, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговор |
каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му с |
је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стев |
ло што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Сават |
радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> |
ад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати о |
ас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем С |
законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасн |
г скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печ |
аревина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на зе |
} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени н |
{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризн |
а стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу пом |
стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} |
г жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{ |
грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш |
тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не мож |
агоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика ње |
Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се оп |
велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није д |
аница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанов |
да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јов |
не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, |
И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби |
Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газд |
се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики ш |
, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо |
ош се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па |
а посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадниц |
како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, мо |
е још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n |
и газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А |
у, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни с |
ам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио |
га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је. |
леда оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, |
с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} |
дице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми |
брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити О |
} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" |
и седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</ |
озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изл |
није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ум |
p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је |
баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми |
шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и сино |
озденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се |
ита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Он |
.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој с |
ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кул |
је ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благода |
ријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, д |
е се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује оном |
упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам призна |
а дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!... |
S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сен |
о, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задре |
и су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали љу |
а, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје н |
гану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и |
ш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао.. |
ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здр |
аш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ов |
ове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Ј |
да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљев |
ици.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија |
Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Даки |
ећ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И ј |
говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, б |
каква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала |
>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачун |
ече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До |
а то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова ду |
а.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и л |
под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овл |
мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање ј |
<pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово |
а изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој в |
бо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јут |
ан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, |
има на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По цело |
нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прос |
ула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој |
лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb |
ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним |
} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је |
и ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси |
!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било! |
ави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, |
видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, |
једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли |
ша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био |
о се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p> |
апазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школо |
.</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је |
ина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!... |
самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгл |
кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видел |
видном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У проче |
} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето |
ета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске |
рно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али |
орио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једн |
смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше |
.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске |
опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном |
пурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас |
аповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друшт |
Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе |
, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштв |
А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у |
, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног цент |
ођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} |
аро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на ј |
— — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} М |
од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми |
нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско позд |
пазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да с |
о ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставил |
И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентриса |
а би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш тол |
е није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ств |
свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Б |
вучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана |
ју.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се с |
ин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело |
ено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S |
шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивал |
{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - пи |
и разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан |
— </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Б |
етали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу |
p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} |
расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, |
И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} |
тња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихва |
руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! р |
е у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <p |
не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека в |
еда.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на неш |
.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p |
.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељин |
ја провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су |
За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколи |
и.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, |
ерије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотав |
е.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме ист |
се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта |
о сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан |
, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже |
поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од |
" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба ок |
ај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу |
.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља |
ости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило |
{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени ја |
шој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи |
ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} |
страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова |
азда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да |
к њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна |
час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног |
о женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да ј |
p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одсел |
, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p |
ман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— |
з језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} |
јатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S |
а ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој крев |
И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.< |
дговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док |
расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еква |
а ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— |
љу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угу |
а је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — |
ло жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S |
не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, до |
{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још |
е двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} |
<p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Ј |
“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, |
ле ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{ |
ритеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размиле |
у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није мо |
рњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95 |
вадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чи |
<p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар |
Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!. |
авог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма |
на Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писа |
слите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: |
дну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви за |
ко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да |
уњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{ |
дина.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност. |
ман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут. |
је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — |
е углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, |
пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала. |
..“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа |
...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег |
Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на луч |
епам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса и |
уо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је |
да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али |
S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се в |
о опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо |
ој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запитк |
питкује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би |
ешетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио јед |
погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> |
} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и |
бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им |
а, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комш |
ечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости у |
замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их |
ју и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S |
свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на м |
— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари |
дигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко |
дни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече |
с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осме |
оја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И |
шетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли т |
обије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, пр |
це, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, |
жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те в |
је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</ |
бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му |
планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће |
p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда |
Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S |
{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актим |
есило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Сте |
обра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш |
а сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И |
оћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и |
урке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја |
волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госп |
о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он пови |
о — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да иде |
гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије |
т.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно |
ивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
а нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали |
сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси на |
да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет |
дно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, |
ло најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде |
ан сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можем |
анике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....< |
ене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну |
дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним |
} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} |
овори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитат |
а, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, н |
ла, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, он |
ек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— |
} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била поз |
отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочиј |
муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљ |
<p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S |
ви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један о |
мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и |
шао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, |
зда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу н |
бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S |
ли, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се |
те, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од само |
нда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостат |
пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе |
шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и |
ријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више |
, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио |
доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздр |
њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек |
о црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, сп |
ебацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја |
а нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео ова |
д се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су |
{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ |
порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{ |
S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један в |
?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим |
с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватр |
азда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја с |
у мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи |
, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко л |
чега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која |
бро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, |
оло притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти |
на така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сун |
рило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробно |
х се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и |
огледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерам |
{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви доче |
урци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас. |
непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори нека |
о би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити сл |
о у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за т |
е!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на коп |
..{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, ре |
њу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Неср |
во.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има нек |
е дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не под |
— то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре |
ац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омеро |
у јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам |
ј женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима не |
!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и оп |
се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиљ |
у црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу |
цини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И |
бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за он |
пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да г |
Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — |
у ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже |
p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви м |
тенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није в |
г другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало |
ни не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то ј |
} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Вид |
неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тиј |
руге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — |
хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S |
ог шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо |
о природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишља |
гњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним злат |
осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заје |
у да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а |
ећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и |
тране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то |
лед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Прева |
створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне н |
а пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, |
попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решил |
петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке |
те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у ап |
дног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Бе |
оспођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу м |
ију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То |
му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> к |
прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем. |
} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је |
е еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што |
Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’в |
није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — |
рави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здра |
готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се з |
ника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем |
нце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — |
p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ |
о вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Б |
>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не |
} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} |
да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране |
могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса |
не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како |
ећ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила |
и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, |
Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта |
ом Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас |
приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота м |
Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила |
јко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости |
х топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар |
дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ва |
p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па |
м, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Муста |
импатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{ |
ајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обман |
ша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чи |
ле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у |
а нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија ј |
S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој к |
на Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Е |
} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стад |
мешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од ј |
х ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој исприч |
етана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Т |
стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипат |
у <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигд |
би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да |
остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p |
{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не ум |
инама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан |
S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње |
чанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубо |
S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год |
ан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим к |
ак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — |
о, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестр |
ако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом |
и, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви |
— што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капет |
не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она |
е оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га |
био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <p |
амна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{ |
о?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одсед |
ах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле су |
одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко |
За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по |
мбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледа |
Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела до |
ће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило |
твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није |
изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд |
p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одгово |
газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да |
зговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од се |
дију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S |
мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} |
највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скоч |
ца.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше. |
— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затв |
сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се не |
де и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан |
е у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Јо |
, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „по |
пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замисл |
то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} П |
И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами нос |
сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не |
њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, тр |
су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе |
ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје ков |
су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!. |
гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи гла |
{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до |
и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" |
и.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља вид |
ш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се ле |
се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога с |
огледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити |
инуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не |
"129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет р |
пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мни |
амачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узме |
ти.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и доче |
како ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми |
, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <p |
омисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретн |
ст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те кр |
вио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, б |
живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видниј |
ови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n= |
дар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице |
убовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за |
ога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на л |
и старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај |
која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш ш |
нског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цан |
азда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по ар |
Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица |
<p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! пре |
Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој ста |
јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{ |
n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они |
о очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— |
<p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се |
ес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сва |
госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане |
петан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени |
а.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговор |
и биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја к |
, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да |
} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одг |
Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио д |
у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, не |
же.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отиша |
но дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бо |
гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p> |
адост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија т |
озденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> |
} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим |
а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз |
се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{ |
добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вра |
, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Ка |
.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{ |
еник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам |
Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здр |
заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се |
која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Ве |
пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да |
е патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али |
мо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још јед |
. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живе |
као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S |
а ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса јо |
ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много ме |
е на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} |
јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ни |
а се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, х |
— Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, д |
..{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То дв |
па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одго |
едан звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!. |
те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> |
их груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> |
ље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пут |
, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута |
учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окр |
џија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојн |
то разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обраду |
Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам |
мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Ве |
заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Чи |
} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пи |
едан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја |
.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетк |
то, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} П |
{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела |
во је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта |
додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким |
вио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не вид |
арева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати |
и се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком д |
јим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, м |
Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме |
и....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живо |
несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинил |
— — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божа |
.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.< |
А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег |
ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет |
ке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима. |
{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S |
црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од н |
з ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су |
....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде |
чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вра |
ва три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица |
је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку рук |
златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још једа |
n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали |
<p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИ |
видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S |
вног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се |
руштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду по |
оман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </ |
Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: |
т к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочи |
је.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, к |
лаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јес |
о двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставил |
мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље! |
шмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} |
његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себ |
ну руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S |
Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђени |
Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могл |
.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, |
г села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него |
м забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле |
бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које ј |
тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњ |
се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослов |
свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта крене |
а ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ак |
доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми н |
наши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље д |
уде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и |
ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно! |
неш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није виш |
да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њи |
отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, |
да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри |
хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и |
учем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>О |
ског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче |
> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Ш |
примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи |
лио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у ек |
их халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе |
ами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који |
} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S |
ити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарен |
} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ак |
причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" А |
на 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Б |
онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви о |
акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се прес |
, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му |
.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно. |
так чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма би |
а — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам би |
да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињ |
аве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јо |
Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где |
} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад |
апетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао кураж |
пија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бок |
вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јаб |
— може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси |
и о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, |
се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После с |
лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се по |
253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећа |
ји пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не |
а сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи н |
н варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она уз |
али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он |
ако да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми позд |
у.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n |
рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у на |
и из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p |
осади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше узд |
} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само од |
ст паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, о |
ет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све |
рну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седн |
а само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Докт |
уховног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља |
селимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја |
о воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело к |
газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им од |
Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десет |
а.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да ј |
у му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <p |
се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— |
ешетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно |
“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} При |
улаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче п |
.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену уч |
вро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буд |
ика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> |
овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га |
м Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти |
ј се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и |
ах ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за пат |
Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Б |
се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне |
и с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то ње |
је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно ње |
дове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахрани |
де.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно д |
једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од |
испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:< |
ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула |
{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном ст |
зиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе н |
ога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није |
.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И |
вим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, |
ишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окр |
<p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, |
т и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа.... |
човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врх |
е.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже |
света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p |
<p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема |
ном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Дево |
ва сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси.. |
/> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, поче |
а топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небес |
око девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у д |
јеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази |
се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек удари |
вана муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по ав |
гана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба но |
час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слу |
његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његов |
плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{ |
Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељ |
Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да т |
сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајућ |
ворим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, к |
било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} |
ко порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које љу |
?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад б |
је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Доб |
} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну јед |
цу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка |
доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завиј |
и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекивано |
о чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.< |
ним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се нек |
<p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој стр |
о стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он пол |
ру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Ш |
да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле. |
т —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} К |
право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно п |
позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То |
да.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здра |
она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p |
па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћу |
ад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово п |
побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— |
.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо д |
Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лиц |
у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам |
у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све |
говорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у шко |
а.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад забора |
ити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само д |
о, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна врем |
све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја познат |
лув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} С |
им и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.< |
...{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Х |
ч од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, ка |
ерије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пу |
и — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> |
о ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је п |
>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давн |
која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размисл |
гледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} З |
да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S |
нило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> |
, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо |
чања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милости |
ше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} |
и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа др |
!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, им |
накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако с |
рац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три |
он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> |
и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p |
" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без излас |
ећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео |
ам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да |
То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и мој |
мом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју |
на на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад. |
Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом |
ала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мим |
беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> |
вакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, |
е газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако деси |
патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте м |
једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њ |
ха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Он |
се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми |
ају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо виде |
е видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би с |
на се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвести |
И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{ |
мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио |
пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, н |
збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— |
помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш |
сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, ч |
ад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта ч |
о.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опе |
е.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себ |
добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпо |
у, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад м |
>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Н |
су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; |
S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} |
испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глав |
вали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ |
је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа п |
.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као |
жбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци наг |
видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, как |
ш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађ |
у по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их дол |
м?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отвор |
живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више |
>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е |
вамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва м |
неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на |
едан на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па |
ек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет |
у.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и |
ку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везан |
ћи, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Бо |
убовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се |
— рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су |
скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати |
би говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... по |
а Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у |
то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати з |
у и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не в |
с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па |
би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће |
а ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај |
сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш |
сли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S |
о, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> < |
ш за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном с |
а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!. |
ио уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први у |
Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И в |
на румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту |
шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше |
онац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, |
ленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и боко |
е лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она бо |
оја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала |
ивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетано |
а детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пла |
ог беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи |
<p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне |
Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мо |
е, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима с |
мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је б |
га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} О |
ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се |
о до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговор |
ше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке сти |
ште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} О |
у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, сан |
е, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узро |
бе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, |
петан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апса |
ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори |
н дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отво |
! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано м |
!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им пода |
клати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са |
осна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на |
је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут |
ion" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко заку |
рњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добр |
о главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} |
м: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајо |
се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. |
лако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је с |
>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone un |
у по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо оз |
зали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу |
и је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд |
ло оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сара |
. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и н |
>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећ |
и. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче |
на.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дох |
ко, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад н |
кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима |
ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу н |
Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сет |
<p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S |
S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које бе |
нији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И с |
викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочеп |
Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је |
м:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти |
скуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, ко |
се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици |
} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика |
а дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси |
ли Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у |
ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети с |
! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</ |
а Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не веру |
авоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div |
вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављени |
Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је |
одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима |
окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што ј |
очело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђош |
че.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој |
{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењац |
е прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type=" |
} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{ |
бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да |
инови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви д |
и.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији |
Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам с |
а Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку |
био моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у |
емо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом ок |
сар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" / |
кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад д |
ретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео са |
ј га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је р |
, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па |
ањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опе |
ном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао са |
ш неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута |
д ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{ |
јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо н |
отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак |
по је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} |
p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам |
х је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну |
сечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш теш |
<p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрет |
н ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сат |
Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас |
аопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је јо |
?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n= |
: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану. |
тео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{ |
<head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе по |
, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полициј |
ети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дри |
>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на кра |
тлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње р |
крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа жи |
ки преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући |
а врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из |
сана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча |
смо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само |
а свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном |
е с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах |
нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали про |
оје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни |
то га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три гл |
од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновски |
м чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свиј |
ршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет види |
и само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни |
p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="sub |
чи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, |
густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже |
здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— |
p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш |
градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{ |
ати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам |
спођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми каз |
несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја пр |
о толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где |
увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села! |
писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђ |
одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана |
прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружит |
} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове пр |
ао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} |
ућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} |
кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби |
/p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Ми |
валих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— |
оведати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво |
пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па |
а? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ј |
е вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо |
во....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо |
на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и н |
оздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену руме |
ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узв |
аком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чел |
!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити сво |
} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовск |
и тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а |
а сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство |
у, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаре |
ти, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим |
е <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао |
аду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све.. |
и му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се |
ри.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једна |
pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, |
тавио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред |
.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео |
Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа дел |
И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он |
и то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан |
, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, |
мо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каз |
мамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех |
карили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не веру |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра |
јутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видје |
мо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S |
јепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је т |
ику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на |
иком, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин о |
десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очиј |
ко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама рас |
Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Ве |
тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада за |
: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, |
ом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим другов |
ечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи. |
ојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Ш |
орена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, пра |
доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је п |
о свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа рук |
ина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим з |
етан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, к |
укуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и пра |
тни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане |
оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не |
остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.< |
знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме по |
S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он м |
, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — |
диш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букв |
пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже р |
о на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Ка |
ар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира би |
<p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног пр |
} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег отк |
то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде. |
не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљива |
куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... |
атија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми сам |
и ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, пр |
и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{ |
о је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзи |
он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован ф |
вим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још |
" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, |
кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме |
.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг ск |
е буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док |
врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао пр |
слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих пре |
замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једн |
и и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само |
оје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, ка |
им сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да |
о сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну ру |
што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели |
ле дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом свој |
рих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено |
"26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од |
нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сус |
.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места |
ло казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тоз |
плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: |
ор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се су |
дан за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих зн |
ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи не |
неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се |
, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена |
а искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска |
} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не мо |
и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све б |
вчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Ч |
њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се уми |
тима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у |
јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако |
{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о им |
а лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о |
ко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, |
коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p |
за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у н |
ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га |
и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верују |
како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
д златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарени |
е моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на |
рбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих какту |
"135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидн |
наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пук |
танова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали |
сман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је |
ла једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљ |
пет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а |
ом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овом |
не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n=" |
p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се |
гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам |
је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, |
о не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана ј |
шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној... |
е ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} |
Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држа |
>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубо |
— — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да в |
Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често |
<p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово расту |
к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста су |
не мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје ма |
добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Де |
у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И |
а.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ов |
/p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{ |
о, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И |
војој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сла |
НОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕН |
одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као п |
живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово з |
реплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Дак |
ије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> |
у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању ид |
се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што н |
те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас |
ођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи |
енова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Ми |
{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и |
S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно |
ашно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност |
ном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш |
нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу |
земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве |
материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје о |
материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто |
дина хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непро |
урци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи |
p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је |
и.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељини |
bSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко |
је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> |
јевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској рај |
„хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је т |
о сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p |
страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су |
је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склоп |
и је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктор |
их јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; |
о читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше |
<pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и |
ежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је ст |
се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб |
од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро |
па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано |
ерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапо |
S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{ |
ери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остал |
ред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме ј |
д нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођиц |
очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто го |
погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу. |
е дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газд |
рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви че |
ко му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи |
о на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb |
кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрљ |
нула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесн |
вским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сен |
ево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, ов |
дох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало |
е забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSec |
и и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати нек |
ру се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком п |
редадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као др |
а осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као |
мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Из |
<p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те са |
као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на пр |
поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, |
није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на вр |
качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Св |
на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар |
кољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb |
{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био о |
ан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај соб |
их стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепрша |
куне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, е |
да <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овак |
Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S |
једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом |
нска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да бех |
нику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беш |
Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p |
ад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у |
ли.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за су |
и.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ |
доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А |
дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је |
ја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширен |
лава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога В |
ла вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред поче |
ати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му гово |
лица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Сла |
ијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} О |
је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно |
n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, м |
нути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} |
гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим |
ене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{ |
ше густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на |
речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по не |
, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немач |
ом врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди д |
се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а н |
нда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{ |
упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су и |
n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чар |
сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огле |
Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благ |
ам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све |
причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један |
друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен К |
брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани сту |
и не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли с |
т до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу |
врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се ди |
анина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </ |
главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса |
n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чу |
ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност |
епомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244 |
/> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} Пос |
бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{ |
—</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тих |
ет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже г |
м, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срц |
вукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уј |
у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} |
по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима иш |
S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Вељ |
ече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири год |
је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја и |
прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а ле |
за мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска |
мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала б |
та на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био са |
испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S |
жала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упит |
с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли |
, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мал |
Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, а |
успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.< |
, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубич |
једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узе |
/p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим ма |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу |
ом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један гороста |
тини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасо |
S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусрето |
у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним |
<p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па |
као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!. |
и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.< |
овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе п |
ова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И |
ена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, ус |
ирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Мо |
и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће |
она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, |
ући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се |
{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} |
отови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добр |
код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обре |
душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја б |
ети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко! |
ом у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да н |
ано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој |
ча Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, в |
ре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ј |
роћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким |
Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се |
Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n= |
} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} Н |
ати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су |
смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, н |
пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину |
не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њис |
и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по |
вде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме |
олако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, |
, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко |
а и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</ |
p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мо |
у.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа |
.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрач |
г да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP1893 |
b n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се и |
S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар |
ац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим |
о би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевер |
ан би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је |
али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе п |
ти?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не |
риз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим дру |
размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена |
n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он |
/p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о |
наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p> |
онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„ |
вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу |
остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше м |
латом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чис |
да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђав |
а створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не |
пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не |
сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало |
мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме б |
ла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе злат |
што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S |
знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђа |
во благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} |
мирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо |
ата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> |
‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испри |
ћама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили |
ела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде |
46" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће и |
{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом с |
а и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље |
ле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам |
сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора |
терија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, |
ика Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и |
ремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете је |
сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости |
а ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико |
останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не |
не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у пок |
ијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> |
а, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не з |
ај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запаз |
вљало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин |
; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишић |
затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш |
г срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, |
жице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу ј |
S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кн |
ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му |
тра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок з |
све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није |
S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S |
!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} |
он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто |
stone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала п |
, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем д |
>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} |
аш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су |
је. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се хр |
ам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај |
ога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико кри |
да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ћ |
Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. |
аморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“ |
кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они по |
Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно |
ли му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранц |
ретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, о |
и се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посл |
коле, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да к |
ећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по он |
ром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, сина |
се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви н |
мо да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу иш |
деш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{ |
има беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми ба |
се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе |
Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А |
ке видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге з |
њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се |
вучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза |
на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њ |
сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отворен |
S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чу |
назију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се |
и.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем по |
ја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну ни |
а и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванч |
тогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда пошто |
та сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да ш |
сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — ку |
јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајм |
мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми |
ерију ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и матери |
она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — к |
висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а |
ледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројаха |
мео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, с |
{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ру |
д?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, |
е, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!. |
он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило у |
Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type |
било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, б |
викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} С |
ection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе |
nit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу |
> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који |
био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати |
га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е |
ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобо |
а-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли ка |
век ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле |
а потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трж |
м.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, он |
...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{ |
ку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо.... |
а.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво са |
повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељи |
као на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Ш |
гло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам |
му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко |
S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с |
епо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебек |
ач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш |
дговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен ј |
ле планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипај |
шком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој зана |
џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних у |
ји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рек |
ова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије с |
г.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, исти |
же.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила |
ао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом |
оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о |
душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није ис |
е и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, |
} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и разва |
<pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потрош |
ћи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља |
сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у |
доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он |
тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у |
кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" |
шта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше |
црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!. |
лик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о тав |
S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна |
нела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, та |
их леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслу |
ло би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не б |
ља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се |
пчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће |
адију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојк |
ећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање |
Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио ниса |
ајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима н |
а сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} |
S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} |
бљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом |
веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да |
рапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="1 |
ли, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али |
{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати пој |
} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбаруше |
о.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ј |
S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} Д |
су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S |
ише потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи |
би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдариц |
де, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! реч |
резана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p> |
и оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, |
реда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту |
да преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто |
Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих |
p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се дол |
могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, о |
главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмури |
крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар с |
ах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <di |
и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> |
ри, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по |
S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он во |
, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</ |
сала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, |
вика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола уп |
мо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мис |
мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљ |
прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби |
уше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широ |
болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зе |
ао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој |
као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} |
руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— М |
лели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да нераз |
адоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се |
ена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће |
гли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="cha |
х зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга |
јтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — |
ната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p |
ом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и н |
себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, |
око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о вре |
ица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{ |
каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клиц |
: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није при |
ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S |
траве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда |
а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, д |
ах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног тв |
добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те з |
оста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од |
окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини |
казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и зва |
д куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} |
рану?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пелад |
е моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
аво, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини јо |
и пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а |
S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекн |
и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставит |
влија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему с |
гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: |
већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} С |
га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, л |
по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, |
воме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, |
<pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је |
акне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља |
ором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:< |
ортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијано |
p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Веч |
рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочи |
отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са |
смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да |
Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="1 |
Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У |
one unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан св |
реперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type= |
те!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да |
аравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био располож |
milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и неш |
milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одл |
ило у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила |
S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу |
на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не пр |
S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} К |
ар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Ста |
="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два |
ка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На ње |
оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Д |
као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо |
ад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Сп |
је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, од |
о у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко н |
ре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је |
у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су |
о Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{ |
ово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мрт |
могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} |
че декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је |
а ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milesto |
тавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="223" / |
мана и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго нагове |
у материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и м |
аваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај уз |
ечено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало дон |
а здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N |
у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и а |
х делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p |
учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није |
оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{ |
Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан |
..{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да |
што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убит |
ша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије л |
тавио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човек |
срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се |
—</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном њег |
свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зн |
хну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, |
одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било п |
ју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да изв |
тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвес |
алећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се ок |
не, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече |
, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Д |
је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурн |
оробиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја |
тите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. |
оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се ј |
ли као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам |
оље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послуш |
агрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} |
кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи |
тање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, |
вору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде |
а са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад пр |
обом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало о |
учен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да ј |
Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар |
еше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити оса |
итај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини м |
иша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотин |
е скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{ |
сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с |
{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, вл |
ене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми ср |
</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и неш |
умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много л |
м газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — к |
а ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим |
н виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта |
} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не сме |
И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи |
своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вил |
старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да м |
иђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с ј |
ко трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се |
ије више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о.. |
ле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
о су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} |
да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и |
говац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме поло |
ше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> < |
<p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио |
>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну |
а старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p |
води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на |
видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па н |
, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— |
рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Рокс |
>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p |
оговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се бе |
гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало |
у носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде при |
доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Как |
S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана |
о на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — |
огледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и |
ма.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што |
прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме с |
аш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао |
ком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела бо |
пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринт |
ни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало |
Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго ор |
ам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плак |
а?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У ко |
а лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни |
ен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити с |
ху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кре |
е коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече: |
обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак |
" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под |
пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина ш |
зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" |
атио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{ |
умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо |
} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помис |
> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се |
о довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџба |
ао мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?! |
шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке |
ришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној ци |
цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како |
око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне пр |
и у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не п |
кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрв |
рам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под нос |
дином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола б |
{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ п |
не и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним |
она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој |
им снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, |
..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретањ |
значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно |
ане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског испо |
ти човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнет |
Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је |
омчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњи |
је; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то |
, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела |
малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата по |
кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча. |
дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука |
е, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда М |
жи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" |
ођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадр |
д је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет |
е у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у кос |
н, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" |
ини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубови |
— — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане. |
валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабу |
оје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на ова |
..{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кр |
се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено сво |
ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> < |
вице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као нож |
човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и |
34_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам |
} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој к |
ти — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас |
у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело бе |
његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{ |
е у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре н |
е, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два |
се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два п |
рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече |
гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло б |
то видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо н |
наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи |
н му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека |
је.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n |
и ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор |
така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од ј |
Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А а |
?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном |
ом створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone un |
бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се |
се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој |
у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја т |
страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви с |
азведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бог |
{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата... |
ураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а |
{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако реч |
и плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеко |
треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосл |
} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затва |
е.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> < |
врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира ср |
н!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најт |
е брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо |
аде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S |
ао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред |
де нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека ос |
ила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је р |
ва некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема св |
ђем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде. |
е да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се |
е брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p |
ана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се мног |
пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни |
{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче |
и се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави |
чи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection |
о преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и о |
. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога |
кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се па |
е <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, |
ам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Н |
{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби |
ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p> |
— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, разв |
доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадов |
а, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на ц |
ле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види к |
а у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — |
е упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих у |
е пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} |
а где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> < |
пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, |
т мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде |
илима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсел |
еко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хла |
ка сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог све |
и је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећа |
ма, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепа |
239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Докто |
ешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!... |
тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седа |
ромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у м |
е беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросис |
ађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало о |
и и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само |
леда, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа п |
о.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху оста |
ајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математ |
на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст.. |
и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> < |
} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Бе |
ја, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за |
Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године ст |
рене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут не |
{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четир |
а смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у |
та.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно |
рто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један |
лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> |
о мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почн |
рњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука н |
и вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док |
} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима |
отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни удар |
се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="11 |
био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио сво |
Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући |
Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „ |
а!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> |
стри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била |
ју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капет |
е за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране |
ени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и |
ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио |
ет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче |
>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га |
била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко |
ам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима бил |
погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао |
..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и чес |
еднако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} |
Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! р |
онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни |
од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти т |
нај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и |
мо се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, |
ој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три п |
..{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну |
„А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окре |
акиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, м |
нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било п |
де газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би |
јде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, с |
љачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој бр |
синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напуни |
о је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S |
абет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице |
да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчуп |
ого би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} |
не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим |
да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпо |
о наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо рад |
сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" |
х по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су |
S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!.. |
ано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од |
пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно ст |
о ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Ве |
двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта |
{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу |
{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он на |
анића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш |
бринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у к |
си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љ |
као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> |
ути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ |
ас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу |
мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица п |
ља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиш |
о су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Ве |
онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту |
етаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. |
ком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни наји |
е успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збу |
е препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, од |
се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p |
нда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле |
гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече го |
аћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води |
S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор |
и рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој ма |
ику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и д |
газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали |
Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ам |
аже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими |
е до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не зн |
} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</ |
помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- |
о, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зл |
но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p> |
Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му |
вини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубови |
ледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, |
>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно рад |
конију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> < |
ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шче |
ти за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} |
цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Да |
ш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гав |
ли она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зн |
е да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлач |
чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је помер |
оје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} |
ли.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пив |
као:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" |
као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, |
тан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} |
а чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сес |
, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с нек |
{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити |
ути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S |
а има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станем |
и за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је |
му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И о |
> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако |
30" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit=" |
<p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам н |
....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{ |
окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну |
се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Мно |
’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p |
<pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио.. |
ече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} |
ори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали... |
белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је п |
И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом. |
ве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне пак |
пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осве |
о, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рање |
ти Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошап |
овију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим с |
ељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах зве |
ва рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре ни |
кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
ити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново р |
Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш д |
>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хт |
/p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, д |
неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламт |
ну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком |
мо тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и |
рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога |
чекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они |
Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали |
е свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степан |
и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — |
нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кула |
ли, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа |
сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ |
о се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас |
ледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и ра |
Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића |
а збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову т |
..{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ р |
је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те н |
и доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То |
— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не глед |
ало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> |
и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расут |
велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима доче |
че се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила |
ролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјај |
вестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још з |
су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али как |
, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, |
сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му п |
>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну |
то застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојо |
и одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати |
о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне |
и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама р |
вима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одис |
а, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај |
некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија |
м не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душ |
аш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се |
p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32 |
много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} А |
а, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Х |
рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њих |
Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Оп |
је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, |
ад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је |
Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обр |
> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...< |
три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом че |
брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли на |
ад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, |
е, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не |
кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је дв |
да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, ш |
>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Икон |
војче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Је |
ви и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиш |
Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш |
ан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час |
ооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> |
нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као глад |
нт.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији. |
имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</ |
, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било ста |
шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p> |
номе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми |
е, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном р |
сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{ |
ца.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од ко |
ећ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, |
учили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопа |
на</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А |
си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> |
нији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов о |
Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} |
косте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напред |
зати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас послед |
емојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви др |
обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, |
сни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођ |
укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној |
S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> < |
м чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила он |
да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само |
јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и млад |
и у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и г |
де преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брат |
мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш н |
ечи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора јо |
тво; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, |
жи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је п |
{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, |
p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шт |
<pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала |
пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} У |
и га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић |
на.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— |
ј ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не ку |
мућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с |
сма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?.. |
{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А д |
ина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{ |
о, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео |
е очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Не |
а мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило. |
отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога |
{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; б |
ледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закора |
ам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једн |
Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва мог |
растом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи |
. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зел |
сна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} З |
ба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је |
тије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, |
ко? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовет |
тов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ у |
своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом |
о већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, |
с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви |
.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва |
јити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, |
ТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5 |
двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Да |
два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не |
ади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Ка |
Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо пр |
арено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А ка |
По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први ло |
} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио |
сну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, |
зимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, |
салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и |
ар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надо |
и су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </d |
грлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Р |
ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на завет |
рост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов.... |
камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски в |
ао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и т |
се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће г |
га ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Сте |
>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хва |
Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и та |
е наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одис |
/> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госп |
</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старц |
наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава |
/></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало п |
.{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Њего |
х, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте ко |
нај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} |
Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати не |
ну и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка у |
е скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али нека |
и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови раставља |
са десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти |
, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, |
идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита |
ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам ј |
сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да о |
рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?! |
узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, оди |
капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} |
, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми мук |
виђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти п |
па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубис |
, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра |
рено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави |
!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена.. |
Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Р |
а што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И ј |
S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна |
слио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{ |
ве до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља з |
на, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она н |
ут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Гд |
било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је |
} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаниц |
Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навија |
их прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, |
ој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшини |
>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми с |
дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси |
зо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} |
читај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, |
>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</ |
у промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака |
Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. < |
идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он |
Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али |
емаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.< |
Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Т |
покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али |
с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме ј |
капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове пр |
сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у |
ају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поре |
да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубов |
су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> |
руго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба ј |
на од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је |
онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче нек |
ар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небро |
о би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> |
е.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="sub |
сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени и |
а дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природ |
смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика < |
иријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави |
иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо |
: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} |
а <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, |
помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по ар |
ли кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држ |
је пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима грави |
и један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, п |
ћом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ј |
је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“< |
жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} |
авало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога |
електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све |
у читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учи |
заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по |
то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпо |
мен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, неш |
буни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег р |
Section" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примак |
..</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која |
— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се уч |
<p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три |
Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква ва |
азну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капе |
у опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам под |
ли оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје цен |
та нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има |
, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n= |
Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она |
се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — |
почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</ |
у....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она |
е, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски прелив |
и....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је са |
в на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} |
на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га |
о обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то јед |
днем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а |
да рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи |
рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газд |
<p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</ |
ка остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су мој |
време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.< |
.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац |
господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} |
су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта не |
лошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:< |
лених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле р |
ешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим |
ког језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у |
та; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога |
Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти |
а,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа |
у.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам см |
p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни сед |
вим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће |
} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем |
да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} |
} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова |
г масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како |
кад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, |
у раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на |
ало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у јед |
а пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те |
то је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{ |
ог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{ |
<p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињ |
инули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрост |
станем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман |
и опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из пр |
ва је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива |
х јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас за |
и.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како нека |
ј весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем |
Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговара |
бре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S |
ине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се п |
До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља< |
> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој |
тите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном м |
какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, |
и, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао |
ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Он |
тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па с |
</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!. |
ошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, пре |
али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи |
ак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних ин |
озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на к |
пазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то знач |
>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погле |
а Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не с |
буђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} |
ушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу д |
лу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хо |
их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је |
чем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али |
е не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де |
, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требал |
чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгу |
веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву |
е, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје зна |
олетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не запл |
Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми |
ји, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој по |
} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш д |
<pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p> |
ote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и м |
ако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушат |
ас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса< |
ђо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одре |
, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало |
ха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зеле |
ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и памет |
зневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврд |
или да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара цел |
брих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У В |
на Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турц |
ажара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребово |
и од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не ос |
а кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити |
има рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите |
<p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> < |
p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} К |
и Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију |
Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босн |
рић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с н |
зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и |
да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, |
о ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— З |
премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{ |
о токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још |
ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер |
>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зо |
је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си |
по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега |
и спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну ти |
чех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газ |
капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се |
мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора |
аци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови |
амо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ј |
мљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рс |
но из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни |
који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!.. |
о „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Сре |
<pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми |
итах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра н |
мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раниј |
ам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и ук |
почети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам |
а му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} |
онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну и |
и.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без |
и, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!.. |
кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи не |
је требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: |
ту; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару најв |
иноћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има |
твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p |
сли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу виде |
што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајск |
небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x |
д? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда |
и?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S |
н по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126 |
а себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти |
гледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S |
о — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновц |
а.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S |
нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим н |
частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једн |
она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех |
нуло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, |
авитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Мил |
} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздрави |
а се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Ст |
тити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њег |
о, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо |
за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он |
наха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле |
p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете |
нако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Не |
м попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј |
овао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S |
могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{ |
та би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, |
прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве |
их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{ |
у другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно |
трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</ |
с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао |
ве добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— |
одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуч |
м пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича |
видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим ско |
а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одгов |
абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча |
јеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја |
ва вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил |
е речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб са |
важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Д |
си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, закл |
а Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цур |
p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— В |
викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарско |
е, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је би |
раг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко са |
газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газд |
арам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а он |
.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казал |
чи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И |
156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сањ |
олници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</ |
А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?! |
...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте |
од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар н |
p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би с |
сам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме и |
!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете |
pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђ |
ад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Се |
иста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{ |
не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разум |
ко би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi |
и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и |
опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ва |
моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује... |
очека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} |
од, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовал |
и Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас |
нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви |
ед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос |
била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — мож |
: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не |
ј кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је наша |
ољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а м |
} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи |
о од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Х |
p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се |
?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос реч |
нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А са |
енути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као шт |
промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито |
еимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима |
игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погле |
{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи н |
— кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагор |
Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га |
у смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лу |
ија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио. |
ав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов с |
имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на ово |
арикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим |
а сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним весел |
ме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим |
месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше |
виђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарч |
пазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче, |
заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до вели |
еру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А |
а.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан стр |
о ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није |
аве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходни |
е Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Ал |
{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{ |
, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем. |
{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је |
.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лу |
је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао |
ану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не |
Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му |
е неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он |
не три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме ј |
ча Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја |
ца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево |
видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради |
е капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да п |
а Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" / |
о сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте о |
о!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо |
ћи ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чич |
ви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим оп |
који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи |
гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим врат |
веземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага ки |
ао што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} |
/> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражи |
вијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим |
поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се ок |
!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су |
мо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела св |
видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не |
Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да |
{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси. |
брих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шт |
море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш |
уштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда |
у.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога |
наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила |
ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сети |
је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала. |
то и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дан |
да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се |
бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зе |
ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазев |
каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним са |
коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и |
ије било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Ле |
S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и |
амо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли |
снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да |
а-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} |
о зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замисли |
а је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Ме |
а опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватил |
ра да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да |
кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно из |
овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад |
ало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ пола |
ошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У В |
, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква |
Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах |
па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери |
ња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је |
ка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа б |
до.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све.. |
о у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <m |
ажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Ми |
му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак |
а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чу |
е оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не |
ди, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилази |
цо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да |
ј чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где |
Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растуж |
Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледо |
та, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те |
ама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> |
а јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, |
ешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ сам |
е руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, |
, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низ |
?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен |
<p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па |
ој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо |
ено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она за |
анастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.< |
ерило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и п |
ни, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и д |
n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> |
е само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb |
брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, |
воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у |
стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата |
га величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде н |
м те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме |
велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</ |
се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад с |
а Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављ |
писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекн |
вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка |
м.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Је |
најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем |
овдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало |
ашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљени |
тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’ |
>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мут |
а се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је. |
чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, ка |
о је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — |
{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође |
м.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад за |
ио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о т |
Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се ре |
еко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спр |
упа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без |
Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} |
Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово |
>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Јаб |
it="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога |
—</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, к |
е иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком т |
е доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко ч |
не зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она |
} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И |
Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш |
не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледа |
у је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} |
лски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> |
да онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно |
дној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду |
Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорит |
ање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени св |
не и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад |
ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А |
/p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божј |
х ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи |
а?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Б |
..{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој б |
....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је |
ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то |
е главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љ |
ле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} |
е да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{ |
ла, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресл |
, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писм |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без реч |
— „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> |
ду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме |
ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам |
естра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио |
газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" |
упња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} |
му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе ј |
ени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала мил |
ој души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, з |
лавом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> < |
та....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде |
у каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — |
— — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— |
што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: |
одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би в |
а сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према ме |
, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, |
ection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошета |
/> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе |
ле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак над |
горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку |
сиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказива |
Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођ |
је.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре. |
гнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће |
ло, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и |
е.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам в |
<pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о оном |
како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срет |
тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла н |
ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рај |
онија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна |
помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да |
ма љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулк |
би ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а пр |
кса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала |
зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савл |
ђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша на |
воје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и |
ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ Посл |
рема Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души р |
Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошл |
не аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа |
ра свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако |
ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, |
} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми |
а завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И В |
сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображават |
...</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, д |
, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — |
шем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем и |
жала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да |
т нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушак |
у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их |
/head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} |
ви пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супар |
хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му |
лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!... |
огата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S |
ема Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандин |
</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опа |
учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хте |
им газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} М |
е он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на |
<pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone |
....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе |
ју стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она г |
а другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадо |
питати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не |
е прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} О |
! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као |
/p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, |
двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога |
ан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — вик |
Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо |
е — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела |
не обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке пром |
проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Је |
ли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама |
ас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} |
сподине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити |
ебао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у неко |
ашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких узда |
се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....< |
а све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га |
аки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес |
воје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је с |
у ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију сев |
Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ |
пан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја |
збора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болн |
о доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абер |
јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, |
страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет |
и полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S |
P18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећн |
ак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разве |
едала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово п |
ј.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј с |
заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А он |
знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову мл |
лао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а др |
по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ј |
...{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се ре |
кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с је |
днесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цепт |
ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти |
тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се |
осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи |
И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — |
Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље. |
Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} |
е сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачк |
— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погле |
е онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, |
а нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао |
ика.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну |
оји ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <p |
} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{ |
вилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</ |
чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој ту |
нак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све |
подском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила весе |
Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им рец |
атоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гуд |
очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дува |
кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но |
лу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај мал |
некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Пог |
ујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да |
и лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легиј |
.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојо |
два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов |
иних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то |
n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} |
мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за држав |
онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у |
зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се |
у може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоу |
Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— |
х да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и он |
— упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах |
приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао |
како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали. |
н.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="su |
дак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом р |
ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена |
оходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући свој |
ебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> |
Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пр |
та тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али |
та чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре зна |
ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и |
е као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше. |
она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојки |
ладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се |
од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијм |
оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18 |
Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га как |
и је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе |
ом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамот |
bSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадо |
, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањ |
сом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у |
си.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не |
лашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од |
Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а гла |
Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме. |
кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво б |
мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> |
ио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог д |
ка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{ |
онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему |
е, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се неш |
и не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми т |
речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, |
и ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала ј |
су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из ка |
љуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из |
има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није ч |
образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим докто |
pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као |
еким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света |
отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} |
ише Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као д |
а свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми |
ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34" / |
рану.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у г |
ле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесно |
мо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> |
озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га |
<pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су |
променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, |
да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва |
трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, д |
врљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра |
х.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим |
е као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим |
, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игума |
притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и о |
хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотав |
рганизам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле о |
о пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па ста |
иђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Ка |
вадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бел |
Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А ње |
и дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође |
се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се |
виње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Бог |
етку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један |
а, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати. |
епроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакв |
ећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједн |
док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поно |
.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили |
тнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се |
ра.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> < |
="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари пр |
атрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам |
ра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесен |
8** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се |
лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти |
...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро свако |
за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} |
јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је д |
ла.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> |
бак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у ст |
могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова пи |
<p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одгов |
стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би с |
крену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати гру |
опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнуре |
те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им |
смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им |
оз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у ка |
олико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет лег |
крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да помен |
, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро |
вању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало он |
амо пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од соко |
верити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да |
днако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци |
с упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове |
мени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголас |
сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, реч |
ако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на |
} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распу |
, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цич |
е окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи |
олеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један |
се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао |
повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао |
ој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима |
<pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала |
рну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји смете |
док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац |
У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он |
свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго |
дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће |
црташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика иза |
Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо о |
p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фериј |
не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни ве |
дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о. |
!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извади |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изг |
а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од н |
нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и С |
јединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а нек |
зети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из |
узме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добр |
— — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те |
у да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Мно |
свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</ |
зда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — је |
пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне н |
роз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Н |
е ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од |
еш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и п |
нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из при |
— дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, |
их смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у пр |
ection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене |
оградски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и |
е беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На вр |
S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Ск |
почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у |
хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крешт |
Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, прел |
енске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У св |
а ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан полас |
ца окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свејед |
арко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провесел |
ј зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје при |
, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће |
, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет |
вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И |
вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> |
{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра |
{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра |
а?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је п |
на мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је оча |
се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
гада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n=" |
у нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, |
и икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, |
друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, |
очетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, |
етка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, |
II</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка забора |
иљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде је |
бре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака п |
ити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га ј |
> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен |
нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{ |
па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне |
е само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} |
сто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мис |
и ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она |
мо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јо |
аст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} |
свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незго |
у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена.... |
да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избиј |
даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> < |
сле оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој м |
ођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— |
<p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећет |
децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема с |
и и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да по |
pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш обо |
сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> |
его да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љуб |
слати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="1 |
</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на |
д’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Превари |
огледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја |
ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро! |
мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље ј |
суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек |
умела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, раз |
и лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а |
и, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршите |
е чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне |
дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вам |
ери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао |
мије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајда |
ом дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.< |
гачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинус |
глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} За |
>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шт |
могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима б |
>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ј |
Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p> |
ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њ |
p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, |
...</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким х |
зда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> < |
вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би |
софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Ст |
е поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата |
рње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док |
аме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије л |
} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још ј |
које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно |
е редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин удар |
мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! р |
еоград сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој |
поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат ка |
.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођо |
ио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од В |
/> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био бл |
девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо |
Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше |
у хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њ |
ирок пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као < |
погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила |
о кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене неман |
...{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно |
А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на |
њим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни в |
ако си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, |
о нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} |
и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!.. |
ио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њ |
јске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секун |
раво, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је та |
смо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и |
<p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је.. |
а жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, |
ђи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! по |
у година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто ве |
ез рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше у |
озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он |
ја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио пи |
а је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p |
, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И |
ији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} |
, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави |
— — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џи |
} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда С |
мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега |
диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, д |
јеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговор |
зио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она м |
исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја |
г Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али |
стри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо ма |
аде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Т |
да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <mil |
да и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој |
еч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздрав |
ш много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; |
p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Бож |
.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече д |
И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, ка |
м фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад |
зујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда |
се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S |
исам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — |
а сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џили |
Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То |
Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, д |
нуле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали. |
ш једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догоди |
пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том |
ли.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући |
не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде до |
како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бо |
и?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јабла |
ма ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани |
е.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да у |
јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов |
.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба |
Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <p |
понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И |
та, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Д |
кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S |
" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину |
изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да |
одину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су б |
о отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише нас |
ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста |
а, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — он |
свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да |
овиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога |
ео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда С |
ра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p> |
аблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петн |
у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас |
.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кућ |
а, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се |
јући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеш |
би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S |
ка полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари ш |
еда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, је |
а лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, сино |
S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?.. |
њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад с |
и лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџ |
— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б |
и Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговор |
вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S |
у видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовит |
етњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Милади |
кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, диј |
на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један плани |
} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему.... |
је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, |
ли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке |
још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да |
S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте ста |
а се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му н |
и доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо |
} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беш |
ешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То |
и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овд |
та неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; ал |
да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок с |
од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам пра |
етињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетн |
и тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су м |
о своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору! |
е!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати св |
е браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и |
. „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту не |
Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n |
мрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика. |
упарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она ск |
твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког |
име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми |
наш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, |
у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p |
утиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда |
да, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} К |
им јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њи |
их желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, а |
је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него |
ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће све |
не промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Види |
мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и св |
estone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред је |
ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ може |
но ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А |
су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће... |
тина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите с |
сијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се |
мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетан |
рави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо го |
е престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког |
и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газда |
што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је |
ад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео |
е се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи |
е, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> ка |
о сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице о |
убим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>О |
аже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> |
е неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а |
погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опаре |
ило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их ниса |
и препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не п |
г центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва |
очињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под о |
идим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим... |
ш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</ |
ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, вели |
амо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово |
азда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — |
P18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад |
ам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек запла |
p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити |
Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну в |
да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови у |
г Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће д |
0" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отега |
...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} |
е са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а о |
<pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали |
дан курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре д |
Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и ф |
кака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} |
једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} З |
но стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и с |
есе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће |
о, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, |
е на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинск |
оз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петрон |
да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развес |
а једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глав |
и!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вам |
“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су от |
амо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мен |
ко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог ме |
о.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости мо |
ваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам |
окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теб |
је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S |
} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а |
о су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном |
непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг |
нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати |
они запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се |
гли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одм |
Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} |
ићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промер |
.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госп |
ем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна. |
њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признаје |
не подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} |
сподин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и м |
скочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може |
пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, доша |
м!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и |
ве до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p |
убаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p |
тави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван |
еног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да |
ама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера |
.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама |
.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испре |
ао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница |
ође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова В |
тог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Мал |
раја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се |
, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро доб |
дан <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да к |
јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном нап |
ју.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убиј |
стаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда |
што.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Ј |
о....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се да |
во“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{ |
о јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Г |
чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао |
мо, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S |
погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила пра |
то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби |
по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорим |
ло у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа. |
ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш |
реботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа |
{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало п |
све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негд |
ији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није |
рајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безб |
е великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој пр |
ом лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кр |
еком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситни |
е одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту св |
акон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је за |
себан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То о |
в дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних р |
стинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте ша |
S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, |
е надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачо |
оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и |
свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах |
<p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да с |
ј позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — к |
повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чи |
смо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дв |
/p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на |
> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти |
свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!. |
уша моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне пр |
пом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзира |
ни лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час за |
вај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те вел |
И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они к |
ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она ус |
онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо |
S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у з |
о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу |
д оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах |
stone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} Т |
груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја |
нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, у |
ео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, н |
а, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушат |
а прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте ду |
сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} |
исму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбурка |
о даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они |
х све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p> |
не, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!... |
ећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да |
н, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је по |
учу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црн |
, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало |
ака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, брани |
овори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти увер |
олику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— |
чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не ви |
око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма |
висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb |
ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, |
неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке њего |
, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га. |
} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не в |
е Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друг |
ам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црн |
е опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се пред |
>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њив |
олан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, тр |
мопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S |
RP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубо |
е се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— |
није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја |
, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале |
згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печен |
ун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> < |
адница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту с |
очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима ум |
...{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може |
аса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведни |
тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Ј |
ос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој |
Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она нес |
авог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} За |
треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро! |
ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин б |
час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; ал |
етног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више произ |
навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо несп |
а кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче м |
Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и пот |
ош ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb |
че за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSe |
баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише |
ај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је шт |
</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И п |
по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовал |
е у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb |
боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Ми |
.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час суж |
а</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива.. |
вце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, за |
крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана |
лу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и нев |
лану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко т |
е било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, |
авио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, |
дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p |
енице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћуј |
...{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Бо |
али смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у а |
љи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини |
јдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упи |
рло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнут |
и не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог |
Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта г |
с је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови п |
а је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао |
едном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; |
посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој г |
их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад |
срећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} О |
идео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко ус |
да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао |
ци.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају? |
јајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима |
и нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто |
то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти ко |
за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног |
канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степан |
178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка с |
лаву.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем |
еговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су |
о мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба ж |
, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срц |
се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме |
брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, |
S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама ј |
јпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За |
о беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио |
, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Заст |
адивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као крис |
ије добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он о |
вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих плами |
аља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, б |
ним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунч |
ој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Са |
разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује |
дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне мог |
а до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Бож |
орили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда |
ма добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, |
Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, |
и смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мал |
ога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго |
јој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— |
ој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори он |
а ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се |
је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да уда |
неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачк |
, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је св |
мбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, |
ље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако |
никуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми |
е своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је ду |
била она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>О |
поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, б |
ас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софр |
изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{ |
огоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?! |
се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора б |
свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми |
ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто виш |
је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осе |
{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и |
ватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем |
једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи рук |
небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које ј |
са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испро |
{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, у |
S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— |
ај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: |
летали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{ |
нов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и |
ели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ов |
Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу |
p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су м |
х поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се |
карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, |
p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме са |
е њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опи |
ам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, |
верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ни |
ана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— До |
стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш. |
.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја оде |
јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се о |
.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој |
} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, |
дарио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, |
зи.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан! |
стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; ал |
па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао |
вра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавр |
кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још де |
а коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај нећ |
е може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на |
p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздр |
="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кр |
он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она |
ћао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на |
минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S |
о да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{ |
.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веро |
ав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје |
зда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSec |
ће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељ |
.{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног |
ну гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера |
отрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило н |
о крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји ц |
о Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— До |
лници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што н |
смо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без |
ед једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио |
заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Мог |
е хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, |
прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо |
има гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном в |
лој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одгово |
гледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка |
ном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он пови |
евојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> |
.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично рани |
могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није из |
га мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Доша |
и у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече |
— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} |
.. .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога |
те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне коч |
јка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онд |
ветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог В |
или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} |
очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан |
Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће |
смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{ |
нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај |
Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три неде |
ема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери. |
па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал |
о, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмех |
сто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у р |
.{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се т |
а. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас по |
реливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића |
еко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из |
ам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Пр |
пао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са с |
м по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и ба |
Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати. |
ако једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазит |
оробиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кра |
е знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection |
пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Как |
="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{ |
е ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, |
ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса |
мо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић |
, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам |
а биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљас |
ти и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђав |
и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не |
а ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране о |
то чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвет |
. па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тиши |
, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало с |
} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у го |
Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прс |
некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од |
а мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се |
таљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђав |
е да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жу |
пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве.. |
— — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он |
, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викне |
т.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" / |
материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном |
које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо п |
а брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као св |
их топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно |
ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвени |
чи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; |
ерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да и |
аре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним п |
Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи ј |
зго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, излив |
време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промен |
.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је |
свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је |
ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је |
је је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане |
стош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размис |
то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како с |
могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <p |
амену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на ш |
е друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидн |
ет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p |
оже.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта |
, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} |
ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте |
о је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било в |
на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{ |
нљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим |
ђу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: |
{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у па |
притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} |
мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb |
- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само свој |
еле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека с |
Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p> |
Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Са |
корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје оп |
дном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поз |
S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би чов |
} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили |
Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „пра |
ма кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше. |
lestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} |
овори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} |
о положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је |
ина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} З |
и, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га |
рећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не уд |
но погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она пог |
де пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за |
лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи. |
без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи |
дну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Ме |
је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет |
ељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто х |
ла од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђ |
еко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је |
евака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, шт |
некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} |
ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по ње |
да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је са |
века да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а |
што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјај |
пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кварим |
нских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је к |
друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена ф |
цује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, рас |
доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујањ |
енкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врб |
суре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостас |
по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму дру |
.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику ц |
и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила рук |
два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</ |
а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За о |
нског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту |
брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као |
ови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овом |
и с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не на |
хунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се з |
зивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>К |
n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је |
стан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док с |
излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — вик |
о беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два ко |
е пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимал |
дио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, |
убав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p> |
ина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине. |
е у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они о |
на она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петро |
а дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијањ |
лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — |
, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај |
о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан. |
ар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и |
ло се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћин |
Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на |
еву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест |
оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој зад |
е! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S |
209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена.... |
нда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их |
г анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ |
> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весал |
овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S |
.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка |
уставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако |
<p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, |
посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — |
и.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, |
p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а |
!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а к |
спођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Так |
мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и мило |
кнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господ |
{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах |
и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдит |
јка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у |
о, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој дес |
госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за |
<p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио |
ру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само о |
данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n= |
осадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опрост |
Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, к |
ислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда |
кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао б |
но, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш до |
и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} При |
тево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} |
из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у |
ге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре изврш |
ћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. < |
— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан нава |
од хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим ид |
друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S |
више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, |
икну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>О |
ако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. |
n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Сов |
{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} |
, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било |
ав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је ме |
дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> |
мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропн |
{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, |
ш?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а |
А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, В |
суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у че |
упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; |
чи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком |
као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петров |
подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} П |
е му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Т |
дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој |
<pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећ |
о застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио |
дато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срц |
без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Призн |
..</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да |
ше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме м |
све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не |
чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он ф |
...{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама б |
„ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се н |
сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се врат |
а пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам је |
>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њ |
.{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је к |
те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, |
Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> |
па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде |
вити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она сед |
сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да |
" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим |
мо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу |
оји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста |
n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пу |
легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте з |
У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуднев |
{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо |
газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је в |
очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда |
b n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога |
д итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао |
, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери |
пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је |
> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, |
м душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, прес |
јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ |
амен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне н |
а, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> са |
о тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — гото |
о.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од дир |
ти, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао б |
лазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Не |
умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у ње |
а капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, |
{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким |
...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња се |
а га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са сви |
било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд |
> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао би |
вонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су |
да ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здра |
то одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — |
} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће окан |
јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стран |
У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се |
} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{ |
ђа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се |
Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше. |
>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па ст |
, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвај |
е знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{ |
сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што |
и, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и н |
>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} |
ног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и ра |
се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко |
два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је |
ко га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха прек |
зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђ |
S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ић |
лан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас |
аш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара |
три.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собо |
их се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} К |
} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, о |
азумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се ра |
це ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шт |
ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> < |
зи?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори |
вити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и |
молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита |
еља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблан |
од својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких |
прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра о |
атељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Ј |
стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} |
је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле |
ренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он |
у му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја |
а сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га ср |
њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S |
те?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој |
/p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајк |
ме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека |
а, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских поглед |
да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи пра |
у било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али |
ију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постан |
Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленил |
једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{ |
ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку |
ишта није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <m |
во доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком т |
....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге поче |
Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.< |
ђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек |
ак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{ |
<p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним м |
<p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бат |
ву, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, |
кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, |
се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.< |
е читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Ле |
о?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је |
ваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смед |
таде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их б |
што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да ви |
о онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам је |
чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастир |
чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три |
посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао |
дник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} |
начи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосут |
људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљад |
стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Ма |
коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета |
идим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто х |
:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и но |
уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни |
По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао |
} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдариц |
/> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се |
гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети |
ости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује |
а није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} |
па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Ка |
ту срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси |
о сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне д |
астаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија |
дао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лек |
у чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њего |
чке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно |
ије читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он ј |
} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосл |
и.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка |
а и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — |
ило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, с |
не....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Ка |
он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу н |
део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замисл |
у им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се б |
тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину од |
се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор ход |
} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, |
са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се |
ешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није |
к се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И |
е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски н |
ће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја |
а, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чарш |
Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да |
ика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{ |
/p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши |
г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој |
друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p> |
па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} М |
Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд |
ију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „з |
х ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма доб |
е Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солда |
} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног п |
> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи |
а се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгл |
слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се |
о Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћем |
лан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и |
за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиниц |
<milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, |
ction" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је |
стра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила. |
те се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов |
рављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и њег |
да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учи |
ела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкр |
<p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чек |
ељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смаз |
се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нез |
сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете |
ј г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, |
<p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана о |
} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче |
ви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу п |
е зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{ |
лести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође |
ко вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момч |
>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, |
d>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и га |
је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, с |
ут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до м |
а?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов |
p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и |
у некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како с |
а свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прик |
ad> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мења |
узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име |
ујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга трист |
м у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката м |
ad> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се бр |
видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оз |
тана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало |
8934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Мог |
слим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што |
дући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благода |
и да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом |
нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше |
ви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Б |
ш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И |
осподине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Д |
!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном дод |
Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> |
ао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... |
е, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, |
ти у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој бр |
ека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" |
га смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас за |
твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и п |
лико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — |
стави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се |
исар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама. |
ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг |
ико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} |
on" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свр |
о до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда |
on" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад |
вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног В |
енути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Дако |
искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скоч |
о!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли |
у.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да ј |
ступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде поч |
а видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће о |
мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова доч |
S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пун |
млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им п |
имо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао |
а.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији нар |
— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зет |
— — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Круш |
з груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</ |
тео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и цело |
ова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Дале |
Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} О |
и за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капи |
ње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом х |
н — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја |
} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро |
црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљ |
уде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не изман |
ви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Ч |
и је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— |
друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових у |
чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше |
/p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.< |
ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{ |
им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p |
војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српс |
имај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; |
ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија.. |
свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би л |
трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газд |
срећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени ба |
преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а |
ни?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта |
ладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Уж |
кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} С |
мам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S |
} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су зн |
т, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су т |
узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; |
тид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, |
еву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што м |
о остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} З |
сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет! |
.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог д |
тојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила |
е на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа. |
оњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете |
оре малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро |
ом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, ш |
е заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S |
ао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="2 |
је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу |
ти морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг ср |
Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек и |
екао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним ве |
сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао |
ше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{ |
м као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</ |
о беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapter |
Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати. |
<pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али п |
.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Д |
ијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ак |
е.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли са |
росто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију |
а фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а с |
тима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрња |
ог перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{ |
— као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" / |
Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} |
песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле |
нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде заглед |
тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако |
Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпоч |
смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с |
се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам |
S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на |
а рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — н |
арица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни |
она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она о |
а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећ |
је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог |
а да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој |
г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зе |
са би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да |
чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси |
је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} |
теже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели |
ити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно |
— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ с |
вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од |
ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах |
!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судн |
Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим ј |
се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једна |
p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу. |
ским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> |
ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узе |
хове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез |
е од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда |
ио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао.. |
н.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у стра |
ихијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио |
ћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај да |
се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што л |
„јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алиб |
стињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Сов |
ма ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам угово |
нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Н |
ике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62 |
ви пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, |
ам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац |
јем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље п |
S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од |
стре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде |
а Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капе |
болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!. |
аја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, |
днога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S |
брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капни |
којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p |
гој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о? |
нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у |
х прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста. |
Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загл |
/p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице |
} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока свет |
е мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње |
ог Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе |
1" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало м |
, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} |
а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Со |
ога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са |
снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очим |
нуо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро |
пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, |
2" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки са |
дознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном неку |
ћу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио ј |
казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и |
м пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, |
ознати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне обло |
лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је |
и седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, оп |
без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка. |
н проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{ |
чекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзин |
грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву |
угласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праме |
ини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га! |
о, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се |
пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори панду |
о утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да |
шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па м |
рани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом с |
и и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разо |
} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту |
гу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми |
идите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти |
и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSecti |
S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — |
тојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојк |
на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера |
— као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњаново |
</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића |
се.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да не |
Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S |
јкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</ |
ке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна с |
е, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано |
да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да |
{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо |
тево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неко |
барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак |
о“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доб |
два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би је |
да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И |
ебрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила |
ститости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи |
будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли би |
тарац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он |
углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — |
ика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, |
д видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику |
н — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава нека |
е у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Ка |
ли, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ни |
њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна з |
овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да |
побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да |
сти.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од ју |
вет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он кора |
ако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за |
ребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом нас |
диш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p |
....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угуше |
је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — |
живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газ |
ма је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га |
илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто. |
друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је |
и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?... |
ат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</ |
истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} К |
вао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног. |
ога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И о |
весели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил |
} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} |
у, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим га |
ишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе |
с погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавоок |
ори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше л |
је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до н |
м улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево |
но плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!. |
е с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је |
сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја |
ечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} |
овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео н |
ости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и |
ека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> |
је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> |
аћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих |
нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра |
то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке с |
у већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких узди |
спођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Б |
/p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђ |
Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> |
ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И |
5 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" / |
ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти |
онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,< |
Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учин |
вамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег |
р је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра |
ар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде з |
бро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратит |
боравља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај |
дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога |
} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешт |
а по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренут |
S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Пос |
="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога пут |
меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво. |
и.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: |
ај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше |
ја, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} |
у одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Ниј |
а опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просул |
у, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завес |
на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми ср |
.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он поле |
воме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гл |
моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пр |
му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице прелив |
/p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из |
ним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека то |
тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита |
е од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нис |
осле, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две |
из образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђо |
</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике |
.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} |
м, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, |
, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, |
то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и |
оме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њи |
..{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нек |
p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од |
а то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле н |
ила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укоре |
далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рч |
види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне г |
а.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} |
је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била |
аву.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим |
је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, |
оварали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила.. |
руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врсто |
е може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да с |
ње на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окр |
>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, |
и.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> мо |
док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којо |
момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођиц |
<p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66 |
ву и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми р |
Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, |
века....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за |
али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене ок |
пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну јед |
ачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје м |
и се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, ка |
Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је |
ачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и раз |
сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одс |
на Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у |
ћима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. |
казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могл |
е — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја о |
да починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима гов |
у ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </ |
је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегле |
с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о |
гучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час |
и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не м |
ове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —< |
у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га н |
а.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} |
Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, ср |
шије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше б |
ош нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде |
роклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога |
ете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакин |
одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, |
тпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очеки |
вори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од |
ко је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије |
ога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли д |
ом углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет |
једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице |
а ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Тур |
извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, |
b n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече |
.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на о |
ио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— |
где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи |
, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад |
ранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, |
м пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} |
12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би |
ињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало про |
. да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у сво |
је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај п |
ш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе раз |
ук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} |
смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше |
рата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} |
ану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила |
{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро < |
се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно неб |
д лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb |
сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе |
овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неко |
ан деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле руб |
и арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици саче |
и кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај ј |
ему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лиц |
ета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под стар |
ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, п |
м топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, м |
одио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди поче |
је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су |
смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли |
је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} |
Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гле |
ворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капета |
познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у |
чети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, ма |
ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би м |
82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после |
и пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској с |
од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре к |
види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два нај |
и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко |
але су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и с |
свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје у |
.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубови |
— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало |
— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— |
етан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љ |
ЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТ |
што замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за ви |
ота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ев |
> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и ст |
S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук ду |
ру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лу |
ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, н |
ожја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад на |
мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груд |
вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на в |
, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што н |
..{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, |
бом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови |
о мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се п |
Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" / |
а канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управит |
качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворе |
pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја м |
кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ос |
у, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо |
ога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу нек |
сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак до |
докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једн |
па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар |
му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нера |
што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познај |
еш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у |
S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јаст |
Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} |
{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и |
ђосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна |
еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што с |
ина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница. |
мину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиља |
о утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђ |
ости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бе |
ду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантски |
ог места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено т |
матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као вета |
а нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, ч |
Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p> |
ику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано ве |
ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи |
отично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а л |
ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кући |
две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су |
потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на ов |
добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам |
p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу ка |
онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније М |
лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч |
сно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијано |
{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, |
S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна дома |
S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, д |
ростасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, |
6" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пи |
нспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовн |
неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби. |
ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта ба |
спођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпо |
го можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, |
наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо не |
{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти н |
и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Беогр |
{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке |
ва.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу |
готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> |
век заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и |
о негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат |
капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клап |
планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те т |
ијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду |
ед њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди |
брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза ка |
јелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: |
ити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско п |
Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Ми |
има.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају |
{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој |
јка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Је |
што писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наш |
ти себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми ск |
онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не |
чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у |
и се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није |
је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на кој |
н оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва |
а слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један о |
з Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна стат |
, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два |
n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме бо |
јте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио ни |
ивили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p> |
а и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — |
ла меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, шт |
едним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи |
љ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p |
<p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам |
ај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрет |
ад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућан |
авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И он |
газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо |
н.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два до |
г кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије |
оре, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Он |
отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо |
што.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све |
!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде |
се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те го |
лостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има |
S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаш |
породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Нег |
то сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко |
{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?. |
> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана. |
ека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим своји |
b n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње ниј |
сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а |
лико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} |
S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша |
код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокс |
а лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— |
рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</ |
тадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, им |
} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели |
ако око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да |
....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кр |
.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса |
о обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, |
а, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога добро |
вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упу |
ели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог бр |
{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољу |
оја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељ |
одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну |
го лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стаза |
А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — |
one unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Мал |
е просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово ник |
волео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше с |
не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, к |
ј капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо |
овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, пос |
умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем |
птир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та |
Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним велики |
..{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опаз |
плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И |
, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— |
...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчет |
м госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S |
се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше |
елио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја т |
е сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мил |
однио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој |
ао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра |
мем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка |
доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седе |
е, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С д |
а, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке |
је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовал |
} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака |
авим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, |
о раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом |
p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. к |
ихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— |
ту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још |
S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> < |
уди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта |
њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, отк |
у дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n |
тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да с |
</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет |
Section" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мал |
горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека |
диш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима |
њма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> |
{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва |
хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у |
ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, са |
естра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с на |
Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то ув |
ј пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде |
растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и друго |
сле неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{ |
а око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само оче |
група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена. |
одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, д |
у врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" |
а се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p> |
а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам |
ине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим |
ка клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По ли |
ио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта |
се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> |
сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи: |
ти, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано |
и пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта |
ета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би г |
ражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра |
.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и |
ву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак |
рета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога |
ки, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином |
бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, тур |
град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаниц |
Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни ла |
војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— |
м, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако о |
а ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао ј |
ковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?.. |
озивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло |
највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи |
ушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њим |
лом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, |
својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи кор |
ене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, д |
, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на |
аш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час м |
усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био |
, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као |
н се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту гр |
ратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман своји |
.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се |
е тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем ча |
ла каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, |
асна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослоп |
ком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан |
Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Д |
{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Б |
грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах |
ају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; ал |
тала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викну |
о ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p |
испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође |
{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ам |
пски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, ко |
ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда |
неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви |
дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у |
за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном п |
м превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да ко |
ражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође м |
мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није |
оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнае |
другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод |
и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, б |
се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном н |
ни, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Зами |
путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши |
n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело с |
S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} С |
В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам |
ећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми од |
лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{ |
чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена |
Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски |
рва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча |
н Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина бр |
55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S |
е!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилен |
урчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, б |
з шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци |
о коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n= |
о су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у ј |
лакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог |
се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачк |
исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фење |
мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И |
" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p> |
родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се о |
појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од В |
м га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам |
> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клец |
лкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњаво |
оји само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи с |
То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари |
} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне |
седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на |
к.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p> |
тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је ради |
а она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што с |
главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!.. |
ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} О |
а.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа |
е не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} |
и ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газд |
} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам с |
ама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних |
ли? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи ј |
ндур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми |
ушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај |
. „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи: |
; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да |
га.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни сам |
оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’в |
ном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатни |
мао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их о |
кочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, з |
} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао ј |
И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану |
... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И |
амо лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и |
људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам |
ине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што ч |
Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајстор |
розору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево тво |
.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави пол |
} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело |
ји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа.... |
њама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађо |
ман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ош |
у дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божа |
оздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неко |
што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране |
ти, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је он |
и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате. |
б и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њ |
да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} |
теник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша к |
а одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{ |
нула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да нак |
а некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здра |
сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала он |
/p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p |
азва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Ов |
Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као |
ад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би |
ш пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капе |
ла је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. |
во, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S |
ај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, |
е.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се |
видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нам |
не мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} |
теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И |
места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и река |
.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова ни |
је ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, |
ни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што |
гао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, к |
мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољи |
д сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је |
од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од ме |
нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде |
онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S |
е од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а |
Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није о |
родица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И б |
ера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну |
"237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се ст |
су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да |
од дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</ |
.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бо |
Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, д |
је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени |
ране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко |
брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је |
неким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се |
ажим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити до |
и и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи |
/p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} |
овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спре |
нске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, |
ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству |
азда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови |
бјашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, |
:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима |
.{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од ст |
ну и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај бож |
тко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} О |
ој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га с |
и се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не |
руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шт |
тио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин |
ога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре |
је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, |
стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто |
му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту с |
а са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — |
ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном |
де коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!.. |
задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечас |
убовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руко |
о, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој ве |
а подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ |
џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомк |
рећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и са |
} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњ |
кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: а |
ити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: |
да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја |
г прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако |
ви мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пр |
године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{ |
е то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подз |
реда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи. |
пустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, |
мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S |
па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се т |
Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се |
{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано до |
з брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у рек |
на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у том |
Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, к |
о ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је о |
{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb |
а рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти |
: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну |
аменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносн |
о је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жиг |
а и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако ис |
ао мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p |
{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по нека |
зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан вик |
ом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p> |
раховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо |
Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме |
....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, заст |
S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с на |
сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја ду |
сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се п |
брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с |
стао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни ви |
Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој кле |
Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоско |
бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна |
текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> < |
с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељач |
таше у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу |
ије позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само |
знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред н |
до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ |
>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p |
шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој |
.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се п |
} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S |
м окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш |
<p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева м |
им из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, в |
е не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вер |
и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет п |
— по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем |
ћ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући ни |
те нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са сви |
....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чи |
ајмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од своји |
Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак |
а синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су |
црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Је |
већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> |
ислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништ |
као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навад |
као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, |
</p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је |
их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више н |
лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{ |
прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински ж |
те, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, за |
Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? |
ебало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бит |
опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска те |
најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казн |
оју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чит |
ој раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих |
је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их под |
редао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео |
ли.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра ви |
дну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непре |
нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра нек |
ћа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам |
>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су |
а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људ |
у је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити друг |
ији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као |
ли.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очев |
е их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p |
то од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине п |
уше њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо |
га зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на |
мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p> |
ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с |
је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево |
а мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Е |
е заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден п |
Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit=" |
тили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се |
unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат мало |
а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има |
Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда |
е човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црно |
више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <mil |
ставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} |
си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, |
нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И |
едан од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“. |
ва оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује |
нај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам |
b n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, |
е нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви |
цке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатњ |
есео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— |
докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у де |
наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S |
апетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им по |
гао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће д |
он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта и |
га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јове |
н, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад с |
се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, |
а што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо |
ком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, |
— — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он бил |
свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два тр |
а је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} О |
, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он м |
{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови |
да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S |
Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, |
т своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа б |
варати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју сре |
у зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад |
право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— |
гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је |
ити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: |
у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види |
одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме з |
је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан |
им Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} О |
n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућ |
љиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим |
би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— |
ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учин |
аквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лиј |
амртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приков |
е кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, вал |
тела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S |
не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне |
затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад |
јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас погле |
о није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осе |
.{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, и |
, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и |
е предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у н |
и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, ок |
на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад с |
н, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом |
а Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писм |
еда у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала |
/> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у о |
а им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там |
школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече |
петаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам |
жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, |
ало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Призна |
г законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет |
читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:< |
нио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио она |
је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми |
ако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, |
ирити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за |
о се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се о |
ац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти с |
а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је |
ке легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — |
е је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела |
поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, |
вче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, |
два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p |
си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S |
е Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен б |
кчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <p |
ва, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор п |
има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села из |
анем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали примети |
ревртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „м |
>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, ч |
ији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да шт |
руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том д |
че:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише |
м школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом |
...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постан |
— — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је мор |
— — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице |
мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми |
апетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије. |
емоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и в |
а не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова |
алачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А |
Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме |
. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p |
се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Г |
а, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим |
баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихв |
мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — |
p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n |
пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, д |
Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и шко |
{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даљ |
изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему не |
се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је вели |
говарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Ј |
или су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је о |
— —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја |
даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — |
познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</ |
по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p |
ве анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о |
сило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут |
о било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у п |
et="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није |
пет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло |
, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво пита |
седимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> < |
иле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; |
аватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче |
рли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена. |
још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде |
ељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар |
рава подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој се |
Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там |
су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: |
ски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи н |
Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу ст |
сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на |
не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у |
а право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет! |
олан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се |
ћи: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једн |
м смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео с |
цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све град |
на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Х |
амолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да ј |
јете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p |
ивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> < |
и скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право јед |
} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, к |
Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како |
аљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је |
} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Ту |
то <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања |
се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна |
запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух |
ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта |
тац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „ште |
зора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!.. |
— али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну |
бро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од ј |
е да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} С |
</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени |
.{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице |
сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег д |
ду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја |
Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, |
ајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И |
ска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном? |
ек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, |
, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! |
боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његов |
та меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити пр |
сео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путов |
орастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског вод |
а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори |
ог тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачко |
чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то са |
Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру. |
омила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко |
шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти ни |
асош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; |
к и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и |
ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет |
а свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се кр |
овру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} |
> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама б |
вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како са |
ворила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја |
, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упита |
и повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио. |
прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и |
да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја с |
А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да |
смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испр |
ин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хте |
пада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа |
се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се. |
ији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да |
њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни |
S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушт |
и газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. |
има јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p> |
воју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} |
авци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо |
.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се |
а Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивк |
авооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, |
<p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испр |
х доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да ид |
а, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим |
евима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома |
госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} |
е јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори. |
а видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал |
а Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро п |
прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задру |
ле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, |
ме погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто.... |
н пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су д |
/> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима |
премај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуш |
S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде |
е зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, |
чи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у |
А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у |
ињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у |
ласти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на р |
вој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и |
— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки |
вде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и пог |
Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога |
у ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само т |
оме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена |
једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{ |
кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} П |
{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто |
Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже н |
је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу за |
ти....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило би |
е би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како в |
нђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, |
у јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у сво |
бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</ |
згу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, доче |
} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Ми |
љ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар |
е....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} |
мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане.... |
их осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз |
кари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека уну |
а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке зад |
Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од |
ј је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло |
ите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам |
се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> |
се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку |
во једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> |
опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунил |
ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којека |
и ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш |
о? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, |
шљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја |
орсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто |
ему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није |
вају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину |
бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свра |
или вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, |
} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били с |
.. упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану ру |
се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну |
визнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се ц |
ко ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, |
дена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што |
а у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој |
н је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад види |
томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и ка |
град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би т |
ти....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Е |
S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме |
.{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо до |
у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што ј |
инило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију |
м, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема. |
син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа об |
урића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријат |
ран је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{ |
мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упита |
— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— О |
почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратим |
м се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам |
нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте м |
одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти |
{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.< |
тра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од нек |
жао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, |
t="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес |
="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{ |
ти задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се за |
е у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите н |
ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад у |
p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо |
ити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто га |
иш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио гл |
метан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више ж |
не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да м |
не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мај |
.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи |
пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и зав |
е црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, чов |
е л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p |
моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше |
а, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш доб |
уто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, |
ога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубов |
не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах. |
, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p> |
ди пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за у |
milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред |
свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећал |
.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страв |
<p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај |
кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{ |
е вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао |
здати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја неш |
гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем... |
та сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{ |
а.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би |
а прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како прит |
ути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мог |
омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb |
значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут ру |
јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што с |
"SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, |
гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш једа |
шетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене реш |
рате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <p |
андур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> |
ни, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{ |
су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити с |
ргашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно |
минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени са |
ари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у |
а сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} |
рви трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!... |
за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости. |
о сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек за |
тије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо |
сетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су |
да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и |
беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу |
и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Ве |
оси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе |
{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад п |
Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова д |
!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb |
доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које |
развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S |
реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја |
е моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а |
о је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у пок |
свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типо |
и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста |
и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу ј |
гледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинско |
кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. |
застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По |
лаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо |
ам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Н |
права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> |
ривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме |
е се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без |
и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Је |
е.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куц |
јвише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не |
она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем |
ад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича |
риви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то |
ца на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си |
едајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи поле |
Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико |
ог газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици им |
уди, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика |
с, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{ |
чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> |
бунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да |
а, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Ка |
давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> |
а се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе н |
м.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти л |
} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Н |
но, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" |
заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.< |
дну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} |
n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Оди |
чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— О |
<pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај |
.{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, гото |
главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да до |
рцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе. |
клопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око н |
амо да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти ниј |
мо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учин |
p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он |
аку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих гл |
> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше |
Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> |
повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрет |
ао блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да нек |
нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој |
убине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор н |
е извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај ја |
И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од |
мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она тава |
лили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И с |
ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна |
све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин у |
nit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да исп |
а Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате |
чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти |
је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде ју |
чено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се реч |
до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А |
ијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало пос |
пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао |
ивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту сво |
и, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она с |
своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолит |
/> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад јо |
на би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!.. |
па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз гла |
о не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека у |
положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и |
суђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, |
колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} |
, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се не |
вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ |
и ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} П |
се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто ви |
омах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној |
јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле го |
мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Бр |
> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе остави |
о њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсн |
орам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} |
на усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} |
" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{ |
као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је |
Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирал |
обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрип |
> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Бо |
а кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечер |
ници код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n=" |
дан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре |
ча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда |
кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не |
у.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> |
— или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака п |
и — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Пет |
и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} |
<pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је н |
на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S |
разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као д |
тави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више вол |
.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — |
уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Икон |
"169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си |
суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone un |
Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. |
да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и |
Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог |
ате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Срб |
алишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур |
знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже |
<pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сет |
олази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опе |
о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званични |
з наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како |
а одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је м |
ва топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> |
даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем оши |
“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчи |
правитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч м |
Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је оп |
огнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, |
же што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како |
ред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у |
да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, д |
вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, а |
а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} За |
о свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам |
} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој |
не и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Ро |
а; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Мор |
?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ј |
има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад |
ко дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси |
сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло |
>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обради |
а, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, к |
<p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишт |
а ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit= |
лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учи |
ection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио |
е некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим |
ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — |
оју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на ка |
х већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да |
tone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и да |
куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добри |
>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што |
да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она |
у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} |
tone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинић |
Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам |
ио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, ка |
Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у |
једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде |
а спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погле |
у сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу ст |
ам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам др |
ећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} |
ам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.< |
Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен |
. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече: |
а почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у кој |
и дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љ |
витеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управ |
биља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, д |
„прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— И |
е — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд и |
ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} |
S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Само |
ај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су иш |
ру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са св |
...{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n=" |
ам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Пр |
не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињен |
Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако с |
оње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитат |
1" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.< |
не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али о |
е ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери.. |
да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колик |
с с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштен |
Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном у |
у ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p |
а нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> |
ати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо |
камењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове с |
он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство |
немирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— |
уком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S |
ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: н |
еки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај |
етније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и позд |
е улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси |
{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо б |
диђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче д |
чеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене п |
вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горост |
е почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчев |
гледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати |
са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку обра |
ш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за ко |
ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} |
вога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и |
агледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га уп |
помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и пр |
н, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стев |
нала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p |
држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скид |
Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жал |
полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо |
иближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</ |
о претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је са |
ем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар |
шти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док |
ла.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах |
и ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ |
му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном б |
зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се ниј |
врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} Пос |
Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. |
ем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окр |
е дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{ |
иља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога |
удо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам оп |
влачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут стра |
исмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да |
и, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату. |
Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} |
уза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је по |
огао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете |
а с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила |
е.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче ви |
{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако |
о кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га поми |
е....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло |
м. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да |
ни кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да м |
а!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, уч |
етоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде м |
ењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које |
обе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна раз |
ко држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња. |
анких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пено |
од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А |
змаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти |
ла.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам |
донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељ |
само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч |
бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторс |
узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како с |
е с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — им |
/> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно |
лило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се бе |
!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висо |
цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А м |
е и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Са |
{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми са |
ене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос н |
гнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испро |
ате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, госп |
је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му |
на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> |
кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни |
е један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати |
о!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва |
S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, б |
е мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој стран |
ратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, как |
до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктим |
је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" |
јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо |
ла руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике ви |
етаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, о |
.{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здра |
ашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако н |
.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени |
једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућа |
Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет бе |
лим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} |
је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина ку |
<p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазов |
амо одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи к |
хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пи |
и не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, |
абих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да м |
а немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући |
исла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном |
ова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала |
аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разгов |
ета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, д |
погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако д |
ема мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговеш |
бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де |
ти и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело дави |
е путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, моли |
бнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је г |
/p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један ш |
е би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, |
ствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се |
вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — д |
тпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb |
ме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило, |
ече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} |
емо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, |
о је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е |
<pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се |
..{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завили |
да.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — так |
говорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да |
То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не |
јка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш ве |
овог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, ка |
ао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични. |
зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језов |
те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачуна |
љи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта ј |
пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хте |
никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су |
кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и |
черало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у |
н да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле |
е што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рање |
већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том с |
ао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично |
знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити чов |
.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, мн |
да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него оп |
казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана. |
кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта нау |
похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није... |
Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто |
шу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и поглед |
а мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} |
па шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне |
{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпоч |
з.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена |
p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жа |
.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове з |
описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме |
зда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А |
чеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> |
} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоће |
ема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао |
сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— |
враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигл |
ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мо |
мећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} |
главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он свој |
ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неп |
под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Јед |
о у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она м |
аза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије |
ли печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи |
твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног |
о курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone |
убовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских |
среће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јес |
рат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ |
тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p> |
и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачн |
ево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то |
јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> |
а и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, о |
од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="1 |
се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кад |
ти! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало |
ти има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућ |
Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко |
} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа |
та пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, |
у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је м |
уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, |
ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљ |
женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим |
ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе |
ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да |
ком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихов |
дан други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227 |
дем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света |
ћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полет |
.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге |
ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не до |
ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, диј |
вакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог |
кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачн |
добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина |
рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, с |
н, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и м |
онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељино |
епрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три |
ића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним п |
моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Бог |
с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити |
дну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стев |
да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и |
а кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и њего |
ја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми каз |
са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рек |
еком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам |
Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{ |
ion" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: |
о <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти с |
мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао луп |
ion" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин крев |
е, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки р |
а му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, |
ку да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умов |
живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика п |
само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се ч |
>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш |
.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам н |
о је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провал |
зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини м |
е и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мисл |
у дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињ |
ј кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да |
а и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној про |
блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко и |
јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она |
шлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на су |
{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да сл |
здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква |
једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наред |
енске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није треб |
д ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш. |
из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, н |
а назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и |
ку долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је |
ети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S |
вече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не |
д видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, ре |
p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти к |
не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни |
опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смеш |
ко толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Пред |
залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем ж |
— </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ов |
кне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто о |
и никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде јо |
о ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа |
сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, ал |
е само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је пати |
су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, ка |
је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад се |
век рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, раз |
у:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског бро |
ов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак |
а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се ма |
у амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њ |
у се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због н |
ад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа |
и јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта ман |
емате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један |
шетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n=" |
одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора |
а своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потрес |
Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се туж |
> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти |
е опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за О |
несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, п |
давио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ пров |
месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за |
синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> |
ог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, |
ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Н |
дравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:< |
рад може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p> |
p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Је |
тац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о св |
/> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гл |
ј брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим бу |
</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рок |
ше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати |
ад, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Икон |
тужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да |
..{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непр |
једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја з |
то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, д |
један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> |
.{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђ |
они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, |
вожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p> |
, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} |
шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу стр |
вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— |
осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, |
није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те дваде |
а!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па |
емој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас |
/> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанић |
"64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим |
о прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Г |
не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а |
пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шт |
Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, ж |
шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео |
м хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у с |
к и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо |
груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.< |
Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја н |
...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по |
боља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благ |
ђете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ни |
где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, |
очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у нар |
отрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочек |
Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повик |
ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеш |
{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Та |
глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати |
оше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмех |
се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} |
ече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окр |
елака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осе |
хата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је о |
е; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као к |
ју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="16 |
} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам ста |
>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде |
у.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта с |
да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати поче |
н повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се ј |
н, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. — |
ја!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојниц |
е запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких |
м ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога |
а, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те |
рете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и на |
н и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с |
какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и гор |
гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако |
{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи! |
p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај |
!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи |
ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да |
дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим замор |
размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="2 |
вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви. |
ре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима |
а у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, |
нем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се |
г из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, |
је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Ис |
/p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор о |
да испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удуби |
и преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S |
ње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p |
} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га п |
слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније |
Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и св |
.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних два |
/p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг |
p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — |
.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Н |
<p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је по |
а би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то |
ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем з |
“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с п |
ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обренова |
коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора јо |
} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S |
ког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворн |
мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не |
ли. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окре |
. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је ча |
д саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од В |
Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га |
>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на проз |
иде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Докт |
а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то ви |
, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а д |
, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не |
из, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што ви |
Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Та |
знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да т |
ћи.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни |
:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери она |
алости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад с |
ару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не |
им придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Дан |
Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quo |
лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, |
ubSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: |
estone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем м |
estone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе |
} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро позна |
о ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{ |
постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет сп |
ше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није |
Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и ст |
дер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и р |
ене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад |
дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко уса |
аш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори он |
>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капе |
} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, д |
вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилиш |
ај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, нека |
од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да |
head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља |
, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећ |
осио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опе |
до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште |
порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, |
већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да изв |
вале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали н |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи |
ом збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се св |
си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, |
ељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох |
удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове |
} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А ш |
у код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као |
и један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љуб |
>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесит |
ије било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Бого |
све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе пој |
н Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кућ |
И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој |
к, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја |
{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми с |
..{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, |
3" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окари |
, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на |
ислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} |
аставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Н |
</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S |
негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан |
, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то |
Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако |
е два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — |
, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{ |
{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори гл |
неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самц |
вгуста, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да ј |
апу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> к |
али, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једно |
рца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да |
дини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим |
пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> < |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обуч |
Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и |
ка она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно |
разу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп |
, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знат |
> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим бољ |
лили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Бог |
ћи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово кр |
ead>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовиј |
а Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину вр |
одила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом |
вршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге им |
ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове |
ки град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они |
вим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове |
ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n |
{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} П |
м само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гуш |
еда.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врат |
каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га |
да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи |
вче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише о |
} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за |
не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, |
то је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким |
је Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ман |
!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо |
.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Ш |
жем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} О |
помену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њег |
а нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, по |
>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га |
па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро пора |
"184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да на |
а престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џинови |
чене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је б |
још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </ |
За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, |
; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио. |
азда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било |
ите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далек |
....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права лу |
зу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и |
анчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест |
незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као |
анком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и |
ци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста преср |
, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — К |
иња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела |
} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S |
та месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико об |
лили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани свето |
едан порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад |
, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће |
реће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да не |
да Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два деб |
су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су |
ч.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, са |
формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини ва |
ва.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу р |
актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да |
чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} |
рућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скрив |
Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи сво |
, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београ |
кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Коч |
.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци о |
призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, с |
бовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си |
где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да |
екуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је до |
ије прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{ |
ом се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То |
м, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, виси |
ут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кула |
на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што |
ај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на в |
Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто |
д некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, не |
} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој в |
година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака |
о да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се |
за.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата |
оју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене |
а колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају |
је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад |
ране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива |
е, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за |
нак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} |
смо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{ |
је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскин |
шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма |
аест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и сам |
двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А |
, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Маје |
чевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш |
убовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{ |
иљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у |
ао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би пр |
<p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је |
а.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а цр |
љанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело |
анића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је |
И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, |
збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, грив |
ико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема... |
н планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, |
храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока |
од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, а |
а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван вре |
ладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонт |
е је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демо |
{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, |
ш једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој |
е отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече ка |
арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешан |
иже познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он |
{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мо |
ао да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се |
ја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{ |
S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми савис |
изренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стан |
е речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и |
то не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Т |
на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} |
сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало п |
, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Поч |
сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан р |
од своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете би |
синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> < |
и, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет |
ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, в |
здо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l> |
ућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На |
p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељин |
<p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се ч |
да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то |
мрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била |
и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди |
што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} |
да се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав сн |
, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дак |
>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби |
а Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад |
Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики ор |
!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича |
p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овла |
..{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође |
Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим |
.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прик |
S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</ |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да с |
другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у |
. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— |
елимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна |
Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије |
p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n |
прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што д |
Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли и |
есечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа |
ивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, |
чицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја |
ким орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ве |
к.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То н |
ђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном све |
Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише |
реко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - жур |
?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После |
истом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, мој |
нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Д |
тан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвезе |
згоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, |
Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене св |
и.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас. |
>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођиц |
ад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице |
ој....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар м |
стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео по |
Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште |
ци Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздрав |
се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић |
д стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у св |
, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо |
како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, |
и деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу г |
до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љ |
о чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} |
непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: |
се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата ж |
ВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p |
римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај |
облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се |
оштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било |
. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би г |
истану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганим |
њем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Покло |
ти?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу и |
и кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устад |
> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, |
} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло |
из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и л |
тан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{ |
адник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још сам |
би један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему бе |
еровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам мо |
гледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под |
ту, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Б |
другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет |
ом додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... |
љу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће га |
!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана |
S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње |
... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби х |
ећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић. |
есвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео зав |
јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од с |
ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше |
ему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Св |
и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и мно |
јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишана |
} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватрени |
алим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем |
м.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров нека |
{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свог |
им љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхов |
још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше п |
</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — к |
старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као |
женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој |
о, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није |
Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се |
н.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p |
жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ |
розору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било |
апта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Ма |
и!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и кој |
ндура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} М |
а да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери |
ловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Р |
оказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, д |
S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико д |
пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Сов |
доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да |
има нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једн |
Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја св |
ам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час |
е, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и |
Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и |
Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, ч |
и, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> |
на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{ |
чела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од |
да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" |
о — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било |
ко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{ |
milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се ма |
у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у т |
х, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p |
1" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, м |
тепан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{ |
се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија лат |
ица непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре дв |
ћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи |
па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била пр |
е.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе с |
а повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их дов |
се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га |
на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је |
поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} С |
се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, |
о мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја с |
в самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Икониј |
еда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су по |
тило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему |
смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!... |
свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} |
се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује |
ка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза |
кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни са |
тле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, п |
, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево ли |
ен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку мал |
им поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује |
рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе н |
о својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра |
у.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад позна |
на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово |
, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како |
ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењен |
ка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање: |
до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме чо |
ражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у в |
при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да |
ца, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да |
а ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: по |
е, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!... |
а видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мисли |
иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно |
м ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да |
мо погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово вре |
Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, |
ена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на кон |
с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S |
..</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубав |
тигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је меха |
а имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрад |
="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, је |
своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је п |
<p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> < |
И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} За |
ар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, |
, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега |
та кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и |
ла га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцни |
ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога с |
кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... |
во.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена |
ко нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад |
т тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit= |
S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет |
амен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео с |
шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> < |
у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} |
p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено пл |
рискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтети |
S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног |
..{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је са |
чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, |
рим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше |
живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где |
се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мра |
било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише |
питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S |
ске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш про |
и нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били пора |
она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве |
кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове |
му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше бра |
Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с |
пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формаци |
n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!... |
е овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, |
е синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву |
не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и пог |
а <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда |
иди, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле |
глунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, в |
еветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучил |
азом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном з |
ов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, т |
отив мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, ја |
еко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него |
S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гл |
на врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} П |
} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где ј |
питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А |
али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај... |
је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{ |
је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бат |
мела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разве |
е.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам г |
белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Ин |
оре на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од |
е Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромни |
и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтање |
онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Ду |
Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њен |
од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Та |
оспођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, |
као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени |
кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> < |
ао нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у |
литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква |
ако смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Ве |
p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, б |
ице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два п |
Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако |
јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама |
гледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Ја |
е подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем. |
кса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог наше |
своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако |
паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша |
и пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, о |
Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и п |
а неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову |
пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па д |
ико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S |
дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S |
} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео |
<p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где |
газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по |
јих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата |
ело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рок |
{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то |
де до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно наме |
тавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића матери |
су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S |
а и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога |
Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, |
ладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице |
ам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте |
.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у |
о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окре |
> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људи |
дмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказив |
p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— |
епливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би |
старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном прили |
дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а к |
/> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали |
је и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Бе |
свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу |
хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће |
обро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} |
Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивнош |
о ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не |
ж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а о |
реперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама |
— ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S |
ивахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим |
{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, к |
Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> ко |
p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало |
ама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као дв |
нама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а |
и и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора. |
.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике |
на, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, |
како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{ |
„ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} О |
их не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза |
— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голи |
и наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњо |
ије носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне |
м видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!... |
subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{ |
ш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду |
чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет п |
је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње о |
буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму беог |
одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Л |
мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, |
дем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> |
гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један гла |
ана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се с |
х типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, |
о да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској рај |
ићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад про |
огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> |
из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи стар |
рника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турч |
год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака |
— — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Д |
/p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онако |
орио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а |
идео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те он |
танка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мен |
ко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> |
о смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176 |
Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестр |
вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ев |
с, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, |
— — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено |
сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу |
смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{ |
и их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две реч |
тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све ј |
p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, ис |
аква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замах |
рст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по |
у је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је |
и.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо до |
о сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман д |
Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега |
црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А |
иљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изгово |
...{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја |
вило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, сн |
седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми. |
окуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л |
зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој м |
— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћа |
стане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Да |
, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што |
чеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову |
, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S |
S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црн |
алице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар у |
честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова ни |
луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и п |
а и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихвати |
.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није |
ризренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђ |
ко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, |
а, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и пам |
ља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога |
у капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губит |
.{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље |
огом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} |
ање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерц |
утити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у |
вета....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пође |
рим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељ |
ибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!. |
едан младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да |
соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока |
е поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда п |
..{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, |
дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, ср |
и као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо рас |
х газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо порук |
, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако св |
ини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S |
чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад |
p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао са |
Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</ |
ћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, са |
нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре п |
ео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царин |
беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{ |
о десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — |
тар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља св |
Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље |
а седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка |
шта се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледал |
да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зет |
ала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем |
а је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одма |
Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> |
<pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми б |
осле узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здр |
си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повик |
добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на дла |
шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени: |
горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p |
а окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах: |
...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасен |
учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за |
nit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Ка |
штине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џе |
глед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је п |
<p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излаз |
по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви |
пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добр |
чео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Мило |
ла, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} М |
ne unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ак |
брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, оти |
p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш бела |
рећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто |
ар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе за |
вори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана дов |
ед, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја с |
<p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића и |
анца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо рас |
{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња |
Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до сво |
десити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијц |
ла, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд |
била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркл |
осула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала ку |
епознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе |
и био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља |
оди Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{ |
с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре го |
Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Сават |
авали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки |
живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске |
ој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо! |
Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе... |
ита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, |
и глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез |
.{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубови |
ечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је неср |
еди да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> < |
инка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} |
а, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје |
.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S |
авног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да с |
ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог |
!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} |
ије моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно по |
о у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове фило |
>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем |
— — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра д |
се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она |
е радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако |
> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном уста |
је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Сте |
мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Б |
а се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао... |
рчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, |
тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — |
ог капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, би |
си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погле |
го с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone un |
зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дош |
а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p> |
И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза |
а јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је |
ружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облача |
апунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <mile |
а ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији с |
се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{ |
дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, К |
ћу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} |
>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један |
љи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не доб |
са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и ма |
се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од нек |
дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако з |
од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваш |
ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измир |
А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи |
му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се п |
/> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очи |
ну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Тор |
а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његов |
а огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза оз |
капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно |
оје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја |
ала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спреми |
уну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p |
м био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћ |
аредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја у |
.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу |
тину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа дру |
вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни |
ога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беш |
ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>. |
ако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ј |
а ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! реч |
{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} Т |
!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, |
болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће пр |
иња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао... |
Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало пок |
ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим |
а се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} |
одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле |
да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!.. |
честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може |
а слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама |
дјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} Посл |
у цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо |
p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „си |
не беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <p |
рталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолил |
преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{ |
p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— До |
{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио |
е, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, д |
име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао |
реламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хл |
једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва по |
е су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— |
контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице |
ан ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчиј |
м....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео. |
<p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на |
а нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне волови |
смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола |
ека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све |
ога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке |
.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој. |
оримо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— |
Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељ |
/p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће б |
, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите н |
о чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију о |
, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом прво |
тане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одис |
оња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не ј |
у, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи |
е то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пи |
рећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p> |
е мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама |
анђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам |
таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам |
ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, п |
н ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало иза |
сно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, |
отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то би |
свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам |
мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једн |
ц, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лиц |
в маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се |
Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S |
вика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џами |
огом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је. |
и: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде в |
ако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј м |
сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{ |
p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио он |
граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам |
ине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговор |
и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су |
ца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођиц |
{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груд |
но:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијан |
сошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског увер |
м све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни т |
ојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на на |
ла беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{ |
мо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} |
{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса |
се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта |
вему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића |
се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, |
ило по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудит |
руг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којим |
што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добр |
невица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицат |
д кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, |
ојим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непреглед |
Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из |
.{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и п |
ше. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста |
илика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напре |
застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{ |
да погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобраз |
} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо! |
слушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље н |
и, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли своји |
о се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише |
ђе некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је са |
и....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не з |
Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово ј |
лазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они уст |
да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је в |
авладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост п |
ај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу стр |
е кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осве |
да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од д |
енству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види |
Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и з |
а си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} |
омучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у по |
то и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица |
м што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} |
кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У |
кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате |
икота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, ви |
— покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном ре |
последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанс |
ion" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="23 |
итам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан |
мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница не |
неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два |
остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја |
</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно оп |
ст.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, |
неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобрази |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам |
онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари. |
</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у |
оку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да |
!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванч |
у једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељ |
некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахрани |
жан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} |
епанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан |
у њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је |
ио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисав |
прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прику |
ти: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буд |
ога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. |
се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — мор |
исам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, а |
е дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> |
ion" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у ц |
вим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој с |
: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од |
ћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светил |
овиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, к |
т залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Она |
екли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја |
ног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије |
цу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се с |
си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чич |
бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори |
устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње |
— власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господин |
смо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} О |
Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један о |
ободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— |
рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојо |
исам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде. |
</p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Мил |
јеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је |
} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с на |
унце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подру |
ем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених ј |
е стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајано |
, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинил |
, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам |
азити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било ше |
авијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да г |
‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри |
и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> |
по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јас |
је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци |
лавом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У |
ли и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да |
ош нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А |
ака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро |
ео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојт |
смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} П |
ожји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, сино |
лника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије |
хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао ку |
м дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село |
ок му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{ |
снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу сн |
кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе ст |
ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне |
а....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а |
повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти |
Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" / |
мо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајде |
е, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда |
сла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с |
од може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија |
ко!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра до |
то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша леп |
естриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држ |
а, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај |
} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло |
и скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде |
де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у терк |
а - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако |
же.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој |
рина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису виш |
а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас гор |
ех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од ј |
ила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која в |
е у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан |
а прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од к |
ина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ев |
или.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет о |
м толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он |
Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове годин |
е године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја ба |
амо пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али |
ког уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника. |
је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и |
коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да |
оња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао |
а — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијаш |
ion" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се |
сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар. |
p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских |
ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се је |
триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио |
Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, ка |
оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију. |
<p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSec |
улаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од ма |
? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, з |
реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, |
у да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се х |
свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме |
некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да о |
одно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да ви |
се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јо |
p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1 |
чи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га треб |
је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, |
умирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товар |
е за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да |
ну неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био |
ога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хо |
Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с |
о, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би м |
нак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S |
ше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У |
p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир- |
свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па с |
шем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе |
ата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} |
види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="2 |
реће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душ |
за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „ |
леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све |
лако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, г |
во за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их |
р, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окрен |
Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије |
примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је |
ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Н |
а идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не м |
мо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не п |
ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорил |
ан од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији |
да мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавоо |
а.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се |
пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни |
</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! |
јој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је после |
азда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте по |
ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећ |
а, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу |
ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прв |
емо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су |
скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве |
ћа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S |
су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи б |
Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала о |
капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искуп |
равно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице |
другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су |
ра да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану |
је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој |
Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила |
тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „ |
о њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати |
е застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим уда |
изнајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> < |
а није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим |
е може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цим |
но без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море |
ем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај п |
="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине |
спрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, п |
х писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас |
p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало по |
на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих проју |
<pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је |
ече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type= |
их!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљев |
Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!.. |
ан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="sub |
— додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <miles |
Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по |
м мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтед |
ле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, р |
о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је гов |
и; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S |
етне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му каза |
н сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, |
им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан кој |
апунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Или |
он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћ |
ао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива ту |
мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољ |
о су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној со |
.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише. |
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{ |
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдариц |
иде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Ин |
лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку там |
ранцуског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, пос |
n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, за |
окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p |
Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} |
етаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше обр |
леба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха |
ом се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дође |
сто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се зами |
<pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, а |
ш једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} О |
свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и на |
ад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Оде |
а зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да |
била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели |
>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајал |
ије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме ј |
.{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су м |
ад.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, туж |
ерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајк |
оста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад |
во лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у п |
јих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај |
{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не |
и ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’ |
тво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, с |
о на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зо |
а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан! |
поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="s |
ега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S |
<p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пише |
uote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље |
> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прили |
n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} |
добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде |
S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али |
буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од |
И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ов |
ак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њ |
изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми са |
По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да |
ј лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њ |
свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно |
Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ј |
тазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све |
леће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, к |
позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако |
и? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори |
ал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде |
то као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке. |
м скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунасти |
и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у лист |
ечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <mi |
ујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролет |
вима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара |
а прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним ре |
ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу |
чио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливе |
...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак |
механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, к |
.. да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за |
како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим прав |
екуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правн |
нам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плин |
стра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није |
језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних друго |
имо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit |
равоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо п |
е.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба сл |
закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска |
пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанц |
гову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јо |
м окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, |
....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало |
на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одрж |
ј писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова |
грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто иш |
ет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па |
b n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особ |
ом ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре |
а и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Зна |
и нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, |
ла на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у |
арог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом |
мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— Т |
Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављал |
{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p |
к Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{ |
а вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и с |
Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста не |
ад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —< |
огнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу бук |
аре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај |
рпску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је иза |
нове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} |
иљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове ре |
.{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвој |
ита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак пр |
Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} На |
ас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не оста |
во заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„А |
проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се п |
} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да |
ада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док |
. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а ви |
путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне |
никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих |
една врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке д |
"57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— |
асип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав |
n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини т |
д ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
оња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна |
недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је глед |
е једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} |
десет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна |
а.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а |
, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над гл |
акиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рок |
ено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> |
малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што с |
те и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече |
пет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје |
а Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n=" |
видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на пр |
на је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврат |
{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало |
ику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p> |
ле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p |
тоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до л |
} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад |
године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{ |
— се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, |
о.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо |
о што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву |
{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, |
умраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога |
цветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вир |
о, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој |
nit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао нагов |
аповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона п |
где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту мор |
ажио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У У |
су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људм |
и ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, |
дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и н |
мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и |
инио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окруж |
b n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, |
ла они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Он |
, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — к |
некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто |
један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари |
.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју з |
е дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, ба |
м, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, |
занци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се в |
> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши каж |
е решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат сти |
дите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, |
о — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ов |
ај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а к |
или не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем н |
тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заје |
пођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ј |
, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној руше |
ме незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, |
— — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Дов |
ио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</ |
бе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, |
хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба уч |
ст дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изн |
; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, а |
е тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на д |
да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам |
им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде |
ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање |
сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет |
их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, си |
о позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </ |
менио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака |
д као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја |
а не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, |
о шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се |
</p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не |
другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И |
чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу |
..“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <p |
ечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на |
ту владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га о |
спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, |
на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им х |
ја.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Н |
...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучки |
но не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> |
ске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко в |
нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов |
свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обо |
„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забост |
арином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема |
осле, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Кр |
<p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" |
да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то г |
дали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и по |
У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом св |
искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, ист |
почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о ваше |
лија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог |
рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћ |
ар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми с |
Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво.. |
слити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна та |
е, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који |
а и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче |
и остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} О |
је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.< |
е видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не мог |
/p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</ |
чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађе |
ком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја са |
ма причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им |
кне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од д |
т, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се |
а породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, |
<p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створ |
читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда |
опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само н |
се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нам |
то није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{ |
х код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као |
ам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, р |
авоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} |
. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше м |
о у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на |
а Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Не |
о, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, |
ако смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још |
еља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} П |
.{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима |
ме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хле |
етао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини |
Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, гд |
ног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио ј |
се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје г |
} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш л |
кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} М |
и по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердар |
тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских |
} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{ |
у ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S |
идело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:< |
— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сре |
.{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докто |
е чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, ка |
око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег с |
творим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што |
рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрош |
{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> < |
је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто прко |
ци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим |
ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им ј |
ни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј |
цима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{ |
У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково м |
сови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном |
својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари по |
о! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им |
ког зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућ |
але целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно |
!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="c |
изале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јес |
ре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао др |
е опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје |
рмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="5 |
, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилим |
, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ов |
и ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти пр |
сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} |
Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Д |
а.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је |
адости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо пр |
на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони в |
мно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n |
S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силн |
нства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу.. |
b n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме |
врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфо |
и лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише он |
опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине |
ројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — го |
а.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој пр |
одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској г |
т стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} |
емије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, |
оћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотав |
пет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није |
<p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше с |
е стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнен |
а како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине |
ечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао от |
о ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, бо |
лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изнен |
ила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела |
и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж повет |
онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја |
="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да |
одима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих л |
ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и |
обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне сно |
колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S |
есницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не п |
Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, |
то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је веч |
Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до са |
estone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно |
пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатл |
„иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мно |
елска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пре |
како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разб |
сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце |
погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истин |
је осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{ |
непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бу |
је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам |
нутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, |
а.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величин |
као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало |
дземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S |
друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момен |
ала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки ш |
него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, |
{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина |
ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја н |
виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз ко |
стим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам от |
ако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме ста |
ме, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, уба |
е једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно |
љиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што с |
pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, |
кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата со |
т не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наст |
ка, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чеља |
а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде |
је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде |
стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај |
ом буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетниј |
Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се п |
има, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узаја |
ду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу... |
аренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо в |
тним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно |
асипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија |
дем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа мој |
S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не и |
лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у с |
а...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> < |
кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не у |
каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> |
оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао св |
азати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост сн |
не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па |
личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жил |
колина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али |
што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљ |
и стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пу |
Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} |
шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јами |
суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још ј |
што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} |
шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености |
ј мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијут |
авице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми |
њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газ |
p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво |
.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</ |
не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се |
ка Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSec |
је видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Он |
<p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повика |
упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђ |
по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="1 |
а му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си год |
на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? |
е при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добр |
И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, ха |
ације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити с |
од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде шт |
ли опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло |
и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина ос |
>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После |
том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре б |
ам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја туко |
тир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи д |
ко је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везиро |
ака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оста |
ђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим |
цу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потр |
јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, |
добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се п |
О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, ко |
15" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је прир |
> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљи |
златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, ч |
стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастреб |
.{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али |
ијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, д |
идим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од с |
је рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у |
рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш |
је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западн |
а грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича |
елица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, бол |
есио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку р |
ле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— |
вако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би би |
тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не |
докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко не |
/p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, |
Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја поч |
свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет в |
Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, |
смо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му С |
већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се |
S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хо |
аморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... < |
ти? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихв |
маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S |
и је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.< |
ло је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, ре |
идело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим дома |
ам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојиц |
тићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну. |
онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забр |
S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у д |
, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова |
тари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од св |
ож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће |
еда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Б |
ло, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе |
душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загр |
то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} С |
трошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је |
ад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> |
ла.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава с |
сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, ка |
с из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана |
о је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај в |
гне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу |
та:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?! |
Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лепт |
воме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана вер |
мо теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас ст |
раћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Го |
ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14 |
ушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n= |
} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Им |
те нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} |
сту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива зго |
читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужиц |
че газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једно |
<p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</ |
ће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{ |
окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Ост |
д кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестр |
</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — н |
ако се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га сам |
шу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> |
воје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљ |
вале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати |
единац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације |
ик, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{ |
, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} |
и.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да с |
е глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотогра |
та само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} П |
е једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, |
дарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам тороку |
на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда С |
...{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене |
вако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте из |
ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај |
у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?. |
ирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с бр |
Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па неш |
ти реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, |
рити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању |
адовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени |
ник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крв |
<p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па |
истајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбо |
ве узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, |
ка.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем с |
себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— По |
ићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочит |
баџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чу |
Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, лато |
тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој у |
оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а |
се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — |
упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— До |
Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умо |
а њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да с |
{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам |
уним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пр |
ће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} |
е?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде ме |
газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Ви |
<pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на к |
> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и ж |
ма несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, сино |
} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичо |
и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише но |
епам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку |
о у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone |
и знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се |
сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам к |
повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ј |
а Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пи |
Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газд |
а примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мо |
с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш |
а.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!... |
се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдски |
ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја п |
а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња |
орника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.< |
<p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и |
му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти гово |
ут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми јед |
иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{ |
знам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја има |
са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро час |
</p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње там |
м људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не мож |
и рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан н |
та, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове |
је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодит |
/p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске ле |
н седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S |
} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Доч |
оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онд |
*</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много д |
ад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чич |
из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а |
нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као |
мешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком |
а.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој дру |
по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило н |
ељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале ње |
кавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну |
ову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Г |
или.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, |
е јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног о |
на.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, ж |
А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајк |
није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка |
} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог д |
? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То ниј |
ику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива |
био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гро |
о на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њ |
{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упоз |
ко ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Он |
лим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У том |
овиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој |
ема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; |
м само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! пов |
м.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој од |
а заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људ |
дем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не с |
ека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} |
p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите! |
ити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибегови |
.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога.... |
ма под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су |
до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим в |
а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где ту |
нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <m |
чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђед |
један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, |
н наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не мож |
дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој |
у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад о |
пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим |
ао шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда с |
а од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, |
сио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом ст |
ови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да с |
авног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу |
екакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога |
е!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд до |
а јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља ни |
а да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахр |
е завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута п |
мо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и |
....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми |
вке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како о |
Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p |
метењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Оста |
} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривен |
се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премиш |
; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић |
и.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, нали |
на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и гот |
ој старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије |
завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам |
зити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једн |
гу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком из |
о на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свио |
ака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног |
ко би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи. |
ји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли |
ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је |
д би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му не |
говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја |
} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као с |
као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па |
а приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио |
полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му |
ти!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> |
ђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке с |
писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искре |
за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а ш |
аивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи. |
ио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти м |
заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли |
стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г |
, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, |
кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан |
Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али с |
сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива |
та бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? |
/p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на |
от.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!.. |
рат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S |
, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он |
ње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране ј |
та, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{ |
</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Н |
рат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појас |
го што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих зан |
јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај в |
ао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као је |
не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме |
ај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпос |
узи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а не |
<p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n= |
и ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте ов |
руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше окле |
их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стањ |
поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео |
је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око веч |
зива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине |
p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја |
у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зу |
S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То |
ог Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на ово |
ут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже |
, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — |
— —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="1 |
он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повл |
сподине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што |
...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њ |
једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко |
што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја позна |
малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душо |
ло ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она |
онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лоз |
понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! р |
о решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!.. |
пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не |
Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде |
ијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове |
Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце мо |
рађујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. по |
ена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — |
, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> |
:id="SRP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му ј |
<p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет наг |
е мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо |
Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас об |
на борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се |
ао дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, |
Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права. |
Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више вољ |
ан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива |
одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је |
— Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на |
аролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у груди |
S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био |
еше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хо |
е, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газ |
е чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана |
велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обра |
о сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до |
оглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова п |
се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отво |
И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикив |
етих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред о |
а ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој вод |
....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још |
на није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог |
пречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један |
и на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</ |
ком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настав |
исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене сум |
и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, ко |
ће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S |
.{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме |
тида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} |
азе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више |
S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни са |
т руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче |
ше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа |
ходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве за |
но вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и с |
хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је р |
ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осече |
} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" |
ред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газ |
е, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, |
и.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и |
м рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S |
за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретар |
> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранц |
је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упит |
а она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врат |
S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} |
Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати |
ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из |
Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с веч |
чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га |
та и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра |
уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> |
p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све и |
, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’ |
дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дан |
изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи |
е писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{ |
први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог про |
.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака |
ла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулаш |
ије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотават |
исли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, |
а ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а |
н, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се ње |
{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се |
</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора до |
ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Сми |
ој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег |
ближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробниј |
на <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога с |
, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она м |
с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољ |
нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој ле |
се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске |
да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Вид |
још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај м |
да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, ал |
ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан |
вим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да т |
зи у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке би |
за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> |
.{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао |
је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани |
иска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај |
кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али |
емо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпо |
у ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене ажд |
ће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски сту |
ињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени |
на Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми |
<pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говор |
тови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> |
а, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у ку |
а и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и м |
а је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.< |
то нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са сви |
и, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити. |
конију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јад |
ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошап |
је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} З |
ди.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није пл |
можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића! |
добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих |
200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, ка |
И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта |
.</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а ча |
Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млек |
и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} |
Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје дет |
тила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хте |
их кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се о |
е, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш је |
ај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба |
у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељин |
послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом о |
<p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врба |
/> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе |
Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И |
ло се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у |
послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а |
мо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>О |
х главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S |
даш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S |
алих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} |
лаве.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико |
имичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пр |
ном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да с |
ре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном |
n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{ |
од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али |
а нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је |
ели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па д |
омца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би |
м једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спри |
е!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, к |
м и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако оп |
прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђец |
ларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вр |
џбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква ј |
онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али |
ам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној |
} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошл |
S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До моји |
?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, д |
м сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Ца |
ога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја до |
<pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{ |
није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{ |
хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој м |
ити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{ |
по.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S |
<p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је д |
Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви з |
а то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{ |
ш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш з |
рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна |
} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту |
/p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би н |
ј...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— |
?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, за |
, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да ј |
<p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љ |
им џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанић |
ево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је за |
старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Н |
јни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао |
нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња по |
Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који |
Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, |
осто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту |
укама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он доч |
ечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо |
н простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет |
p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој |
’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{ |
петан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} С |
нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S |
оптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, кој |
си ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> |
И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заг |
воме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p |
се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза ви |
узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе |
ојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина |
ој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигн |
Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни |
ј завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} К |
} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чист |
у.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме ред |
.{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком |
<head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али и |
је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се |
з три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ ј |
вала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је кра |
у.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам ско |
!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мај |
ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он изма |
и не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и |
тева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да |
Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} |
ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА |
и су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, |
синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то дес |
е реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А п |
у, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакиват |
азда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да |
.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је он |
Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али |
ањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделим |
нао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мај |
устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студ |
>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не |
—— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као д |
војој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај |
утра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков |
тео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет |
и опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд н |
чио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{ |
во нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био у |
ко су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих гру |
нути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву |
Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо |
вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога зн |
једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако м |
иво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају |
ј ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто |
јутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, |
ати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ниш |
итати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем |
Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду. |
S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред |
— стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — до |
беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ни чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да |
} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред м |
се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су кр |
ите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Ст |
звеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију |
кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је |
ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми |
а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није м |
ако се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} |
и се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се |
први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг В |
ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, дал |
еби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p |
се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одго |
метен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви |
едећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p |
о.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на |
еман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како |
ју.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири. |
} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце |
м <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам в |
елите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} |
те овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожу |
не — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— А |
су више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало ма |
онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен |
нем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигн |
.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре |
Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, г |
н и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— |
ви.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капета |
чеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти |
вој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јели |
да Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио |
мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хла |
рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, кој |
у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле |
се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је |
сна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што п |
ан на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави |
е Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рок |
а свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тиња |
а, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, ст |
зна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се о |
n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога н |
а прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав |
сти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што занос |
. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли ј |
пији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се |
уком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже |
мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот... |
е....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позоб |
и је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинил |
зе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?... |
једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? |
="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо о |
— онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодр |
забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са с |
е ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="sub |
ест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечил |
p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћут |
се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, упр |
да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личи |
и она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250 |
га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо |
"238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, |
ољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи |
спођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притр |
само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа ша |
штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и |
је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, ви |
вића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагр |
ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса |
оћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, об |
ра, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Та |
о ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому |
лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо! |
н на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, |
n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти од |
еце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срд |
p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, |
ву Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, п |
летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд |
х усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди |
пођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица си |
{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам б |
та је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под ш |
Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији |
ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати |
ш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напу |
како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, |
Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с |
еном и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како с |
видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, |
ш мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се м |
ин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитос |
дне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — |
како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао |
г стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пас |
тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, о |
у за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола |
али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда ск |
.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге и |
, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептун |
што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим |
теме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, п |
ису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} |
азисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом |
ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г |
нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго. |
аде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе р |
азио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајк |
е <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ј |
а знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— |
ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми |
рећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном |
али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — и |
S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, |
те, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог |
дмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј |
им и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, шт |
ико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад |
з овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, |
.{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи |
едан од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадн |
рже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, не |
{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триу |
а се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање |
д некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако |
е у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни он |
рату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов шт |
же — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре. |
Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а |
.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их св |
ли близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет |
ан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађ |
ш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика ј |
дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео |
о по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и и |
чије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго н |
стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с |
онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј |
Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће |
хом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако |
и се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни |
{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видел |
} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То |
два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела мес |
о зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдито |
Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прут |
је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову н |
е латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се |
а и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S |
било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну |
д ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ни |
беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њ |
ричали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли |
еш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи |
сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо |
дном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мисли |
кат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загл |
аже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То |
иганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{ |
; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не |
атерија; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S |
о двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а с |
њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И |
Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом |
е постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отим |
{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубо |
="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?< |
д самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, |
мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упит |
о смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одем |
ћ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо |
, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и об |
нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опа |
То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....< |
ужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Су |
у Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, |
мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да т |
} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен. |
стоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и н |
рећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p |
а разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{ |
поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном б |
асебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то с |
ним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас |
ово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{ |
Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање |
ово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, |
знана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме |
какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="2 |
ог цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило |
ида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од игл |
, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с н |
нце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз |
} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погле |
рвобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа |
првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планет |
ружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако |
ио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку |
утом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видел |
о од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Висок |
ма се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а |
икне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини |
ог дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Зајед |
, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде |
ако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од ш |
лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху пол |
, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку |
смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Ра |
та — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„С |
свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би |
свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две |
сли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један ж |
одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо |
као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се |
Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" / |
албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не |
рви мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да |
лико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њ |
ам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} |
шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, |
а.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit= |
војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту |
су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну |
и дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију |
гама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где |
деш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Сов |
аде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видел |
почела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда М |
Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега |
више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{ |
јесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, |
.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад |
Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој |
ица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трен |
дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} |
с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко. |
е у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће |
вну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, |
че, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! |
— као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом? |
материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме с |
и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} |
очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не |
најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“. |
Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом? |
</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од г |
во?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} |
>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А г |
Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за |
ебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све. |
а ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти |
ђу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш |
p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90 |
} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само |
..{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет |
аблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вам |
...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш |
о памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу |
чи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Е |
ским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред ср |
е упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И |
ш пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, |
!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово |
Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна р |
очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и бр |
о трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде |
....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на ко |
и ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неко |
ле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се вид |
ка ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S |
еђу мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне |
ећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу год |
се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао са |
ад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало |
ли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо п |
р и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> < |
нем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуд |
пет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао |
поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недељ |
не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језо |
лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мисли |
елимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p |
/> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа |
к: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести |
сип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Оп |
ршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} И |
и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те |
да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} Н |
е било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци јед |
о их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капе |
а и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим |
немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и |
ао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге а |
гледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли |
руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од је |
а ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прош |
види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а |
вској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено |
кнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{ |
} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко |
икога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремил |
дуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошт |
њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Ка |
м увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили см |
апије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем |
ем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко |
као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником д |
слио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати |
а ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав до |
ј срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно и |
орало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочек |
="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му б |
номад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред |
тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали |
ише воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад ме |
ћ стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођ |
његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће |
...</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p |
?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то |
нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада о |
оре, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Рокс |
аочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се |
мо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> |
и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити. |
им самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску п |
" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећ |
анинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, |
.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски |
нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му с |
цама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{ |
мешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <p |
Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} И |
е ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути |
она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још ника |
и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, сво |
ака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Ро |
јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали |
едне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пла |
ре на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под к |
код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми п |
, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{ |
и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гра |
тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> |
.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови |
власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} |
газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у |
Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{ |
и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек вид |
ани? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p |
о их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} |
кали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја |
е добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја се |
изао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти нагр |
доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича |
ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску веч |
у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S |
ек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум. |
оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком пр |
ивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам руча |
материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањи |
раке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око св |
а: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама.. |
мо они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га |
но, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и пи |
<pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то јо |
знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> |
на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{ |
и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, |
у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да |
то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S |
ом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори |
е завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> |
о је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још |
.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан. |
— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не да |
илу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Ра |
симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота |
е је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — |
>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и |
S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко ње |
е пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="su |
е оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у |
оска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <mil |
се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од н |
а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, |
, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде |
олазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S |
ођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у |
и!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није |
ицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да |
еко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S |
ви.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, |
>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S |
поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, |
онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити |
дала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она |
} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опе |
пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да с |
{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n= |
es"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI |
ут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} |
на несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} |
мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он от |
.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је |
е то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до ви |
ављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па |
ви, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге |
е беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зра |
ија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени |
чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија |
се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И ок |
инац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али п |
а кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само мо |
S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш с |
ћи.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од |
.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем п |
} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S |
ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone |
неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</ |
довима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</ |
иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> |
ебе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он ш |
ма зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило |
p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је |
стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, а |
под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека овац |
Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зов |
ве градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворни |
/p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово |
дај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и пошт |
пођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, о |
{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, |
одећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османо |
ог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ов |
n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што |
о Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{ |
а.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну |
ерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само д |
То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне п |
спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремиш |
.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} |
ића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И он |
/> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им с |
иба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах поче |
ао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја ка |
енац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, |
то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> < |
nit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за |
арице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час ти |
та стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао |
!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли |
ла.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ |
аквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поч |
ћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> < |
а у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те в |
з Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатељ |
. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били |
{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од ка |
Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone |
су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи |
шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше |
даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како |
застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичо |
е, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу |
газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељ |
о нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је |
о су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје |
а?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p> |
а, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше ве |
ј Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а |
две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, |
међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагр |
равите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема |
уг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} |
пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те |
баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и |
Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе |
.{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незна |
.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —< |
ги.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Наро |
, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јури |
е, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало по |
и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се о |
вар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајк |
Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино |
као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У |
и високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом |
ане.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поз |
и лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада поч |
талним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је д |
љала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и |
јих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила гос |
ао кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у м |
мо још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обре |
честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања мириј |
ођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} |
{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па |
е не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај |
лан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p |
не.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он |
рена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па о |
се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио |
смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гом |
е и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ По |
шима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништ |
е у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је |
и <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на |
и на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим ду |
ком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрек |
где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово б |
вају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, ве |
је.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Сми |
пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што |
нало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} |
аота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих ан |
{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор. |
ети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио |
војој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина |
емој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љу |
е да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанин |
до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова |
оље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо |
пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и п |
а срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мог |
n" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочека |
и ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до |
Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} В |
јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем |
у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост. |
поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао |
шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима ј |
ио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он |
</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко |
ио газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јест |
S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде |
или смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Г |
, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марк |
е?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помиш |
та.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{ |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, |
мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па о |
беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећ |
</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} |
врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на р |
ча Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено и |
— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљ |
овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} |
што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе изме |
јом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се са |
једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, |
, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је |
налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној |
видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва л |
и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ва |
чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз |
наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А |
} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Прир |
указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмул |
он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме уда |
децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и пред |
глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је |
ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден |
Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у ј |
