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Пе |
| дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} |
| ом прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да г |
| где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прек |
| е бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{ |
| се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право |
| икроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и о |
| — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио |
| {S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто |
| S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> < |
| } Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог |
| пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за увер |
| ни сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div t |
| шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио |
| ог тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да с |
| ико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} В |
| еда у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким |
| о.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му исприча |
| тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све ви |
| кружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се |
| и!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало п |
| еском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се о |
| дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, |
| Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} |
| хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Се |
| еку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26 |
| ијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Виде |
| о од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом с |
| ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће |
| м се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb |
| анов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек стр |
| оварних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе |
| Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> |
| за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубови |
| а мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као зами |
| е старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како см |
| у твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ће |
| аше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека |
| још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n=" |
| стави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар |
| е доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је п |
| ез чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине |
| нених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="15 |
| ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу |
| то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па ш |
| та више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад пр |
| ашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајају |
| бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар |
| објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах преба |
| мена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма |
| аве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустис |
| нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадова |
| груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <p |
| почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи |
| зго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} |
| мичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше д |
| о дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</ |
| ушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? |
| </p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{ |
| дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад |
| ло и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — ка |
| еља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> < |
| ао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почел |
| а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блажен |
| ; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} |
| кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза |
| воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном т |
| во се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег су |
| ог врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог баз |
| из Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљ |
| идљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, |
| рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господск |
| вршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — к |
| лас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, д |
| Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не з |
| S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му |
| дим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршио |
| оку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне |
| на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела п |
| е жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос гос |
| о место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и |
| „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедерев |
| nit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у |
| уда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан погле |
| једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи глав |
| > <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— М |
| Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека |
| {S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Виш |
| светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи р |
| ом и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто |
| г Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти п |
| говорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек |
| .{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак |
| >А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зов |
| ткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би г |
| ома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху |
| лико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} |
| обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се. |
| > <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим уд |
| н поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту не |
| дном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два |
| а сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вра |
| нске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и |
| ?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p |
| че, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се |
| Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се от |
| ом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших дана |
| ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао ос |
| „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одаз |
| дсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да |
| оносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаш |
| и другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="9 |
| ељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди |
| ше од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадареви |
| онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није |
| и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па м |
| — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> < |
| беске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен |
| Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде п |
| Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као |
| на.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагод |
| на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пр |
| ој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких пл |
| 0" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, |
| дох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и га |
| рмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> < |
| још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића |
| n" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се |
| се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младић |
| ћи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре |
| иди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n=" |
| је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не мо |
| 2" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Јо |
| <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очим |
| рима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, |
| ас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја |
| чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и свој |
| вежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола |
| {S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Ниј |
| ница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју п |
| час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају дру |
| — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми |
| о пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} |
| Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> < |
| рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи |
| у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту ј |
| ивот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман т |
| ј нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам |
| т веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без д |
| ој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао за |
| -се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што з |
| ...{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој др |
| спиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, |
| овуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="su |
| мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:< |
| овцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одмо |
| ас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" |
| .{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћу |
| о и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљ |
| ијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, п |
| пођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Сел |
| се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, |
| свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А мора |
| поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} |
| ерије не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлог |
| другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито |
| да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао |
| кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — |
| замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; |
| оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалост |
| дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радо |
| ник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да стр |
| зговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да б |
| ранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А |
| ио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теб |
| и на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју н |
| , док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у |
| у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао |
| гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби ванда |
| узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има |
| ретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није о |
| , испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" |
| ли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше јо |
| о без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вешти |
| и сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне |
| ут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n= |
| има први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, дру |
| лача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа |
| тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То ј |
| мо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш |
| ..{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна д |
| рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом |
| анас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци св |
| ection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повик |
| .</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— |
| Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који ј |
| Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око |
| аје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!.. |
| љ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газд |
| а.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да с |
| ења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што |
| ори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} |
| Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Ту |
| там га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле н |
| се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и |
| на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским |
| ишта нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, |
| изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом |
| .</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја |
| су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се. |
| S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да |
| почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S |
| да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да |
| а ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки да |
| По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одре |
| за, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас с |
| људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава с |
| нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да |
| ала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је |
| ио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше р |
| Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му |
| срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње н |
| S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, |
| оћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је В |
| /p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а до |
| ртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} П |
| еразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седе |
| а капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се виш |
| ја, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестр |
| ино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљ |
| <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатни |
| слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Там |
| S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавај |
| S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S |
| Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено |
| /p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми о |
| опила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Ре |
| аду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који |
| озоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с |
| водови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом |
| ене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор с |
| си ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибегов |
| озната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја |
| на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу обор |
| ватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њих |
| виђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опа |
| на што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у |
| ш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125 |
| други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам с |
| ога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, ил |
| рму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридес |
| наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти би |
| ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.< |
| нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одгово |
| и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, |
| час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ства |
| ром.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је та |
| само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p> |
| етан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник н |
| траху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова н |
| о са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бив |
| рина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали |
| кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има до |
| е.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак |
| читељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> |
| мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово о |
| без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том с |
| , ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш |
| ли, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{ |
| шили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокоља |
| Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Ми |
| гле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији |
| и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и |
| о дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некак |
| јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита г |
| тен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице |
| одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли и |
| о је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде г |
| данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде. |
| му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули |
| Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти |
| сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} |
| ни спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си г |
| у на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови |
| и горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!. |
| они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једног |
| хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} О |
| под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— О |
| е учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се |
| честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, пр |
| ћ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p> |
| м испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо д |
| често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан |
| ше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо с |
| а очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаћ |
| о....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратит |
| а, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и га |
| равите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Да |
| у ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити с |
| Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одав |
| непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да с |
| очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Х |
| а и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати |
| Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За т |
| га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дет |
| д, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ< |
| и је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Он |
| ао да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Рок |
| спођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери мој |
| ди Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} |
| ата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — |
| Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа бил |
| ваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{ |
| } Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је уда |
| скрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то? |
| — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да м |
| ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао |
| застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отиша |
| Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас и |
| ко тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ов |
| ’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И п |
| х живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Ја |
| ио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Са |
| неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој |
| Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у она |
| крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћ |
| си заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају |
| нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега ост |
| рати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p> |
| пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?... |
| н, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш |
| <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окр |
| /p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја |
| а се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што |
| а!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} |
| тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје |
| огу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у |
| еру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царев |
| пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама |
| .</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да см |
| и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека н |
| ремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} |
| а ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И |
| рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде... |
| 8" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p |
| свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} |
| ли.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, |
| кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} |
| И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти |
| о упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш пол |
| .</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту |
| с не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече га |
| } И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта |
| Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То |
| ам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S |
| о....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је |
| човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, |
| ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p |
| сти!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном |
| > <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнил |
| да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју зла |
| јте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> < |
| а прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мој |
| {S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — < |
| могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо! |
| правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му он |
| му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} К |
| им се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} |
| т!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, ко |
| су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици. |
| ад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да бо |
| ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, г |
| аволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</ |
| После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вече |
| што пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима д |
| пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они |
| о, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама |
| а: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина |
| јем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од ме |
| .{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, |
| једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш! |
| ло, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овд |
| је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш. |
| торац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зове |
| ало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Ка |
| да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} |
| </p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезек |
| ного полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} Н |
| ало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове годин |
| <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — доб |
| рави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе ид |
| е; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може з |
| Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде н |
| — Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер |
| ан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не от |
| Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочек |
| ет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друго |
| .{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће о |
| Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, ч |
| зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} О |
| ојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p |
| акав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и |
| је сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циг |
| ом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено |
| Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— |
| е он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> < |
| ме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло д |
| ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па |
| ријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како са |
| мену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, |
| е и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ов |
| све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, |
| ко изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана |
| ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, озд |
| вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је |
| е; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечан |
| а Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— П |
| да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радо |
| већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој н |
| Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан |
| } У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Ка |
| за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> |
| т дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући! |
| настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дох |
| p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb |
| лицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у свом |
| ама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете з |
| ете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{ |
| .{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском на |
| ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „пев |
| и су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, |
| се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Стол |
| <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} |
| куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво |
| знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за нек |
| Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громо |
| една готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{ |
| опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде п |
| се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње весел |
| е.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говор |
| } И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће |
| е, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се |
| ном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На про |
| еше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и н |
| ="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто |
| једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигр |
| ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а |
| камо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p |
| Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити |
| та је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћ |
| сле, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је д |
| од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој н |
| само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда нав |
| аље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће г |
| од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, ре |
| о је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, с |
| , но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друг |
| само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упит |
| ј грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа н |
| а!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quot |
| >— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{ |
| , које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је |
| !...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- |
| ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бо |
| ема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Ко |
| едник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S |
| рилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски |
| о мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгу |
| спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S |
| това...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> |
| да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној |
| веној грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу |
| ....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!.. |
| S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Полива |
| ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури |
| } Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћук |
| ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! пови |
| арак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломни |
| буна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим |
| сно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пру |
| А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а |
| се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, пог |
| а свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело |
| тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ру |
| ко их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да с |
| >— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај |
| у. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове |
| Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, не |
| ође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето |
| <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче по |
| А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећ |
| х глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођ |
| на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина |
| его рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на у |
| лушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин ку |
| мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини |
| јте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — |
| лупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стаза |
| Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену. |
| биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде |
| Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, |
| ој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше зам |
| да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да пох |
| веде реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан М |
| !{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се к |
| S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а |
| циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, је |
| {S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли |
| ене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помо |
| {S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над |
| ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га |
| у.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу ов |
| и да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена л |
| {S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде |
| ио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се расп |
| м!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба поје |
| ста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне |
| у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пр |
| аколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Бау |
| {S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мисли |
| Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код наше |
| >У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не м |
| поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од о |
| орити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој |
| у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим врат |
| а из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што с |
| та лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена ли |
| о било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу |
| чности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји |
| но само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га |
| То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици. |
| орити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свра |
| шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, |
| рица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли |
| о дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем фе |
| ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па |
| и нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њ |
| а ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешт |
| .</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — |
| {S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није б |
| сет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} |
| ог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује пре |
| S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и з |
| па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не |
| ије чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да |
| Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто |
| ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{ |
| и сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="su |
| Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа |
| икнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако из |
| је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико |
| у код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Пол |
| стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзи |
| оре, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа |
| : „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито |
| насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздра |
| и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јов |
| ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели |
| пет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n |
| олинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далек |
| о тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их |
| мо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зн |
| subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека по |
| азе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више |
| ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Мо |
| ше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још ве |
| живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа |
| } Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и п |
| и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, |
| их ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту б |
| створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају |
| о, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, р |
| петанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмал |
| ошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не з |
| стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да |
| кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кр |
| а стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слат |
| е из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Кл |
| је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави пр |
| , слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за |
| ањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И т |
| да баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова |
| ругим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој |
| загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</ |
| ка ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Ш |
| S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас. |
| пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </ |
| па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} |
| е?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} |
| ко је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, |
| ити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне.... |
| ко учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће |
| равих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не |
| грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на |
| почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Нарав |
| } По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни о |
| ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо |
| {S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља за |
| ар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> < |
| р.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша. |
| ..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. |
| и, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пуст |
| у несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и |
| емо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обрено |
| стави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема |
| ксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није мог |
| амо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — |
| раја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао |
| знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{ |
| нуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем |
| а писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кул |
| ј улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S |
| > <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре до |
| па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда крен |
| довао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{ |
| пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки каж |
| а сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јов |
| х очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се |
| pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{ |
| била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно |
| је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, ка |
| <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</ |
| еоград, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S |
| > <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са д |
| и.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад |
| друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гом |
| је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватил |
| зори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један ма |
| чити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb |
| аме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S |
| рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на |
| ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на |
| рни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је пр |
| обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тог |
| ева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу. |
| о онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из сво |
| м, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва |
| говетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на ср |
| по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} |
| естрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би г |
| Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек оп |
| беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и |
| из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, к |
| етлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу |
| ице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{ |
| S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас |
| } Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рек |
| а Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није |
| њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Бе |
| ећ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет год |
| шао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мо |
| ак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} |
| месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> |
| цама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Ме |
| којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p |
| рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и в |
| де си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p |
| S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и п |
| бренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда |
| — Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је мо |
| На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је в |
| {S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље |
| јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам ј |
| не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта рад |
| езика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Пари |
| .</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим |
| година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према неп |
| а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна. |
| беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељи |
| звади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} |
| година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчи |
| } Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога |
| сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекид |
| анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељ |
| ме ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како |
| а дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хо |
| еном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћ |
| а цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича |
| ј џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо |
| едном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам има |
| Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{ |
| ке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш |
| су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.< |
| итав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Је |
| .{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладно |
| оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S |
| па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> |
| се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе |
| екуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква т |
| као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ко |
| /p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! п |
| /p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво |
| ја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати |
| Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским |
| дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди |
| одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p> |
| на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је |
| лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дува |
| ије, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у |
| вији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој |
| и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена |
| чима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} |
| нам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ра и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није з |
| ичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала |
| тпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи ох |
| идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа м |
| екадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За |
| р.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се о |
| <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја |
| ростора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо |
| дарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског ј |
| етну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у |
| ију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах докто |
| ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај |
| ве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно оч |
| прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} |
| то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би |
| слити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у по |
| јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заво |
| ту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, |
| ум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и отк |
| нао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да |
| дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он |
| Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле.. |
| ки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, |
| Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, |
| тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, не |
| — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} |
| плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S |
| е.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Н |
| не жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па |
| разе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вит |
| , па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чароли |
| } Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} П |
| .{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се |
| сао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комш |
| и, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде не |
| S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла ј |
| о <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси |
| /p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, ш |
| S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} |
| па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Има |
| о, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом |
| о нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом до |
| , готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p |
| нену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је |
| најеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио |
| га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми ј |
| енице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо |
| у кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} |
| на, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не и |
| учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори г |
| гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су б |
| с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу |
| оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика и |
| оп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <m |
| } Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби ж |
| лизу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово |
| S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо |
| ет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бо |
| ци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S |
| <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{ |
| Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина |
| и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја са |
| шен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича |
| Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} |
| {S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио |
| же живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема ви |
| међу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи |
| а насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замоли |
| ас имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.< |
| .{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече о |
| еби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети њ |
| моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви |
| доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто м |
| пан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице от |
| х пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висо |
| госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до гос |
| <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевић |
| ена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш |
| анете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући с |
| јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких |
| лицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управит |
| што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем с |
| педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа |
| и.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала |
| <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Ј |
| прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није врат |
| > <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочи |
| припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границ |
| ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, ве |
| " /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тра |
| 119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука.... |
| све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја |
| {S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га |
| Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци |
| } Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, |
| се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака не |
| ој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где |
| .</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију. |
| тац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час |
| ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест |
| мо га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; |
| еном и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомуч |
| наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица |
| лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} |
| .</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе |
| а у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да |
| тав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, не |
| и, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нис |
| ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо |
| е у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању |
| епова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град |
| друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала |
| лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} |
| пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, |
| ека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И он |
| беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{ |
| овори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, |
| ад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} |
| сти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, жи |
| обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и |
| бове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог м |
| на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим шк |
| мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па |
| S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам леп |
| легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба |
| есрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не |
| мо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> |
| етаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, у |
| мулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље о |
| надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— |
| доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, чи |
| свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Икони |
| д’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано |
| ти!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им по |
| не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам ш |
| она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S |
| не су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују |
| пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа |
| ша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено п |
| имо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} |
| е несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чин |
| ће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понес |
| ле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се п |
| г суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
| како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на |
| у?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја |
| писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох |
| Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не про |
| <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведо |
| не пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно шт |
| ете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{ |
| ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горо |
| ге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, |
| милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно |
| ом капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум |
| ребало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знам |
| ило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Ве |
| ао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше |
| куд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хо |
| ри Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике |
| м на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је не |
| одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вр |
| о кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И о |
| ; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а т |
| е наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Е |
| а се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње вес |
| себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} |
| ло на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је в |
| .{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не |
| в конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, |
| капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш ап |
| ан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он |
| нић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> |
| наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је о |
| сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И он |
| или?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо! |
| радовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пу |
| S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам м |
| ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зо |
| Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита |
| > стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде |
| S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онд |
| ав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се н |
| вога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни с |
| а Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?.. |
| на.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику |
| рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје |
| рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, |
| шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{ |
| > <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газ |
| таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро |
| е одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у то |
| а пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми ј |
| е збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање |
| арана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо риба |
| о.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама.. |
| ош кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, син |
| у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} |
| ељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а си |
| Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, н |
| з!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја |
| јати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по ови |
| ком, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне |
| — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна бо |
| да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А |
| едан зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут |
| што....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим са |
| же, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске соб |
| <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фер |
| као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“ |
| петан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, |
| пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> |
| ићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада п |
| ли и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у ли |
| врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоћ |
| овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам с |
| ће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! реч |
| Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се ш |
| /p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне |
| tion" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <p |
| мо што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор с |
| мо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, |
| хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро т |
| /p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жи |
| капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као ле |
| } Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је |
| Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као нев |
| времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да |
| дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву н |
| .</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видест |
| ко перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхо |
| Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, |
| и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишље |
| не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрен |
| ене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} |
| ај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли |
| ји; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк.. |
| /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много м |
| Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n |
| ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби н |
| очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „т |
| ео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то |
| S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко ко |
| но лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у |
| /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни |
| н се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од т |
| суде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешт |
| очека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{ |
| ша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити |
| ким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како |
| а Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова |
| па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од гла |
| } Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— З |
| дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Ј |
| страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је |
| у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми реч |
| .{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> |
| да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те пита |
| S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као м |
| г расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а |
| ознатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје о |
| уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мил |
| б’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" / |
| да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ |
| да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу |
| иле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и |
| божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та |
| се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја |
| ње рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону ис |
| истеме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, |
| је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{ |
| а сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Је |
| } Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо ос |
| рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у о |
| у испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{ |
| ослушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> |
| ти.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам св |
| се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И в |
| стано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{ |
| анела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSect |
| ити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблар |
| а свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се |
| дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="1 |
| ове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{ |
| и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} |
| е за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се |
| сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— |
| ам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађе |
| аде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окре |
| крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Бли |
| <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — |
| на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће |
| орани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему |
| </p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све |
| е јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дет |
| за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> |
| и био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>О |
| м она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко дев |
| {S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер н |
| је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобра |
| као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу т |
| г с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре |
| ег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку |
| писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} О |
| вет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где с |
| а слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Н |
| уде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура |
| вник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило |
| м дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’ |
| ила препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше соб |
| ао што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n |
| <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи |
| снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збо |
| лина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p |
| е у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо |
| руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукује |
| смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.< |
| Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рок |
| свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} |
| ћи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег |
| о.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет |
| е друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <m |
| >„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} |
| сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама |
| да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоск |
| па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртва |
| је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла... |
| збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и |
| ечи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од |
| } Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, |
| апетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана |
| на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из ког |
| } Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне бо |
| а на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш |
| ти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> |
| ину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо |
| г с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан. |
| у.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешт |
| свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p |
| луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне |
| ћи.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред ме |
| отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци |
| рав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свиња |
| онима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле н |
| м после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је з |
| хвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, |
| ужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: на |
| <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} |
| е знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а |
| та само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> < |
| чене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст |
| нас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испро |
| e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела |
| гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша |
| — Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па о |
| рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешт |
| ан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се |
| шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бис |
| } И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> |
| смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља |
| на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до в |
| год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} С |
| о ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} |
| S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S |
| кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече ч |
| та....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви |
| >Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И |
| или.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што н |
| ђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне |
| ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли |
| својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и с |
| шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и |
| чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака |
| а, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{ |
| > <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" |
| ни их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико |
| врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> |
| спи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сце |
| >Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и вес |
| ку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p |
| х службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топч |
| је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, |
| о:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра |
| та ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је |
| вој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пе |
| tone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто чи |
| tone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, |
| његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и |
| с, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта |
| е стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже |
| реновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одбл |
| едно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час |
| ав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церек |
| Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потрес |
| теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?< |
| и?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а |
| е одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало |
| мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући |
| </p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> |
| појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови пој |
| х овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промен |
| о је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дан |
| tone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо х |
| ући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати |
| on" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада |
| ве прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујал |
| је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} К |
| пље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху |
| пи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо! |
| } Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Рокси |
| тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране. |
| смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је бил |
| смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете |
| S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она |
| к онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу |
| слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казат |
| >— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{ |
| , шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већ |
| шкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори |
| Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експ |
| момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски |
| .</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам... |
| у смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И та |
| детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSec |
| .{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застра |
| Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од |
| риђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи |
| ар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде |
| S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило п |
| чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо мој |
| 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Ј |
| ао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо изва |
| е може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душ |
| нику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један друг |
| болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и |
| ива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb |
| раве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</ |
| и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, |
| обе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје з |
| има!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропад |
| ца, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смара |
| 14" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свем |
| нај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савиј |
| ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се |
| елији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку ни |
| в.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној стар |
| е зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одс |
| легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухват |
| кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прили |
| нову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и т |
| о пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" |
| моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље. |
| беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на |
| Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, кој |
| оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске |
| једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај |
| чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа |
| рема другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена |
| ршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту |
| и један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, |
| ubSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се м |
| оњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше сво |
| еселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја |
| промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше |
| осављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам |
| у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, |
| о да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину пром |
| {S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али |
| во је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S |
| све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пр |
| У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> |
| аде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искр |
| e unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љу |
| ne unit="subSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је и |
| иш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мо |
| како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били на |
| најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше н |
| Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја м |
| чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. кап |
| и некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека.. |
| године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати нећ |
| , а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од |
| во белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за |
| и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме п |
| и нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и |
| ца ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја |
| е, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— |
| знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпо |
| мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 го |
| цање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер |
| у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном на |
| сом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} |
| ових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погл |
| призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у ст |
| Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> |
| руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема св |
| есет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— |
| кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет |
| да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и он |
| па, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше јед |
| а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из |
| редбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови рази |
| .{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетан |
| } Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не |
| ти, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио |
| свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p |
| оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац |
| — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с |
| опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, н |
| оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— |
| женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је би |
| ађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору б |
| док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна |
| је умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како |
| војих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а |
| е. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Зн |
| брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она |
| свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друг |
| , када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговар |
| а.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које вр |
| сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и |
| ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља друг |
| ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата д |
| ћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад |
| ешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— |
| ци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по как |
| ељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељ |
| директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох |
| а није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које |
| ....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Ми |
| га лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати |
| о једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала |
| е луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да |
| итао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се |
| " /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „к |
| ију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као благ |
| ника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, ур |
| о им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци сам |
| ипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> |
| а.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од се |
| езати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p |
| па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="1 |
| " /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На дру |
| ога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, |
| смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али ј |
| нути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} |
| устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поус |
| аги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жал |
| ај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо л |
| изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, |
| лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушим |
| чно да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетан |
| ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} |
| и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад н |
| рника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да |
| } И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог.. |
| , што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мир |
| рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешт |
| да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима р |
| ила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је |
| мо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{ |
| руга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен |
| Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186 |
| ам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласо |
| и штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, |
| кта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> |
| јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!.. |
| другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} |
| прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па |
| из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су. |
| сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом |
| ети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добр |
| итати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим. |
| аљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати |
| } Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} З |
| како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене! |
| ојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дођ |
| д који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно |
| рчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} П |
| ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S |
| <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, |
| она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSect |
| ици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докт |
| читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из |
| у полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док упр |
| Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек стан |
| а је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај |
| .{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Ос |
| ка, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског про |
| ашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била др |
| здух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лиц |
| нда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> |
| његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То |
| е, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да |
| <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{ |
| - повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призрен |
| S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> |
| мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека |
| а.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p |
| ва; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек д |
| казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужи |
| раку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадова |
| {S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу с |
| ему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p> |
| еља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p |
| радовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога |
| а истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге |
| јан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пл |
| <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко |
| м ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да нач |
| је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким х |
| што тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам ш |
| ти и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица |
| ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стакле |
| мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џеверда |
| ра дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} |
| се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко де |
| {S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа |
| Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљу |
| .{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без о |
| Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза оног |
| опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи ук |
| улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућ |
| n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две ц |
| друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што с |
| "150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморн |
| , како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што с |
| говори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образ |
| око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Оп |
| ји је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја |
| лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој за |
| ош нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди |
| х уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет веч |
| да душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад ле |
| ената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} А |
| устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци х |
| — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. |
| ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда |
| и.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео |
| он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свра |
| лницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А са |
| у његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче |
| авио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да ко |
| ема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да |
| {S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кади |
| е, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p |
| аша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, |
| ет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко |
| више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконост |
| удно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да зауста |
| о!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој |
| лик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом: |
| ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момч |
| орешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од |
| {S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} К |
| теде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ при |
| писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручен |
| се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрв |
| светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи. |
| коле отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви ж |
| ано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вел |
| а су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рок |
| ка; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао. |
| , баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по наро |
| > <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и |
| се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на от |
| ита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} |
| ронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам |
| изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда |
| ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="18 |
| в и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} |
| > <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима. |
| S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} |
| јем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам ч |
| длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кол |
| — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни бил |
| .{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубови |
| да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женск |
| убовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам |
| {S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} |
| стра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и |
| ако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни |
| амо пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробој |
| ве оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа ра |
| сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести |
| ну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће нес |
| пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да л |
| овратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на др |
| } Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је каза |
| а погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а |
| арици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{ |
| тиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало |
| часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185 |
| терина!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{ |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Бе |
| ад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, |
| а расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне кад |
| итао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легне |
| бовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, |
| " /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је јед |
| И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упит |
| о ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, |
| екли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, н |
| тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети.. |
| едном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, н |
| длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те |
| згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја |
| та церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав |
| <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то доче |
| , мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.< |
| да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занем |
| езли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, |
| опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ног |
| ато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се поглед |
| га кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опе |
| ршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитељ |
| је.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дуж |
| ојим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да |
| гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња |
| било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а |
| ео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је |
| <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Ве |
| о су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и |
| S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочекани |
| , прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сме |
| рашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не з |
| НА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb |
| !...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; а |
| од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешт |
| сли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:< |
| S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" |
| } Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана так |
| </p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био |
| д мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на бок |
| екиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <p |
| дне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену |
| твара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине |
| S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју |
| све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњ |
| еље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака |
| и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад |
| видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа |
| дно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене |
| <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉ |
| м....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <mile |
| емаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до ко |
| а страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, весе |
| сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да |
| /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном са |
| стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и |
| една врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" |
| рете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати ре |
| несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци |
| жваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и к |
| смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не сме |
| ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја им |
| ити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице |
| ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прек |
| руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома уз |
| и од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и В |
| ру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, н |
| о су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе З |
| > Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} |
| времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шт |
| и под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, |
| лабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, |
| а он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи |
| !...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му ов |
| м — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева |
| е ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми јед |
| .. викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за вра |
| деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Он |
| — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на |
| свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мал |
| у мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац најве |
| рзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам прав |
| ељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> ост |
| оји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече |
| } Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака |
| /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама с |
| ља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита с |
| но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајуш |
| има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени |
| му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Ал |
| а сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена |
| р, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина |
| ј моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гво |
| и да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — |
| екова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> на |
| о је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а |
| па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и |
| гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— |
| и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено |
| } Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу шк |
| авитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа |
| као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она вол |
| ило би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина.. |
| а!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне |
| </p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S |
| и анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад |
| еле и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платн |
| полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једн |
| госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче |
| ић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у |
| сти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цве |
| онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи |
| а.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <p |
| била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} Н |
| " /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то |
| њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи ск |
| ="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући м |
| S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} |
| т.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само |
| ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској ма |
| чом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиља |
| </p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, ко |
| 99" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа |
| а ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисм |
| и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти так |
| ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је |
| први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— |
| <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.< |
| оше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас ста |
| д штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ни |
| {S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало |
| ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја |
| де.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га в |
| /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља.... |
| > <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева |
| у.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју друга |
| начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p |
| ст.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у |
| 47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих |
| видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</ |
| Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао с |
| Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весе |
| знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам |
| , нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њ |
| ече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их |
| !...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе виш |
| н се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог свако |
| о два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад |
| ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обр |
| зе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?. |
| И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо |
| ија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубо |
| шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да |
| емо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с |
| >— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово п |
| оју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми но |
| !..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница т |
| {S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће |
| ..</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јес |
| p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p |
| лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубови |
| мо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио ј |
| стиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, фи |
| инула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као ус |
| ..</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Беог |
| е не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако |
| паћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на пољ |
| јеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он |
| кочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихват |
| Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{ |
| у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узе |
| собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из |
| И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устан |
| се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим ва |
| чу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет |
| сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" |
| аље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Шт |
| аде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Д |
| ано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стев |
| гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и |
| ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> |
| купљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко |
| ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S |
| Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаш |
| м се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ |
| и?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста р |
| а нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Ви |
| сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, |
| е нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секрет |
| мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних друг |
| Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а ка |
| пио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p |
| једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало |
| ићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што с |
| та сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били |
| > те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господи |
| ову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки н |
| p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> |
| рницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, |
| .{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, |
| </p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— П |
| свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дораст |
| епо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде м |
| .{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се ле |
| а, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Мо |
| рктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње за |
| оплини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, позна |
| >После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био |
| је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} |
| хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} |
| ле, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће |
| ко му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобни |
| господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашнос |
| оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизме |
| скупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65 |
| нули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мисл |
| ко цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитур |
| огледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако мо |
| ип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам |
| ора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у |
| душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа о |
| кса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме ј |
| себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта |
| енка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њи |
| е реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9" |
| , ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <pb |
| ађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одско |
| , рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, |
| .{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане ко |
| га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши |
| .</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и из |
| је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч? |
| и она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам |
| .</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде свом |
| бори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова |
| укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи ј |
| смех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео |
| заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа |
| благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у рек |
| као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонск |
| поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олов |
| могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али |
| воје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила рас |
| и у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше св |
| ом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијал |
| тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашег |
| ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен озд |
| системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле |
| ете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући сво |
| хну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у |
| се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у сво |
| а смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други |
| онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље мој |
| о слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене д |
| н, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што са |
| пет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљ |
| , како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у |
| и, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, |
| илије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја с |
| сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као |
| ени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта |
| авре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што |
| . </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да |
| и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Доб |
| зире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и |
| } Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се |
| женством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто |
| } Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем... |
| гледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> < |
| ана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <m |
| челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: тво |
| p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје |
| непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити |
| истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као |
| ј румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто про |
| та је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте |
| а беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког н |
| полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их |
| па, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се |
| >Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... |
| /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. |
| д му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било |
| а га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово ме |
| це од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто ре |
| д не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> |
| </p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</ |
| у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико м |
| знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} |
| p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан |
| и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесетор |
| а прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, |
| Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане |
| чије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{ |
| не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром н |
| се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривиц |
| ругога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— |
| миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох ви |
| а!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у једа |
| ну, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да |
| је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си м |
| сула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је |
| а њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дво |
| камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и |
| , па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред све |
| и, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, не |
| изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? уп |
| мије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} |
| в.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога жи |
| .“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом кап |
| нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји |
| и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне |
| .. <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— |
| ?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, заш |
| сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидн |
| здравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он |
| сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми |
| ређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, п |
| прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, кол |
| >Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, |
| <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection |
| сле, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје р |
| е једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Ј |
| етујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми |
| То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја |
| ркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном |
| му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као ма |
| еше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.< |
| р, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чу |
| ај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знал |
| "195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је ј |
| и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство |
| !{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} |
| више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочан |
| да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није н |
| дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјан |
| панов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити |
| е!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без ик |
| није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све |
| а, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе |
| и је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда |
| тлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша |
| Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног св |
| ти.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто |
| и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли с |
| викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</ |
| </p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их |
| па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S |
| би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p |
| } Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{ |
| оје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав |
| {S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срц |
| ку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone |
| ан ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету |
| преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И он |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нок |
| јати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила к |
| аволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој о |
| а некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у |
| трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку |
| жи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант пр |
| Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саоп |
| ћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{ |
| , и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали |
| умени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" |
| виђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских фе |
| оље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се |
| ветити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу д |
| напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетан |
| ти свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и |
| шир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би дода |
| , да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гав |
| о.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капет |
| истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Сава |
| > <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш распол |
| S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде. |
| S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скин |
| нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим ваши |
| оворим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима |
| у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се |
| ки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много |
| t="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је у |
| и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше |
| После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш |
| тави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени |
| мо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, на |
| едан пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе. |
| ву Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то |
| S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га |
| оженији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски п |
| ио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше ј |
| :</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цан |
| еше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али ј |
| ав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не б |
| , како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала |
| ах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у |
| ст.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме по |
| на.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто ч |
| ктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетко |
| а....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно же |
| те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на јед |
| мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} З |
| да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима |
| би Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она |
| ислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се к |
| то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се гд |
| се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставил |
| пет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мо |
| ео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био јо |
| ала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: ал |
| м ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb |
| с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони т |
| а.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно ј |
| нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болес |
| ародне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историј |
| ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образов |
| зије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду св |
| рилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој велича |
| што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неим |
| ни врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Кол |
| н и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој |
| ном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и как |
| не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако ле |
| /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако ра |
| арачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у г |
| ко сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на д |
| ти, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гво |
| а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се ср |
| ољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{ |
| n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из к |
| говори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста |
| упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућа |
| нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако |
| а ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је |
| ече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се мо |
| ига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика |
| p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и |
| те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} |
| ар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — |
| ру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и мил |
| ја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ет |
| е нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути.. |
| ml:id="SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Ст |
| да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да види |
| но тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми |
| Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — |
| о своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} При |
| се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S |
| тид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђа |
| ини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <mil |
| у.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да |
| дан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још ниј |
| мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћ |
| грзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S |
| е може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — |
| еко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ј |
| — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> |
| , а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом |
| ао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} |
| ио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу |
| авих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно о |
| м, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</ |
| тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет |
| ма вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крв |
| ина.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради |
| мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да ви |
| ад.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш |
| и.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А |
| рилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} О |
| ртије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врат |
| b n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone |
| .</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ |
| о Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> С |
| те управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газ |
| е тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, д |
| ави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, по |
| ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p> |
| Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он сам |
| /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Св |
| га ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасл |
| алах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чув |
| ош данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило. |
| а ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог |
| добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на |
| наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давн |
| екне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би |
| м било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваниц |
| била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на |
| {S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свог |
| о бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се је |
| че ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да |
| .{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде по |
| ју за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на до |
| и? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, |
| аницу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану |
| д.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне годи |
| као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на ме |
| часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Ник |
| октор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли |
| ли — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок |
| ј....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо |
| м бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет |
| раћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубови |
| а, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, д |
| 198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта |
| нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерме |
| S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било |
| А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, |
| </p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{ |
| ије и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрав |
| Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, |
| једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога |
| ростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан М |
| уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обеле |
| заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска по |
| "131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} |
| ахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{ |
| као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — |
| духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} |
| ден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Позна |
| Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно |
| ана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске пр |
| а-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитациј |
| S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пре |
| .</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, п |
| сле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју остал |
| е.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} |
| ти на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја |
| им нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле пре |
| ј план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, |
| рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па |
| it="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} |
| развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“ |
| S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!.. |
| уће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Ш |
| То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај |
| Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија з |
| стане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По нек |
| одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као |
| да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повик |
| илазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку |
| </p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици |
| шег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу |
| а постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једно |
| спео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча на |
| песмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану |
| unit="subSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пас |
| S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, |
| ...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изум |
| златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели |
| } Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане |
| дна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај ж |
| ој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам |
| удима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда с |
| аређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n= |
| о: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?. |
| Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, к |
| ца!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S |
| ере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рок |
| и поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочи |
| Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово пи |
| па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати |
| е сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми |
| ну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасл |
| онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто стр |
| и <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p> |
| ман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали о |
| а да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> < |
| ости <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} |
| им....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, |
| оја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Р |
| у.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је не |
| лском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... |
| одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљуби |
| опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док к |
| оме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> раз |
| ица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не ос |
| } Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломи |
| ман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети |
| Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека т |
| ћао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда < |
| , час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих |
| њишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на |
| беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам там |
| на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде с |
| е поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми |
| S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</ |
| а за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи ш |
| ута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и |
| да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти |
| е мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Да |
| д хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до |
| е то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</ |
| авно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пекси |
| броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби б |
| мисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могне |
| е помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> |
| им један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n |
| , напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику б |
| да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> |
| Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда |
| опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје |
| и су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им |
| ивота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био |
| али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш |
| , што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата ј |
| аква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нер |
| онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Е |
| и.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје |
| вердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покољ |
| S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души В |
| да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи пого |
| с, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну |
| рете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћут |
| шњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone u |
| а јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и два |
| љ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола о |
| ац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде жи |
| е, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало п |
| морка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право |
| нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило |
| и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb |
| сео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али |
| де, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна |
| мотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и пола |
| ету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{ |
| ена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се ј |
| subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој |
| но благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти |
| У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="23 |
| груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих |
| ја је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пре |
| а весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па п |
| !“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb |
| еда у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно л |
| А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! |
| да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове н |
| авље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p |
| але својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хо |
| бе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви са |
| м путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, |
| ш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима |
| гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, < |
| И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда |
| ео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једно |
| о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељ |
| е што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се |
| а њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и |
| е деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.< |
| као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, |
| S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна |
| И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу |
| и о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <p |
| ба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> |
| свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по обра |
| вро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одл |
| еко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.< |
| н је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће |
| лед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!.. |
| погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га д |
| н се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њ |
| нче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit= |
| тивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи ов |
| једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је |
| ође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, |
| bSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S |
| ознајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре |
| Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> |
| узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће је |
| сутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш пр |
| куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваљ |
| ав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често на |
| е два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је д |
| > <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замр |
| јко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је |
| кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“< |
| S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи: |
| здизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело |
| чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Т |
| се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а |
| Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који м |
| ..{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али |
| ета....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, |
| личанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> пр |
| урим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, позн |
| брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мим |
| S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга по |
| ајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је |
| ђица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни |
| е.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196 |
| ша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у па |
| више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} О |
| добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ |
| .{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капет |
| сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година |
| прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу ти |
| Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали од |
| вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пр |
| b n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао д |
| а латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војск |
| , који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај с |
| p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, |
| о опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако |
| Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, |
| и наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде п |
| готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата д |
| } Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље с |
| мо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и |
| е.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са |
| полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце р |
| окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице |
| све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клуп |
| ајпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одаз |
| га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{ |
| човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, ш |
| , зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне |
| привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} |
| амо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразли |
| нац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</ |
| бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као |
| а, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вили |
| кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали |
| јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист |
| лави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је пос |
| них, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, с |
| м мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта |
| S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и |
| Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у срет |
| и добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онд |
| лерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али |
| онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p |
| p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239 |
| о, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, |
| азована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа ко |
| коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем н |
| <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он шт |
| .</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се < |
| ма она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, б |
| атар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс |
| главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се |
| а Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Та |
| г оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> |
| ћући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око сво |
| оје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је о |
| воје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се |
| друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су |
| има гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи |
| ђивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи |
| десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мо |
| са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb |
| Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се |
| га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем |
| ого да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и тво |
| у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо. |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} |
| ећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми |
| ешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у ли |
| дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни |
| вори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— С |
| ам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у го |
| укле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било к |
| врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер |
| , док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено п |
| дземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поч |
| ко не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} К |
| е хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш деси |
| помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И он |
| исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскал |
| .{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка |
| од арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у |
| ели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим наш |
| ба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друг |
| ећ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} В |
| Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кљ |
| оздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било |
| е насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им |
| једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p |
| ојела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назима |
| измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он |
| , а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перј |
| плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу ово |
| аначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и дру |
| сило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморно |
| .{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он ре |
| ра, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку |
| м душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја |
| их дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну |
| сно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Доктор |
| видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био |
| n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби |
| {S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Ске |
| .... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам зн |
| далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: и |
| Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А |
| е још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! |
| S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бел |
| ла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој |
| Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ од |
| ише ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави |
| кој глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно |
| А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је дос |
| " /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> |
| умен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет |
| епрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих г |
| S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, |
| Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} Пос |
| S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се з |
| о.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшин |
| прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде нека |
| аша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Ј |
| е џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта |
| лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматр |
| точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се с |
| причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „ |
| — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чист |
| али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се ба |
| еске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики |
| ћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто |
| ао уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{ |
| огледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа к |
| перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрч |
| ј се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није преш |
| ва ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан |
| на.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S |
| м, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге н |
| оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погле |
| мо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити н |
| га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде док |
| , ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не б |
| издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке н |
| пче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим с |
| га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашо |
| !...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, бе |
| Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало |
| астој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески |
| >Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало |
| о.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> < |
| ију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћур |
| — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и |
| у препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града |
| заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удави |
| вога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном п |
| гледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из н |
| е брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајућ |
| го нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину ц |
| утовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођ |
| оји сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати чи |
| аш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{ |
| Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се |
| р, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа |
| ла поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} |
| >Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, |
| и какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: |
| се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — ка |
| и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И нај |
| и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају |
| <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је с |
| м, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне ж |
| /p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{ |
| ета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S |
| обуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешт |
| тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, ка |
| н шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет |
| још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне н |
| ом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час ја |
| а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — |
| клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком н |
| орише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Бе |
| ластим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на в |
| шкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелен |
| о са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће |
| ко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у м |
| д кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{ |
| це.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми с |
| од сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлаш |
| а, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој по |
| с десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног ти |
| неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешк |
| ношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу мо |
| нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одгова |
| ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад |
| S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, |
| .{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци. |
| Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се |
| и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, |
| онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.. |
| сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај д |
| е!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите |
| ло, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Нек |
| , па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, |
| очекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То ј |
| чезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто с |
| еним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час |
| ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне оч |
| са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="su |
| он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу |
| а Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану |
| ју.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{ |
| учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весел |
| рцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босн |
| сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} |
| вра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете |
| рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} |
| е ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — |
| ја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S |
| а право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, |
| после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренут |
| елије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у м |
| познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који |
| и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, |
| добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узј |
| тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа ум |
| довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више |
| Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад ви |
| и, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и |
| све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледил |
| Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p |
| је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави |
| оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац |
| S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж |
| и, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема |
| и златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите |
| аруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кол |
| —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њ |
| сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео би |
| ргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах. |
| !...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су |
| убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчи |
| } Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљу |
| рити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући |
| ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, |
| с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обра |
| на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептир |
| октор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брав |
| рат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо пошт |
| е могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убиј |
| печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S |
| т извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево |
| "45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У |
| рав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p> |
| уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Н |
| унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка |
| снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негд |
| еварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је |
| а — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек са |
| од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У је |
| ђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинск |
| привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено |
| ан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло |
| ђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’ |
| о је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће |
| није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— К |
| Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женс |
| ко неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} О |
| <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исп |
| >И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— |
| сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође кап |
| мнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву |
| мрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему видел |
| и други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, уз |
| со моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топи |
| ало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па г |
| аницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, упр |
| руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Т |
| укама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у обр |
| ело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, |
| и откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици |
| о неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, |
| .{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити. |
| и.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало не |
| Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.< |
| м излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, оба |
| г да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не |
| дном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти |
| газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Л |
| и оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи заус |
| , кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме |
| е, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у ц |
| и с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему св |
| онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честит |
| ...{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — пого |
| и главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" |
| , рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сун |
| ље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване. |
| ој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше г |
| бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су |
| кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџ |
| pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} |
| зирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и б |
| еба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} |
| а ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а |
| анска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све |
| у није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} |
| а.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто |
| чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код |
| јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, |
| Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И |
| чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај |
| а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити |
| бро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два н |
| unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаб |
| — Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође |
| еки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био |
| младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из |
| ића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га |
| и.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају |
| и овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти |
| лан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац |
| Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пу |
| овика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је п |
| >И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно |
| им ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљани |
| ај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се |
| распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћ |
| ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} О |
| ека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртник |
| кнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</ |
| ни Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и м |
| једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И т |
| а.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ов |
| } Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ |
| оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или т |
| а њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметуј |
| прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се |
| Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа ка |
| >— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" x |
| /p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p |
| еташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани |
| ам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш |
| зу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов м |
| ки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ниш |
| овика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на с |
| ста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пелад |
| стити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и сврше |
| ...“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘ва |
| сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуз |
| срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно.... |
| о у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра матери |
| а нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу... |
| н је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога |
| и ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} |
| слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да м |
| дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, р |
| ао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послу |
| а отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација ј |
| } Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225 |
| ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетанич |
| ори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја |
| у изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хла |
| бро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је с |
| али!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и ја |
| ?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSe |
| <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, не |
| конија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу |
| и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</ |
| Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} По |
| , ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Ал |
| бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу... |
| ати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и коли |
| бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} |
| и зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S |
| после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна о |
| јало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе сла |
| .{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поч |
| ао да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје с |
| ијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују |
| /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSe |
| сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа за |
| м га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да би |
| } Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми |
| а нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао |
| то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да |
| подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда |
| , болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А осо |
| тењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су |
| по живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где ј |
| е знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту |
| аст овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су с |
| је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се о |
| земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихв |
| ј, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb |
| , па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим о |
| нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоца |
| д ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело ју |
| орим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — |
| есташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне мал |
| ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, га |
| } И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жв |
| а хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окоси |
| То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака бр |
| ели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хо |
| То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо оп |
| прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у |
| ти, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути |
| p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хо |
| јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном ост |
| уна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, |
| и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од ку |
| {S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га |
| како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Раш |
| десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p |
| <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека |
| а.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да м |
| олине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоков |
| безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, < |
| се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тв |
| зли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} |
| беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком сти |
| реће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од ко |
| утем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву |
| <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум. |
| ресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <p |
| тима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{ |
| едног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„ |
| оса иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи |
| и!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији пон |
| ка драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, н |
| им сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше св |
| е, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и е |
| Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} |
| један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и |
| амену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам |
| ана и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу н |
| ; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{ |
| бина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из д |
| } Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене рас |
| новаљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно |
| шим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне |
| а се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да |
| се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово |
| Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да |
| ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то |
| рију неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљ |
| очине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој |
| ије могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S |
| пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Поз |
| ..</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone u |
| еше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека р |
| ктио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{ |
| укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале... |
| ири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему |
| ких ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли во |
| вега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје д |
| Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те |
| ј сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића |
| изе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти д |
| "67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Сми |
| pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с б |
| е мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> |
| одрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му с |
| ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечер |
| } Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па проша |
| а?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: т |
| е растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко виш |
| и!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па не |
| ни да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{ |
| " /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећ |
| p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је |
| еликом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, шт |
| посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече |
| {S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп |
| мових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна уз |
| лазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онд |
| ве наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрад |
| !{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— |
| мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцим |
| е најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове |
| до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од то |
| амо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје с |
| ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао |
| е поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Ја |
| беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију |
| она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан с |
| Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица |
| n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p> |
| } Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причув |
| нца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни. |
| у и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ |
| војим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете |
| о вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад |
| шноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет б |
| езао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — |
| {S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да |
| д!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! |
| .{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, шт |
| Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{ |
| ечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прих |
| .{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она |
| д си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му. |
| 172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чарши |
| или....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, |
| дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јок |
| како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као |
| ски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p |
| крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може ос |
| е и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога |
| е свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</ |
| S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} |
| обито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{ |
| а.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="23 |
| бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и |
| љи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ов |
| в, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ак |
| аше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у ј |
| там га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале |
| се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом г |
| ко ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, ко |
| чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, |
| ској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам |
| ле удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме кре |
| није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узунови |
| 4" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је |
| е трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се в |
| есите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешт |
| ш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причу |
| мку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан по |
| о се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Ме |
| .{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А с |
| о доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> |
| а сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S |
| му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца г |
| беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш р |
| , да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по |
| а као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А ниј |
| видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за б |
| да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло с |
| .</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет |
| овра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> |
| ц у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају |
| ћемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> < |
| мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка с |
| ену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, |
| чи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; ал |
| е врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше |
| им местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се мно |
| „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђ |
| ву, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле |
| м на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се друго |
| д мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; би |
| мам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу |
| аголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачј |
| и....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостиж |
| Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{ |
| тивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у о |
| им сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорам |
| аг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли н |
| тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на |
| тане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, и |
| ледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни доврш |
| а, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} |
| лави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти о |
| опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И |
| о тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо најве |
| опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несре |
| , бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} |
| рате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто |
| оју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби |
| то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је св |
| 5—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јес |
| ази запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му пом |
| {S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се |
| ање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не позна |
| } Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрав |
| нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један |
| ју нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са с |
| мај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше к |
| то је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обил |
| арице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа |
| кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Т |
| јим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак |
| ви у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја. |
| шинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине о |
| сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису |
| о, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам по |
| страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разум |
| те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се |
| бе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спу |
| че срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом |
| } Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— |
| танима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим с |
| ..{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља |
| м, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију |
| : погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — |
| ету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне о |
| је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница. |
| 63" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја |
| у нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти с |
| ло звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О.... |
| ком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља с |
| срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, |
| ош не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног мла |
| .{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, б |
| иком ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Јо |
| мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештав |
| буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам |
| ти око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење |
| Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити но |
| на за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђер |
| е на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пс |
| наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљ |
| ан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали |
| ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријат |
| 3" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака |
| еније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме се |
| вога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се т |
| е ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког |
| су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завича |
| .{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S |
| лазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк. |
| а.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја ви |
| естра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се |
| <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла ј |
| Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место св |
| ноћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, т |
| S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каж |
| ри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па |
| питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око |
| свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жал |
| стиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта виш |
| и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком с |
| и уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се |
| S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. |
| p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, |
| ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помис |
| у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још |
| е несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код нек |
| зда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвал |
| а, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, бол |
| —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> |
| <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не |
| зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас про |
| је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена с |
| ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића да |
| се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> < |
| ета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, ш |
| ог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу |
| S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није мо |
| то, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја |
| сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је то |
| ко сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} П |
| Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам |
| та дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опе |
| ј ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути |
| могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам в |
| и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана |
| p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше приличн |
| > <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, |
| Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n |
| ирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм о |
| рочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, ка |
| погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“< |
| ивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, о |
| ца се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо дру |
| ну оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дође |
| апи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, |
| спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па |
| си ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" / |
| и пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и |
| ком капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, |
| ш једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{ |
| несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!. |
| pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда чит |
| д, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> < |
| прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да врати |
| пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је |
| дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише с |
| ’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, |
| {S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Исп |
| пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У в |
| капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборави |
| И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> < |
| е ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то |
| </p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко |
| } Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да с |
| не зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају |
| о соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отв |
| љивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у |
| ладају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и ка |
| де, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропош |
| авили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка зап |
| да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се па |
| као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опаз |
| — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да ј |
| е га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, |
| доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћ |
| грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахн |
| ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али вер |
| ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Г |
| .{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: ск |
| овру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} |
| је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А неш |
| што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо |
| о моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет пов |
| је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки |
| ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав мато |
| ад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла |
| да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не зна |
| ћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пр |
| не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је са |
| обих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" |
| ока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не зн |
| а.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача доја |
| е, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S |
| сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упи |
| ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим нож |
| амртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га к |
| И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ва |
| сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу! |
| да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако |
| ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и |
| рв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је |
| да болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, |
| аменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у ч |
| кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то |
| им мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, |
| </p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није плати |
| у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, а |
| Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога з |
| , он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака |
| о пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{ |
| ад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, д |
| вала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Д |
| и с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа ост |
| , па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па је |
| о соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} |
| ви ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати п |
| ином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан к |
| иле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је б |
| а она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и |
| ешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођ |
| ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{ |
| te> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, |
| штом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ор |
| с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго |
| н, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чис |
| и.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилен |
| , а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се бли |
| бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих |
| ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим |
| жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода |
| азда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он |
| м се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба |
| ши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и |
| станку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ра |
| ве — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске ле |
| ћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. |
| на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда С |
| м, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедер |
| истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали пре |
| ио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, оди |
| ахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу |
| право, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужин |
| је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди |
| тра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што |
| м. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једн |
| а центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опе |
| урака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једн |
| ађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ож |
| шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађем |
| ло да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} |
| вде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по |
| ласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су бра |
| ројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Л |
| ам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је оти |
| ило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chap |
| јој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта |
| јали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, |
| ешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а |
| рава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мириш |
| влачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с |
| зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај |
| иром отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје р |
| n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и кача |
| се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну |
| тигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S |
| ворио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од ј |
| екајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! реч |
| више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на но |
| с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека |
| онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи |
| еговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелен |
| оглава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... п |
| парање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} |
| ућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је оно |
| ку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" / |
| ео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се исп |
| ош би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром |
| Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и јед |
| есен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје |
| Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, к |
| , ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легиј |
| екали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена бр |
| м опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка мол |
| Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пре |
| из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p |
| ам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права |
| од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе |
| вога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али са |
| тња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг |
| им.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а |
| Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана См |
| ете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле |
| мназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, |
| не, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и |
| м у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљ |
| аседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; |
| ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски |
| па.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда |
| ија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха |
| ар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{ |
| о је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисл |
| уткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гв |
| Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти |
| ства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу |
| од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и њего |
| Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек |
| {S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „ |
| ренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни |
| епан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, са |
| је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га. |
| Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика ос |
| ошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> < |
| м га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му п |
| мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат! |
| осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</ |
| е се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се са |
| ушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето.. |
| и. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну л |
| екао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну п |
| а његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко у |
| ће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почињ |
| до с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропад |
| ш од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишас |
| тати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу.... |
| пкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу. |
| његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа |
| отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне |
| , код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хо |
| е бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем с |
| ог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта |
| те.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву? |
| е смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама гово |
| измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изн |
| one unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало при |
| дати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, ј |
| и се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> < |
| едаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седи |
| то разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидер |
| ли кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном |
| горем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, |
| оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Беогр |
| проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми ј |
| опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу |
| <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, гос |
| тера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље |
| дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} |
| ља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!.. |
| ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам |
| и је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нем |
| м, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди |
| етам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је пр |
| и, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мен |
| причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика |
| кла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка к |
| је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, б |
| ела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да |
| } Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе |
| пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И ка |
| ор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у в |
| ро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти |
| ију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја |
| а!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука |
| сутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само |
| ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога |
| >Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?.. |
| ор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала |
| м, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али |
| и ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру поз |
| аш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те |
| ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет М |
| — А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После |
| већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног госпо |
| , како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића... |
| је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоће |
| а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Са |
| ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, ре |
| погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен с |
| дост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како |
| овем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно |
| уц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{ |
| рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, к |
| Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позна |
| ије:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — ил |
| оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га з |
| 29" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет раз |
| овију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за о |
| очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Н |
| ћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се за |
| уне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме |
| па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега |
| па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као |
| в.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жа |
| !...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!. |
| тао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да н |
| змирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова проп |
| сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринут |
| опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ва |
| говор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу |
| ведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад |
| , а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутр |
| то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степа |
| беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако |
| колских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисл |
| одити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то бил |
| ао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да свој |
| а?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест |
| ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </d |
| ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} М |
| ше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому |
| : у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој |
| ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах ч |
| Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се дели |
| е него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли |
| браду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} Посл |
| ите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим |
| ј Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP |
| те, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе час |
| " /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода |
| ан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> |
| у пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упи |
| вају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачн |
| окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После |
| у ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| , оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} |
| неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам н |
| ти.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4 |
| умња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је б |
| рнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај ј |
| S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, |
| и у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И го |
| unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна вра |
| на где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу уга |
| га.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра поче |
| ену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати |
| на се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су |
| овориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он обори |
| > <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола |
| у.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово ј |
| и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек ви |
| тепан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити з |
| рна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича |
| 93. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> |
| одине.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ј |
| е чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће с |
| бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
| ћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења |
| .{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поци |
| и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — как |
| /p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори г |
| м великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио |
| Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Њ |
| и престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, т |
| осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се |
| нилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по |
| лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га прек |
| ј свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у |
| новатој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру |
| до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срб |
| таво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="1 |
| који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окр |
| д пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних |
| врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих ч |
| ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва п |
| ом чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По кој |
| ли, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> |
| 104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она |
| нак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с |
| вих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у неко |
| Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за к |
| орао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одв |
| ’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, не |
| ој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да ј |
| промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо до |
| разговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Им |
| пет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим |
| ра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад |
| састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, |
| амо ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и је |
| брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, п |
| тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: |
| тају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам |
| обудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свио |
| ем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; |
| орне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка рабо |
| о Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти в |
| они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чи |
| , да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И о |
| у занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже руме |
| арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је |
| убодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним ск |
| као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао |
| ата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, |
| могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце н |
| и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена |
| дело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је |
| } Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче м |
| твара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант |
| би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" / |
| литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили |
| су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, |
| л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао |
| > <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље. |
| ги, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p |
| {S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као |
| лико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. |
| де на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко там |
| град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре |
| им и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, |
| еним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, дра |
| Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спр |
| у с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не |
| у нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само ж |
| шето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То |
| отињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSectio |
| с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да |
| осмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше ра |
| то ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше млади |
| људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све |
| чати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— |
| онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим би |
| залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија |
| она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела поле |
| } И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засно |
| ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светли |
| ас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцелариј |
| S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију |
| аљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} |
| ођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зе |
| мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а ко |
| а, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Икони |
| у....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелско |
| м ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, |
| те Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра |
| <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; |
| шег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да ј |
| } Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није |
| етан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми су |
| то бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешт |
| а не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли кап |
| ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим |
| иши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од |
| ...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се опис |
| доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, к |
| у измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов ре |
| и је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мос |
| одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљ |
| не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола. |
| џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа |
| до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је |
| ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани ве |
| то је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Позд |
| итати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у |
| сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S |
| пође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико |
| лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко |
| човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" |
| наче, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још |
| и ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{ |
| жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И ту |
| гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз |
| атије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у |
| ог опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окр |
| {S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="1 |
| ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду |
| p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је |
| .{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ј |
| {S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао |
| силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то л |
| вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја те |
| без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S |
| ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило. |
| “ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа п |
| така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце |
| мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — В |
| е види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она т |
| се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} Пос |
| а ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лев |
| доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки |
| тан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени бу |
| Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одгов |
| поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад |
| Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита |
| ане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној ус |
| у.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза |
| е кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материј |
| чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му |
| сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још н |
| х, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књи |
| грабио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадо |
| ад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу стран |
| што донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо |
| .{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, |
| ебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити ко |
| {S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се |
| рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено ши |
| ма што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — т |
| та, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити |
| ..{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу |
| дговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму |
| ње.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мил |
| сли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан и |
| оведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро ут |
| сећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми |
| а једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академиј |
| окажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у |
| гове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице |
| , па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} |
| су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{ |
| а, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај |
| ђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам ка |
| 4_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у нек |
| дети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак |
| апати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гл |
| оз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе |
| рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником н |
| се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемир |
| хати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хва |
| е помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда |
| {S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полаз |
| много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздиз |
| је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, за |
| да Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме |
| блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и н |
| , заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревал |
| пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња |
| је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја га |
| јој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!... |
| ћи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање |
| омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се пот |
| исконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али |
| то ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде |
| ат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у ру |
| које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хт |
| Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему н |
| аче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S |
| ти.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих на |
| S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Нег |
| едао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће |
| аме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се са |
| м надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете |
| једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста |
| горевала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је |
| ховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет |
| n" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочека |
| <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви б |
| о један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} П |
| о код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и |
| ли тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он |
| истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{ |
| о је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, |
| латни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад г |
| се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школ |
| ути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре |
| а некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?... |
| > у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у И |
| вом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем |
| /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је м |
| сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебни |
| рила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и т |
| га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворни |
| роб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом рас |
| } Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спаз |
| опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, а |
| ли и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од |
| р-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Д |
| то о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> |
| Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом |
| а!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гво |
| , хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те |
| о:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми см |
| ечи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће |
| , он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S |
| печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; |
| синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оно |
| те на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари |
| и Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Са |
| циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном ч |
| } Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинул |
| има, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — |
| .</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, к |
| /p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо |
| вари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, им |
| Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{ |
| турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад |
| мотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нем |
| устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми |
| она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> |
| било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што |
| врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овак |
| оје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозв |
| ише сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор |
| једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тр |
| ађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио |
| беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S |
| .{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило др |
| ла моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у а |
| ром отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас |
| био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо |
| <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког |
| ом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан кр |
| >„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone |
| l:id="SRP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка |
| град, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш к |
| веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољу |
| Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Леки |
| ите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлил |
| е Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јови |
| говори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је так |
| одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви |
| а.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа с |
| "205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим см |
| ам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао ра |
| распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па |
| се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком. |
| то преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала |
| спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао. |
| ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По |
| забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, |
| ас лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па |
| Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, к |
| жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до |
| коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође м |
| једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, т |
| 3" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час бр |
| } Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки п |
| ћ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се в |
| поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчид |
| иково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што са |
| воришту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупил |
| и Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар |
| } Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти с |
| м <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у |
| о са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послал |
| разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка |
| теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака м |
| 2.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапун |
| ла, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у |
| l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> </div> <div type |
| <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој |
| <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја сам |
| /p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а |
| и....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута пр |
| во шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стев |
| писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти с |
| ....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Сте |
| пева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мо |
| ка братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ |
| једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој |
| реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо с |
| ице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу о |