вче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут |
зун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S |
о алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} О |
, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да |
енска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартиј |
атне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} |
ала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, |
..{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне пр |
сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знал |
ите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види |
/p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш |
ветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколи |
као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n= |
у своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар с |
Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Н |
ут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?... |
двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и сам |
опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> |
ланина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад |
би нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више. |
а, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Траж |
женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капет |
рна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сре |
су — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије |
ебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми |
ти, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет. |
а сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет |
глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина |
е и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на н |
и хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и о |
то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може. |
вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не |
убовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан М |
, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из |
оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га пит |
у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко пону |
анат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, |
ша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, д |
И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад |
{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су |
блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, |
ича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, |
д ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и не |
ма на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где |
аги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јо |
овање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лу |
.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он |
вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамни |
ије видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, |
в хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у |
аву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пут |
и!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји |
ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаже |
би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи |
ам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутит |
обиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини обра |
к ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, |
ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>О |
да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом ст |
ч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Ок |
Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} |
} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone |
ном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и |
, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навла |
е свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што ј |
ећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не |
не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> < |
мо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да пог |
и?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свим |
из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, |
срећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о т |
} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима |
.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ј |
а дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су |
а, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио |
<p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да |
, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Ми |
, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђ |
куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрав |
ен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми |
S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће |
. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Прек |
али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — |
и се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178 |
Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан ро |
а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш |
аду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ва |
, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он с |
проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања н |
превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="17 |
цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју со |
ка јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target= |
би.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је з |
ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стев |
ем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} С |
мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац с |
на.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам < |
ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, |
но дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа п |
што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За не |
е.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један |
="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби |
74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S |
да ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхт |
Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели... |
рчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова |
Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; а |
букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једно |
им јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> |
о.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, к |
о оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан |
one unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они |
.{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У |
, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја б |
смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" |
андуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, к |
S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана М |
Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господск |
како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Ба |
ос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда |
јим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја стан |
one unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у |
it="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о |
вам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па |
О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде јед |
овој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права |
ем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у прв |
а до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изи |
тисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти р |
аша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и |
нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од ј |
ци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног г |
.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} С |
.{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми |
ли, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мо |
во....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, |
е снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши. |
па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћута |
м јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде |
о се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и |
мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml |
своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да з |
Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратиш |
Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време д |
убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте ма |
Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Ст |
Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{ |
ј, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од м |
амо се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p |
патијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} |
можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам ј |
ам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ри |
лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож |
це.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да с |
мажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Мил |
му први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, ал |
на ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале р |
н....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де |
о да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити |
ного места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б |
и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезини |
"218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре ч |
, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме |
ош на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Е |
<p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Ј |
рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је |
редиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашо |
ада да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши |
} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако забора |
о погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те |
рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p |
загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још |
жем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф л |
се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механа |
и, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капета |
их Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмо |
.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да |
4" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нек |
обни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли |
ладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63 |
.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешет |
за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све д |
} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу |
немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленк |
ута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{ |
ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубо |
Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ва |
ази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} |
алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османл |
дном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сав |
ијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу п |
p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, п |
ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се и |
{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало |
у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан с |
каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад |
, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале |
Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила све |
ки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може с |
е свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало |
ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он |
опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, |
па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто |
<p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb |
гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у |
мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна ш |
рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозде |
кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То бе |
у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја |
о беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је |
, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи |
аву творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролиј |
милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, п |
на прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они м |
а зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се |
оби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један с |
ко му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразд |
ну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њ |
е слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају |
ростасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог |
да у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јабла |
{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се |
и, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим пом |
али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је сп |
S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћ |
на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта ј |
хе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с |
; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана гор |
.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су прич |
ткуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога |
ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погле |
послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском |
је се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје |
си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти |
Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим ли |
ао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једн |
беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} |
ада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} К |
обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше пр |
де онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном |
<pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње н |
но гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире |
ви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетани |
сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговори |
да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја к |
живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена |
ко смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јели |
разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја |
мотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Н |
стери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цеп |
поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планин |
панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, б |
, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, |
едају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, |
осле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— |
нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p |
н с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S |
днику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и... |
му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им |
на језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних дру |
n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, |
а и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу јо |
и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</ |
с се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb |
ређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амба |
а и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта јед |
се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пр |
еви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по позн |
ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</ |
о сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и |
ло згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печ |
нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра и |
ло сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, |
Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пив |
оћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="23 |
остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па ни |
к њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога ни |
густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Г |
дној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— |
вота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; а |
} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, |
провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, ма |
сли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да |
чи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно ч |
је пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не квар |
тао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за друго |
Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео н |
е чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, т |
и!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са св |
азао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> |
иле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја |
икнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка. |
молио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у |
ок сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да ј |
ед полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у |
Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај |
добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва пре |
коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па |
страви.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, |
о у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> |
!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје |
апријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком преву |
гог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али |
ло што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мал |
и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} С |
, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусрет |
по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb |
тан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шт |
и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа сна |
нас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Да |
очекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам |
ених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, |
ружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам вео |
да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно |
разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n=" |
стих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душ |
ка велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она |
ана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!.. |
у се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што |
сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити нај |
томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопа |
их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога ве |
чепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, |
, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на ј |
деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске |
аршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, м |
{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — |
а је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде |
од је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да у |
и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено открије |
од мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кро |
ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро |
м је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" / |
лучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се р |
оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини н |
.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, реч |
лан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, |
а Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур |
ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај |
уком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече: |
тавим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове свето |
ш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као р |
им случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад |
} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S |
А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог пос |
и у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са св |
од оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамн |
— и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је јо |
ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је |
назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешт |
словом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из |
те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{ |
, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојим |
пи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као м |
<p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи |
јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима г |
Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!... |
а претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га |
Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет л |
није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се пре |
/p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар |
; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некак |
и, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште |
p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb |
ли. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> |
златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</ |
јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи |
а ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!.. |
ја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, в |
рио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не мо |
.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си сврши |
, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{ |
њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком |
кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p |
једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се |
обро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о |
ну чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра креће |
и да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{ |
ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S |
равила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p> |
што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{ |
ви видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича С |
доцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан |
колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— |
прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њи |
етли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад он |
не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — в |
викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, п |
естра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденич |
натији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу |
у.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им |
ш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} |
тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по кој |
влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не м |
у, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Мој |
приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истр |
у лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као ба |
сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се ок |
а, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме |
та и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у је |
астир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи |
да мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milesto |
{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама. |
вац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S |
вским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим конт |
м срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у < |
ле уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било? |
с разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично... |
ричинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њ |
осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не зна |
оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и веш |
Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешт |
један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку п |
} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само п |
ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица о |
о се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што |
: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу |
тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрв |
имо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра мате |
ој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд он |
хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је в |
Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико ба |
данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да ни |
ао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна пон |
и рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би м |
сетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше |
је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља |
Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме |
азовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џинов |
ћа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне с |
ешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих но |
га, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{ |
ва му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугач |
а софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не доче |
загна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у |
у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а к |
По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио |
на на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{ |
шао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у |
преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ |
ице међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се о |
теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио. |
S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему |
и до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву го |
обро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му нека |
>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једн |
кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било к |
ви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега |
кова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, ова |
о слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!. |
ести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, |
ажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Т |
не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се ве |
трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он |
слопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд г |
и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш |
{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека вели |
кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њ |
ремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадос |
седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње изб |
само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна! |
колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S |
дем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Мо |
ица.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, ос |
свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грче |
се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до |
се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} |
е, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед |
увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом |
обудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, |
ћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи |
пред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам л |
дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништ |
ју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> |
еру.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — |
де. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнам |
и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S |
нове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у г |
у <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег удар |
p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> |
дња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошт |
S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину н |
Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани |
шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прођ |
намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трен |
кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном |
ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја |
уробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узама |
гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали |
и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!. |
јаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точко |
преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — |
епо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам |
а, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, она |
ке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајц |
је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у |
доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово с |
Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на |
овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али |
гасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан |
.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми п |
осто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас |
дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени |
алетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне |
да се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела |
да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је пит |
је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онд |
{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ |
азлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} |
по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну |
су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да |
к људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава |
ва ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!.. |
рве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај |
симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав прем |
ачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам м |
ј!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи? |
тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу: |
тнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb |
он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив ра |
{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промови |
азда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али |
Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад |
као.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће уда |
лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да виче |
е ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У в |
е, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз вис |
„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја с |
бовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провеш |
} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>К |
ј полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
м.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што пол |
" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.. |
{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли |
<p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „ |
Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ |
едмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Сте |
да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих |
као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „д |
о сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан до |
је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет |
м сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мен |
во сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи |
о да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком б |
а бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већм |
а, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, |
м се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Он |
једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз |
.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна |
атили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p> |
дио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола. |
о, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!. |
атити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озар |
имо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро панд |
де ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb |
м сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као |
у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет |
ло једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети.... |
оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S |
ји пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... |
светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Д |
ћна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми |
ко пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне |
е њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, виш |
/p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{ |
а ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, |
ре.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} Т |
школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако весел |
рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а |
е много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега узд |
<pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један |
се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обрта |
S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића |
о је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, |
S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, |
м би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{ |
којских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{ |
сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се преп |
..{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја с |
м се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у је |
p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, |
бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? |
ежио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Кол |
ало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хл |
е.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође о |
о се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, д |
ало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у се |
чима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један р |
човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, |
сам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, |
} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи ша |
} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subS |
ре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра |
јка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђе |
Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли |
изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, т |
ли да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S |
у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам |
.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он в |
оба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упита |
Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама крену |
<p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви б |
Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Св |
земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! п |
арати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и ко |
е, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — |
, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда н |
S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа |
је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{ |
и само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" |
како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како |
у.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.. |
р Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јо |
сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ о |
је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и |
и смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком |
ране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом |
Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, при |
? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана? |
е она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче |
не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима |
.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на |
устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да с |
ца и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} П |
ласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто тр |
промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још |
</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p |
гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале рад |
у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијет |
> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили |
га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар т |
када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио |
ека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} |
— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово ј |
повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да |
а нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве |
Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „е |
ао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси дове |
њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која |
оштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вили |
лек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на |
а томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за |
ли на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастре |
зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те оте |
узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обр |
а.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ |
то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— |
сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио с |
шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо ри |
опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела доче |
азда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да м |
онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш |
.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочека |
мака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} |
им блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и |
, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препал |
њен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit=" |
S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се |
окривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом о |
..{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од |
т његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако муда |
То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapt |
треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару |
а што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стран |
на!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах сп |
ване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним про |
уци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чин |
ути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је |
<p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку р |
да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
еке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} |
иш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти позна |
одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати |
ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми |
дније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама с |
p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ов |
а свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као |
о, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као |
аљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Н |
азвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету |
у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала пре |
аном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, к |
арали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једн |
ламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух бр |
а на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</ |
тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког с |
</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да |
је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} |
и свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један з |
звалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} С |
еш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, по |
према капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа |
свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образов |
ног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама. |
S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је |
е: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад |
ана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао |
рукчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке |
идео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} |
не оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те |
томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад |
свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Ј |
нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и снев |
то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми т |
еко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне с |
некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се |
двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео |
азвалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S |
— једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори. |
анем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: |
е и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, |
у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низиј |
а су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у |
сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — |
а није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— |
вељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и |
ћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп |
о с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па |
вио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама |
та си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродов |
од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Пита |
ш беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S |
каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или н |
с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, се |
и проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице |
а госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S |
игда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а зајед |
pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шт |
е продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чи |
премамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја са |
а не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака |
па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилич |
S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не |
недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор |
<p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} |
stone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и М |
једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксан |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ј |
се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово н |
баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и... |
ју и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама |
ка, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter |
ца, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног ц |
па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момч |
та се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда |
.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче |
чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subS |
p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром |
на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окре |
аборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали |
ајмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манас |
шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Н |
нас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} П |
ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих |
окса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> < |
{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{ |
и одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упа |
газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера пре |
, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио |
ји су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе по |
..{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому зд |
мор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> |
ласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишен |
сени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, |
а проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{ |
S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} А |
ма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог весе |
љубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p |
јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном р |
сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеш |
прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај |
арак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних |
и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању ф |
а воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек |
а јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} |
м законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свог |
ле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад |
} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То ј |
ље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а |
Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што |
град.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, т |
оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог к |
м путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и св |
доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њ |
к, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигант |
огичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло пр |
по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, |
уче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи |
.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у |
.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо г |
косине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прел |
једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватр |
вада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} |
лене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госп |
p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, ра |
есе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред о |
знајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не |
света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд по |
уру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као д |
акоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали пр |
у ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко |
илишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; др |
, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том |
на, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој |
170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио |
лелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до |
у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије ј |
разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је |
ести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад |
г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па |
није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти пр |
стао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си зн |
орак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да п |
земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем про |
исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и свој |
од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone |
{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш и |
ично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и |
е алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови осма |
се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} |
напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њ |
се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> п |
ршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало п |
Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једн |
алимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, пр |
или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ка |
једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери |
евом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође |
сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата д |
а стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих |
ко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари |
ово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нис |
е пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дркта |
цима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад |
едном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На п |
те!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опа |
паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нек |
крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих с |
ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што |
/p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога |
нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, мог |
n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што |
же, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се |
“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> |
сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи с |
: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедер |
ин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био о |
ати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Са |
у. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он |
не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Л |
а мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може |
ли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да |
на неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо б |
ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згодниј |
четку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако |
Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} |
25" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био |
кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти м |
Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} П |
ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! ре |
ала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, |
му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те |
их планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне с |
је ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му |
уку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим |
и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} |
против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако там |
ворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, ре |
е Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћем |
у горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Не |
е то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} |
већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} М |
се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планин |
ем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} |
капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљ |
Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред са |
у опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се |
сле се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене |
{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> < |
ма госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака |
уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, |
мелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима ов |
есковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког |
мо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Гороби |
крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> |
ако су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једн |
говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном |
стрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламен |
њу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек в |
зили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих |
а.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда виш |
трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мир |
} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде |
убовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку |
и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видел |
писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нам |
а коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господск |
лас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} |
се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам |
и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем н |
е некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гро |
исталним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је |
а и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — |
заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше |
, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, |
у у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше г |
<p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?.. |
оме, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар- |
} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви |
пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово |
љом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се |
м неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, од |
етроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="12 |
истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам |
Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на дв |
Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} |
се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад неп |
макле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и |
је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању |
а, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ај |
а пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам |
дети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p |
виђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке |
рила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја сино |
два ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег. |
каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме п |
ошћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> |
азивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту с |
такао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— |
мо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причај |
тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме с |
о хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам м |
на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајк |
ћа из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи ст |
није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухва |
вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} |
м и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвука |
а њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{ |
осне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз |
газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манаст |
заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је ру |
извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не |
вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лиму |
готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо с |
а благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе |
вога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде |
љу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж пов |
хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, |
још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, с |
м.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка.... |
овима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, д |
а ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, др |
аборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да |
лика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По |
/p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје |
} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То ј |
одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не |
саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам |
е, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, д |
лико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато ј |
олико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S |
Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n= |
овечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створов |
.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја там |
х боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих в |
ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S |
дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S |
лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, к |
а кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је т |
јете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p> |
....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече о |
ици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она |
> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви |
} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ћ |
навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грч |
шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се п |
Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па |
вај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздравис |
, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова. |
авдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што |
ете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина ма |
.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Мали |
скупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Св |
вим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка м |
ша преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове пош |
ру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам |
опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови |
е увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех прек |
о и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степа |
о ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред наши |
<p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао |
о нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем |
ко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</ |
ма.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја о |
дела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чул |
а је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а ве |
...{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="s |
еладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Сто |
рчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, |
погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" |
Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{ |
да обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас |
е, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је ов |
ез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до |
<p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" |
овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p> |
док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше ус |
и једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају нар |
аде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> |
tion" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито с |
ако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{ |
је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје |
је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за ст |
ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу |
у код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Ро |
ко кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} |
у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто м |
апетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака на |
крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А он |
за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на с |
ло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто |
еше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам ку |
оја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то так |
г корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хо |
е рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но к |
који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој |
скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па |
.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено при |
дом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, ви |
су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде |
твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви |
скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p |
а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђе |
што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је |
тан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче |
зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око |
енке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p |
а пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од |
лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљават |
.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотав |
амо окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још ист |
војих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упита |
.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи. |
> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повеш |
молим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којо |
за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза с |
, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава |
Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планин |
очнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам |
ма....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па о |
како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети не |
енику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано |
уди!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа кап |
ни су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи |
шатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сак |
њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: |
а.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто |
м у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{ |
а онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S |
љо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми |
ла.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо д |
овели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па |
имун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> |
је зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу |
ле зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дас |
проходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући св |
Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type=" |
S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео м |
имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и дра |
ајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубови |
ти своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помол |
ацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених ка |
два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за |
то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пође |
ио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и |
нута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам |
ише снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврш |
вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пр |
то као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у |
престано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио |
ао пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И |
и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> |
{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки |
е речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заво |
Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, |
прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој вели |
о је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пр |
ли се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забор |
и ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој д |
рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га |
.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово н |
ица Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, |
дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ |
ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег |
ође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> < |
о доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чи |
а погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар с |
спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам |
{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви |
Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја ду |
за ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јов |
ред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видит |
шу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не |
друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи б |
равим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктал |
је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто |
се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до |
али, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{ |
ћо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону ј |
то ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два ко |
у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо |
Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а |
хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало с |
> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{ |
је лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сма |
а ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их |
и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, |
и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву |
и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни прија |
што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас им |
ас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихов |
ох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плав |
ић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пан |
аследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада |
е, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — ув |
раза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини с |
џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, про |
читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицам |
на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p |
Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и |
енабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стениц |
друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Сел |
хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли |
ете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано |
ао у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она |
рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево |
човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро |
рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола. |
спод Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију |
од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одгово |
кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, |
спођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Н |
стал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека нера |
аш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И м |
емо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онд |
но моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S |
/> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> < |
некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим |
ешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао |
овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што |
Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S |
тарина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледа |
до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому |
{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана т |
тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто |
во, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје |
их инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до |
у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јел |
S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергаш |
} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S |
аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај п |
одио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они |
не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S |
с тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упи |
идеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи |
о опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и нес |
х очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као |
променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми |
ше доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но |
, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича |
пита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре з |
1" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад |
ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у |
је.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље ни |
Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити св |
а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на |
рава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точ |
Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе |
не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам до |
од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно |
на салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет |
Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин |
Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допа |
ан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb |
pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква |
позна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се |
ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Ј |
ах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их ј |
нди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао с |
лико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зоб |
ан господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S |
.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што |
свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, шт |
га лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Врат |
p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15 |
необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова |
веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.. |
крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гр |
ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И |
кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пут |
рски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за |
су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, |
е пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице |
} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г |
на треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате дру |
и смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не с |
сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И тама |
жда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, с |
мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, |
у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задру |
апетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> < |
имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља п |
итомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не |
јава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А |
ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бо |
рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним |
убав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им каже |
!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом! |
куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} |
кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељи |
Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једн |
мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете |
уманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде. |
n" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} |
воко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва п |
д оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са |
p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n= |
ремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је |
кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле |
ремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одм |
је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га |
енци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало своји |
дска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећа |
о за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} |
лави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шали |
осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пец |
ебески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му |
ехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који |
етне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи |
весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и |
али су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и мил |
она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди! |
а Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, |
, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{ |
се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева п |
звао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те |
опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да влас |
и у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле и |
рити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћ |
{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} |
тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и ње |
зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете о |
руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — |
и какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и с |
е му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како |
ам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{ |
сти уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање |
раћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, |
ем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој прав |
руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> < |
зи к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој м |
ња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n=" |
нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и сп |
сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа |
нете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни |
риз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ј |
ткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ов |
узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по о |
т, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га |
оксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изо |
че пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да |
е и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с г |
год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она |
ар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, |
даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} |
у изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онд |
нској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Позд |
ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри |
и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p> |
би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде уд |
егали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подиз |
!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онд |
руг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“ |
његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што б |
з је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} |
кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и п |
кле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну |
, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" |
о, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз г |
страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих |
и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи п |
...{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети |
, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мај |
би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу с |
чијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још |
им погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко |
чинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и т |
моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим слика |
а се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало пом |
нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{ |
нична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то при |
</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори на |
етке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли |
нај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред. |
те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђан |
о што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа не |
<pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p |
оклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{ |
говорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви |
је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!.. |
96" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу |
p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то до |
ам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да л |
ом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Икони |
ариз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што |
капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> |
Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и г |
ј се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много в |
ове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, |
} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпо |
ру мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних др |
ликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} О |
исио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> |
невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечи |
А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше ве |
а.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone u |
ранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шу |
tion" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило к |
истанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И она |
="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што зал |
румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај све |
т легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речен |
ицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се |
>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени. |
о чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, про |
ци била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у не |
ри познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију н |
ајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу кап |
нају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш |
таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних ш |
То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека |
њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већ |
га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало |
преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се иску |
он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам |
та ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затвара |
— и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и д |
ко газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не к |
а женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је |
дили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулаш |
ова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у је |
де сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone u |
ваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја |
ск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној ру |
нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Никол |
прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли д |
трану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} |
ог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног |
се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руц |
имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо. |
рете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта ј |
здравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јевре |
друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S |
ан на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на |
као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{ |
сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} |
} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух |
и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор б |
да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више и |
о образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим док |
ветну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је |
г обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде |
је.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а |
наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познал |
ратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена |
мехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим |
си ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу |
ека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, |
рен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледа |
кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили. |
их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што |
прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орах |
<p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми |
синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви |
зује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па о |
, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSecti |
ја треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, |
о њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко |
{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су |
Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај |
лико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад |
онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једно |
е.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину н |
нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега одн |
арами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано |
Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несв |
се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту г |
јом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров не |
не.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети удар |
ане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Дв |
в се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не за |
а Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу посла |
вет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам |
егов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пр |
да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чек |
е положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон |
ао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога С |
екнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд ми |
о онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с кра |
У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> < |
бовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме ја |
овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу с |
шио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</ |
а није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово за |
Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и |
е неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није. |
.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а |
ласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч |
били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Вес |
S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте |
S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S |
— — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна |
то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; |
е буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба |
ого је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана дов |
га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p |
{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milesto |
вој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи да |
истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим |
кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{ |
густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S |
" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели |
едног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, д |
и.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се |
на.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали нек |
спати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје са |
мо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ћ |
како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Та |
уђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она |
ротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказива |
ловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном |
према на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као |
/> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна рум |
небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као ш |
човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone un |
авља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> |
/p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они |
ност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан п |
то буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће о |
ао у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруж |
не, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од |
>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро! |
дона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо п |
во било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, |
сподски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта |
и се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну |
се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— |
кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у в |
да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> |
о кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{ |
ома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог д |
д си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, |
еленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за |
оме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9 |
же, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> < |
рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одс |
ма, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом |
се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево |
био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — ре |
е хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} |
чати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, к |
зренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није тр |
досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац ј |
} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> < |
острте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у н |
, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе дру |
Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве ве |
авало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла н |
уго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да од |
ође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.< |
а ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му помен |
али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између глав |
ње — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Д |
очнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам |
аразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} |
и и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо |
конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих |
дима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Жив |
} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} |
мах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам |
аценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Да |
ор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди |
аламе.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије |
то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: |
приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> < |
о шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене ја |
Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда п |
!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као он |
"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке за |
се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И |
S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао |
{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом растави |
А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жив |
ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико |
о допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако р |
ва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} |
колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, |
{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин зас |
стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву ш |
се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица о |
.</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш... |
Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чи |
о да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} |
т, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се |
8" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог |
S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у |
ај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Х |
и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега п |
час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, |
> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче з |
по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече докто |
зван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи |
исар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: на |
А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} |
{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није бил |
а жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се в |
ешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да |
а са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S |
ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од неку |
тало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у са |
е младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је и |
јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту |
subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S |
тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива не |
е морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не з |
аше у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје |
десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не |
{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим |
је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов |
у око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.< |
чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио |
и?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлил |
рачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но |
причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ј |
му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} |
у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{ |
Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису в |
знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, п |
а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симп |
нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда п |
ти дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па пог |
се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахн |
подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише о |
Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Уст |
, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S |
ров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемирен |
, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и м |
најеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И о |
то се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да |
е око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p |
иреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су |
едведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с |
мам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако |
> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, д |
ка, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се |
тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра |
ви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја ск |
ше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци |
еле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах п |
у.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене |
а Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јабл |
браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сав |
под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Ал |
се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам т |
ше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог |
е изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми |
се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело |
ромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први |
чима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће |
pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} |
<pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш ко |
знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна |
скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихв |
Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахи |
а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, |
есрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано |
и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— |
ру и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад |
у један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стража |
е, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{ |
b n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих д |
о би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће н |
анта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по о |
по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151 |
и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске |
неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, как |
{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p |
Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, ре |
н, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бе |
И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То |
м, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте ко |
ема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборав |
моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} |
боће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S |
призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно |
} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици са |
трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на т |
<pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављ |
а збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гр |
ла вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ћ |
Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нем |
, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p |
га вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц! |
и дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p |
целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о |
крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одс |
до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и |
Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пу |
и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке |
p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком |
спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— З |
Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фи |
а и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?. |
{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу |
дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи |
р Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја |
а некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, ш |
тепан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p> |
на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруг |
каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и д |
вога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам |
једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене |
ула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S |
и.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило |
рикачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше |
аника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врис |
м, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли о |
њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра да |
израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</ |
е доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто |
тов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— |
оји ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} |
И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео са |
да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје кућ |
Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам.... |
нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим |
о, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном за |
премније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чед |
{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни |
сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја т |
ију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.. |
кан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о цело |
звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</ |
нак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> < |
биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаниц |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S |
l:id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{ |
а!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Те |
ан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p |
нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, оно |
S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као |
рже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док |
о!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он ид |
да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали |
Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске с |
: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико трен |
а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи |
ошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— А |
али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> |
наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милоо |
би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, |
па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола |
анца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођ |
јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како |
епан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На ова |
добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан доч |
уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, кој |
, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело. |
ајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога до |
о, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— |
ја.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> < |
оше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде ума |
конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Ј |
— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо |
а их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди. |
ко сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се |
астадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, |
речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора |
гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Ка |
о на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а прек |
..{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине гр |
приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очим |
Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо |
>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ |
живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p |
„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, ст |
оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тиј |
могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци.... |
, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је |
твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} |
се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — |
к ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} |
пита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од |
е ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „ |
иле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— |
Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и |
а Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна |
баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажал |
мне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикава |
Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млаз |
кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог |
p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде од |
/p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгић |
} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... |
а стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што ша |
рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леб |
ио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљал |
у <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, не |
си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онд |
ватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече |
ет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а |
.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из с |
ха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не |
надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Ве |
S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес |
{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па |
а.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једн |
ша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он са |
агом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повиј |
ен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је |
је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из м |
нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погле |
.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни на |
Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене |
у жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Кој |
нама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим сво |
чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову з |
арим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно г |
а скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{ |
примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отои |
еби но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n=" |
м правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и |
ашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то б |
.{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатл |
!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо по |
имо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— |
о и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати |
ти готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> |
повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој В |
p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ј |
кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ће |
поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледат |
м.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нам |
ти.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се изм |
о искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо |
то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а |
.{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и тер |
вога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код судниц |
и погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни |
} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p |
душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде |
, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима |
ти ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је |
.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој п |
је, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џев |
ад.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о н |
е од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} |
но.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва |
је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави... |
о, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало ка |
— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!.. |
ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине н |
у друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> |
> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братиј |
ка извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} И |
нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му |
акова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће чове |
га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи. |
у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проб |
ајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, |
о се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила к |
S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бес |
апи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио |
петит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— |
мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{ |
тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док |
даревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим |
ам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса исп |
кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшин |
ике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p |
како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Н |
алу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Т |
ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. |
од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћ |
латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило ве |
ли и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред ко |
ктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео |
е за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — |
S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је годи |
} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни гл |
не: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток |
веде наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у |
оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај |
ор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо |
е.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По |
је! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двад |
е из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је о |
{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p> |
правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном |
вакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Ос |
м је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим ос |
..{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледин |
убовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред |
сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена |
ао да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ |
них капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове |
ављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао |
он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим с |
Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{ |
студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, из |
добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих |
овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она. |
а размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије. |
то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио |
p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три ре |
ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно н |
сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога |
ало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готов |
ет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози |
још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри друго |
и си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и г |
.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао са |
ите шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш му |
та Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да |
ам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и |
опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овог |
именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, как |
чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општи |
хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чис |
нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p |
а ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза |
ољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да бла |
тром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло |
он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом... |
ља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, |
својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени |
{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године |
ре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем т |
тов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, п |
ства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ ук |
лаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио б |
ко ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра |
обна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о п |
— прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину нек |
било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... < |
Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати |
га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љ |
ви.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p |
а Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} |
сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који ј |
да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму б |
белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S |
док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га др |
тадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко |
део, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с |
е откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> |
тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И н |
рају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S |
ј заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески коло |
ње заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не п |
мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он оп |
опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви ва |
о читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за |
и сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељ |
ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас ст |
и:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што ст |
кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика |
крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи |
е, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја |
кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, бла |
кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</ |
и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведе |
у.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак дв |
другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера |
као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поз |
с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам г |
ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде |
а бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} |
розор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— |
куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{ |
лио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао. |
ном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијиц |
од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Би |
дног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ |
Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби је |
S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и неш |
образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју с |
увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бо |
} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио |
мањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манасти |
/p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, реко |
ог водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зеле |
избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут ду |
Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година. |
су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је в |
дите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођ |
{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друг |
омило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају ја |
нај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу.. |
де наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном |
роких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао |
е стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај деча |
француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје друго |
>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Ок |
зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи св |
цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни јед |
жји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећн |
асно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се |
каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говори |
} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— А |
бузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} |
а не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно |
упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. — |
дио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремни |
Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да ј |
сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отр |
Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су на |
{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да |
буркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{ |
д Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Разву |
д нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним о |
{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Н |
м Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не б |
ећ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми |
сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад в |
p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} |
е са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци |
е с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!... |
говарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се |
Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у |
о доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Он |
да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упита |
дости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што дог |
чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И т |
д њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно ш |
самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је веко |
врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џино |
ешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} |
ито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, д |
Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} |
ух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели |
тили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано |
овита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави |
аћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га |
се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетово |
кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не по |
е хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу |
еладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима |
, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања. |
пођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову оч |
еља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама |
у лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешк |
јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као д |
и те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не да |
.{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен врат |
.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. |
сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!... |
шом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нам |
S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ гов |
у јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страхов |
не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може закл |
ама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као |
.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађ |
ен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једно |
ет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> |
стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у |
ubSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је |
се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и |
било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога ди |
тити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} |
реба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару ма |
а ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Јед |
ео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— |
— — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S |
ад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје |
чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> |
д тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку н |
но га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони |
онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јоши |
усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> |
од Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — |
— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?! |
погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње го |
је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. |
<p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- п |
тури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{ |
те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовиј |
а ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље про |
јиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером |
се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан |
је било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из |
или тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азур |
n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ни |
е познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ов |
видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ић |
А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио м |
у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да бу |
ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p> |
у измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби буд |
..{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо. |
, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Ми |
исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило |
м избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зрак |
те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу |
кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изуч |
. као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала т |
обито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, |
pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гор |
ак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јес |
е погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> |
ко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да |
ашно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћут |
би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да о |
и?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало о |
нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страш |
ну, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко |
{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; |
собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она |
кле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и по |
едном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S |
е и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као |
; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног шире |
ватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га п |
о очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у |
егову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и го |
олан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није |
> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, озд |
ило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у г |
тавила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошл |
Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чи |
беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и чо |
Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање |
а човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко з |
ише видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ник |
ошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} |
стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} |
ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ств |
наје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хте |
Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити |
ете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154 |
<pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једн |
одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а о |
ам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова |
демо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone un |
су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слуш |
{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p |
криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше з |
се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса |
кићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јел |
ђу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па |
ео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала ко |
ам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим |
се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. |
и моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и |
у и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и |
и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синов |
> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што |
ите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздр |
се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила |
да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S |
/> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, |
а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у |
, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milest |
екају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20 |
је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мра |
асути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окре |
е на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но |
{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су |
ти.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти ј |
врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах р |
дости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по |
.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета |
!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде |
ажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа. |
ући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им |
n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Ш |
, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} |
ило по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душев |
се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, чове |
тајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" |
Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зац |
мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком мил |
Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко по |
н, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?! |
ити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланен |
а ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? пи |
м и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бо |
С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле п |
S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је наш |
а трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S |
а прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу |
а, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, д |
ред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добр |
...</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, |
Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости.... |
расци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пр |
е ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} Посл |
м вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви |
подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, |
из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; а |
мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох |
а сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу х |
ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као држ |
а и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми |
А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Бео |
<p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало п |
ужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеш |
нуло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="2 |
оше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Вељ |
н.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? |
и им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дак |
ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомба |
их видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од |
у се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко |
добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та сам |
деш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздра |
је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог с |
да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад |
а слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја |
p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао |
дмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, |
ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и ус |
су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ тека |
и де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!... |
ују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда |
као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у |
<p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p> |
су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволик |
пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И |
</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се з |
а видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> |
ишта....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би т |
е избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле к |
— — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће |
жем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај тво |
ла!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с он |
сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султан |
ага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Не |
Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} |
ла кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} |
.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији |
} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати |
је је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст |
газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и з |
човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{ |
вршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мал |
ени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, м |
ксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љуба |
уша видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узв |
а види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S |
ико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим |
татак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и та |
ветом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за нек |
опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо з |
колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нем |
срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љу |
ичао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих трид |
шој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. |
аса.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} |
провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме |
опригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, |
ло чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја |
ивимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, |
брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег |
западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му |
S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падн |
све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то |
освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И |
ошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо |
ољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можем |
ктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је ос |
сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се |
ом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Оп |
Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И там |
е, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити |
{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је |
тост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити |
као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим |
које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, о |
гово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча... |
м неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гла |
Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос |
енио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да т |
ему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо |
таница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали |
ет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао с |
ше не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу н |
, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему ув |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа |
опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде |
} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше |
не, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава ра |
и би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној дево |
би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет |
кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубо |
ло кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb |
, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет |
етварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претвар |
и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} В |
<p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претвар |
и би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хо |
е не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни в |
Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде |
иромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хо |
milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, |
воје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих |
ше:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок мо |
аница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад |
159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код |
почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема тв |
</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <mil |
ћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потреви |
о с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мал |
.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда |
ћу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек о |
о не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кмет |
ола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га |
постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни |
Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска л |
азда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека |
у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш |
ма и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формациј |
} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срет |
и: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те |
удар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да чов |
а те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, к |
"180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето |
е романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго на |
еде реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу |
а име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд |
руци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подесн |
јајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било поза |
ре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> |
{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шт |
рађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љу |
је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некак |
> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок |
ксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми |
е бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха |
ох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{ |
рва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле |
аке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина! |
оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре |
/> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у с |
целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још веће |
радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ п |
амешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, |
напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су ударил |
ору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се |
било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста |
де је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него ш |
чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио |
Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n= |
оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{ |
риђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једно |
ва бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{ |
али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И |
омешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме |
реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По не |
капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и |
се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је сн |
и се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> |
кога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана |
<pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена |
ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчк |
м нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жанда |
а започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били с |
</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но иш |
ом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а |
стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно те |
бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не зама |
е — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казат |
До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, освет |
мо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S |
казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што |
а....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> |
p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло р |
ећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису да |
.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она м |
то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отис |
шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под о |
г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а |
аљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златн |
ш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неки |
зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за |
/p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо |
осе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину. |
као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао |
дници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим зако |
а треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запа |
локаних окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице |
Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некак |
о је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што са |
нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте |
ubSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати б |
е.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n |
есно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S |
ијатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а с |
S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њи |
нај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му ч |
p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — |
<p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стој |
о у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах пр |
ој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} |
малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја |
и слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој. |
па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез |
оре плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутово |
иве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најп |
и, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} |
b n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, с |
е, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ов |
дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У ј |
е од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном с |
умети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чу |
тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државн |
она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београ |
екара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је м |
огло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево |
ао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бун |
ола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђе |
ј погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, к |
и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га |
оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањ |
и, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> < |
рекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — он |
укне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S |
бучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гво |
и.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за ква |
уди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То |
ш једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} |
} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p |
моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти |
а болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> |
ј свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га онома |
доше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!.. |
кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће |
рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па |
о прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуб |
S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за |
Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше |
потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> |
познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; |
Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече |
м исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Канто |
римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капиј |
ле, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он с |
Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, |
> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигн |
већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега н |
.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, |
била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неко |
познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију нар |
ина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окр |
рукчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, |
ч.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазв |
свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му |
е газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, |
то бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био се |
сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се |
а.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више о |
зи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелск |
p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не |
би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан |
ити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} |
е све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи |
звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на под |
а у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни плам |
ње.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро |
рбији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војс |
мо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једв |
Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али сам |
и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чар |
н понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разгов |
ва су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Прич |
нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, п |
мела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} |
о не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из је |
ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, |
знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, м |
тва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пру |
ељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S |
друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала л |
кве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Сав |
та је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном |
окса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:< |
.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се |
је јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нем |
као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да в |
икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњ |
авом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Мило |
ара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појас |
је се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиун |
се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ен |
ог центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све |
ног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</ |
око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчи |
.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, |
сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{ |
дговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— |
је.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ов |
е хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!. |
рошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то |
шашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је м |
сте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми докт |
који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!... |
чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па |
мо на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећ |
га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, паз |
, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>А |
писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбо |
рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сест |
</quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена |
еби рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док |
амо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окр |
чера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Поглед |
неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене |
Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долаз |
ад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруг |
...{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево |
Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S |
, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузм |
шу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде |
/> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> |
малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Са |
есе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио |
ном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одма |
естано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три го |
саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Ост |
!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра |
један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После |
човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст. |
.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да |
ека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} К |
а погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта |
лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле |
одина.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — бр |
чки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се |
Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} |
p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, ј |
ова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћев |
{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту |
андарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било |
S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још |
чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета. |
вро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење с |
м — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас О |
ћа“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учи |
и <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма? |
ше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико за |
мом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је |
Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању. |
ватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полак |
о мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу к |
155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што м |
каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? у |
рутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном у |
о окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не в |
ти Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану |
е био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Ј |
Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседи |
ве светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад |
Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су |
/p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{ |
само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!.. |
азда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} К |
<p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја |
ратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{ |
ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја |
освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак |
ве напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— |
х и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочи |
м листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдн |
ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес ле |
га.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, преву |
раве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду |
нско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у н |
ој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читав |
те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гоне |
ао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ва |
<pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он |
се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновс |
Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S |
разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми |
зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба да |
оз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на |
дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, |
нцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас |
кромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д.. |
о са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: ал |
лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја |
тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гле |
о као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом ј |
а Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору |
шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто осл |
ко смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и |
људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: п |
> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газ |
ну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ |
м колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, |
а Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно |
се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би дру |
н — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким |
је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шест |
сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> |
о и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ве |
и снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га ла |
енком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији |
.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчади |
> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, по |
д да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда |
је....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме |
ишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чиј |
мовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И |
"208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао |
<p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Ов |
кова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и пров |
олико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— По |
бом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Ви |
а том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верује |
оде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначин |
ш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан о |
ма морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито.... |
{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil |
је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} |
двратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да |
овршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S |
и г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о м |
т у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне |
екнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци |
оже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мој |
гију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемо |
ди, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од св |
претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се прет |
добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} |
ј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из г |
p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој |
бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад с |
ким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунац |
> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу рук |
/p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеш |
да тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из |
ема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} Посл |
д ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити |
док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, б |
а и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као |
могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> |
његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева н |
ечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме др |
S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, |
свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не |
дан Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест ш |
> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градов |
лушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се н |
је се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригр |
могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, д |
о није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, не |
газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи ч |
се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барик |
чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Док |
је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка |
ека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} |
ени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с |
готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} |
Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули с |
ј турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас |
> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклет |
, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бро |
ијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаш |
ако саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} |
м дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} |
ите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жал |
е то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа пред |
нати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њем |
није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на |
/p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче |
оља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти |
оксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit=" |
ила наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и ду |
ла; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може |
ама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — |
ан од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} П |
х му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се бр |
.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било |
ђице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врсто |
о.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази |
да Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> |
дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријат |
око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозо |
хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали. |
на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, |
нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју се |
ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала о |
} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд нав |
кше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово пол |
није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од |
од астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А к |
цну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је б |
{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја |
ш једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, ди |
шких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Гос |
ом Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бе |
де чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} О |
где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја о |
још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби |
имо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу ил |
лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је он |
дне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, |
S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} З |
бмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то |
белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном пл |
ина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соври |
мо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S |
p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} |
кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдари |
су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом |
ни?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, |
тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} |
{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и доврш |
мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати |
ете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о н |
S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим |
пет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Се |
нија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестр |
би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" |
не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прек |
јајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — |
Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше |
о, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све |
срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један мл |
оспођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешт |
коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене са |
Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У први |
ва.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна в |
о их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се |
а кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком при |
дости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p |
а је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, |
оје су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оста |
епана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:< |
, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ! |
х капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом |
ља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нам |
ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још н |
склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>О |
сти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро |
е него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја н |
S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана С |
не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} |
устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би |
Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“< |
ајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S |
</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се мо |
м добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава |
одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бит |
турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.< |
ворити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, |
ли се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако с |
е.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у |
касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде |
ну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је из |
и: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он с |
је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се в |
ица — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова |
а слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин |
још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n=" |
једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема |
е и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Јед |
Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам |
у клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним ст |
/> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окре |
да биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да и |
ен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} |
ишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш |
>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} |
/p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те |
— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви мес |
ог дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше |
шан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од јед |
} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умед |
А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затвор |
и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан су |
уо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не за |
а маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у д |
но.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме |
p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се прет |
од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путо |
мео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, |
и.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо зн |
} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — сам |
образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија |
чне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n=" |
у, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За |
ри, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет доба |
емо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.< |
ави па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, |
е то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам с |
де цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Ве |
опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа |
и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш мах |
Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на |
ича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и |
моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка |
а нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а за |
“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим |
мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз |
Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, |
че из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи с |
о суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} |
{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и |
мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone |
рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му |
е опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља ус |
, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} |
моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш ов |
мо погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!. |
вега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчеви |
рачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа |
. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, |
о, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам ле |
то не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас ра |
мпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према |
} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовира |
једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S |
њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више |
коле продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом |
се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да |
и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми др |
свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као д |
ивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, |
ом Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, как |
мтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћ |
алине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви |
измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, покл |
вим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовањ |
вадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео по |
е спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја |
м да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се. |
ао да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођ |
ећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га ви |
S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам |
руг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи бил |
могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто п |
и, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} |
сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву св |
ј свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S |
и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане. |
b n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— |
{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone uni |
е са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два |
на“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо при |
— одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дак |
е тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум |
n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Е |
пан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— |
како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опа |
даха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који |
зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p |
свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изг |
на мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче |
м јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као с |
ијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И в |
у те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па |
е па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам |
дговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрет |
у пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише з |
.{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На |
и, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи |
другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, г |
видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у т |
на ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели |
Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна |
ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и |
..{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — |
једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хт |
лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Ис |
{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела |
то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} А |
брад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Чес |
ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, |
S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек к |
ешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јов |
нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела |
ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И он |
и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих с |
> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њ |
, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошл |
} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у |
задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</ |
о онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" |
очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Док |
н били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На |
p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао! |
</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам то |
ilestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана |
в се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси н |
и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p |
рикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, к |
замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да |
у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Рок |
више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} |
ле је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на не |
.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи. |
а видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа |
ама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане |
ђу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где удар |
глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И |
l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мен |
ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{ |
{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох |
ml:id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оно |
l:id="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни д |
xml:id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је |
рода живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој весе |
ром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други |
лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Зго |
<p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" / |
полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао |
војила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пелади |
кољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бе |
....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То ј |
пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу |
ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне су |
х и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> |
амо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса |
једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гл |
где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — в |
шапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опе |
ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сут |
не шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не |
{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за |
} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} За |
иснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и |
дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговор |
ка од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он |
>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако |
ерујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији. |
Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S |
а, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>По |
му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ов |
.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="2 |
ко сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима |
ао да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине |
то те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али |
аримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна че |
о наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> о |
:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаб |
, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од |
Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухв |
ада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распу |
погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па |
кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом бех |
јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Бе |
јпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он р |
и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио.. |
, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо ј |
ја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топл |
разу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} |
Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође |
шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" x |
а видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се |
ено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <p |
зговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме по |
<p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p> |
Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и п |
, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познаје |
као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек ре |
о се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену ру |
али....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазв |
Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни |
у.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он |
о живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен |
Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му к |
кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај |
Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Па |
и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали |
е у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје бе |
Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами |
ваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, вел |
, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је |
атно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} |
S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Гру |
јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до ј |
ја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.< |
ицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи ч |
— — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Ве |
куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то |
а, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа по |
знато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> |
год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је |
} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штог |
ења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> |
ег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут.... |
ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, |
рета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста |
ило ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу. |
твара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло |
с је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна |
та је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} К |
шевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ј |
ло се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чист |
>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прих |
згледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <p |
авимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рач |
бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!. |
то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> |
јских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} |
о се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу реп |
Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на |
ир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <mil |
анској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале |
ави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму |
у.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и гов |
адаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме |
што се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од је |
ише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{ |
<p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо. |
де и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоки |
у га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} |
а. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, |
ег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је ду |
ољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, д |
ор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко |
тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене об |
р се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их |
овца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило |
илом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред |
жемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!... |
} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале њ |
оделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци |
аћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на |
иђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта |
ог језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу |
а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео |
{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај... |
нао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n=" |
залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повр |
драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер |
да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што би |
бија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} |
у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне св |
га пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече упр |
азно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пре |
ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на в |
еше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Ст |
леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај То |
> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} |
се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовн |
плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече: |
слођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени нек |
о је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> |
а мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до |
што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим |
а сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога д |
тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово ниј |
капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S |
окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, од |
тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, оп |
лики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај |
је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{ |
лечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дув |
етни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком у |
пи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а |
тишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситн |
ада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S |
је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држа |
то само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, |
ас ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — про |
мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, зб |
ро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви вик |
У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, |
Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али |
!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па |
о и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писа |
леда право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право |
мириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница неч |
полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Ст |
наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак сн |
рине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{ |
етроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да м |
} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта м |
па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они |
еш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањуј |
ио у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турск |
подине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газд |
.{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} |
м.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дош |
— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни т |
ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} До |
оћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, |
тао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и д |
ђа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једн |
траховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу |
ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелиц |
ашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> |
е од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није |
ехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p> |
помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} До |
говор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, т |
се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а |
ју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих |
цају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам св |
у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да ј |
екао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{ |
изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољк |
ачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за пом |
ђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа |
поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне н |
и.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе н |
али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, |
{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоск |
ви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај |
а Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, |
...{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} |
зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ ј |
а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од те |
е чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од кап |
о је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је т |
ре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан |
S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се да |
ко исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Т |
7" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди |
а Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и к |
е једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не мо |
вију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком м |
ни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат |
дине.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} |
о душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземн |
Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад т |
се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се проб |
лавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, |
к да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама |
из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели |
е беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вереси |
авра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет прим |
.{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, |
илије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих д |
арице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</ |
иноћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уо |
p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је ска |
ет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела |
и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их подели |
ао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, д |
е препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, |
био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево бе |
аигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поно |
шао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја |
н од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} |
ати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, |
139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује |
каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у |
ије баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао |
ад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљ |
оном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окрен |
рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом ви |
је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати |
што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај н |
легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</ |
неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу |
ћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и вели |
и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики |
у ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — |
ило, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у поли |
тија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче во |
.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} |
н.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, р |
умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на о |
знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у сме |
етима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ј |
к и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руц |
од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам с |
— има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бе |
то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да |
о, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја си |
у.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одј |
д, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек |
У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> |
видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког |
RP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} |
угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш |
Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он ле |
овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуриш |
војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Нећ |
буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и вес |
, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а |
Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били |
да <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S |
едао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упита |
ао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох |
лете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, е |
ижава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> |
ретећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањал |
{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вра |
и, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није в |
се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p |
а је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она |
, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољуб |
о даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на |
Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не |
S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини |
х сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски |
проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и |
колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио |
</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва пр |
ичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни ч |
ику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за |
} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи |
шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и н |
собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми ј |
разила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ет |
{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим |
мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче не |
страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> рук |
ма ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Ж |
еленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, |
Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p |
ванчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми |
амо здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом. |
мо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дођ |
као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним |
која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је |
на као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Мор |
пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зн |
подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох |
расло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198 |
не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе |
ош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit |
ника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене т |
у послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рок |
/> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад он |
алица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у трун |
смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} |
танка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Г |
лицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quo |
S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни |
а наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, јо |
а.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну |
} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златн |
у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба |
годари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми |
то припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су гра |
У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, к |
} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да |
на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" / |
СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИ |
се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући в |
ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, |
да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдар |
/p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег |
Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, |
..{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад |
еном венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму |
р пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкив |
оле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме обл |
/> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли.. |
поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S |
а ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, |
а је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам ј |
Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
д својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p |
о басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом |
е као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом к |
иста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника |
} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо. |
што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Малом |
а, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оста |
...{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јо |
.{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна |
кујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Пр |
и пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све |
се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дркт |
п, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле |
А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свем |
ви што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што |
његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако зв |
ре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појав |
мотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусрет |
ња синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикота |
ота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни уту |
овиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам |
.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и ра |
и, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> < |
рава.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи н |
уша <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишл |
о....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула |
Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва |
ција једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо |
ла <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је прија |
ојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а су |
илу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још |
прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток |
воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијант |
, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошал |
та Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренск |
е.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капе |
аде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, је |
.{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаб |
nit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал г |
ати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли |
ену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши је |
ела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> цр |
{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, д |
екао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци |
из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неопи |
...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема |
и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, |
а испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— |
ивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој |
те, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице |
јачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С то |
н се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{ |
је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се |
је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>Пос |
ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про |
ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про |
тар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество |
ти гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни вел |
х био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> < |
два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састај |
и, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S |
pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагач |
S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да |
....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> |
д кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће л |
/p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{ |
т била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <p |
Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо |
кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Ц |
вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам зна |
ли благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, |
.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави |
мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже. |
{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хва |
м.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да |
просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру |
а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} |
а му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај |
е удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негд |
ри.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече о |
беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме н |
ше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де |
и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра да |
и.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, н |
S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана |
то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени |
почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свес |
та не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича |
и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
ете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се |
вари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мал |
ви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још |
е само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те с |
мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрет |
рестрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Ш |
д очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени пр |
драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што |
ости.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се са |
} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb |
шта друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно мо |
рила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка ј |
ти —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде |
најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — |
арица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, |
ивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жи |
lestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу зави |
г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране рас |
е само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, к |
дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погл |
за као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак |
аћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— П |
ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о је |
мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Док |
њу.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, |
" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, кап |
"194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му |
онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И |
омислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, ш |
га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изв |
мо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и ур |
свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" |
баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још н |
и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газ |
пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те |
ћ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у |
је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место |
амена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља |
поји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и по |
} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упи |
тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он ниј |
а, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S |
ад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p> |
етку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSecti |
дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро |
а, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSecti |
но да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то |
развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила. |
Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне глас |
линка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>О |
нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе |
рину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="6 |
бало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали рани |
ало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с јед |
њости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефилова |
у своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли с |
} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> |
фу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на с |
а ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, каж |
"> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало |
епа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — |
јем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> |
збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{ |
у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здр |
дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она остав |
у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благ |
Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници. |
} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну.. |
S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац чес |
одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво. |
едном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сес |
н, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p |
а Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале |
шити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!... |
добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили |
убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљ |
д није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече ле |
} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћ |
, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је па |
па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — сам |
milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{ |
ав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни бил |
рекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренут |
е и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} |
о у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних ра |
одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила вазду |
, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија. |
е први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом! |
мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајде |
.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Л |
итам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само с |
румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће |
је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем |
S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро |
стра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лиц |
и је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је |
.</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми |
мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су |
ам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S |
} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неко |
алио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерн |
и, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да |
што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи ре |
, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог позна |
запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капета |
оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они |
и очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хо |
И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јут |
су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалос |
о што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са |
о ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{ |
уског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на п |
ј</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч б |
p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смеж |
е о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим |
одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста |
ене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у |
} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згње |
орене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и м |
ка се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је ст |
217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам |
коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман са |
знали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нек |
град.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са сво |
умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} |
аца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хлад |
справи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} |
на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије г |
8934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у |
брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше |
едном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је |
ећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилег |
дам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис. |
много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и |
не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те |
сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој |
и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и |
>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову |
боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене до |
упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољуб |
а да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми |
киња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала |
е то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облач |
и Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Ов |
ек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она |
вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота |
шеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима б |
дели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чуди |
онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до н |
-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао |
авиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да |
а госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као с |
n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука. |
одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!.. |
био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} |
и и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих |
опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и |
преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствар |
ака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђ |
а се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управит |
<p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се |
а донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Пог |
ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и |
ати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А |
ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи шт |
што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам л |
ислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула |
у, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је |
прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, |
/> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати с |
казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, |
павала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула нек |
разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више |
.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете. |
— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи |
пила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни п |
орекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски |
па.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> |
погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....< |
уши Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио |
пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> |
S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам |
до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је |
е држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а к |
и тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{ |
куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, |
е затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, се |
— — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја п |
то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст н |
цу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе |
тио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те са |
поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан |
о га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, п |
дна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, |
ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја г |
кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, |
Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да |
ћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И мо |
је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли о |
S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри. |
!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више н |
шена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а прек |
S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо |
а тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усиј |
у осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто |
да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам т |
суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пус |
ни ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао. |
ена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан... |
рад? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој |
ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја |
урски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадес |
<p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро |
м:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </ |
ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као |
> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се у |
Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим г |
ох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам |
ох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити |
некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну! |
на неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некака |
</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, |
баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и |
S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста |
ни тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} |
ору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми б |
е, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да с |
{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко |
жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да |
било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, |
епан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не |
ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо |
це.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили |
и Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за |
ашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек |
ведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године про |
<p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му ј |
коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је |
Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} |
одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек реч |
у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А |
{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им |
или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, |
ће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији бра |
имом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и |
о.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, |
ви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, ника |
одине, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милу |
, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само |
је пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци |
док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> < |
а срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из ку |
> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} |
таш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном д |
— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се |
увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смеш |
сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она н |
бре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај |
шеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} |
воје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде |
ака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, о |
S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га |
о Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова |
су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{ |
нути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је н |
ор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крма |
ој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко |
да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме оп |
иђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љуб |
ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSect |
еде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нар |
тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунан |
{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по ма |
а се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је |
стано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго до |
ок ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, |
дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је о |
е виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Д |
човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој |
ога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Разм |
ш озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома н |
.{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} |
дстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, ре |
по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно са |
/p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном в |
е што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то ни |
одно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послуша |
трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме п |
?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега од |
и могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није |
кора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо |
топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n |
мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> < |
е оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком с |
им наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник |
, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад с |
ражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељ |
мо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао |
рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бо |
је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S |
рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још и |
ве да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окре |
Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао. |
ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде |
} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, |
бличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, |
рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S |
те ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — про |
стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Ал |
ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака |
зио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе |
ашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање н |
о лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана л |
а скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама |
или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да с |
ножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у с |
чко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбарда |
е људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко реч |
бри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само к |
у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао с |
} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S |
/p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Тр |
Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone un |
о јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака |
беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p |
лим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву ш |
tle> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине |
овори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{ |
е погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо |
к, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосн |
ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, |
нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, |
рај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао б |
је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио лед |
отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— К |
>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пи |
право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ниш |
ен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да |
ћ нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се |
у кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе |
кон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај |
и мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141 |
ог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере |
.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топо |
олу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних |
и да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> |
д ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{ |
испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барика |
р поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријате |
/> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" |
ом пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у цр |
а нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном |
ле....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} |
Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} |
Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, ка |
.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из |
ут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоћ |
али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих |
Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упо |
довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести |
.“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S |
твореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је |
ad> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није но |
мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим |
одаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити прав |
ији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимнази |
ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места о |
елика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој |
а Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог пит |
трнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одве |
т?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мен |
доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit= |
је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одгово |
усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби |
“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му ми |
ио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ ск |
аје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљн |
p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ћ |
ве и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуч |
зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човек |
> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том из |
о....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја |
е мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} |
да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљ |
аватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмеје |
ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо с |
им смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} |
посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ |
и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је ч |
а пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., г |
} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да |
"197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја |
p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapt |
Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} |
ђи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> |
n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти ј |
који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не |
Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахно |
откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и |
n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је |
октор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се |
осла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да |
лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш? |
>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Докт |
дох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јел |
ова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа пот |
Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос |
скра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ј |
ди шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви |
а три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам |
јана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} |
је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{ |
слао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{ |
вала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то |
о ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!... |
а 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив |
у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и п |
име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго |
крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, |
сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило! |
е беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нек |
де.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из оч |
ли су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили |
гао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји |
вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други |
лаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за ш |
ша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— |
уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнае |
{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину бо |
зда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као м |
је огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.< |
почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, л |
еле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, мо |
<div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насл |
о, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А |
у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да с |
зи ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} До |
десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Док |
> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претреси |
некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крв |
и тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} В |
у од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У |
едравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шу |
обном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ |
“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао |
И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким с |
ако нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхун |
еним уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво |
прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ће |
Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чек |
то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си |
не.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петро |
мачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Мн |
ма из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Б |
ој женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{ |
пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, |
/p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да |
ђе зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас |
би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зво |
ричајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, п |
ио он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме |
а сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми с |
ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек |
се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим је |
Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најте |
аш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми |
.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату |
е опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се ост |
вога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
на, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше |
дмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{ |
бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небес |
ецу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене |
е зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он |
ему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан |
notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </ |
м, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не во |
, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код |
ту природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је на |
а.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је |
о, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се нап |
тири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошу |
зеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесо |
вога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да |
за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како |
it="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина ч |
но, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то неш |
у.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: |
онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озг |
— — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђа |
а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је |
ки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, |
што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном |
оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљн |
{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> < |
во, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово |
ц, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је мно |
њу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост |
д Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових гр |
радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трај |
о писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље |
оност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је |
ну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено.. |
ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p |
даци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају |
ном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста |
.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њи |
ли је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и |
је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове р |
еког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на |
ног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покриве |
аници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по ово |
{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n |
p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**< |
То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,< |
{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} |
ване за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} |
.{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује |
д... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n= |
се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она |
<pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сах |
а смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и |
уга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то |
вим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса... |
estone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан |
своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друг |
долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Он |
га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одгово |
сину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
то је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S |
изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први из |
д она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Ист |
а после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то |
им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кућ |
у ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>В |
ева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели В |
ој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће |
задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>У |
<p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразгове |
и треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty |
нда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као |
о на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> |
није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit= |
а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њ |
е, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} |
мче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека |
у се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје |
сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, п |
гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То |
} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <q |
измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се |
ала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p |
од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, |
црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSecti |
с засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред А |
стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исп |
нда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Р |
даћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гос |
<p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде. |
есите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: |
му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примит |
оришта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор б |
а у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини |
лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{ |
проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се |
видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај оста |
ечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у |
S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах га |
ав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" |
налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о |
р.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мра |
донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, |
мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се на |
> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а пот |
и слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, |
ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је |
а вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо ниса |
прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли т |
вега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити б |
у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али |
зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други |
<p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n |
воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа |
ети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче пр |
и; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{ |
е ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам |
еђиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окрета |
ше него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако ис |
да Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конак |
> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био распо |
бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ва |
t="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовиј |
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и |
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили |
петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба |
{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Заста |
а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је |
свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит |
свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит |
у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита |
ити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита |
b n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом |
ор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно |
ет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у мој |
из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с вод |
кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој ча |
мени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили |
оветним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пу |
рекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од |
и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} |
и, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, |
ј живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем |
ик, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{ |
S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати. |
овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост ис |
е било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздрави |
и.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изра |
ом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко који |
Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" |
донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звец |
ње.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је л |
ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни ре |
алактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемирават |
ила наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдар |
и г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као |
тева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.< |
е су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде |
сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него де |
> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S |
ај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је |
срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој |
дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најг |
али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са |
но пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а о |
омио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И |
ким кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи |
има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава |
модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у |
ње на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не |
{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао к |
сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој |
нда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи. |
газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, |
астаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</ |
ја.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него |
е допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли с |
га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чк |
,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то |
не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онак |
И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, за |
е од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и |
заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица |
иш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику |
е вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</ |
и вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рок |
ћи.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на |
ндур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ни |
до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита |
велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Да |
су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци к |
мо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви ис |
ушману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан М |
амо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{ |
да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су |
Section" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочит |
онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кол |
шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако од |
пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што н |
} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очу |
} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је |
м изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако д |
хата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које |
та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око св |
та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за |
на доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — |
, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно ку |
се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ |
дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је ду |
и.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија |
мех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} См |
није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готов |
било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје н |
а.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S |
, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} |
рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозн |
то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и ве |
нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут |
Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и г |
.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам см |
ласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <p |
д десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone |
ом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, ист |
га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је |
стра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — |
ошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који |
и ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си |
} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш р |
, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узунов |
да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Богов |
усте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, |
адиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пр |
на о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и о |
>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име нез |
се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он бе |
апроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} |
!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то пости |
b n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су д |
кутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На |
Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет |
љу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога вес |
да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
у га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јед |
, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — |
адовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То ј |
{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло |
ле се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно |
било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну прест |
а он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После ј |
ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи ост |
диш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, |
Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешк |
, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово с |
е ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане |
а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за о |
тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је |
а свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирн |
а умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{ |
е испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплак |
уно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} По |
ле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>К |
тану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и |
{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, |
} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте. |
ма, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошт |
а капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака |
ависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осн |
ве оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чич |
о.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам да |
зашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломаци |
читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, |
огледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта он |
на.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат |
Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту дес |
светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад са |
вануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из |
иста и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној |
</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучен |
е борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду ни |
пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отво |
та: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање |
а узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласи |
а.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нам |
бало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име ром |
а ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи |
лике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омр |
ам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека |
рљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, п |
о беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; ал |
дох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{ |
Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне м |
еби повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није кази |
„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица |
убовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљ |
све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Ми |
вати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представ |
се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећ |
/p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а |
Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у к |
Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S |
ица, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо вер |
а туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а о |
ељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не |
и до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило |
пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учин |
> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је он |
земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Р |
однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнет |
<p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, ш |
ке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се доб |
до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се же |
ио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ј |
ва, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је триде |
а, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То |
у неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{ |
погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шт |
ћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочил |
ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n |
ј дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, је |
на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо |
свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос |
5" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> |
ику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја |
виђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Ж |
{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{ |
, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> < |
?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћу |
писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је |
.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но о |
он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света... |
нути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <p |
p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да |
n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси |
анове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драг |
ом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у |
ђа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и зад |
су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, ј |
по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S |
ва; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, |
је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. |
њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се там |
и га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне |
{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „о |
цу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што на |
ма мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, |
—</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља |
небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се уби |
упног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме |
pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, к |
, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S |
с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То б |
ак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око |
у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} О |
ацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше |
ође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео |
хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с |
— колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шт |
..{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мај |
опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и о |
тнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину |
а их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину к |
е.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њи |
улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} |
адашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За ч |
што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се |
за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се ве |
У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} |
о и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Ше |
да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промиц |
да су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мај |
ње, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер до |
тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом |
.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!.. |
оћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и тре |
.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој бра |
{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скрен |
се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, ње |
ину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце к |
зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, |
S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и о |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> |
и је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане |
а њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... оно |
је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је |
<p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти |
Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре к |
им обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p |
м лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак х |
барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="18 |
— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док |
планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као |
</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и ку |
кој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубо |
од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих о |
.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра да |
ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</ |
пе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубо |
b n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте |
баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова |
ла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S |
смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови р |
мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их т |
ског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадов |
мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидо |
да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни |
је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајн |
а....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац |
чке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристан |
стављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па није |
то је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="c |
е.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле |
амо ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" |
нци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један н |
е пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} |
ао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших |
и махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опе |
јка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладији |
у.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честит |
т паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве |
не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је во |
била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S |
не узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p |
нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и уб |
ебески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска |
<milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша |
Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној |
је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је с |
чанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> < |
и веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, |
ад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражар |
b n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} |
а једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне х |
<p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег га |
м венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „ |
не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак |
невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Г |
ани, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна гото |
ој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{ |
О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на |
<pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> |
и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусрет |
лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покр |
чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд с |
ораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајк |
а чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће |
</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи |
ака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{ |
> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођос |
— шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка |
у преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од јед |
удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он о |
{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био |
ита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати |
главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава |
ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S |
а му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А |
ери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки |
естано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио с |
..{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну! |
се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још |
баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја |
ишта род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, |
решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и ник |
есењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да с |
не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене ско |
ања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе |
руге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лес |
и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола |
чнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу |
све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Дв |
а узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог ж |
се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се о |
lestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Пре |
иванчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p |
ком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} |
ле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно шт |
седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају |
о у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је прост |
ске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су |
а сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није |
{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дар |
тали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбље |
заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он к |
аши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа |
Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што |
шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј с |
овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита |
е у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, вид |
на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном ру |
о, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па н |
над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамот |
ве.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада |
е грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се бл |
на, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устез |
о’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља. |
д саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од сам |
приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала |
о, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све |
х кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на ве |
т, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умеш |
ни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мал |
о једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> уп |
{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост под |
head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка |
орате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак ј |
..{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n= |
е светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред |
ко, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је |
мили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с |
ио блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече |
ва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној стариц |
боре с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Ј |
нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја |
угови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особ |
ане.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с друг |
некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео п |
ст.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Мој |
осто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учи |
ворови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају по |
ста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило |
вим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, п |
аздарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Кр |
{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И |
троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су |
андур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кул |
b n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадн |
Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомче |
и.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав п |
су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.< |
milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насип |
</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ак |
ад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Остав |
днем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто |
коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; |
ет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Сл |
> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазил |
м.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубо |
За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су |
сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од |
и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак |
било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифиге |
еразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба п |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легне |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је |
ну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један гос |
За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у м |
јлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак зад |
очељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прил |
це.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду |
дно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S |
и ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши |
тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их о |
ипадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе |
ом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучно |
Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју |
м прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како ва |
" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему |
ма другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена ј |
о ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес о |
дрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Д |
ао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не |
ете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} А |
човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, б |
о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да |
и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо |
, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете та |
.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте с |
о значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса т |
ућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{ |
колико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених |
...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива иско |
размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да с |
сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S |
е мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до прек |
ој утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пру |
а седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси забор |
равцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страш |
еш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто |
а им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек р |
ена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле ре |
ection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S |
А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто |
ла....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоћ |
{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто не |
ајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Поз |
моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.< |
непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p |
доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бо |
е.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, н |
им ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одј |
pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кул |
душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S |
зом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> ста |
{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, |
је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она |
мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p |
а, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Ка |
/> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим п |
у још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} |
гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <mile |
ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он п |
о ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није |
....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми једа |
та, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стан |
леда преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је |
и су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали |
остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, |
теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, |
руг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му |
нда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух глав |
Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...< |
ла — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} |
мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И |
сред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађе |
уди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти |
дити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда М |
у се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} О |
А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео |
за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу |
а да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека п |
че, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница |
<pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако |
љеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе... |
летим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио |
у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да г |
ам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарач |
брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто пи |
лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То |
застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда неш |
отово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се. |
па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је о |
и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} |
ни могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</ |
ајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} |
ао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах |
Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у ч |
нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, вис |
чу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као д |
то мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо |
ла сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали... |
/> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра р |
не да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога |
баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова < |
вих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не п |
ја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — |
n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} |
лост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у |
био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он |
овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене |
S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стиг |
.{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздр |
{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима он |
ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба! |
Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од |
а.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје пр |
те мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клек |
Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота с |
S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се т |
, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Сав |
аустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула |
оме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст |
чна брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то прист |
{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може |
S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се ј |
Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?.. |
и то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глав |
план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ћ |
до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није < |
новачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблес |
суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекањ |
моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да поле |
ла упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Н |
После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће пра |
себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до |
несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{ |
е био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није |
ећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Ст |
са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} |
ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће |
а латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме те |
они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разу |
н и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд |
Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам мог |
јају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — |
зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој д |
е!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало п |
!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И м |
lestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд! |
д сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко |
далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <qu |
ље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Д |
и: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од к |
, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико |
ина.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле так |
ку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: |
како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде |
Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са м |
и, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Вељ |
скупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у ко |
би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Св |
!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили. |
е упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја |
и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мају |
Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не ја |
сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одла |
p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4 |
, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли ткани |
дем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу |
је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша |
...{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у ва |
те својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ј |
и је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Ис |
" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не зн |
на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадн |
а?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ће |
оле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе |
.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Мал |
демо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим |
ан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатељ |
има.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат |
танем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, |
е и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стр |
ило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад с |
е радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете м |
/> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетано |
а.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрак |
а проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам |
лужила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по |
као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу н |
ћи Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет |
па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад ј |
>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубо |
Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" |
баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред |
ожанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И |
то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, кој |
идржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болес |
<p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метну |
вче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S |
у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се н |
За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакар |
у Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравит |
о искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, |
окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} |
А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с |
Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде |
рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, |
ало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мал |
је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога м |
на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погл |
окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Сте |
јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n |
="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су |
Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мат |
цнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, |
је према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она |
сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче са |
извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио |
ш.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— |
им оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад |
ри није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, |
е Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну. |
нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју деб |
лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то |
t="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега пре |
очкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране у |
еним клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На |
Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с |
тарац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{ |
обро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва че |
и од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{ |
е:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!.. |
, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; |
: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив пог |
ј што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по т |
у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} |
ка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S |
...{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њем |
главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — кол |
ам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима м |
— Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се |
на звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцка |
мећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно |
.</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ |
м просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године |
Section" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, д |
дмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом |
што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој |
а си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекн |
ка ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да о |
па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Тур |
p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, |
ок ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и ник |
, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Је |
S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} |
е од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствар |
хвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. |
срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection |
тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, |
ознат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?... |
на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ва |
измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђ |
нама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, С |
м то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад с |
непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> |
.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Ше |
тепан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље га |
с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово гово |
се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовиј |
а међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам мог |
живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах с |
зраз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> |
и.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестр |
спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли ви |
рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је х |
наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево |
е од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста п |
и да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је ве |
а врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским пон |
/p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па |
ђа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако с |
Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах вр |
сте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за уз |
нас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69 |
дило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим |
верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како |
им.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Сте |
и ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било |
...{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао |
овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љу |
48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврин |
} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио з |
} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у |
ш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да |
алачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} П |
<p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа с |
нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са сво |
, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад ни |
е заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, |
који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш |
ке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} П |
ило мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} |
чићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</ |
хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Г |
тра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили |
а.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје др |
ки нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет |
ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевер |
утра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} |
ног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут уз |
нац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих! |
нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он ч |
са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{ |
</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Со |
од, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слу |
ди....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Беогр |
се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћински |
} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S |
синче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми |
ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро |
гове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу |
еђу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек |
преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: |
туденче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.< |
збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би |
ге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја д |
p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! преви |
ан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја ни |
са се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити. |
ити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаг |
Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој |
би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="sub |
иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, ка |
ртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љ |
у из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотр |
е хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а |
задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затез |
би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме ј |
буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка. |
који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој |
м анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осе |
.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети |
ко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми |
сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више |
е, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и |
, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То |
ти шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрес |
лети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враж |
</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Ст |
ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и п |
ство низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} П |
плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што р |
ва ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну |
еђе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном |
и.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је |
у пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже |
својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега |
еља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су |
ен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кр |
о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци |
Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, |
еда.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброт |
им великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се пи |
ању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било п |
S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени леп |
мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> нап |
зјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у |
е мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао б |
S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела н |
S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом |
војче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу |
јче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само |
ом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екс |
опаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама вр |
казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко че |
се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јут |
поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице |
<p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан |
ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је |
а је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко ње |
га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми |
ла је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од |
} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је ум |
} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шт |
аоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад |
о моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ев |
гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше при |
покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплаши |
јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надим |
љским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми |
потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад си |
сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће |
огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница |
S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио |
ли пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио |
.{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— |
нате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде |
ре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ ш |
ола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> < |
ати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>О |
о би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S |
ешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна! |
ан буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко з |
па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од рад |
елети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p |
срећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, |
м нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не зн |
побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <m |
<p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо |
S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми |
епрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друг |
се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} За |
гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, сина |
ецу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S |
екао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева ди |
не од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је |
ише сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко |
та је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јо |
Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је |
ебу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу |
што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се |
она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госп |
шли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на до |
} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једн |
сава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној стар |
16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави св |
ва нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, госпо |
својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путов |
асе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S |
их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p |
је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме о |
си ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужи |
ло, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја |
прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми с |
о што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир пр |
:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим |
ке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен. |
n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о |
} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њен |
<p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме. |
ђе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама |
нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам |
S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале |
арога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног. |
да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме о |
пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, ко |
ознадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радос |
{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видет |
S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пр |
очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам сам |
ао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у о |
неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме |
за и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и |
гло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да уз |
о вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег дру |
<p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лу |
поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше |
lestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} |
оповске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....< |
мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зн |
ичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час |
очети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно |
...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој |
уди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по с |
Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јав |
и и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, д |
— ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи |
кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> П |
чи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени прест |
ка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осет |
е прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу |
бра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, |
у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> |
ти!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} |
оћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде |
ха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји с |
у пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S |
е?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>П |
и вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Не |
вога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ва |
ам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђ |
би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, до |
.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој |
, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још |
би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помисли |
одне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до В |
има.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо с |
и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је прек |
личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем |
оно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовим |
ка он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске ле |
је.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прела |
чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо |
еднем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избиш |
адоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени п |
дном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз об |
мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, св |
да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Беогр |
о опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, |
, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> |
сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По |
ога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, |
притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји |
их није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад н |
едило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра |
снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</ |
да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Ка |
згледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бан |
, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{ |
<p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.< |
жица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу св |
е и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: |
дскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није мог |
ли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њего |
е већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета |
нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни т |
дина, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="sub |
велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва злата |
>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњи |
, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике.... |
ито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч.. |
и шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан |
туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S |
...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете |
да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то |
.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да од |
су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница |
е, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јадног |
нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета н |
курзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наука |
ано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три годин |
еда.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> |
у главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда |
о рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и |
у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није |
а се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној свој |
раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих бал |
осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} |
асило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, је |
пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго |
е то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила |
<pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чу |
јем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда |
ао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронаш |
Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он |
е уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добр |
био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, |
агочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће пис |
дравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ве поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p> |
ња, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски пров |
иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждај |
трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане рук |
да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{ |
} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да |
бро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претр |
о.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дуб |
мојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера |
во сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно. |
добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Ш |
да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли: |
уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихо |
{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао. |
мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он |
ет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Х |
S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: |
То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари п |
вори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу |
p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу |
штења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке т |
ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, |
чи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но шт |
ричинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја |
ан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити |
о дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није |
зу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово в |
у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да о |
вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле |
{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде |
дном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погл |
учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— |
, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тр |
ао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две |
ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор |
ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, |
није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчи |
, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који |
крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степа |
Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина |
Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега |
икога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, н |
ад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, о |
} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу л |
дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је д |
мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, |
ом воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</ |
.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех пис |
не — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с пла |
лим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра |
та мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си т |
рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} |
скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци ви |
у школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближа |
Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо |
ио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му |
сет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао |
не.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема ка |
их очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојим |
е наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упи |
за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за тв |
ан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на је |
ичали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастир |
ао шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да м |
о браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p |
сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да |
боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опе |
иновац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крва |
<p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је д |
оре ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми |
само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џ |
емерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам т |
вало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет пре |
ју и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.< |
не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општи |
пчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио ц |
жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p |
сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо а |
нда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту |
пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Ал |
пред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> |
кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и |
.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> < |
ди: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах |
д ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си м |
> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <p |
Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S |
кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не зн |
а им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и |
већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива |
е поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капет |
своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на |
S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа |
ам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стран |
па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а |
ви су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, |
— — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе в |
већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и по |
тина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда |
стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгле |
ам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да з |
на статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> |
рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да |
други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се |
кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и |
Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео на |
"185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, |
</p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској |
е у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{ |
образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му |
ату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али |
еним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио |
ређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, |
b n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта |
евао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S |
а? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господин |
д сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми |
{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, |
намо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашл |
здравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ |
их на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мал |
о су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и М |
мо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата ста |
.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>С |
може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља в |
димо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми им |
е прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страш |
кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да |
атије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин |
е стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста... |
} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има |
ву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде |
јска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим ку |
испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разгов |
исто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно оп |
и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S |
не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један |
<p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, види |
њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче. |
ни:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута |
нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити к |
кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу... |
ло, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај |
трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} М |
лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска сли |
и ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо |
, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и |
за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како |
о — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја нема |
{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у |
заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава! |
рослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p |
далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да |
оћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и т |
долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли |
ј је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="2 |
ри године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, |
а ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се |
ри главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се м |
о.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по со |
а сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је сед |
ad> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сест |
ритет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепи |
Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип ок |
алост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она с |
ак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је |
{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешт |
p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла |
ају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко со |
S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" |
ече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пи |
авде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пре |
?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из |
свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда |
<pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затече |
а буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <h |
ора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само |
p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кућ |
ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година! |
р ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Ра |
пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру |
Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, |
о?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он |
, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се п |
штате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{ |
јатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не |
се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у |
о притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{ |
другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало до |
одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви м |
.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S |
и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже |
гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" / |
дница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} |
ост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија тре |
о укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} |
{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдск |
к, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" / |
S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Ка |
Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гле |
н је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са ј |
ј одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на |
о, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на |
хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. ка |
тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А мног |
у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даљ |
је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да с |
... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилуј |
јка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза |
!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини м |
ађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од |
ма дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором. |
а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сун |
м већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпр |
у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим |
— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n= |
дан размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку про |
И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само пог |
неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — |
...{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, |
<pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца |
век опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да |
ити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Он |
ва — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи |
пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице из |
поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Уз |
Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо св |
нара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, м |
а ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један т |
су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њи |
в дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, под |
а и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пр |
ео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је |
од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је |
а ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, |
ne unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, см |
а преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет |
, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов |
t="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} |
е иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капета |
ст.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито ј |
S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абе |
м: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шт |
прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, р |
ето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а л |
у.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео |
ном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа |
ара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица |
анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш. |
ај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Ми |
ра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваз |
гу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те |
се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци свет |
</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSe |
S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ру |
д воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом св |
ав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И н |
</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја са |
рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан глас |
Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он |
1" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о добр |
о расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчи |
unit="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, |
unit="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је |
славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, а |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} |
е страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Сте |
ној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узб |
ма и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је не |
уло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> зауст |
број госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жа |
ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред каса |
и....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро |
по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закут |
...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењ |
тлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S |
итати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} |
ако некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он |
е.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а т |
е....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Д |
Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се |
у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те |
, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој |
<p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> |
S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова п |
n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију в |
е, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, прост |
јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим тур |
ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то |
најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} М |
чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек она |
лим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога |
дарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављ |
нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је |
<p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да |
, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш весел |
S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао |
сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба |
знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћ |
у сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека |
але ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је си |
ако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само д |
о, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S |
а и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>П |
е на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра |
су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто |
кси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S |
{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191 |
.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да с |
{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако н |
леду беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> < |
речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводн |
ко ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни на |
оћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам |
другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровал |
наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри љ |
S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опрос |
Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из |
ака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко с |
се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, ов |
е погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, |
ју.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више |
ати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, кој |
а света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе пр |
ко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима |
ајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо |
Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше ку |
чи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мог |
Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У |
витељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандар |
аспитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, п |
с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Од |
тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њ |
S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пуст |
.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда од |
за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бог |
ији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш у |
лски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, ш |
ни сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а м |
важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобо |
а буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутње |
а јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb |
о шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у н |
ом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? |
то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао |
оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а |
итати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три мин |
мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер.. |
Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропус |
али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, поче |
тети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча |
творим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quot |
нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако |
Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} |
а у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан |
ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту на |
о.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од је |
умругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} |
p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме |
окрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и о |
еља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Си |
орика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једв |
и код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <p |
рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је им |
ло?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако ј |
Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, |
хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене. |
ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених |
.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дуб |
и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми реч |
ло.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, |
вно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ рук |
збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} |
уги су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео ј |
јмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје |
есет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ла |
а беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, д |
ем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се т |
кочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, |
е палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема н |
ом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео |
снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајт |
ике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушен |
Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрм |
рзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се б |
по зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n |
...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су |
н оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су |
о усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су |
дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p> |
вати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{ |
што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити. |
што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде |
да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То м |
њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} |
о, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> |
кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог за |
овина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање |
ави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, |
рхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику |
њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме о |
да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по к |
е лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том |
..{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама до |
ду твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза |
се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грб |
ја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само |
њених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела |
а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се ова |
окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово |
олики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} |
ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше |
да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94 |
, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Ис |
{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} |
е пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале је |
е виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" |
а је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од ње |
едају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина чов |
.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене |
је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у р |
кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, син |
да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад нас |
ко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p |
а ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад |
ија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и з |
погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако |
о вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до н |
е. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не мож |
з облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако и |
ила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор |
И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њ |
p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не |
Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам пр |
срећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокол |
мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: |
му здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам |
а јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, |
о ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} О |
пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда |
е и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, извр |
на.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрад |
ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он |
си јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он |
ану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаил |
ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима |
че дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је д |
њу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе |
она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропушта |
<p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растан |
се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем |
је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља |
мо запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко дев |
ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} |
е и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем тр |
цо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Бос |
it="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други |
ам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо |
атима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} |
it="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет |
estone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, |
је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и д |
ош сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја |
p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче прео |
у....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто за |
123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У |
е груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" |
и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да |
<pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца |
{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса |
нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ћ |
Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправд |
он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се св |
, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут |
аница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо! |
— После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају |
још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како изва |
а....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</ |
залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли |
чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} |
се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће о |
} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степениц |
шла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — |
хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — оп |
ија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија |
ибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Плат |
сто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица |
до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да и |
S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта |
е: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудно |
м га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, кој |
ељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак. |
то с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Они |
.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!... |
у шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Бо |
о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући |
{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... |
газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновник |
и — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале |
ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, б |
м и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: им |
ове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах друг |
и, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упут |
S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није |
.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мо |
ога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S |
{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари о |
ији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана ск |
уде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда |
пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати |
Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше |
свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји |
саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам |
велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет повед |
јка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика |
амо га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си |
е заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све |
<p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па и |
разио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни ка |
ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, |
урској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је |
ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели оз |
и и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притишт |
е с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећ |
али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће |
к.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је |
слати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском је |
, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чуд |
шију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, ман |
и је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај ј |
{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... |
м видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отр |
ки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, сп |
али микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењ |
ару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с |
век убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit |
> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се |
та је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је |
n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу с |
Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући мно |
сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и вес |
е нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је |
ених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпоч |
нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S |
у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пуст |
ubSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће мо |
каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост |
и Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p |
{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао п |
— — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање |
исто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се јед |
ам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о |
p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S |
е осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Ис |
рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа он |
мео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{ |
ам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} |
то је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</ |
д сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте |
="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дозна |
> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо |
олест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, |
вених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кут |
хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој вик |
једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S |
а, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог свак |
Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости |
шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Н |
тоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхов |
а, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле позд |
ан горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових ледени |
шила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажниј |
ко хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети неср |
видљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечист |
рмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и |
сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{ |
рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као ша |
је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни |
звеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не до |
ранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камели |
сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнак |
ој Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен |
Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је |
је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; ње |
<p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" / |
у пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од ј |
tion" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по |
уче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну |
што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, |
Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима ос |
еше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скин |
едах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, |
оје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су |
ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да о |
на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p |
— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим |
да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад |
?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра т |
брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за ш |
/> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове |
ивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима |
бе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво |
ест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом леско |
јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац ум |
.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и ус |
не на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43 |
е по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало |
ction" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и до |
о по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за ш |
али <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, |
, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до кос |
ту и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и |
сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни |
их скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да о |
нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном у |
шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она |
а доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи. |
ка, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, |
а од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво |
о је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешин |
чам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим |
од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим п |
а узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> |
нем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>О |
и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата.. |
.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Дв |
вај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморк |
ао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз |
зговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и |
тране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви |
— као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ |
еше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад с |
ема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда |
лушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{ |
е у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге годи |
остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S |
да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSectio |
— лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} П |
е подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми по |
е почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Ме |
дан вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква го |
ве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама г |
у.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да з |
то одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела |
вавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковиц |
} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочи |
а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечет |
а; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S |
чак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и она |
или по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једно |
оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{ |
, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке се |
је у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници би |
половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хуч |
кле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку |
није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет п |
</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="2 |
ј баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још з |
/> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођиц |
ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан. |
ма свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Е |
својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш |
се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох г |
е ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па од |
не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто |
Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав пре |
подин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— |
је знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи |
никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па с |
Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што н |
и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој жив |
; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуш |
!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— О |
знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и о |
је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вр |
уци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад |
146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у ми |
у жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, |
неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави |
.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; |
мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена с |
ајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, |
е приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктор |
н као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса ј |
S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, к |
ена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до |
} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале згра |
овичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, в |
ви врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зре |
од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће |
ква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кус |
намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} |
скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{ |
е кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај |
уд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!. |
ако му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једн |
чи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се |
нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} |
{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погле |
ецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном |
е две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царст |
бразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте |
ш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али са |
а повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут |
но нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили |
е очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога б |
{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет. |
ше суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те ј |
м кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испре |
ди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, зб |
ам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окр |
ешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оста |
ма не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поч |
шом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома л |
госмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га |
му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се |
кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације в |
чиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како |
ко колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело с |
Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом |
и њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, |
овала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне |
ти.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина |
сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, у |
лима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће о |
о злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се по |
крете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси л |
сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и ста |
их мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко |
заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а |
чак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Го |
к у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као |
болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се |
ке собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна |
еднако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с к |
е са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — н |
се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} См |
гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа |
/quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чини |
S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!. |
т Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> |
рушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, и |
и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом |
адох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, |
...</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај д |
да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притиско |
ари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда |
свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па |
пред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати н |
су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало |
ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S |
S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— |
указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов |
руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо |
о, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у |
ао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} О |
у их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, |
осмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се |
ло се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде |
.</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше |
камењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима гор |
јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њ |
астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад |
то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Ту |
омо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кр |
сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је |
екао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајс |
ио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, ка |
оворе с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после |
аница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу п |
5" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса |
"23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Д |
е била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом |
запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник с |
.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину т |
вог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог ј |
прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном н |
х зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она ни |
е, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо вр |
и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за с |
ло у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, |
извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управ |
олте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна |
уге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва |
а, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко о |
ј господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад с |
акву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{ |
да ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго н |
кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва |
у лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и ка |
у?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жал |
ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S |
њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају пр |
живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиг |
S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше ус |
а идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли м |
ке радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо ам |
смех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило с |
чем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="3 |
је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} |
ркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S |
рже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он м |
ед мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам лет |
стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} И |
чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, |
смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворс |
твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече |
е макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми неш |
А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их из |
пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, как |
што је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију |
— крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд. |
је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо с |
вер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.< |
.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно |
} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, прос |
иним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео |
законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав дос |
вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекива |
својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој |
азда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше |
S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једно |
мо се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане бри |
умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше нека |
та — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа л |
све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дри |
приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте |
што поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од |
писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" / |
собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочита |
уд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима |
Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места ј |
не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није в |
рока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам |
је, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуру |
рвог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и |
о!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељен |
ви.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрача |
то се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постал |
ли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нах |
да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој с |
а страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше |
а, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, |
рха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским но |
сле је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSect |
том јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, ов |
ширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилик |
Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра |
дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота.... |
А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а так |
ше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска |
>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — |
о личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она |
, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb |
ајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљив |
ледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се |
p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петрон |
.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није до |
руди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије |
рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцелар |
своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прих |
.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви |
ростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника |
ад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам |
чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Ми |
Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита |
х ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако |
Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли |
томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за п |
чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели |
село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ћ |
ан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осет |
нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде она |
чине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, м |
е срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове глав |
ене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао |
нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} |
шити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да с |
тимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, ка |
у беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине |
сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној |
/p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n=" |
.{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они м |
хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, |
и, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јевре |
...{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја |
{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа пр |
ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, пог |
Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, |
начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају |
и нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од |
ј бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Со |
е се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задруг |
чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује |
ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли п |
и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, каж |
Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} |
е.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав |
овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Ро |
седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другам |
уше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његов |
а могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погл |
ца пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви |
њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> |
егову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јо |
ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо свој |
не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Бож |
, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола |
ам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу |
ле је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру! |
> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службени |
оћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она сл |
..{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре |
е можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса |
то рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам ј |
>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишо |
ли су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? |
е лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољ |
дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> |
ењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би св |
ише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њен |
и се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{ |
егова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто он |
И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја пог |
И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Ст |
/p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, |
сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као |
ја једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{ |
ругарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p> |
прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} М |
е ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми |
па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шума |
ки да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њ |
...{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Им |
....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{ |
ини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов од |
смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јов |
је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако |
да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посети |
смо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му р |
..{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити н |
>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, |
немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпа |
ко брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <p |
прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од ма |
ку Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира |
ете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, |
полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> |
затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као д |
p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање. |
нов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} |
е никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ет |
о оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог ча |
без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме по |
м отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смо |
тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води |
цом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у б |
немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је |
ло за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и л |
и већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Н |
ути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капи |
="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам од |
су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S |
и цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога |
ћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија ши |
зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих сед |
и — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, ш |
} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна вошт |
стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају н |
Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit=" |
.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S |
ивен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</ |
љом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} |
а, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми зак |
то пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, к |
унастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљ |
на. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља ра |
з шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! |
ши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— |
апетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном р |
ји, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближуј |
чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где |
у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше |
се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосм |
из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S |
насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила |
шевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} |
није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и стр |
роније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" |
p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{ |
</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, |
И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} |
ривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом огр |
математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и раз |
аше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију |
<p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна ко |
{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде к |
врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да |
— И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затво |
очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге с |
ка.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељо |
само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Бл |
лаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само |
на висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S |
се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље |
трани чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је би |
неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече |
, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или к |
и.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па по |
ако ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга на |
ука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пуз |
оме пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај |
од конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратни |
, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а |
дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се раз |
да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута ул |
је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гл |
оже ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дош |
Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато.. |
оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом ч |
/> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те |
олован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крм |
и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И |
, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод |
тан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни |
нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превели |
воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се |
ти ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!... |
ају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се |
дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке н |
е стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе |
еј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код св |
јком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не вер |
и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Е |
зденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S |
ђен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један |
вара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крм |
г орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је з |
зорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="s |
ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо по |
ихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови плани |
ном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, |
ци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо наб |
аволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све |
у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Т |
вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, ш |
једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворе |
е да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођос |
> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад на |
чима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје б |
но се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час ј |
, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај ма |
S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} |
ати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n |
а га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — |
ини права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Је |
чића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око за |
="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џ |
добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили вера |
p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твој |
говорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} |
из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босн |
прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала |
> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово |
о је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n=" |
и би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су г |
читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико |
ном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја з |
уц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} До |
арни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гн |
минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа |
ном Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она |
S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ки |
же.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера.. |
} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу |
ћи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом бл |
лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од т |
S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нек |
ло ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и м |
и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је вр |
мо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре |
и.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, |
гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си |
ази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га п |
руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је пр |
да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не ки |
исли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем |
мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па |
една врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p |
мех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па на |
у сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слу |
S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} |
} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ п |
ио блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb |
им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој стари |
је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само |
ише <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми |
S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку |
еда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, ал |
ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не |
воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћ |
>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу с |
друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!. |
Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И ова |
>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би |
је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта |
дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Пе |
е миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, ран |
— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти позн |
кса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и |
Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да са |
рко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо |
а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, ил |
богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} |
зајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, д |
шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождр |
раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очи |
рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p |
" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га |
и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Г |
А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој гре |
пет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо о |
ре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли |
иви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам. |
{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде |
рених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба |
де.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, |
своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу д |
мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дука |
говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: д |
Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо |
твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери.... |
и.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба |
ктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стра |
само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Вид |
ило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево |
ене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, |
раво кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p> |
у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачуд |
вцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И |
} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој |
како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p |
човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} З |
у Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни из |
ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; |
кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} |
да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је |
<p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватим |
град!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мај |
и сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од не |
други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегал |
е године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љу |
код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од сво |
х људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Б |
свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код О |
ad>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што |
</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена с |
м. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетан |
на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а нек |
11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} |
Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без жи |
ор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На гла |
так ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је |
мела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и |
оже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном М |
— Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p |
д нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе д |
сечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли т |
коностас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога нер |
е материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би н |
но зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који |
ерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора кр |
као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узг |
"234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести |
леда као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим прир |
оспа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда |
рећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано на |
вика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p> |
а навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се |
авила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо пр |
асипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугини |
ремену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесе |
мела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе н |
’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озг |
о даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га пог |
о су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан дол |
леко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на |
а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали |
е био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И |
авире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег. |
миљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео |
јске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Ш |
никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у ве |
ој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} |
о које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} |
т се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га |
Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта |
директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газд |
на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p |
S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека |
вде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у ј |
дила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам у |
ст шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски |
га ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Беог |
о сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој |
о, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да ус |
егне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, |
ко гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин |
уће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топч |
S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо |
а, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом |
она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три |
!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“< |
че кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, кара |
су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и га |
вратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад |
уди? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали |
Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је |
се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећ |
једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео |
е ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горско |
рчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пла |
} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Ка |
и приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском |
истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за т |
па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Оно |
да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и |
е, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне. |
ла обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случ |
та ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, |
мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> < |
<pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда од |
и се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’ва |
Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа |
могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах ос |
и ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немач |
>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} |
сам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p> |
сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просе |
е младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone u |
ко, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове |
почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића |
b n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг |
капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо |
а некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је нека |
д школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да с |
ој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш |
рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мер |
ше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестр |
/> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се |
ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ |
а ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, |
ав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, |
од велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али |
а незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац чове |
а и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Уп |
и учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им о |
већу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кућ |
н кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато чов |
оком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих |
густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обас |
био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, |
прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мисли |
ипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом |
а цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата |
може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко з |
та!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С |
ести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окр |
му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна |
Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milest |
да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, реч |
ог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Пу |
кривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и пла |
ака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> |
?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја |
сец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> < |
Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда |
, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— |
ођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелск |
иљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије |
а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можд |
кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубав |
} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било |
јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало |
сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, |
ће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад |
а <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно |
} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света |
То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно |
некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагад |
ћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, ре |
ици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, |
а два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа м |
b n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гр |
по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да н |
bSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полу |
а прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачиван |
..{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— |
, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, ил |
ођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кол |
тосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на св |
а, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јов |
лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били |
ете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешт |
иста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — д |
е уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено |
ног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима |
нда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој |
Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седн |
ре шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не |
лице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су р |
уо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, д |
дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доис |
Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, |
>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш |
А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо |
Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Ни |
велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче |
мо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} |
ина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта |
Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пун |
ати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...< |
ори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и |
е — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} |
рај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе |
pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи по |
наша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збого |
на је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— |
у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до |
ако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И та |
и беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога |
S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте |
subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше м |
о крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <p |
н, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам |
.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан на |
згледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И ње |
у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништ |
е господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кула |
цену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи |
и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — |
жају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауто |
грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и о |
е, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једн |
у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} |
} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још |
зуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудо |
ио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како и |
даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на паме |
човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме виш |
{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум. |
оздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} |
астирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године к |
мо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог н |
га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капет |
тојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разгов |
ете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} До |
испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а он |
о који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по ово |
ки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам моз |
и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану |
. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S |
p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију |
одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толи |
збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање о |
ли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не у |
сош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену па |
ала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, |
у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих |
{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S |
, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине д |
Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од |
S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{ |
— на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> < |
златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, |
дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, он |
почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} Т |
из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни |
ових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <mil |
ДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУД |
n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој сав |
везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој |
у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били |
Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив |
и могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја |
{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!... |
дговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пе |
>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред с |
} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало |
ило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, |
и у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S |
она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете |
!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село к |
} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сва |
дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И |
На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређа |
нац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за |
х је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде трепер |
милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле он |
велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{ |
норама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу |
ишта друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?... |
ије размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци |
а тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а |
м ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет гриц |
S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо |
S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{ |
питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је д |
ш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не на |
ао мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљ |
о ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p |
и.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбр |
вим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немо |
до није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S |
{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је |
опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзл |
нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче |
смо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је о |
прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Ј |
могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде удар |
— хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, |
ађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам о |
учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па |
S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у ко |
хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће |
е већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресо |
анов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо |
и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, |
Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад |
/p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне |
један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским |
октор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго |
ворила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су не |
и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, |
} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} гос |
ика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSectio |
Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени |
и јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегат |
о преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год д |
one unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{ |
Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет по |
Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као д |
це.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p |
е г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба је |
и и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео |
нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, ч |
ича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова |
то фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb |
улаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од јед |
свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла |
ете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, |
ола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} |
душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло.. |
он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у |
срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је |
а....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти н |
уги уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа на |
ка.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S |
На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ар |
де код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш |
n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чи |
ну, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на |
} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби |
некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Ли |
ма све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај к |
раж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветар |
те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових пер |
е нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо с |
, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна |
.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све. |
па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине |
љила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога |
, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ до |
на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на ли |
} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p> |
ан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице тре |
распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Ах |
стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке |
, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико п |
У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни |
да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клуп |
Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, |
рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче |
?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине |
даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, |
— да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заво |
</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узб |
Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S |
како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је |
з добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчет |
оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је |
буњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ј |
ју.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при |
" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хв |
Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добр |
меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што др |
о ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с н |
по намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара |
ам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где |
емир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је лу |
беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поре |
ри.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ак |
авља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније |
дну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не пој |
олске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по |
је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праве |
АПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> < |
> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант на |
и су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милос |
град, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне вес |
хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до по |
убави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Та |
може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањц |
у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мо |
некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчив |
ли смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и пр |
га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је т |
брецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав п |
борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тих |
> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и глед |
н саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И |
ете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има |
знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о |
<p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ош |
Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте в |
се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, |
{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало же |
} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пла |
; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео |
у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у |
д која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хо |
н се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вук |
у.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице |
Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} По |
S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он |
је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и остави |
Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео к |
после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заг |
и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих |
било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк п |
м окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Цариц |
ао да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да в |
док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево |
182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и |
о да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више |
>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на |
, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је |
, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне |
о правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, |
ри, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару |
вима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина |
ion" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У р |
ем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао |
тучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале |
...{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад о |
раво....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} |
га што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која т |
шетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је |
шетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је |
пет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила матери |
p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" / |
поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити н |
би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао ј |
ишта и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не |
десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За |
ња, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да |
е нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође |
омоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њ |
утону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носи |
ама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, |
S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледа |
ан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чек |
а ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете з |
ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта |
<pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи о |
ким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!. |
тепанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком а |
!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n |
о, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, ка |
{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, |
ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило.... |
> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{ |
мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубо |
дарити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја вид |
и човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се |
у таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, п |
гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p |
моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулка |
што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па ј |
не смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом л |
авно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а |
, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ |
...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густ |
да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после |
<p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, |
ми.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен |
лечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, |
и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова |
ј кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу |
да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у гре |
ње.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог |
а.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има |
ану у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и сма |
пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S |
кох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју бр |
на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак |
а није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p |
ку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у |
н блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и |
дај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беш |
пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам пола |
ама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто плам |
} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ З |
сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра дола |
причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао в |
де ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на |
шла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, |
ђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га |
коцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима ч |
а, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мо |
дави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} |
се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n |
, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине ру |
треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкч |
свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју суз |
блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се д |
тељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу.... |
ко Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмам |
и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку. |
непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, |
непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек |
е једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од злат |
S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже |
јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете. |
а по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се |
тле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила тргова |
сталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке |
адајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, |
Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та |
ај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло |
Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се |
извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан |
тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда |
Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш |
амо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по с |
<p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића! |
за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила |
више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и |
ра од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу |
од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече |
с је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!. |
Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз о |
јан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд |
ели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда |
} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао дол |
само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И о |
на госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И |
нећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псов |
х страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији П |
пет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочека |
.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућа |
одина слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да |
одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, |
знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву |
је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ј |
аумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га |
је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погле |
<p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да ј |
и он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му о |
њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу њег |
.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му н |
ије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{ |
роје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њо |
лике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пр |
исну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра о |
м се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с |
да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му пут |
кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кул |
ајвећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио |
после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њ |
еко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А |
Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића оп |
енгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, |
анца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо |
наш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Ов |
о својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што пре |
повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само |
. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола иш |
м Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писа |
>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву |
ет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну |
а, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак поме |
би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу |
д опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седл |
ан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не з |
е коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око |
копан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{ |
зговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, ш |
днесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је х |
газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на свом |
.. писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија |
чића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колан |
има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу т |
е да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, |
, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опази |
— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним к |
} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Мо |
ави.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Бе |
ази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, |
н се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао |
ве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом ст |
у цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— |
} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин |
<p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степ |
ла....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад ог |
лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где в |
се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} По |
ече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштри |
ла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И |
угог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ва |
силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет |
} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучи |
.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{ |
ј камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светло |
пом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, ле |
иси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мо |
опаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна.. |
не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> < |
"subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чуве |
p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} О |
е мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме |
твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића р |
и Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, |
ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрк |
ну коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом з |
рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако ради |
сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> |
а, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем |
којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово |
> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— |
турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је ж |
ри.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је |
кују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана |
тета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} |
ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам з |
/> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш |
и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам |
а рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и |
од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек |
Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степан |
а вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце... |
лог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, |
, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем |
ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији... |
си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Исти |
само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сук |
-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све |
и.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан |
и људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они ни |
још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе |
— повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесе |
екао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам д |
>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где до |
ама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то поки |
Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали шт |
ришту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <mileston |
S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упит |
дима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили |
{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огре |
д пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — |
мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S |
о смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би |
да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују м |
просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само |
и за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја друг |
пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, ч |
је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој |
{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он |
откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S |
, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам |
био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А |
о поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као ша |
ојим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући та |
<p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао |
="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао |
теље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} |
{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о ре |
Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остас |
заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако |
а — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се |
чије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене ра |
живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} |
свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег |
м и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других |
нде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаро |
о отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је |
e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Как |
рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, ка |
ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Шту |
И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, |
учио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} З |
довати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут. |
овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не |
чи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти |
ожјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та п |
она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девој |
сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{ |
знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а ду |
омче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски т |
Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва |
ом „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани. |
...{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и ми |
с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о би |
у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се |
нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку |
ну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене |
а будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час л |
<p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљани |
ша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} |
поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај |
говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега б |
миловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Дак |
{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, |
И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она н |
његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каж |
но, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је д |
на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем от |
оре, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очев |
онија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И о |
} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Зав |
знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу све |
ег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душ |
то се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра |
срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <miles |
ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из д |
, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Д |
егнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то! |
да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко ј |
онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С |
њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лу |
Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном |
м г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p |
д Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Бо |
стра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се |
>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДО |
{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опе |
простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет ст |
!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле |
а ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S |
? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, дец |
и заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оц |
пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите до |
ар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} |
о вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} |
ни к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки |
ка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока. |
пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работник |
<p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово н |
ћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у |
с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бе |
а, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним тре |
n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окр |
н магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неиз |
ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под ле |
у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образ |
рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p |
свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{ |
а једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S |
о што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S |
; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњак |
пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од то |
оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гл |
отекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже с |
мех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да |
сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно |
м.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет ста |
а скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох |
де насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{ |
дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она ниј |
што мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њи |
да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом |
два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} В |
ј живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{ |
ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Свак |
врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — |
ви ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и свој |
е кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једн |
е сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали о |
а Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури |
ову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола п |
, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па м |
са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Став |
После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једна |
акар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари |
а синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето |
p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, се |
авити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у м |
ила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих ска |
кса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <p |
глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су |
ча Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по ч |
p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом |
трте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у нао |
као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге |
а високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве вели |
ало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла неп |
враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час гор |
их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико с |
и, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену |
, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— |
ку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! реч |
— одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим ј |
ан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то |
медеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p |
добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гла |
г Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски г |
" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, |
вање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n= |
ли Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено |
а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Т |
ица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђац |
а.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву пр |
оцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се ча |
ој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим |
се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде |
није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово заст |
о шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} |
или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба |
мет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам |
ти.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Те |
чера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</ |
" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет |
е, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пр |
ају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се п |
оје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправд |
о да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију |
ла некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом наз |
све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све мој |
какав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хлад |
n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.< |
већама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</ |
леј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до по |
неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав н |
а здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне |
па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка. |
е?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да глед |
ом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по све |
.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја < |
И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{ |
— опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда бо |
{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља |
ао да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад нога |
е окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчи |
гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим б |
куд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пол |
године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у |
психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао јед |
ојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све ш |
дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест... |
што сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психија |
те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, ка |
зита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека |
лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратим |
леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко |
>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговор |
рема мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она муш |
трасти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите |
а почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" |
апетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута д |
а једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово дво |
авити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице |
ћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа |
p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, п |
— онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахрани |
</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи ру |
шлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туг |
духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чек |
а опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од |
.{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје. |
e unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њег |
с.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на |
, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво |
исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као |
<pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми |
вот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му бех |
ед дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци с |
ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, крив |
е најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S |
ред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били |
Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати |
.. дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> < |
госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам |
.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњ |
{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модр |
Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништ |
дур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудил |
мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка к |
одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа |
а, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — к |
а је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то гр |
и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољуби |
А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" / |
на би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија |
} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ уста |
сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганч |
одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а |
н Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта |
обнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман. |
о.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће удари |
Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да т |
егла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <miles |
ој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — |
друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успе |
оче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим |
на је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} |
у рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, те |
да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје. |
ш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркн |
се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври панд |
<p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно н |
екао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја и |
> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије |
ледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, |
чи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те |
итати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око в |
, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, |
е спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам |
подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мис |
S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, |
сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све ш |
сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни |
естри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, |
ко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва пок |
убовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На с |
су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па она |
о већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању чове |
ула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљ |
образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти |
казује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, во |
дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао |
док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а |
оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То с |
кса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад |
узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој б |
прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила |
шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, к |
ирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два ве |
Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш к |
и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> < |
ло, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} О |
томата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p> |
мбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на б |
ије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до |
.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут |
" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од ј |
.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева св |
смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Ма |
с заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како х |
И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не |
мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци и |
p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се |
ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвет |
х глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од јед |
у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју |
испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{ |
Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} |
цу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} |
онија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Х |
нем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, би |
е.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и |
, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати |
и други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} |
сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем |
јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Кап |
оком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мал |
и: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, |
тро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се ј |
ватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S |
рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упит |
{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама |
и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и |
а узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... |
дни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи |
то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јеса |
ао дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода одн |
ар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна. |
оније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми г |
но га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му ј |
ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они св |
а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује т |
у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске в |
ине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, |
} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ов |
та, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, |
не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочеп |
ховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, м |
ш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ћ |
у се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја |
милујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долаз |
те Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше |
сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш |
ма као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека |
со!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ниш |
Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не ум |
ече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> |
д требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све |
кси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права |
ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} |
да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n= |
ио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пр |
рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и |
едри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па |
еч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не уп |
чини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја пис |
клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта |
и ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две |
прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А |
загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао д |
> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} |
сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви? |
о момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?. |
и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турски |
д ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="13 |
раги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас |
овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам г |
и је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле. |
помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизну |
наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико |
....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа |
Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо |
тану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта |
} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако С |
} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио с |
, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда М |
м проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, |
и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? уп |
.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш изм |
.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окре |
се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> |
нај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету |
<p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!... |
/> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S |
Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси л |
нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти ј |
S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш ка |
>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је гро |
ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, |
е у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, |
ао да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је |
ек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у веч |
иваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо То |
ти и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село |
итао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она б |
ра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеск |
наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „О |
дант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, |
{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели см |
синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену гла |
д мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један |
па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми |
би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе сво |
: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ об |
ај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по |
Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђ |
— једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А с |
ог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чуд |
гдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бај |
малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под свој |
а, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске оч |
јем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово |
це, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само |
бља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо |
...{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад би |
пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја прол |
шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао би |
Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дуг |
овију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као д |
прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им |
и кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена пр |
а.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; |
ање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један |
ца и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђе |
а.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чис |
па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, д |
м њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој |
ет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узм |
сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легн |
и.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођ |
хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој пре |
црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила |
је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим оде |
та би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ |
дну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{ |
пазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном ск |
а.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто |
у му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То б |
ене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчи |
т пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљск |
моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и |
ветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То бе |
ице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца |
рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на ис |
36" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче |
Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде |
раво у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало |
ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као |
скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подва |
по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаниц |
е.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Т |
суто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у пла |
ветле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком |
егово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио |
а и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?.. |
е чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове т |
ти, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је |
не малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час иш |
, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око |
уке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на |
, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јо |
дан џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври |
рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, |
танку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</ |
S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти ма |
Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могл |
кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна... |
Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике ср |
може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душев |
очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његов |
жје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готов |
, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом... |
е ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, |
} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, |
и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, |
међу главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> < |
мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црн |
егове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здраво |
им сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти зн |
ебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крв |
а тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у |
не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош |
.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног ка |
е, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на свој |
још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој д |
"188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јун |
је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остата |
собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{ |
/p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „О |
е још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особит |
вних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p |
— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно ра |
памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} |
капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} |
а сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао |
one unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} |
ави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема з |
ма?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене |
што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n=" |
рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела |
д Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он |
ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметић |
ћете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е н |
ећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли |
доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, к |
овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих |
} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој је |
</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини м |
ко није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се |
не онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на М |
исати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме св |
е ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p |
ј води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу |
е надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чи |
а врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Вр |
оглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И оп |
" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово бела |
капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је ми |
а ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја уп |
Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли |
<pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим |
она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећај |
нај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он |
Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу В |
{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb |
ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији |
еплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потп |
а то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћ |
ио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су св |
} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића |
је лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати |
а умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а п |
што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за |
{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме п |
звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чује |
вом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити |
заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав са |
јим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} З |
пазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина |
иле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Мил |
} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зн |
ко се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељино |
добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Сте |
а руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, п |
ола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељино |
ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их д |
е обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, |
стра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у |
качивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше пл |
ле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова п |
шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p |
тао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево |
нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чарш |
а те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет саста |
тране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану |
беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p |
ишта.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а |
а Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — од |
Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години |
итајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе |
з Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обој |
вник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном ста |
вији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мен |
.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубо |
о!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Ост |
ељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран |
имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет годин |
ињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију |
моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— |
, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, |
ава.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац |
стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде на |
жавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, |
име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју |
ти, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца |
n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} |
, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <mil |
екао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас |
Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} |
ти отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић |
крено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote |
ољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајт |
..{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да с |
S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете |
еленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да |
мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра |
Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе до |
} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} |
но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је |
сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да |
ни. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а м |
учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небе |
, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш |
дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, |
ој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето |
Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо |
Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говор |
зда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стев |
.{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, |
одина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} |
и и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога о |
Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш про |
ведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су |
моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину не |
ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и |
укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га |
ља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном к |
запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује |
нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учини |
После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо |
х успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} |
раво; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!... |
рле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Да |
аља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска |
ца, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек |
и сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мисл |
давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај госп |
де други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњ |
а потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до н |
е прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем |
мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубов |
и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије. |
рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћет |
S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само |
Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће.... |
вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обрено |
кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ић |
ине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али |
Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и уме |
а.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо |
Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она |
а се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и сп |
— иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.< |
неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу |
33" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор |
престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно |
идиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхуна |
RP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себи |
вају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и ве |
> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на св |
и.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу |
ања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у |
ва рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А св |
ричати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешин |
.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, бил |
к знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао |
њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у К |
се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и |
свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали |
едну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ |
мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнес |
, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем с |
<pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе мора |
нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза п |
сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијан |
есно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате |
цом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!.. |
ађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише |
дина — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина |
а: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрин |
ови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, |
елице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, до |
у другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране |
ила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој се |
="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А |
врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> |
намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и |
то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш виде |
лиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није доб |
S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Р |
иште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} |
може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји |
епрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу |
Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{ |
авијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блист |
ка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, |
овикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, |
се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стал |
ивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата ш |
с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на г |
чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лиц |
ко топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме |
као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао те |
<p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег раз |
јке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси |
разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и |
је, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнин |
тити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и у |
а Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, о |
се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини |
штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</ |
осни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Т |
и он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и |
две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, је |
с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, заг |
Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада |
за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје |
у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ев |
чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви см |
госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} |
n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта |
продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича |
опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко |
шао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} |
о, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „ |
вде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с |
пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} |
га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{ |
у више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искре |
мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она |
ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што на |
зми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме |
.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном с |
чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, |
b n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исп |
них двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово др |
а га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри |
ика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да попла |
га? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га |
чу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив! |
о другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно го |
и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један |
ам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти т |
.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, |
образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подск |
Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у тав |
смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако |
воје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај |
убовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ет |
l:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
овог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко |
ког себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! |
!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ош |
р би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће |
у оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како |
<pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетан |
д сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то д |
једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="10 |
ва, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене |
да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, си |
недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће л |
ге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао... |
дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од ка |
и; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на |
те моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама |
Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> |
ли, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, р |
част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, м |
вооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онак |
...</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој с |
ло старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, залив |
приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја с |
<p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" x |
" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{ |
урјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone uni |
} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, д |
тлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакар |
заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи. |
онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу ша |
рог зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породи |
вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, |
смо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниск |
одне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је |
иста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: |
ожјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S |
—</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може д |
ађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} |
ри, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео ре |
ло, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> |
ла само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиал |
растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околи |
и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком |
инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вр |
се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На гл |
мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко |
</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, |
ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је |
ке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му |
/> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог З |
ила капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса дес |
чара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпо |
војачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђе |
едан зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге д |
ном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама ка |
ади.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Б |
не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} |
ривоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Ов |
мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а |
нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну: |
отрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Ко |
уше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаниц |
и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шар |
нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека |
кса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно |
апетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо |
госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака < |
неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одис |
у је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу с |
иђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p> |
.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице мој |
и доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за мо |
, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Бо |
жати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} |
ви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом ан |
Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељ |
авило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече јед |
е.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г |
у губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} |
и, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што н |
апетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Рокс |
и и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рок |
својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном ј |
pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш |
ања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обуз |
ре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало да |
ођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу мало |
.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој |
ошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опрости |
оцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је |
— да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Беог |
пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се н |
е лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} В |
ла, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пируш |
што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим |
<p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце п |
ћ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај б |
.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Н |
поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — з |
сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се изв |
се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а |
еладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда |
страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути |
мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Докт |
е — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је дове |
не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</ |
} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је нек |
чи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у рук |
стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?... |
S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре |
ор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се |
е Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више п |
ремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је |
..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} |
се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе |
И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} И |
ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, |
е туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p> |
да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркн |
а да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда ок |
Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, |
оведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо |
утрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори.... |
p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! |
ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неприј |
о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове |
одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не |
д једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам т |
гледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да |
те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао с |
И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би |
Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док |
м по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49 |
свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, три |
ослали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса? |
д ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} |
. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као уко |
а, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> |
аком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете |
дро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у на |
изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али |
ма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Д |
черу и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али н |
стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И о |
да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, п |
од „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" / |
она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пр |
на где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Ве |
ада? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добр |
та се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Оч |
агао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао |
шкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{ |
>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети |
ду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{ |
Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше н |
p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо приб |
му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном |
ан господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> |
мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у стран |
и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљив |
— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта |
.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{ |
ечи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S |
p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене |
ају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, ба |
па за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, о |
о зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} |
p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми.. |
треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, х |
другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то |
не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућ |
оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор бац |
језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну друг |
пре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из |
ити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, |
рајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конц |
су.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде |
а, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег вес |
простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто прек |
<p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да ниј |
о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} |
ово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да |
/p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p |
вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо |
за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</ |
/p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гл |
а себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би |
Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен |
вцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или н |
до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о в |
е успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде док |
лу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство. |
ем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и ц |
, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће гор |
апетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Мал |
<pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на |
ла преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је смета |
мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? |
онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па |
не.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} В |
Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А пос |
каквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у |
је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, |
Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре. |
ватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И т |
...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто |
очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо ба |
ио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је ти |
ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане. |
ање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене н |
lestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет |
е небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се ве |
исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је |
ложио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S |
...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њег |
а ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, |
смејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздрави |
писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова. |
о нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — — |
<p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са дет |
а путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школ |
ти свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у друг |
под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин |
едругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Ви |
им гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти шт |
> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и ст |
ца Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај |
рник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече |
па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Је |
равиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао. |
, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђ |
једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако |
<pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој |
ју док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, ка |
спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег |
уља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — |
о нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само |
нице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по нека |
о преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S |
ти преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се |
н.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Д |
на јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ |
је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> < |
катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је те |
ва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведни |
у право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето |
Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>С |
Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</ |
то знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам |
ије могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам с |
вај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толик |
ески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се |
чини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, к |
еше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин |
се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— |
д неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравк |
Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Х |
а сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, ко |
ом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој |
ЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p |
обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у ср |
аже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори |
<p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — ка |
ном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на че |
уге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Н |
Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} |
ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворни |
чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубови |
а, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позва |
> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме |
излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до вели |
на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писм |
овора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао боље |
На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја |
о, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањ |
наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник... |
истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зрако |
ег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој |
ана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит |
е сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака. |
} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone u |
е, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева пар |
ку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сун |
/> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у ис |
је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан просто |
је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан просто |
а, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без |
ичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло прои |
тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи |
ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, оп |
идно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у поче |
реће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју |
ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми |
је не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичн |
ух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утри |
н тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твој |
/> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, ра |
готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољуби |
сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао |
И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се |
јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — |
.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило м |
не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака о |
је, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и |
њама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну. |
у већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај не |
вети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једн |
> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капета |
је стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друм |
мена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав т |
, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чу |
је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како |
— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до |
р и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гај |
илуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} |
да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не и |
е!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хлад |
човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив |
умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се |
знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши дру |
амидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа |
да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Р |
бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо |
сана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{ |
ву и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта |
никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо м |
ије прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете |
биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!... |
неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов |
И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећ |
е море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за зав |
нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} П |
би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збу |
јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја пог |
ндарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капи |
{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој |
е то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и |
је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <d |
и капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су |
, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хај |
зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасак |
бовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добр |
ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, ка |
њи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} |
опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устре |
беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас б |
Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Довед |
буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У д |
т и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви сп |
S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако |
ош нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, |
ељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет син |
о мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила: |
шњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мо |
нуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поч |
во мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Ха |
еда.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S |
-— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао |
да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у у |
лице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам с |
моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам |
рости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{ |
ло, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију ка |
чело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{ |
n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!.. |
="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрат |
на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу. |
усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Зна |
.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет |
упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Сам |
стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево б |
ста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После |
ад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилуј |
о.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које ју |
че мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти ба |
Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само |
? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господи |
.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пус |
чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаш |
>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем. |
е да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, с |
S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти |
и чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид |
ах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од ј |
ика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срн |
себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S |
а се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме |
и, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, пр |
да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући |
еченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по н |
{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојч |
Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по |
те сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех |
у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на |
ћ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му ни |
Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по |
што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Р |
да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме |
еља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он п |
Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која |
мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и |
ко за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једно |
{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> |
вореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се |
рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло |
ним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је н |
.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко н |
а ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то |
м очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела п |
?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће |
о своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не |
сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим |
вала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од |
ити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које |
осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, |
но, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, |
е нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а пр |
м сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет |
а кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, |
ра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек |
у око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо |
.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, п |
, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам доша |
, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ |
ле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане... |
ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех |
то му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице пре |
n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, |
ших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бле |
А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p |
>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ов |
<p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{ |
криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јо |
баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p> |
шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то |
јој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за на |
.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још н |
{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S |
тио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, |
сто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа к |
гачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <p |
ијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} |
де....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у |
вао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па п |
м жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чем |
дили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора |
ратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера о |
ли што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи |
ине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог по |
главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће м |
ржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче прем |
ругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сес |
отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рука |
ци име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{ |
есам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газд |
.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p> |
спричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довр |
ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо сврш |
н ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио |
а ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај а |
таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти нис |
ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме |
тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, |
ац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?< |
рану?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} |
уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врс |
тих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да с |
рава.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били неш |
ше се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим |
моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мај |
конија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љ |
а текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Нем |
Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне. |
благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У т |
што мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала |
фре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степа |
се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Кап |
Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозни |
тра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па |
да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли |
денична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као у |
ади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само |
и.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам |
и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час б |
исам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекам |
убим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!. |
{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо ос |
кака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетани |
аво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако |
да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да т |
си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одо |
S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закре |
ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, бо |
повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да п |
амњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љ |
му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како с |
.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори |
а ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Н |
ошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак |
десет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештен |
дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, |
ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете сам |
{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног |
спаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} |
> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</ |
p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога |
онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овд |
ио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како д |
гова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му |
се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нем |
Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p |
етиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује |
{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, ал |
ам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он |
страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш? |
и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загле |
ошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су пос |
ли су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жа |
ешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, |
био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радост |
психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана при |
анцуског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам н |
твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова ре |
> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко с |
.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његов |
!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а |
помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више ва |
ј се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он свој |
а погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће |
а, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду нес |
ем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} |
упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} М |
за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао |
ишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— По |
<p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога зна |
к њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и |
лаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?. |
ла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S |
а ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, ре |
малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Б |
, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било |
обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу ка |
убави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај погле |
маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божј |
.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима з |
дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете |
е да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет бе |
знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетан |
лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже с |
отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је |
жем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> |
твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још |
Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је |
ом свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу |
џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и |
у мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p |
е стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ |
уд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топ |
> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! пов |
Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...< |
ече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, си |
а остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, |
е коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, |
ледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— |
а Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела пор |
лонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле ук |
тати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добр |
мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И |
у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било гол |
евојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па |
Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана |
обро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из |
Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљива |
ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога д |
некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" |
да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руко |
шрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а |
иближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским пл |
ру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а |
до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и л |
спречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> |
а капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти |
и Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И |
магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један н |
огледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да ј |
ајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на ж |
е наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погле |
а улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас нај |
Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p |
се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p |
с и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир ме |
{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећ |
х ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати |
136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђ |
лубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, д |
е заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла н |
ј.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели п |
чепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не п |
ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме ст |
ан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се с |
— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осети |
је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с н |
а, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да |
ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа |
док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И там |
и, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо |
скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у |
е Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо с |
и је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки ва |
екуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, |
о поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не м |
изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој вел |
доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} |
ели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше |
ачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас |
лијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је |
— и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље |
; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десил |
е нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о? |
ег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија |
.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div t |
као?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како |
не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бит |
гом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завер |
а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацврку |
ит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Доб |
ме не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала |
аздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Р |
{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S |
’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љ |
ану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Ви |
том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p> |
ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем |
ма код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живан |
} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио! |
и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја с |
орићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме сам |
мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То |
ени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а |
пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд |
бовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите |
/p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прв |
нству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле |
у.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плав |
је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?. |
говори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи |
шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се |
особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ |
.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а по |
Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуа |
</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву.. |
и, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она |
а.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. |
други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како |
и капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и он |
усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смр |
Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледал |
ан мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа. |
ожете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада |
} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју |
екака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Ка |
о си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш ни |
свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин ст |
S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином |
ј кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи г |
не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је |
м кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала су |
ен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе глед |
н, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унут |
И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка |
о кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, |
еч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у к |
И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p |
а Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} |
па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно к |
.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио |
м уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво сме |
— —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту |
Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити не |
се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зе |
отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми |
естра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окре |
да Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али с |
<p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове |
гледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" / |
ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душ |
оменити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми м |
који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ет |
ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се за |
, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и н |
аше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{ |
етињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три сто |
има сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет до |
о дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Ј |
икнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шт |
дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша |
ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и л |
ста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> |
капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> < |
сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако |
.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека т |
{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родил |
Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ет |
вика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете о |
“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зет |
тарица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежура |
лиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога |
— као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну |
знајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Ј |
.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према м |
самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег д |
н....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" |
о и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан |
Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници |
е....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распу |
доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он |
напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако с |
Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава з |
њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пи |
лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да мил |
не столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалу |
е у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p |
.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч. |
ка: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срц |
ео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milest |
ио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с к |
.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несве |
те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и н |
е на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово |
седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И |
мња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је |
мери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама |
брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, |
ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беш |
о....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам |
умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о. |
пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оп |
учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отво |
} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет н |
сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра се |
аска!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се |
имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме по |
знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, |
лији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фило |
.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета |
ла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чич |
И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="su |
име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необи |
новића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> прија |
је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Да |
и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши |
њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и |
тчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију м |
латни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку |
и, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни м |
а Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин |
спођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — т |
дали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и н |
док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако |
/p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се в |
/> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отиш |
ила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <p |
и, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у |
све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су |
а, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, |
а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе о |
није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником |
кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им с |
па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и кос |
исто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими |
повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="2 |
> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као п |
— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете гла |
сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} |
е....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> ви |
" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с |
а у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе |
} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" |
, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света |
.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући д |
д те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу! |
ли....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Сми |
е унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви |
та....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша |
то их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно с |
И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор |
ло смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељ |
да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека |
а скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице бе |
болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн г |
Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једно |
ди овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> < |
. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на |
још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Ве |
равитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће б |
е.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До м |
сположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, и |
о потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом т |
старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај мл |
ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још |
и би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стој |
но куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а о |
Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, |
света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и распо |
ет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{ |
старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли |
лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, уч |
уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину |
ца Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву |
рси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, |
пао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговор |
о тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p> |
е од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то с |
ољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа |
ким гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне |
петаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} |
осте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.< |
ма некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе |
Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p |
и свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаб |
а оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло |
речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, д |
лим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништ |
д нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за |
јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра па |
а.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, ка |
учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење с |
се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Бе |
} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од страж |
сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са с |
{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обу |
дили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа |
кренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви |
ас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви по |
е.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго |
м се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, |
колу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, д |
— — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ј |
хури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онд |
сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би |
ли то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прс |
сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу запов |
лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој др |
дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} |
ше плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не дад |
зи да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, |
мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замис |
вратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те |
ах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који |
што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете |
једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опази |
па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ј |
ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не мог |
о не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је мног |
други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" / |
ојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Ки |
дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао |
о обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се чита |
а, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми с |
ича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у св |
роведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична бран |
тео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра д |
<p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се |
На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} |
вошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И |
.{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепа |
да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја |
ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји л |
ни су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су |
{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се г |
арицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране живот |
сти и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{ |
а.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охраб |
Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb |
м и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћ |
евајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хлад |
Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S |
уће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, виш |
—</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb |
прошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а п |
лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирн |
нини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{ |
олико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} П |
јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало |
{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} |
ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро |
Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; м |
ов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p |
{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <p |
де.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p |
х, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, ка |
у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми н |
то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда д |
извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у гла |
н ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли |
лесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, |
сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{ |
ило.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији в |
ова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвоко |
јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на |
ар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва ви |
ени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{ |
а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и не |
е су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јул |
и дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто |
туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми |
оједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И ч |
арени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме ср |
<pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у |
онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Не |
м.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остај |
нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суд |
о, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у го |
ао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit= |
на авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мн |
on" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетано |
.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" |
што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, |
оксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{ |
на ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше виш |
од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} |
жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним ру |
p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>К |
.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као |
ше суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone |
а....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу п |
S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сиро |
у....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зи |
с дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде би |
ше о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, |
ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газ |
нска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног у |
дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, |
....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p |
вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p |
од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме сам |
главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање. |
еч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— В |
наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде |
рестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су н |
слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати са |
да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе? |
ену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!.. |
ом симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бат |
заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају св |
рихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим |
<pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, ј |
опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} |
ти.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабу |
тих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је о |
утку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме прос |
ilestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледал |
руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весел |
ћи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару. |
ећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је о |
руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и о |
— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пр |
е да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ћ |
о они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде |
хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури |
че да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више о |
господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде би |
позна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о крије |
р о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љу |
ешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до ч |
ох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државно |
спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што |
е дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пруж |
уст врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Гор |
полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у с |
анашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигд |
о бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S |
весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Ми |
се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну д |
још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Си |
<p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за |
id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} |
е, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док је |
а поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{ |
е, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи |
ине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стад |
к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме ми |
научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, |
м затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се мож |
веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему |
S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, |
д хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вили |
евнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, д |
а сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оста |
ли у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и о |
х.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угле |
метити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском глави |
тео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја са |
мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Је |
леда у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да т |
ом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бог |
н сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој |
Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи из |
е оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од |
одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ |
ушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њим |
ти, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срц |
све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече м |
јом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.< |
а сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> |
нудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин пр |
..{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих с |
убио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни |
{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и |
ешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам о |
...{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И |
ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S |
— — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је |
к, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио |
одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чек |
{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад |
о, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> |
ко ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теб |
и у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: |
аузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је |
е могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— |
и седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p |
ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова |
е!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{ |
тају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак |
S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} |
ад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Ма |
ле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој |
{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро. |
чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма раст |
рила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се |
може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђа |
S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бат |
ужи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <mil |
опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице најв |
мех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али |
Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испр |
сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, ж |
је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изне |
добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд.. |
ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S |
а, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се н |
лача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од |
био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мученишт |
} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан |
су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће |
еоград? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане |
сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите |
ерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Н |
S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јад |
има ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и |
ди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, |
м га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља |
ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од два |
p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се доб |
асом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> |
га ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — |
и ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме |
а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, |
ди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> б |
..{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко |
p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват н |
као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мић |
ево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! од |
е, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас |
живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај пр |
в у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упал |
м се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да |
</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па с |
{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у ти |
а врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао ј |
и дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једно |
даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, |
све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу твор |
љин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузи |
е беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и т |
ушу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" |
о, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад с |
тричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и как |
ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Сто |
свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава |
дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико |
pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена |
и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и сна |
Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Д |
одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опрости |
, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подмет |
ет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Пе |
.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море |
Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{ |
. <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, |
тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио нек |
ва.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зе |
ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродил |
еда у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да |
оговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} |
јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, ов |
..{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он о |
мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође. |
чију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим |
није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде |
д зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно м |
хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, д |
бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и са |
p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, т |
ти с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка ј |
уби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Ду |
После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то одн |
једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да |
но и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном |
а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечег |
...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> |
сли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S |
о порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неко |
...{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам теш |
о, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, |
м у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише до |
е реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по ка |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Од |
аку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — |
млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња |
аре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узб |
зи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чу |
па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртил |
ек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, ка |
огао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико са |
лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и |
његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој |
head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдариц |
д код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо мог |
би Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.< |
>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} |
вога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда |
ану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно |
>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа ни |
— — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у |
мишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се вар |
е нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} С |
а Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пус |
<p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме ви |
у браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас |
ви.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она |
tone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао |
/> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао |
зила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо в |
однику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати до |
другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали дв |
риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава |
ас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек ов |
вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две |
ле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош.. |
— више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Д |
и.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а д |
ра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, |
— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он се |
— само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави. |
9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо |
/p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршу |
етак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} |
свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио |
али на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу ве |
} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</ |
Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Јо |
се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнит |
баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао! |
коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он ниј |
ећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда |
И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за м |
Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао |
ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љ |
— — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{ |
онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{ |
S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у |
е и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} |
чност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред |
ло прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> |
део сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p> |
дну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им |
е поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газ |
ка.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; |
} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескр |
ели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — |
дуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пела |
свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским преко |
Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да |
и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је |
браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо дв |
и прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога |
чје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па |
че капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А |
у.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.... |
ила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли какво |
свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} |
демо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући п |
он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње, |
ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, ш |
ите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да |
биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана ху |
скупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра и |
ина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне.... |
мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту гор |
срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепр |
ити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и вес |
мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — |
а договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S |
вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга јо |
тац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево |
Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е |
30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зел |
} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> < |
ака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што |
и!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капет |
је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да ос |
аче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и прого |
инуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је оп |
олико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кула |
колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен |
Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући род |
е варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужи |
не! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, |
и отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p> |
м, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући |
S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајк |
лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство.. |
и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! |
цко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш |
ића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да на |
надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мај |
ам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у рук |
очепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене |
једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, ре |
дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „бо |
ој галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна |
...{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може |
је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта ј |
у јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо |
наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{ |
т се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отвори |
ра и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на вра |
да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, |
ла и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице |
умен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је чита |
дни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, н |
па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијс |
конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у |
и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек вид |
ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео З |
види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{ |
угу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се ст |
така, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти |
ћемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да |
<p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Л |
о усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном уп |
о прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „вид |
..{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред |
рже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, |
т ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскоч |
ојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином ф |
читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је к |
о јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што м |
дам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао? |
ти.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p |
Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су |
а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док |
{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Таман сед |
еговом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих |
дала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, н |
е.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном |
проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Мо |
n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се |
па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p> |
и су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p> |
Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Вељ |
.{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</ |
казао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће |
Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Села |
о то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> |
си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S |
с никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све |
се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не |
} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> |
реној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са |
S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени ј |
аздарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, к |
уморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Је |
на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком |
и ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капи |
ne unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало |
да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам |
гове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста |
да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубови |
о....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш |
да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног |
</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба д |
натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не запо |
у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, |
унчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводн |
си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хај |
ше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што |
..{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само |
ојим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после са |
Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије прав |
ћу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати ота |
а је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут |
се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат |
Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упит |
удиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те... |
вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревил |
више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} |
дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како |
n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш пр |
{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неки |
ога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила |
нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су |
> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће д |
мак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, |
како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да |
нице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигн |
ли.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, |
сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Д |
ановић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S |
овој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви оста |
нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И јо |
сти.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — та |
во растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отр |
исто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу |
ало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра. |
ела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n |
а Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по |
ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чел |
Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш леп |
нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђа |
сне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} |
уо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> |
з Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове ре |
{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком |
хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} |
.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи |
ако се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{ |
на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жест |
је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Ч |
нак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости |
едном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад сла |
чала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} |
ак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо. |
да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{ |
х с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} |
ога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја и |
зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата |
е, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми с |
зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај до |
су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећн |
} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године ш |
ји ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја |
имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам д |
. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</ |
олана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да |
стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: |
дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхо |
ини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се.... |
на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо руча |
чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" / |
повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су пал |
ије онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека |
, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.< |
лума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— о |
ад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немо |
Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> |
А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног |
ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, ка |
Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!... |
} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S |
, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио |
и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговори |
а:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд он |
га Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на |
ш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да ри |
носним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Ро |
несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више |
зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се ова |
живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не повед |
а повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми |
ва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет уста |
то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> < |
веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу |
је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапат |
то ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пири |
ла душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељин |
друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно занос |
овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад уд |
деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо |
у да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вр |
три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{ |
чинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је |
на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су д |
из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} |
а се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека н |
ком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам |
нио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А |
Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и т |
децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет |
му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Н |
А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав м |
никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је прити |
као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не |
</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих |
, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S |
ог.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим раз |
се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај |
ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да |
е било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом |
а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам |
те ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapt |
<head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он |
с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе панд |
госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили |
си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са |
{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, |
моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на про |
рав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужиц |
загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и гот |
p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. С |
н и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препал |
да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одг |
не мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, сми |
стра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Кап |
а!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p |
!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S |
мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити |
зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта |
_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из со |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома па |
тине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и д |
и пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршуј |
како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се |
где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан |
ако је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић. |
вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S |
лонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} |
стило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, г |
.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све исприч |
<p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" |
т....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и до |
S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гле |
ћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмот |
мо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а |
<p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџик |
време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, |
ламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаниц |
тио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске |
</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше п |
уга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љу |
е — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, п |
аговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосм |
ао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиш |
на, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми |
ко други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили |
од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам |
Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он |
<p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е |
већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви с |
ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младо |
ио је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се ч |
ез њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба к |
нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, пр |
} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра с |
стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан |
— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече |
мем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> < |
Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао |
ија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, кој |
ло простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра по |
лазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <mile |
ејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити ни |
ћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при де |
ао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли про |
на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} |
е.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова. |
ше.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Д |
ћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за |
.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило кл |
на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ниш |
а, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госп |
е, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некак |
и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човеков |
и.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој |
хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S |
и.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А ос |
одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза |
p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико н |
дметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{ |
еш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чик |
о за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу |
да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Границ |
pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо к |
розвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <miles |
ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак шко |
рошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје |
ама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, |
од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, |
!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило |
одину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута зап |
целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би бил |
синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, од |
.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешит |
ије преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, |
ико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те |
додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Как |
му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се пр |
Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити |
ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он |
госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била |
је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би |
да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех |
леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим |
е ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да |
Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да н |
аш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он |
оз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвозден |
ном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, |
више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур. |
аршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} |
е испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше наш |
могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Св |
Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, |
ути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша |
вро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44 |
се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи |
е може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, |
е....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жа |
} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда < |
се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престра |
, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен в |
лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кљ |
ли смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда |
узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стри |
/p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — плани |
блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n=" |
а што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, |
} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта |
, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спр |
зивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— |
т, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти ј |
ће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, |
е, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Ме |
се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љ |
два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу зе |
па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прос |
во и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Мали |
?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и |
оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу? |
S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког др |
нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{ |
{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти. |
Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунц |
а идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићин |
е осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак |
ута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само са |
ешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби |
т нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n=" |
волети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби |
, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и |
</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, |
а сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, |
а виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи ду |
оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми |
</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као |
— живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му |
Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем |
зе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ |
мера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаб |
је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљ |
а знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљ |
ку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несре |
најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако уда |
не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубо |
на, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру |
ко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част |
Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице! |
је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да |
ction" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} До |
се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љ |
гасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> < |
, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је г |
ар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак |
е куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен |
p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пош |
у до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме п |
"39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, |
пан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном с |
куд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здр |
56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је ма |
о!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} |
а на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овд |
it="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, |
пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, шт |
ле гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене о |
вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова ста |
ом удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} О |
Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао д |
Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</ |
p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{ |
блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да |
!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, вел |
сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан доби |
си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове. |
оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајт |
а до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично |
ћа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој |
а.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, пр |
је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те б |
пет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови г |
ља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и з |
моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} |
буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Ст |
било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није на |
<p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми с |
Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да |
ут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш |
муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији |
Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Сте |
ељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га |
као шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са сви |
рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капет |
</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се о |
шао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, тв |
дине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па |
ане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правд |
<p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{ |
unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} К |
ле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не |
и ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> < |
, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим. |
вно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone uni |
S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога |
вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој стр |
родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} |
<p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и |
ана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p> |
То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{ |
тидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих. |
у.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога пол |
ем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју |
е он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви |
и анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обр |
ко испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа... |
Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Мог |
та, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам |
азих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} |
и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се |
шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу |
м баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти |
кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да |
сетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да |
свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јо |
а су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку. |
гло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{ |
етну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" |
хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> < |
и.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тиш |
отова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за |
“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обра |
м!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се б |
у.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} |
, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским ку |
</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, шт |
Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> |
очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гле |
што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као |
ени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава сл |
.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у д |
неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав ст |
моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S |
Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} |
цала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је ис |
ислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> < |
м се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је |
дном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} |
Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, |
тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокс |
, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без |
— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, с |
исмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би в |
о, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јели |
а причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле |
беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} |
се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми |
у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грл |
одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова... |
дати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се |
ам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однес |
.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали некол |
црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} |
ича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанов |
е, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p |
у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго |
сле са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази |
есто? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте? |
видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја са |
да би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало |
ах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам |
или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{ |
...{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то каже |
</p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Д |
{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Поз |
аго мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља |
а Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S |
образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!! |
алуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с ови |
ло пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини |
ји је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шт |
баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнут |
е, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа ј |
у се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда |
е.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} |
јпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. |
вало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то |
пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог се |
латке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељ |
ст година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми с |
другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} |
рашан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па |
b n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео једа |
би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти |
, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паме |
pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме |
није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у в |
рио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је т |
ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет |
ислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} |
дине ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубови |
и ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва са |
паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам |
онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедер |
во.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S |
} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, д |
отавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућнос |
е.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и |
рошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком |
} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — |
општим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам ј |
очим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И |
је прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама |
жно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сва |
а сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p> |
исма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од |
</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, |
века убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждр |
ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{ |
пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} |
а је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар |
? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мен |
стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама ка |
глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упита |
<p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S |
б. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури |
у.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупч |
газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не каз |
</p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, с |
г општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му |
p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту |
учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће св |
b n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес |
кој....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздра |
аког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина |
ма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао д |
м се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам |
Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише |
ем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некак |
миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} |
е срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отвори |
поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у |
ају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам |
Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласо |
м свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} |
обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо |
аке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси |
ча Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно |
а <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сл |
атеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам с |
Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— |
пасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збо |
са</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отм |
еза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електрич |
гим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој к |
с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена л |
ма....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја |
м.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све ре |
не веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино |
<p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми |
нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па д |
исна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{ |
!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} |
на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свим |
опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите |
пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињс |
..{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад |
ак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиш |
ислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љуб |
аше седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</ |
Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком по |
то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, го |
трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ов |
тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пи |
озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плач |
нула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлу |
/p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помр |
ло беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И та |
ом.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се! |
сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, виде |
ожена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам |
хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од к |
и....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачин |
ц Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, прест |
n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, |
ачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем |
ај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} |
>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви бра |
Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> |
S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</ |
на јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу |
ас ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експло |
о у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" / |
у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по не |
.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успоме |
ита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} |
ијечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако в |
.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми п |
ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шт |
.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и |
под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степ |
ад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривна |
го од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда |
/p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијет |
, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{ |
беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочек |
У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изн |
је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти |
ане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде гриц |
а.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза о |
S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је м |
/> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!. |
Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћ |
мама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по вр |
а сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је о |
ет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој д |
иле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате опш |
капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка. |
e unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима |
гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не |
ml:id="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље т |
материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог дру |
о одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, |
а ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми пр |
"SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим |
, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — вла |
} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се |
ори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш |
собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капи |
о сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нам |
а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим. |
Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим... |
омучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се |
а <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјут |
вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењ |
оје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није по |
ри дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам до |
ворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми |
здржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не помо |
ој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ож |
арили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, |
еле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без друг |
>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака прит |
и ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени уч |
а имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутр |
зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се д |
е већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се о |
и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Ве |
{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне |
Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема |
град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да в |
еко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И |
смејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капет |
: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни |
та манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у соб |
ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, ул |
уке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А |
и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер а |
о си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пош |
ева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла |
дина!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у ко |
цао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S |
далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је |
>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један |
{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела |
бље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} |
ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{ |
е у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Ма |
p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измири |
од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине он |
лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом уги |
ељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не |
о као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="1 |
да.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито |
, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и преда |
ло.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с они |
елицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; |
говарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако |
заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, |
ћи враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„ |
сподин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се на |
ере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је та |
о измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бл |
ква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала ј |
живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко |
.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} |
да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна |
а? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког пон |
едан засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{ |
се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на њег |
горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било г |
ођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не |
а се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде п |
м.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на пр |
м се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша |
ветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </ |
се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ник |
} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио ле |
е.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико го |
стисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од н |
То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли см |
шег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже О |
и — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и |
жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три |
S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том |
је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — — |
мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Од |
м лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док ј |
уку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам |
е гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један |
зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ух |
е од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milest |
Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, |
{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јес |
е газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је |
оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час |
</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и г |
а подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секун |
<pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања... |
ође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и как |
оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сест |
е, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам... |
! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу |
} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће |
и, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од |
просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосе |
тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој на |
e unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу г |
еља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управите |
мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не д |
едан саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S |
S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио |
те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редо |
он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се в |
дила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно |
тео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар т |
јући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p |
погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степ |
на га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то |
нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када |
157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано ша |
а пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> |
сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — |
о пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, ко |
д очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им н |
смо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!. |
т застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се харти |
ћи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо х |
ко пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то |
ала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} |
радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви мл |
е плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама н |
Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар |
.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му позна |
чао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узу |
а.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, |
љу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> с |
Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Р |
и, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Бо |
е латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се |
Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми |
енух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе пи |
ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих |
нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се н |
о пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, н |
Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> |
де.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај ак |
рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа з |
Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је д |
пет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене |
<p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољуб |
/p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!. |
и му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусе |
кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар |
ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Је |
је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — ре |
сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{ |
је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше н |
осподину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— |
и одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С |
екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним на |
, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онд |
у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи |
рца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је |
узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није чи |
вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! из |
али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу х |
.{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор дост |
ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S |
ешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем |
итај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово ј |
и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село км |
гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, чет |
а.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— К |
нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио дл |
S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави с |
, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, ре |
} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш вла |
мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице оста |
а! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви |
како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо р |
ку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само в |
<p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име |
ако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја с |
би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он |
а <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела. |
ислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p |
дамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од |
ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде |
} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се изма |
г Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађе |
" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> |
p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, о |
р. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда |
ад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе п |
{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао ч |
иш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{ |
његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Из |
а нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} |
одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра |
тоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово |
} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко.... |
ну, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог |
вот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то по |
<pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она с |
закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} |
{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, о |
рављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога |
“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводни |
азда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли |
хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене ј |
ор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзи |
му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш |
еч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, нос |
....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његов |
ом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" / |
се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Је |
о!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној че |
и су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се |
После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на |
S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног ј |
шка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — |
обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} Т |
тај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебе |
жи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развук |
После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је о |
је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну пр |
S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он |
вика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>Посл |
Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи |
</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да от |
pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он |
у, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> |
амо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p> |
се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не з |
очека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако |
атрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити... |
та јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</ |
одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што в |
игљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те ма |
света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p |
{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном вра |
сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и |
воје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио |
Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам д |
јда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чу |
и чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Ме |
ича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. |
> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје ск |
појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре |
на ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S |
ику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по |
кај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ни |
је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја н |
ило!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману! |
мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p> |
а своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, |
Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се цр |
а је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Та |
м Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане М |
и свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} |
{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога весело |
.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то |
мња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издер |
оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а о |
и ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Не |
цом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле ј |
га.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се |
хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p |
оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад с |
S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу |
к, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Ње |
Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; |
не — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да |
дило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она м |
г њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, |
} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на ње |
нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести д |
ом газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на с |
е право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се позна |
е чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Ма |
смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче |
а и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слик |
човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе |
о својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука |
="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је п |
ћеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, |
ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а |
м кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућ |
и сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеле |
шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд |
а њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама иша |
<pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој |
је куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан |
, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, |
у се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је |
S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S |
једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је виш |
едно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође |
ет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зо |
on" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <p |
ем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни |
правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> |
>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас |
хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} К |
уо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени см |
а.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Икон |
а, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} З |
ру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а т |
чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину п |
..{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb |
.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта |
м мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на |
а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} |
виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у троб |
тељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, |
че без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићан |
е очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу |
етих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на |
лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око о |
њу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окрече |
{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут го |
бу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај август |
скочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зи |
отину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од к |
година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И о |
јке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима в |
изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли |
ину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спр |
} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет са |
прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска п |
ешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека |
да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кико |
у узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера |
S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба но |
ојим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до |
је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} |
сле ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им каже |
м и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} |
} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам де |
, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Мо |
у испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се ј |
еђу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко |
росто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S |
но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још |
е, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слој |
брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му с |
лави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо... |
ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— К |
у сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заје |
Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Ви |
неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрен |
м вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим |
ко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и п |
изренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У |
и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После |
казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> < |
м како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хват |
ам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да п |
мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја |
игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не ч |
о ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, |
оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</ |
азбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми |
а не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш д |
...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је б |
апију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а |
ба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сес |
епанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили? |
пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади |
овима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стоп |
дала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле п |
.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватр |
у сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а |
ебало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И |
м, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани по |
дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од ко |
таљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и ко |
четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и |
д њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у |
е.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гаврин |
ну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива и |
де причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по |
ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ј |
ом да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он |
о своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одл |
— Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И о |
х је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би |
види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила оку |
ормације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А т |
p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско ст |
утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незн |
После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм |
вима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним |
н, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав. |
у; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капета |
није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, ма |
Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} |
а и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд к |
>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, ј |
г’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онд |
рдања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски п |
е баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{ |
ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један |
То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколи |
лашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да н |
али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођи |
језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> |
<pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места н |
крете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика к |
боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га по |
г укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњ |
и се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не |
аде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по |
дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владај |
неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако до |
газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој С |
етко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb |
н!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је |
, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи |
роб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју |
е прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево |
ка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газд |
рзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљива |
о што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних |
о једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне |
/p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quo |
?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном дети |
о.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао с |
уди размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече д |
вај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе |
Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем |
{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чи |
ва је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па ј |
почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега |
ћом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга полов |
знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и |
кама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, |
ђосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа |
шчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{ |
и се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>М |
....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи д |
осподина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није. |
о оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломи |
Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих |
пред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на |
д — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се |
јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту к |
читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да пост |
.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта |
м вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман св |
е то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — |
ља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, |
с сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене |
ш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, ш |
инац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљ |
еливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за не |
особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулс |
.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у |
гањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнез |
три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламт |
се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, |
час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног бру |
т преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича |
смо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Про |
зи некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова гр |
у изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="sub |
{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућ |
борио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— П |
уден проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати.. |
с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек |
дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S |
днако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на је |
ама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се |
еколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмот |
неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} |
прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{ |
маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп |
у, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час |
ло јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили без |
згледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина |
то читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па он |
тор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, сам |
?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега |
просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у |
а светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с не |
} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цеп |
запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном б |
ној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Ве |
ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме |
о на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан по |
паснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Њего |
ај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с |
у ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} |
решла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} |
еву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћ |
просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим |
олубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од м |
S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> |
хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала |
/> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих су |
је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> |
.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То |
емља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! пов |
да и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Ј |
пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И та |
за беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спа |
црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Да |
усто зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} |
врдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће |
поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мог |
n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да |
ко и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, бог |
, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, |
адни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p |
аре по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму |
ио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породиц |
вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два тр |
/p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми с |
S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народим |
вду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се |
ете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Свр |
е боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној жени |
није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— |
{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост т |
сан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, ре |
ха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84 |
завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он |
S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>С |
едан планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубови |
и, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Т |
то се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги |
што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{ |
зи.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</ |
Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царин |
} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јут |
и.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све |
S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш |
Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки |
ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину |
ају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод |
{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живот |
..{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер с |
ли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало |
, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ река |
знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш |
се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} |
највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљ |
ају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и крис |
ну.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме |
се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је |
вољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; |
ошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се |
пирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>До |
дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у о |
се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о о |
.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} |
> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га о |
{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе |
p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" / |
тужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете |
ом ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду |
о.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На к |
аса замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од се |
пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену |
а и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој |
..{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p |
било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог |
и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме |
е ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цима |
капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче н |
ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S |
а грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ни |
чима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу |
} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} |
/p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="8 |
ко да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти т |
гледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и |
{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом |
.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{ |
{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type |
се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ов |
.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па |
рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јес |
т рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису |
преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се. |
/> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у мирија |
епане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p> |
, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки |
иром отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} |
ла, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, |
па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није |
n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи с |
давао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајд |
здравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....< |
наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија |
Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} |
а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље |
отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне |
аће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окр |
ако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У сел |
а.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</ |
227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} |
ћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да |
ије но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли |
збијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} О |
је некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чи |
, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене |
S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице |
ала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планин |
оша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ |
ресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор о |
ође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сест |
о у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, ш |
о се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његов |
стито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливањ |
а однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Ц |
преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра п |
гу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, |
S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под п |
па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онд |
паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко |
дан ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да |
ао какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и |
тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију |
омисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу в |
е, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристај |
расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се оп |
о доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара ј |
че, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је пре |
S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и д |
а и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, |
ер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе |
или смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна |
ле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> < |
ути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој стр |
го материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једн |
ла нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави дај |
ислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и ј |
ао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је |
ису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, ш |
рохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, по |
ндур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је |
} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса |
p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p |
аница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, све |
а угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p |
, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја |
везана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> |
е знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да |
агиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она д |
ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па бра |
{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} |
> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па ра |
> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и |
али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, бил |
вавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти |
тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S |
p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном |
а једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у нек |
питах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, п |
осто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно |
!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до јед |
та.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p |
вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> |
о гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Ста |
нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њи |
.{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S |
ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да |
ку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прош |
еличанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p |
Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми с |
мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола |
прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем |
} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног |
итост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко ј |
а нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под х |
_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} |
а је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде |
ј старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођ |
<p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p |
.{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} |
тра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S |
трено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јов |
, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познај |
Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудниц |
чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све је |
добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало гл |
а се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се чов |
де тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„В |
ена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свим |
вршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, п |
ав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... |
{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; |
е нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим и |
екнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоћ |
свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени! |
....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива |
е, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они н |
лити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и зав |
прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су бил |
ке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Бог |
уа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онд |
има згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а |
у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у |
као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb |
е и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну к |
последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— П |
дном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошин |
— Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничи |
немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује крив |
head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се к |
јмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> < |
ладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар |
="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека |
један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас п |
оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би |
од тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p |
УДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТ |
шег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе |
о ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу |
га — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога тук |
с, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дел |
<p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама. |
апази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и |
дајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И њег |
обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И |
се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме заборав |
а се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска при |
премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко мо |
слим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, |
S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли м |
па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit="subSect |
труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116 |
, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да |
овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што |
се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је |
ут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што |
а белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници |
то усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главо |
ама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што |
једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ј |
уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ос |
један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави |
..{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва ра |
ча Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — |
да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић при |
ата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вод |
тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му |
ао прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} |
и и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутра |
.{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо п |
тор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— |
..</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни |
иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни |
де — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми дов |
уо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — |
ма мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone |
веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда т |
жи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им д |
на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му |
{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кук |
ог света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пре |
а као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопара |
знатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога |
орекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком б |
у и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Вељ |
заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Зам |
уо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку |
де ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!.. |
, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница |
сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Ста |
к уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи |
а пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети |
кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио н |
мације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васеље |
око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ов |
ше и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад мо |
размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, |
ћу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; |
је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, с |
д оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{ |
атос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет шт |
{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила прек |
х мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је по |
м ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под с |
у снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве па |
{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим на |
пских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста |
!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спаз |
што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечер |
ју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја. |
каке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећ |
} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли к |
ли пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ката |
хао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трч |
рамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће |
Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, к |
S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничар |
е; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, |
у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и в |
може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, |
тео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се |
едном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог веч |
знесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" |
ута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђос |
и: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога |
ак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да пос |
ио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То |
и његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече о |
тало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости! |
био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се н |
у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкри |
леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> ш |
чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И |
су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и |
е постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било |
Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини д |
болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на |
ругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Упра |
турена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако з |
ни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак |
рода чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет |
за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као ш |
тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете |
утра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад о |
ове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесве |
ма.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног |
ема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} К |
еше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> |
ика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорни |
и смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} |
османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и дру |
и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш? |
сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања река |
има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа б |
S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац п |
рених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију св |
нију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не |
руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душам |
аве; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</ |
оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша |
ад није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир |
руга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастив |
нез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, |
жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, н |
ш нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде шт |
„хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне н |
утрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђа |
ринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су |
нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену ч |
у чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од |
ећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећ |
још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Н |
знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, |
} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још н |
58" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у |
Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти р |
о у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили |
стина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топ |
а пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до |
То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у нек |
итворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} И |
е бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — к |
опан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То с |
само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман |
а за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако |
лину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово н |
ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и са |
свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд |
Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} М |
ивети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јабла |
p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо А |
и: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду с |
е бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од |
?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p |
ло што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те |
зела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бо |
м морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни ре |
ина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним |
S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас |
пет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз |
инка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више треба |
мо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њи |
укама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о про |
мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула из |
— — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у |
p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb |
и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом |
творио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онак |
родним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медве |
виђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> к |
о куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за |
....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте т |
ад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак до |
ози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, |
ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А |
Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађ |
ролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка до |
јаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Ј |
једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки не |
главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га |
ије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жељ |
да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и |
а нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} |
.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздре |
го с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није бољ |
де у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић |
а.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе в |
стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погле |
но обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренут |
учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 ба |
S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Да |
p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учи |
<p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока жен |
енику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и |
оре под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци |
де не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мај |
ту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а т |
нашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они |
и! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо.. |
Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S |
им, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире |
напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне |
е вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Св |
х ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо к |
А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не зн |
али се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> |
едном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове г |
ршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казива |
ало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S |
Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} |
колико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином л |
едва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти |
} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, бе |
аш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали к |
Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворе |
а треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а т |
и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава ни |
.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{ |
буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опе |
ан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} |
ајвеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позит |
е ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све |
примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и кат |
с је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наш |
си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразгов |
нило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана |
д и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините |
ах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Н |
.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога |
и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђе |
Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, |
<p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо д |
Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г |
p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сест |
јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p> |
вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу на |
сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу сво |
и поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешт |
Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати. |
у.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као див |
гледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двор |
ешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано |
ој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају |
де у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по ње |
љег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља |
ца развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео |
га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим |
Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале |
S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без р |
, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} |
и главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чуднов |
живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, з |
b n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко |
> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Со |
м турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„ |
"titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАД |
или.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Т |
ери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма ната |
воримо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зр |
м, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово др |
—</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се |
о и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви н |
стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— М |
нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстим |
> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми |
9" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S |
копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за |
а пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он |
арде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих |
лила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас с |
} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из кол |
жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је све |
узама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да зап |
..{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, |
нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, |
о бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је |
ло не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми га |
S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предло |
иле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да |
почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре св |
састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.< |
је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} О |
дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу |
и ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама? |
Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узе |
рабљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си |
азим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бист |
ка каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама |
ест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се сел |
ош не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{ |
во ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто |
глед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска поб |
ло, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У |
им језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Гор |
ишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; друг |
азмишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} |
штине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга |
руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме поглед |
што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватиј |
тво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} |
да Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је |
е могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на наше |
испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, |
хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се |
више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето < |
рећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног д |
рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону иску |
ћ и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> д |
оша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" |
а пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S |
бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у обра |
ли смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам |
мах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? у |
пим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас |
топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p> |
>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он |
/> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n |
да више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини |
мо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, к |
ђе низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја п |
бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше |
вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му п |
раво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је пос |
а и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да см |
к прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надг |
апетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, |
г је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чич |
га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упи |
сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призре |
Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, |
пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г |
идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, чове |
е.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— До |
мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово о |
у да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Тур |
, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се о |
/p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <p |
n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у |
једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?... |
а на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, п |
екосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се св |
ем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капет |
је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо заста |
већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — |
зда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по тур |
леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S |
то, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он п |
ило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора д |
"subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нар |
дошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли о |
вари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам |
у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, |
а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина |
ction" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} |
омад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с |
— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном ис |
е свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Пр |
зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће так |
ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам |
на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ |
{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама.... |
Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прн |
ка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највиш |
Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће о |
сар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносн |
е би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у |
дравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој з |
г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиљ |
од њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших |
Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да за |
оде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> < |
не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина |
јен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде |
<pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с кол |
кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једно |
имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И |
нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а о |
ата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — ка |
и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружењ |
на.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или п |
Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је |
сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</ |
е плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале с |
а мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене |
ву Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не з |
од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Ч |
меће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док |
и; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{ |
ији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим ј |
те ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па |
.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Мил |
и с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћу |
Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на в |
} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћем |
неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</ |
estone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} |
расношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан |
регне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пи |
алила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, |
друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Б |
неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његов |
двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу прес |
е да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се |
еће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алиб |
е поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и п |
.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо |
е учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и |
послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраш |
еко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ов |
сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гл |
} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S |
ена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нест |
ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, |
честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш |
очели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићин |
те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што |
, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану ве |
е се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љ |
ко нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе н |
Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{ |
моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно иш |
ећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} |
Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{ |
већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци кост |
"86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су |
оливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} |
..{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети н |
амо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{ |
који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> < |
у браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она по |
...{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’ |
је ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пу |
Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један вар |
а, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, с |
нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па |
нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се уср |
ни.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} |
!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако ре |
кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разо |
тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју он |
ним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док |
зда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преми |
к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мај |
бог нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо л |
и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго |
овање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно |
је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде |
А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш са |
> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на кап |
у свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" |
могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} |
.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин до |
учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да и |
S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио |
ати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Ома |
е, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“ |
S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{ |
ги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здра |
и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони свој |
ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што пр |
— Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће |
ам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући. |
е и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и њ |
хладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије |
не, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</ |
тињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички ж |
ју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па п |
у да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца |
новном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} |
проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} |
{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више |
чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра |
добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} О |
ово родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, п |
/p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, |
и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образов |
шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали |
г веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је нај |
гатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би по |
{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, |
.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, |
} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па са |
ијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш |
/> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својо |
адре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а |
{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одми |
стре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — |
еограду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, |
оспа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као свој |
прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличасто |
Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сах |
—</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</ |
..{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, |
нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам |
бра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да |
{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дира |
адемији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овог |
ија свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој зај |
Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постај |
јасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појас |
<p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" |
емо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостим |
шу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цр |
ад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, ка |
Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осет |
боких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим |
руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} |
ледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема |
е ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде поглед |
наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!.... |
у се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} |
врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С |
} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више проме |
ди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану. |
{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће з |
крињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога ми |
ку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаб |
е, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи |
А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quot |
ада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она п |
ута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отле |
чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало замени |
дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле прича |
за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И В |
, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њ |
ако год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Б |
Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутањ |
баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одгов |
сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живо |
, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би св |
нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома |
илоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно д |
љу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S |
је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипл |
Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови љу |
, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани мог |
а нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгоре |
ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} |
, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам д |
ну, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља |
што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетани |
ају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, |
не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишч |
и пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса |
ако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му н |
о је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа |
} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осус |
т је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех |
окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати |
под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће изд |
у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је т |
ла превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n= |
уби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју |
Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref targ |
Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} |
у ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег суто |
мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} |
а црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој |
па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу |
-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и |
} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то |
ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочит |
јешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у |
арево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{ |
соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме ј |
примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стиго |
у рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“< |
Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. С |
сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног обли |
си ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћук |
Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледа |
егнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S |
...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми ис |
кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пуст |
а Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми д |
не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку |
аву!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да с |
и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај |
од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Ота |
Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли |
Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила са |
рани.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и м |
сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и с |
н ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више леж |
ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али |
ubSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!. |
му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па н |
S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру д |
.{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заб |
...{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки |
ланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га вид |
дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања |
лици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свра |
ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а и |
ар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> < |
— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако |
ена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, о |
дње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, |
<p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не г |
ли ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бо |
равити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јел |
једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни час |
а, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За |
њи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S |
она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије. |
ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После јед |
о: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о |
но, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} |
комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учин |
не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет н |
трих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и |
обиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем |
рову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти б |
гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да |
де блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питал |
Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћу |
аља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S |
узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Не |
а чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његов |
S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S |
="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавић |
..</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} |
S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав с |
ра нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он о |
знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И |
кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоз |
то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад |
ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми |
ка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један леск |
стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити |
b n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по со |
да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p> |
а ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p |
Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо ж |
јка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често |
шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> < |
{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n=" |
кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и |
И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чека |
м.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави т |
номе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем |
n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!.. |
у тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> < |
и!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као кака |
ка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљо |
чно ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога |
ше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам |
нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има г |
ли, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џ |
не у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ј |
сте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој |
заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше наше |
у, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан поса |
аде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нар |
Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очим |
нда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погле |
} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> < |
миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево |
у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb |
ра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш о |
, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда |
а јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знањ |
Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде |
ита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једно |
гати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби |
тате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</ |
ије била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А |
је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степа |
бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Б |
суза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здрав |
свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb |
наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад |
млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с В |
р из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове |
погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p |
адија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на к |
шки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно оми |
Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја |
је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне |
шити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А |
онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој зад |
тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из ср |
се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели |
Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлеп |
p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима |
е, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом п |
Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити |
аха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даље |
азе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија је |
дно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} В |
ворим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.< |
> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толик |
ам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје пр |
све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома панд |
исмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале |
јићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао н |
у чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{ |
а супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она |
намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница |
тало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грд |
бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како |
кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S |
подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летк |
земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му |
али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било ми |
, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није |
она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво |
, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, |
ратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог |
ети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се |
ази.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> |
то сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било прост |
ата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} |
петан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању |
estone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} |
!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S |
/p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиро |
ћеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — о |
седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда |
.{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно |
полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме |
или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојач |
а идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} |
оре, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као ша |
вала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S |
их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из |
сто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ј |
А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у |
материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простор |
p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао неку |
бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме пит |
ни смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSecti |
="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору м |
призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече |
њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека |
а ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше |
у светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћ |
ости од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као |
окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало |
несеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу |
S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није н |
ске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одм |
при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојић |
просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом |
ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин крев |
а мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</ |
ву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор |
Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <di |
што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених при |
не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} |
рвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова |
на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чу |
ће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових т |
жара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} |
} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се у |
ђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да |
p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло по |
иле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубо |
шапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок у |
је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види.. |
ем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Ниј |
зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и |
растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се |
ахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамб |
"240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, от |
ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> |
ој девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Ро |
жим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома |
а поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно м |
спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете |
ли, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих де |
, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је |
о сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому по |
може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам доша |
ола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на |
во.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом |
нда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном |
ј ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају |
{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се п |
емније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно |
на, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те |
се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— |
n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио.... |
!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!. |
еста отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први виде |
Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n= |
целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето |
к, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховим |
ову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Ви |
с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох |
ета, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и располож |
Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет! |
о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути |
мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испроше |
човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја |
е, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да ма |
ља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} |
стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ни |
изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опр |
био сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опро |
сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то пр |
S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не го |
ђеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сест |
приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји. |
арод видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, |
, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — кол |
кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад ше |
Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по мех |
.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“ |
Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, |
Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смр |
мој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, |
и не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубав |
несе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, |
.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је пред |
ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би м |
адашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <mileston |
ја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, |
е.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и |
ину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и |
у.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетан |
тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ам |
S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају госпо |
та ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> < |
ао да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом |
о, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— |
</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, ре |
тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми ста |
и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш |
г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам ба |
опа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга |
овека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што |
рдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и ф |
ад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нера |
> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми т |
да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га |
тедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} |
то не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било |
{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених љ |
и.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути |
о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.< |
S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као м |
оје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у |
Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и та |
— никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је пр |
е не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима н |
илулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други |
: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p> |
ном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До |
{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад с |
о? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испри |
о оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотава |
онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после и |
ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља прес |
днако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неко |
девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме |
у живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} |
мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељино |
летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И он |
оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза |
али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из |
у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и ка |
а то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одред |
егова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Ж |
лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови |
ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако |
: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћ |
да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> |
тељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; |
....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: |
рао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, |
рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш висо |
ета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разум |
реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} |
а, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Гра |
икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} За |
S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S |
изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала в |
развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од сви |
вин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао |
писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>С |
оја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлиј |
милује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Заг |
итнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....< |
ј’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! ре |
Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> |
9" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном |
о код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете |
рећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја н |
својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја с |
estone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао |
, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твој |
: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће |
е да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том с |
је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{ |
а пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} В |
исмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - |
га још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb |
ајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се кре |
азу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави ње |
лали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени |
времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред др |
пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то бил |
вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјур |
пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} |
моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при |
може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и |
ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином |
векове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бе |
адили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за |
их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се с |
онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само за |
нили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се в |
ече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p> |
изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне |
ш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} |
ша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> < |
аши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цан |
ад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Ве |
бари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељ |
unit="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, д |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању |
ље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне |
е помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене л |
ламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божј |
во сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купус |
ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, |
део.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет |
у сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из |
о нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, |
оја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су др |
ла расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим с |
непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор |
путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје |
један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперав |
ти у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по и |
асипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим |
јимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице |
ина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, |
са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља обл |
е се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљени |
пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Ов |
Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </di |
и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зау |
Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Зла |
лику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод |
на, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто |
м дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколик |
запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе стр |
даде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје |
:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним ње |
уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јав |
шушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није н |
ман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ал |
а се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, река |
мљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем проти |
ећ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у |
ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати |
једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је пост |
пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше по |
се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећ |
свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, н |
и докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, |
о од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала с |
рви мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила |
зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за |
не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, |
ад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредб |
и, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p> |
} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти |
пођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!.. |
ро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те о |
пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах виде |
, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ј |
прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко |
А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо з |
да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здра |
ене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан |
страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је с |
се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким за |
више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика |
ћу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а ш |
отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала |
аћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!... |
— — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми |
До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p |
nit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, д |
где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, д |
а душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама н |
е после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели к |
награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим |
с били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју |
е доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се ви |
ђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мисли |
и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је б |
екакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n=" |
тоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили |
га минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучањ |
овање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово |
тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n=" |
а једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за р |
е горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивнош |
извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и |
разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да |
аван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз л |
атре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској... |
утра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за |
ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи панд |
{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало по |
.{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — от |
руга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим друг |
исао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлете |
и коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда бил |
вога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег о |
И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Так |
рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, шт |
, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога |
ог хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло иску |
о го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више н |
.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најб |
у пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone |
мо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да до |
Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да под |
потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србиј |
о Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и м |
„ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек о |
шко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одм |
чи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо |
уђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће |
вде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би б |
ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да |
и пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта |
домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капета |
— сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи но |
.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!... |
>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да |
Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p> |
ука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога.... |
; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.< |
ке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, ре |
остању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека и |
о.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> |
брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Б |
{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} |
пита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и |
е чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Он |
— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселил |
р стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуч |
о и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амај |
ј очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} О |
а се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном < |
тово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш с |
.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се м |
?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче |
ој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Мал |
Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је д |
к дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразг |
} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа |
осле лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и о |
е, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје пр |
о госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до |
з.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" |
ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међ |
2" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S |
у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{ |
а тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који с |
и ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разг |
г.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упит |
д некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} |
м.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S |
Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а |
радио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеи |
Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба м |
по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Б |
ву у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не |
тах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је не |
по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо |
онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} О |
као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> < |
ука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет |
т власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлак |
глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је нап |
е тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле ср |
тао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S |
шапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по нека |
ска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног за |
родним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</ |
преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да |
{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана.... |
Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p |
ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, |
ма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д |
} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочека |
ш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p |
страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедни |
..{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осме |
вији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један чит |
{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце |
чно.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> |
мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном п |
кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„ |
ућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p> |
да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе |
а па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{ |
оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да ди |
у зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим |
њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку з |
Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламт |
ца од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на |
нам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да то |
у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби |
Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су |
че нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на с |
турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} |
бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из |
и је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} На |
, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> |
ету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p |
} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се |
у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и н |
и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} |
Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну на |
лом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље осв |
кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онд |
тељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} |
лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали |
њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као |
/p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас доп |
о, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула. |
ора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.< |
ло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата от |
у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о ка |
овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не |
омину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним че |
жила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" |
јеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио о |
S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски |
ше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} |
зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсиј |
Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчи |
и се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био |
и до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизат |
дмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газ |
ну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је |
чила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет |
b n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше |
Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница |
ма кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблан |
ним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењ |
.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуц |
је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе |
лска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелен |
вде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто |
, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда |
ем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати |
а <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очигле |
чена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана до |
епова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, |
n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — ч |
Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, шт |
сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља у |
одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекар |
.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, ја |
га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега |
ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред ка |
да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је в |
} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу про |
као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, |
кала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не бу |
ј зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> |
овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, зб |
од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији уз |
наш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Пис |
јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из пр |
лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава |
о су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима п |
Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, |
с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад |
а неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је |
кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне св |
свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>Посл |
Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и |
ез вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме |
....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хла |
7" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— |
турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турс |
p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> |
па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пу |
on" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb |
ске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> |
ко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кро |
и.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{ |
би поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, |
ном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађан |
на, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мај |
е Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!.. |
ицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д.... |
ио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна |
</p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бог |
н хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко |
Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, беск |
и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човеч |
о да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек б |
.</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — п |
док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет |
неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу с |
да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су н |
ишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку |
мишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S |
ерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза. |
чи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђош |
а погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео |
</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, каж |
p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После до |
облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ з |
лов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} |
оме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике ц |
дицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве ш |
у из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па |
машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне |
у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш пос |
а у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а из |
мчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша |
Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио с |
{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S |
асти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n |
а неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" /> |
кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара.. |
а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну |
, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, |
и зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватре |
{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p> |
опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али |
иш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводе |
ва.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb |
се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом |
А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чека |
о изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте |
S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа на |
да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча |
ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре |
те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту у |
дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим |
собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од |
<pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочита |
перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови |
т друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где ста |
вима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> |
голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни |
нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим м |
х људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А с |
у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је |
— као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} |
а Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерал |
онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек ре |
а су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о |
а стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути пра |
еднако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSection" |
/quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом зав |
вотом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд |
ови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту |
, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не исп |
вене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој р |
тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је озд |
ула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у нека |
дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је св |
зио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љу |
, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве бори |
сти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> |
сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јец |
то ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто о |
, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој ку |
чене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозо |
нало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Ал |
ао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула |
а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као он |
, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, к |
ац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци за |
има небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле нео |
ј суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет |
; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S |
и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, |
јлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене к |
— — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а из |
вљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа д |
Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас... |
у му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор |
пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очи |
Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— |
stone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад |
авању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питом |
— — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуб |
ељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, |
ана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о |
стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна |
аједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’ |
t="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам |
н.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Д |
спа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни с |
ва кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>О |
поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђе |
кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам мо |
а.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупи |
ина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заст |
<pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, |
note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
..{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога д |
азила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} |
и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} |
ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш. |
Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, ран |
де на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а осо |
Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи... |
кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој ота |
о да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је т |
н, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек д |
="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да |
мо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n |
оре, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, |
а га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако он |
реко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она |
станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда |
и.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се врат |
ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам откр |
} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто |
ност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпат |
и колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића ку |
ом кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земљ |
не како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој |
ај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које |
у не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „иск |
скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А |
абота напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Т |
постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но в |
та нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајањ |
у пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се забора |
о писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, |
ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинут |
де у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се |
рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection |
Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S |
> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да |
вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Ње |
тровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља |
а почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање |
ли некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} |
е: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суз |
ле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} |
есет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, |
наха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија! |
буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и разм |
чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по д |
tion" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права |
о сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до |
де над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се |
ти....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздрав |
И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако |
љати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и н |
омним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре |
а....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једн |
а лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког по |
е ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друшт |
штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је ле |
вакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, |
ла дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо б |
игосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако |
је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— |
„р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срет |
шћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не м |
викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и нем |
тећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има |
и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била |
{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Н |
ојој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здр |
</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече |
{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, |
бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми |
да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито... |
д кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Вр |
ња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје |
те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он |
ла и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне ст |
и.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша |
ction" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb |
ђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни ц |
есек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" / |
p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пиш |
.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вам |
} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свак |
ници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чу |
наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устре |
} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом |
не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{ |
</p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који ј |
ао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетн |
е у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме з |
у, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје |
поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта |
навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Е |
сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Пока |
о један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет |
дносима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али |
блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, д |
а ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више о |
о живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака ср |
ка збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} |
Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она м |
је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па |
око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, о |
ој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје. |
а.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у чит |
заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза н |
ја је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела пи |
итације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свог |
почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око сво |
еће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, т |
ори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати: |
већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31 |
ете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једн |
нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им |
де, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месе |
ле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Е |
та шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао ш |
их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S |
рже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <mil |
миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> |
еш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Нарав |
небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин поч |
ас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену. |
рвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и п |
ео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веве |
м.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло то |
, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно су |
оје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђ |
ла и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније |
вако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{ |
предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као |
о је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} В |
У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> д |
уд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она |
енуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p |
До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и |
ољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и |
слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и сумора |
е и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придиг |
изу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу стран |
цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син |
хнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и |
четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ да |
Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и |
врши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И |
, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је ру |
S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да м |
ко је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опе |
има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се |
је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после |
ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да |
ко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове |
ам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших |
зати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb |
било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтел |
.{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и |
наш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под к |
онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb |
брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану |
} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, им |
ма; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} |
мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да к |
али: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Једина |
а још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се једина |
ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом! |
одузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, |
су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у ј |
ебрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газд |
{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста стр |
ео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S |
је било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто |
инчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала.. |
тао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили |
с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале исприча |
а Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер |
жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јел |
ње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Од |
оносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} К |
говог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> |
unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе |
ст обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два п |
у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним су |
="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газд |
сетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авл |
о гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> < |
<pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p |
амиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно бр |
испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак |
свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и |
је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана |
удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p> |
чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. |
теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S |
то каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо крет |
били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?< |
} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} |
одузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ пом |
илип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p> |
лашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало ка |
етанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> |
је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин. |
ј се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава ра |
Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли |
ну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести |
је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се н |
питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусил |
, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Ј |
Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Икони |
азовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та |
...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!... |
а.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Сават |
p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као прет |
ј у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведе |
крену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, уме |
да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> |
сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава погани |
} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и |
p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да |
ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната м |
о!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да |
не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се |
гој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад |
сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ |
еку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Так |
S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од М |
атно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да дов |
случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То |
и.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему н |
то се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} |
обра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, р |
о да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш не |
ше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, |
Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S |
само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{ |
суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад н |
Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...< |
ече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очи |
<p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.< |
> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S |
брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази пр |
тре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газ |
о сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту |
д овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите |
под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али х |
ао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> < |
о тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совр |
тео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумел |
ктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја |
е оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али св |
т у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се |
Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се |
елу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то д |
ечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> < |
што прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је |
а му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Н |
ротив читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно |
е седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу |
вачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним |
гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од пант |
регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени |
— отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегл |
д згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљи |
ома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, к |
} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша... |
p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођ |
S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто |
д изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} |
е замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Ј |
уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на И |
ли мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? реч |
е.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им н |
шности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капе |
, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог з |
, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И |
} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до го |
стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место |
погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мери |
говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном |
ра.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да |
е падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она |
м је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошен |
у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је |
његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" |
и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="1 |
оворили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим су |
ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо пл |
и се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} С |
вати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за некол |
поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме |
лостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми по |
едном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се и |
ење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час не |
озору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зра |
S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало ма |
одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То ј |
— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — |
ти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, пед |
е — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме |
том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као |
и.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо |
мени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек |
говори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</ |
просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се о |
а му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p> |
пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнин |
о је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је |
нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су м |
е и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче д |
итам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени |
} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана н |
поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И ле |
чи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гл |
пазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушл |
сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> |
што, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лиц |
овином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац уз |
упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа о |
ктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те |
Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{ |
ем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и |
едеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{ |
ије— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти прес |
она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, |
е мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p> |
..</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда |
ан чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи по |
дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погле |
обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} |
расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бо |
о је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати про |
испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, |
за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се иску |
ас лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опе |
о, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио |
едоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{ |
еч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качиц |
ој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Ве |
Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глу |
ђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно |
} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стад |
не суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у ку |
апетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир. |
ише је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за |
p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје ту |
ута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе бук |
Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не |
.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а |
јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад |
ога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а |
е — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кош |
брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан са |
да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што ј |
се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али ј |
кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене |
осле тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвал |
помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> |
а постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао |
о пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана. |
му.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће д |
Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p |
{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, |
одину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја |
а сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик св |
нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} Т |
рад дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, |
дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, ка |
зноси незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, н |
атнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека м |
био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, п |
а гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово п |
ћи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p |
ити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна |
6" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак |
" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо прола |
} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, о |
оња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред |
почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме ма |
...{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не м |
{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Ј |
сула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу |
петанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени д |
це од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да |
ветлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући |
Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу уч |
пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са |
, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја |
лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су |
та учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје ве |
најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а |
а, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чује |
рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и |
у оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети са |
пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, н |
пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво |
p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> |
ласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремај |
уго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам ис |
чу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S |
, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се ок |
p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упр |
а дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у на |
Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим |
за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да |
} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо |
ица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље |
чију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремиш |
е материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет |
/p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више |
мо за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „ |
сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— |
каст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као |
} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лев |
ени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежим |
е, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — |
се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова |
тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш доб |
нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо |
, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, а |
улаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватиј |
наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чо |
Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је |
смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га по |
другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је о |
ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу. |
горша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мисл |
на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} |
иш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо реши |
о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нис |
Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми |
не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћ |
} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и св |
Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, |
S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb |
— —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном |
само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар- |
е из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље |
аучити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Мор |
прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се |
л.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није |
ила и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му ре |
} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и |
зговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очи |
У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" |
, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Ца |
} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> |
уде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у веч |
.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, |
поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али |
{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали |
p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} |
заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, цр |
ек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</ |
адох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме к |
да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам |
днако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се |
акав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што |
неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја ка |
сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А |
онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> н |
их пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} |
} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} |
нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уг |
pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{ |
не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову |
S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову дец |
и, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина |
ло да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава |
атру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} |
човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, |
?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} |
и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе он |
е горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Ј |
S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао |
морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да |
освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топ |
и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само |
е — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао |
о.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисл |
...{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би |
и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо панд |
е ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone |
епо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо д |
— <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} |
сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у |
је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Св |
Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Б |
га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S |
ију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукав |
one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох |
Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних друг |
, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а не |
златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> < |
е била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би |
а долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је |
бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Нас |
зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обра |
ј, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за р |
ремена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Поглед |
естаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине |
домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и о |
оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазис |
ека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она на |
, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су са |
м?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебд |
еврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан |
и, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила. |
S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима с |
крилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног мес |
Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад стан |
е природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се |
“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне |
добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је н |
ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" / |
м плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у мес |
рњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, |
и се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара. |
који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S |
Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш |
но планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Др |
ар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан |
није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах |
бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на |
заше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му ј |
ио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јау |
свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно доч |
аха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} |
а и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{ |
во момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да |
се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли |
!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, |
њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и |
је тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> < |
г да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{ |
боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али к |
ије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, прич |
у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то |
Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не в |
мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!... |
га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} |
је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа |
ји сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му |
од добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду ку |
дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђ |
S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директ |
орав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је |
p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погл |
S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми см |
.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на |
у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И |
пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Ја |
пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се д |
свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb |
још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу |
у жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ ст |
S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и т |
мо своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да т |
сте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан по |
ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили |
гарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упи |
час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, ко |
ође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брд |
о писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће д |
шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душ |
је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсл |
снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се |
} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он |
. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о |
у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и |
Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и |
милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама му |
{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с нек |
ати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} О |
тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах |
ека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или |
е ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, д |
— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у п |
ам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не и |
их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се |
у — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га вид |
{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из д |
ће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, ш |
ца.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <re |
еву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Ма |
ћу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац |
у пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово |
м пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опаз |
>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, как |
сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} |
рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но каж |
и његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе |
мо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сес |
е смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно с |
ро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{ |
Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Периш |
што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало |
шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S |
луша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је |
ду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам поп |
но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с |
.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски једа |
гледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убија |
дбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Бож |
кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студ |
а се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но |
ле ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку ни |
ског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему |
ча Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша |
, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, н |
{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића.. |
не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло... |
S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чег |
ођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гл |
е.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — |
м остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горс |
нути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb |
а опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов |
своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човекова д |
е на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се чита |
веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна |
легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни |
лава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{ |
ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад |
више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке |
} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је с |
во није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, п |
.</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос... |
а бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно |
вај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милош |
оворило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело |
с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуш |
а лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у ја |
Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога |
на је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцнит |
знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у о |
чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право.. |
сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутр |
{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па |
но поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечи |
. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака с |
одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађ |
м вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, де |
ања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпо |
клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истин |
д смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и м |
на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S |
у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, к |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{ |
нем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{ |
исмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по |
зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, |
а каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, не |
не очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" |
на се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким љу |
развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што мог |
амо капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни |
зио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пе |
наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо из |
био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дан |
се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не ум |
....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} |
добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та и |
јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она о |
шу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, сн |
е више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида |
окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја |
зне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, |
ок ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше уста |
току....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим о |
да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном зало |
без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало жи |
бе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је |
ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог посла |
Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су раха |
кса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она |
њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што |
ретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, |
село дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} |
{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врат |
ниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један |
?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје ре |
сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше |
та се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје |
Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скоруп |
стра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зов |
овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, пр |
Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи |
врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> < |
Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу кла |
..{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуко |
али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им корак |
да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресви |
тукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све |
.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n |
ну љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је че |
о да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.< |
бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разуме |
ам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с |
n" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим |
т кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ов |
албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је |
кујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на м |
а ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра т |
о!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} П |
астрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заст |
Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим. |
од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он пр |
И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако н |
е питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што С |
што одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет из |
нда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вај |
тражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — |
ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром го |
му по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p |
вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И |
ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје с |
ваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галери |
у самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и |
ошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапа |
се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији |
ра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, |
p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да |
се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — |
је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први |
, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наив |
срећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њи |
азумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{ |
ам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се |
а мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век в |
. прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се |
То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{ |
у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и она |
и чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа и |
м, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Пут |
леда у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти |
јци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрин |
на Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала |
осле ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} |
ића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија с |
Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену би |
S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако м |
зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{ |
скрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем |
Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо |
парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викн |
углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, зв |
д радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви |
, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла ку |
51" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило м |
му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две |
итељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити |
чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви посед |
оће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба |
о су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хо |
} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свем |
ва ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, ре |
е мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, |
е тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, поприга |
ори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу |
хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Б |
е: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} |
нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> |
/p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што ве |
ем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у |
S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, п |
S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо иш |
е.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груд |
p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија |
о нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа ко |
/p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је |
би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ |
S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, те |
право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечи |
.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи пл |
а:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка... |
брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} |
пере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — г |
рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бит |
Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочи |
е тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку |
окторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он |
S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, |
у грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се |
— А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка |
едала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види |
вога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ им |
етио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} В |
се.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више о |
— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама с |
га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S |
ног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170 |
своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, при |
с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све |
ита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> |
опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У м |
а у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Сов |
им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Раниса |
једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта |
ахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се С |
чијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни пит |
сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> |
има нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заглед |
} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{ |
а, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда и |
ежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{ |
ј јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видов |
онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дел |
ље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко |
ознати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} |
S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив? |
то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Н |
ам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да л |
је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу д |
одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи |
окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пр |
прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капет |
ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не да |
рао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, |
еко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!... |
мо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најсит |
ак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, п |
е од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану к |
>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби |
на људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом |
ој циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једно |
.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше пли |
ад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шт |
ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи доб |
је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се |
свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, |
зио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом |
сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево круго |
м.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођо |
нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња св |
да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не |
угога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помисл |
ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, |
мке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је ба |
му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А ка |
не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> |
{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворит |
мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину? |
о да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на ку |
д на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — < |
у и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио |
законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кру |
/p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га |
лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каз |
нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S |
кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има пога |
да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно |
о.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по вр |
ор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Стан |
— хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантск |
громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!. |
стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном з |
урчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто |
соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} А |
ави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред |
д узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном |
позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, |
се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест |
{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> м |
д се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} |
да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један |
издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки а |
ошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; |
видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукав |
p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти |
а фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови |
зио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се |
ља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — |
таву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дуж |
би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отвор |
каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губ |
Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је л |
па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда п |
ужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шип |
рицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што |
јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулун |
риви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде |
легу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живан |
, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — кр |
„зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ |
рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми |
то се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и |
а....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном по |
као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, п |
цкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> |
наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу |
Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} |
рста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи |
ша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{ |
некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а |
ма мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам |
које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће |
еден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја ј |
вет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на муч |
пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S |
га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па доју |
, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Ј |
тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више изв |
} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склоп |
ај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други |
овађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким за |
своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо |
р се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она пос |
је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад за |
ечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам мог |
иш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} С |
.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу |
а тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „А |
иста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{ |
коље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у |
Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичу |
ет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јут |
таде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на |
осрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ак |
им мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре д |
— — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колуба |
И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одје |
ичају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а ко |
та нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обр |
соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" |
ена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа < |
ало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} |
х видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне |
Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша |
И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се јед |
Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нис |
{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} |
вим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p |
ка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му |
тири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вр |
елица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. |
очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па |
ртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби х |
е исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв. |
сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одје |
мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не |
па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пу |
причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по ње |
атије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} |
р. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је позна |
и једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Нас |
ом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не з |
г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се ок |
мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме |
, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од |
уж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капет |
овима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје к |
ању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,< |
} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођ |
нога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; ж |
де дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он и |
м је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} |
рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо |
само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" / |
сом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже |
, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти |
ођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Нем |
одски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта ве |
њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> |
ља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам |
нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши. |
ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} Т |
вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Ка |
у и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама |
свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не с |
е — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од г |
} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Н |
Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јов |
а на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале |
оветно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе |
окољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лије |
као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме ме |
, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непро |
{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили |
ана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На |
об спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујн |
Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— |
авиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једн |
Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не |
киног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен о |
рана некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на гла |
— да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су |
младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то она |
је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Доб |
— Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} |
писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она |
и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још |
велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она ис |
с....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} |
на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S |
који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са |
ега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав |
ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича |
} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мра |
ој чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху п |
.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта |
од здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и ти |
главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове ш |
ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко |
су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мо |
о писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису |
оворио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Ср |
де фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што с |
ће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} |
оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетим |
нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> |
у по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као у |
да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, од |
м уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у дворишт |
урчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет х |
ема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у |
ст, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је м |
х ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам к |
Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах ка |
о бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле |
ише воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ру |
.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по сви |
арац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су |
му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S |
руго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којо |
не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите |
S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале |
евидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију |
лико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава |
рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту бил |
p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више с |
"100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection |
авио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> |
као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову |
ладост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдар |
оравите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и |
овиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и |
а Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавит |
, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете |
то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на |
; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— |
чему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и.. |
и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од је |
и, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је |
ај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам т |
пази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити |
одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао |
мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} |
а две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесн |
о, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на прест |
.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и |
ских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и |
p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њего |
дина.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к |
јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбро |
на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је пис |
дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, м |
ц: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} |
чинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њег |
таљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани д |
старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> |
јој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још о |
записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у ст |
сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „к |
де нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби повер |
Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, |
пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу |
трављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год |
Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Ј |
о.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, ср |
аша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдар |
е и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије |
себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n= |
талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она |
ди душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадн |
И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} |
чека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И |
/p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава |
та?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од |
белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и |
S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{ |
лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед каза |
их не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плаво |
чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је об |
е оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане р |
це моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај |
а мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако |
со! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изост |
азре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше |
ао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући |
е; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину ње |
де у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака ру |
рктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто р |
о, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавим |
у један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То |
Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој |
p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборав |
Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milest |
{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љ |
блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју д |
иту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан по |
сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Ве |
о не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није |
црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спус |
} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина |
јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмеј |
им људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху ср |
ај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је вид |
а то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="sub |
ва на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час |
</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она |
пођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети |
га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{ |
ђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи |
ио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему |
ли сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} |
блачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} |
рица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким на |
n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не п |
девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души |
ктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна |
ина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симп |
док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час ја |
чке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{ |
ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за р |
<pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио с |
раца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сават |
сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао |
а то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} |
p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зеле |
не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза не |
ављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам ј |
} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени |
; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита о |
лишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S |
исара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} |
} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и с |
<pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У |
вољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинил |
ене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познан |
на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, |
Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, |
је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас |
еља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што дај |
унце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски |
е — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из м |
пао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окре |
ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио |
може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш тр |
па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зет |
{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разго |
моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на ру |
д, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу... |
га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те |
ље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћем |
Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{ |
одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слу |
гли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с |
p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, |
ћи.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он |
ије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов врана |
апетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{ |
и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{ |
} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} |
сле дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошк |
Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо |
мо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе |
нке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша |
друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за просл |
ућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осе |
ни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и д |
так у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше д |
кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!... |
/> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.... |
аљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ |
Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као ст |
очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се об |
pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> |
{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад не |
але су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропр |
ци.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и |
?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из пр |
мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хте |
га грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} |
рвим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} И |
е витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне св |
} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима |
ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљан |
како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грд |
не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Ка |
S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n=" |
али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} М |
Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је г |
белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, на |
они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алиј |
је је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог |
е.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиља |
у рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, |
е зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} |
ама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, р |
дахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледа |
су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} |
Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— К |
на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> |
ршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућа |
врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред |
смо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке |
старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла ј |
, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело до |
им засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, |
овра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} |
н и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије |
Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се |
а Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, |
траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе п |
а овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој |
вих Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бола |
дени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избиш |
тоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе |
ражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве |
Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Е |
" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} |
Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало |
у ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то |
мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они и |
о окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове |
оју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, |
онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи пов |
лио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање |
{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово до |
p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — с |
ерна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, |
<p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изос |
Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих у |
има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она |
алеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палил |
им у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} |
д смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и |
не Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштед |
и.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зуби |
вар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су |
и на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте д |
Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини о |
врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n=" |
би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, ка |
једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном о |
ш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари |
рница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју ц |
иновче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — |
ин, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто ј |
>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, ж |
чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога |
мо знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; |
причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокеш |
ати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину |
ма с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испри |
мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Ч |
ито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите |
ковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од |
, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема чест |
га Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на непр |
е....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — по |
S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На п |
ори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113 |
и се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа |
питам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо преста |
двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто |
ислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутањ |
оког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш си |
хвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! про |
е и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти |
не.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се |
али био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобрази |
/p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сре |
а гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p |
свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.< |
писивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да |
а.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша. |
сеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ев |
осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} |
о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он о |
стави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S |
много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он пр |
се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име д |
има сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према |
а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} О |
ћ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказ |
е мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под |
е записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у |
мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли |
би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на |
оме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пеха |
Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосл |
ц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да |
.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га |
о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви т |
n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласн |
е с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>К |
а чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да бом |
<pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="sub |
p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока |
на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Оме |
менљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голи |
та, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше с |
bSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се проше |
хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се |
који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанк |
чи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S |
аза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да |
ога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и неш |
у?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојч |
нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чич |
ао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: |
ек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шара |
>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, |
збију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим |
овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — с |
ио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се |
гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечу |
опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали |
p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" / |
<p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марк |
љује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послат |
....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо с |
</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и ве |
е, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} |
ису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписа |
ије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве ру |
вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и |
ера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Ма |
ући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си т |
се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи н |
кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је сви |
је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} По |
мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету |
„ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек |
и?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао |
о да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још пит |
љин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманет |
а.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} |
овра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије.... |
.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, |
и дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а |
ије.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину |
Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који да |
ив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан. |
еоград!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина м |
ко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега о |
ога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не |
Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лет |
ијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да |
јке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, оп |
воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> |
/p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо |
— као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плави |
м да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра г |
мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти |
бе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А |
разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Б |
је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone uni |
> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама |
две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад с |
тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, јо |
ака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што ј |
ите га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека |
/> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сиш |
одина, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља |
је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу д |
ушу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од |
на сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гро |
зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахр |
де је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одго |
ике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове гл |
ека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој |
<pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као |
и ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо |
а ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти |
по плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> < |
Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти |
>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем |
нули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S |
, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиш |
е, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави сво |
љи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбукта |
ри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да |
} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор туж |
божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој т |
јачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone un |
ица и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да |
том наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме х |
а, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно ј |
ама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полаз |
аде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{ |
-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, |
па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у |
огледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву |
мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је п |
ава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p> |
причам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј гос |
о путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици на |
о.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узет |
а, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча |
ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајм |
осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату |
на.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрча |
бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти |
нчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шума |
ахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби исп |
.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда |
Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи с |
екан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у д |
ридигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас д |
илософ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својо |
питам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда з |
а, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља |
у по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека |
S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што |
е осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа |
<p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам |
нтипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може |
е зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза др |
ја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино |
руш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај т |
руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, |
ко горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати. |
ду.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у с |
сток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати |
угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави |
гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, ар |
оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{ |
} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} |
в претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком |
то, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округлас |
чеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драг |
ављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, к |
осле донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда |
ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у |
н да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S |
завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео |
здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то би |
амо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо |
нили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина |
номад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме |
Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане |
одизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну јед |
аслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од |
орачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То |
ао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах и |
на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му м |
моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повик |
их образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit=" |
дрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеб |
а конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знан |
о, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту ис |
виш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— В |
бу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад к |
ш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S |
оскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је |
о Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац н |
ам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасно |
а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био |
pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе |
у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица |
сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ј |
ој кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју |
т, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, |
га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у |
, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог |
од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је бил |
д чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу |
огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку п |
уку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем. |
пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" / |
ка врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневес |
уза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутр |
очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> < |
ило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погл |
опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она |
> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му |
тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта |
грли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> |
зе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите |
екакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију |
ћутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше |
упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам д |
/p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се з |
сати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, |
<p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја |
нца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете наше |
а једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо из |
десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде |
м о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чла |
Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истр |
а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, < |
Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет с |
мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици |
...{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснам |
а јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан с |
и: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> < |
својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> в |
Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S |
И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог забора |
о њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у |
ђе мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни је |
је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне висо |
S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду нек |
ани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему ка |
а златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајн |
зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! п |
код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Полив |
ne unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хте |
у је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа ид |
е остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milesto |
огледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, вид |
ју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра поч |
се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на ек |
ајвеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели ск |
едно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је би |
гике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у |
астанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким |
ила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики м |
ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста |
та Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш л |
ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигд |
ећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Ма |
њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без р |
већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је неш |
очи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозо |
исни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежал |
ам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, про |
ли се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S |
{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Због |
>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапор |
ам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевин |
едам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу |
p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу |
одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова |
ослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб |
бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бив |
ео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле б |
ах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — к |
{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај с |
збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> |
.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S |
ким ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контур |
о око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хлад |
.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља х |
бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери у |
рема непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи пр |
господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовиј |
ла оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по |
на, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> |
апуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у н |
уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А |
е дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет год |
узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ да |
капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме |
екуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао |
уша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не |
хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син |
могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се ш |
ича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издис |
је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског |
ледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна време |
гне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ен |
би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толик |
р убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; |
ло га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој |
бро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих жив |
корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема |
ни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; ал |
е наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне |
p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио |
ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фа |
хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш |
јући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћ |
ало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S |
</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо н |
ини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Ро |
а божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет |
<milestone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Иза |
кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ |
/> <pb n="5" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији |
очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта |
м.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Совр |
у: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њ |
по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, бр |
.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он в |
н: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам с |
.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити и |
а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циг |
ацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, |
и ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је |
а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гавр |
је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми ј |
{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите р |
.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} |
5" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је |
ло,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: |
— зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али |
} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благ |
Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Нарав |
p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="1 |
а врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S |
о до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледа |
ља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb |
> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једна |
муцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.< |
апада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у |
се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n=" |
ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Ми |
шег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса |
/p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, о |
у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где |
ух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Ака |
се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p> |
ј својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p |
а си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни |
.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не |
и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{ |
И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке не |
>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он |
то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном ц |
идео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се |
ну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и |
норама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш |
вани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске |
познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом.... |
лиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!.. |
Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам м |
е људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум |
ноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско |
видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} |
ти ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} И |
— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала ј |
удан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једн |
х га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били |
лаву у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог д |
добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара шт |
срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на |
брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> |
, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Уз |
<pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалост |
рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпођ |
то ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедов |
кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш |
ти шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио |
зио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и ду |
кло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски ст |
добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка |
Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ал |
но, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали к |
хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је док |
ја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, р |
еда, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нис |
</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљи |
не Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог |
е до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо |
..{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш з |
клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла В |
одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ј |
мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места |
е за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Д |
с рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је га |
о свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у уну |
Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’ |
м Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка |
S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила о |
, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n= |
} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето |
...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p> |
и почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће |
S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојал |
рда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.< |
о рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је ради |
и, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} |
на је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очи |
ешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, с |
бар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу |
неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а оврши |
:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја реко |
а се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би чов |
овине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварал |
мо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n |
оло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, шт |
тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави.... |
лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} |
ко сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} |
S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{ |
е изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом. |
“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг |
змислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У |
а — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих о |
ом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мисли |
аурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{ |
срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" |
Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су у |
} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!... |
о на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неб |
" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван |
<p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав |
н.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две тр |
од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисава |
<pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њи |
„Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети |
воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде по |
="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата с |
<pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они |
је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова! |
снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше |
{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p |
ју не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у на |
е вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам зау |
спречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, |
ла.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и ур |
кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, |
ајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени к |
е чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n=" |
сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест |
Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата |
секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом |
ломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни |
ним свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног бре |
, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару |
каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И |
кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало |
чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ћ |
ш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови |
....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се |
Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и де |
у — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у |
ођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и једа |
ном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прс |
<pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека |
ј прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори |
о шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длак |
тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхуна |
зда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном жив |
е ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жив |
<pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици шт |
природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на М |
ш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више |
<p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, гд |
S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим до |
— отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити |
ог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, |
да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снеби |
кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни на |
> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p> |
Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући |
>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не |
а Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} |
остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица |
у.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} С |
снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа |
е француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју с |
јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звез |
/> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јут |
</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш |
на искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> |
и де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трп |
>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стој |
а види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} |
чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао |
Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке. |
ога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мра |
г послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин. |
аконског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет св |
и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан |
<p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој бол |
вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне ре |
S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам. |
се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а л |
{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p> |
го хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака ј |
<p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као ша |
На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас |
а га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су |
од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела сто |
репоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, по |
аље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на дру |
—- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њи |
то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{ |
д.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом |
заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, |
на божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, са |
<p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вече |
руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{ |
и до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје |
!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Ста |
Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљи |
ма.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће о |
децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не з |
ље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <mil |
та друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жле |
, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашил |
ила сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би има |
Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} |
<hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указ |
ло листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемч |
, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он ј |
било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p |
као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре м |
тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа |
у.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо пос |
’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак |
ин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима |
бројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији |
/p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!.. |
те моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Вели |
био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога |
одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.< |
но ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске л |
променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог ју |
амо на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете. |
е само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово |
ој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека с |
а</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се |
... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његов |
е — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха |
Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни |
Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" |
превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих |
{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на ул |
ашне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело |
леда у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да |
оврсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треп |
м врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома с |
, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад |
/> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је |
од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, |
да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ им |
очијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и гос |
ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а бр |
еладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту стр |
је сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако ре |
ођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе |
је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још д |
" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли в |
а с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И |
ијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо |
куцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p> |
Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p |
много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса |
се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да с |
milestone unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије |
з коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих |
жи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским бл |
извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или |
рје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> < |
мо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом из |
огледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се проме |
} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху |
ећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. |
ке легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио ч |
не, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Ов |
их и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста |
</title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Марино |
ј мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ва |
ације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћ |
ље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га позна |
бару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од меха |
ио сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>О |
Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они |
<p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n=" |
> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред |
обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — |
енкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провид |
о душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, |
емо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су |
ри једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах |
еше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и д |
га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; н |
се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају |
} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на |
ближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} К |
е ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, кл |
нуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на |
И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича |
веће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало |
Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type="c |
но.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова.. |
КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ< |
ртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чуј |
која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била си |
из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клиц |
ну капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је ј |
прегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих о |
ене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом |
чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он оно |
ужан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу |
ло као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — |
био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и су |
.</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега са |
ах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па г |
и се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мно |
ру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рек |
један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.. |
а да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим |
н рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, |
ругим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ов |
емена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у |
, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" |
ењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што им |
ијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понек |
/p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote |
демо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, гор |
у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, |
јмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам б |
н се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: |
рави.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову те |
чију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, б |
<p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSectio |
...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} |
ледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необ |
ечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет |
} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватро |
а некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, д |
д тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене |
ширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине план |
ас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их |
о вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а |
авити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као доба |
стових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под кона |
Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крв |
дите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што |
уци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси с |
ога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="12 |
оре, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до |
разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али та |
Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одаш |
ја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, д |
анинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им ј |
н да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси за |
свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако доб |
S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми с |
м правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше ст |
сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса к |
ој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и оми |
мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да |
зучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног пи |
дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чис |
<p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно ј |
ног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази |
тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачик |
наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, |
Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици к |
говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Б |
е — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Иноко |
S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њ |
не неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а ов |
ела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чин |
се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста |
— — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ по |
дим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>Пос |
{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанск |
е!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вр |
ки чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>К |
авду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечнос |
е у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се |
права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од ме |
S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И по |
Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{ |
то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај |
уђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља |
138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим |
вој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ |
изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе |
.{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — По |
ли, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n= |
атима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекор |
Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Н |
Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке |
то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа |
ас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздра |
.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао |
лиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то де |
Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n=" |
ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} |
, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће те |
м нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле |
е, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио |
капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и њ |
казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, |
.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{ |
јом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S |
видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S} |
кна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена гл |
уг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се |
ubSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста |
и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} |
ане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, п |
во природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као к |
ио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока |
м!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам не |
отала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога |
а женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хар |
ј ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ва |
е сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степано |
и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — |
ва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донес |
ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако |
о се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и м |
су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хе |
чекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга тр |
јатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшн |
прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по |
ај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвн |
жица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пе |
Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како |
це.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> |
на опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; |
или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рек |
дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох кап |
ад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чек |
ао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто |
до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке |
ри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S |
и се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек |
Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор |
вао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је н |
— шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као |
плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="2 |
нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Икони |
{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој |
аменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног |
} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да |
S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — ха |
ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавд |
ко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рок |
....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> |
ознајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— |
ади моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албу |
а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> |
еш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека |
S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања си |
Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква с |
лаве.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто |
лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.< |
ако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тог |
исана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Ја |
је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дак |
то пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и осле |
ећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја р |
овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће |
а <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше |
ва чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и с |
гог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и |
ја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде... |
бразом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> |
ло.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти ог |
а.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, |
ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} |
ај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав. |
лица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} |
{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове |
1" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са сви |
о дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану |
а, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и с |
н у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. |
> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам м |
.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје с |
вију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу. |
А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <m |
вих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и њего |
...{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добр |
тор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то о |
едао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било н |
све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми ј |
пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да с |
} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта |
али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде ф |
је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо |
ове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушат |
з дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси ка |
огледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери |
диш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S |
ј јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још |
ета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у М |
о, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у А |
чи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше н |
м друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја |
које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед бр |
ма умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један раз |
оста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, прими |
путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и свој |
Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви ис |
S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено прија |
десте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="ch |
уку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <di |
је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми |
И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух г |
ља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Х |
> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на бр |
а опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писм |
...{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, |
приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским |
зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећа |
упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Каже |
зда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!. |
а.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хлад |
једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само п |
ушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама. |
се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} |
а дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се |
стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скра |
а изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза |
се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их |
е усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да н |
а: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шума |
а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, |
<p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоха |
а првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, тр |
Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... |
ло учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p |
ко мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, н |
кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су |
! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други. |
Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се |
ојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало |
лаве.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући См |
држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, |
те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса к |
ахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пу |
<p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прв |
пуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда |
<p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисм |
огодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газд |
ач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div ty |
уге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медици |
е му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S |
е— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих ви |
још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразгове |
</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ј |
а им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и |
ј јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као д |
ио је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га |
одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше об |
онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па |
Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња. |
ли да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је |
тан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима |
"222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки |
ом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} |
ехане врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле |
елу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мел |
и заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут |
ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} |
Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сест |
ну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> |
а кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „мо |
куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задов |
а ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све |
мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао ј |
јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шурач |
S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали |
о друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, к |
ндук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним н |
ш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да к |
рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим к |
пеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете |
и су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво. |
{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи |
Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао |
ани и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пир |
Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јок |
га првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших пла |
златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом. |
е кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и ник |
то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} |
изам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је |
з куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ |
ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: за |
да полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.< |
, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</ |
носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича |
кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S |
видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спров |
ки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми р |
вде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај |
ио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако ч |
је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а |
та, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, ка |
и му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав матора |
поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и как |
у се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су д |
ди!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с на |
Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом гов |
и.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда с |
ет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли |
p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{ |
Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш л |
и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса |
ничног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти |
, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спров |
сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софр |
ли да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо |
, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест |
збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И ј |
тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да м |
м се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо гово |
} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти |
Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смеје |
ађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицал |
.{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а В |
е он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p> |
ли, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког в |
те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није |
Section" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао |
жиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, |
нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} |
one unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуг |
ика.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад б |
хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осм |
аљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Ба |
рда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овч |
о:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, М |
ним обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној |
узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим как |
патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али он |
ној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам с |
ст, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је по |
јну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе п |
жда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта |
јана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам л |
тавих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, |
сар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутр |
а ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам тв |
зда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је врат |
ет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{ |
ела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало |
.{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па јо |
д очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те нес |
“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и прија |
блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{ |
га нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} П |
ришића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шиша |
е довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб |
S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{ |
во бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробн |
еља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох |
/> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели |
поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p> |
ењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да иде |
час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко о |
ом, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море |
а.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!.. |
. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно н |
ад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! |
питам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше |
јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p |
сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и ње |
..{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Ст |
лавици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S |
ој?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијен |
</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</ |
.{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу |
се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> |
екујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца |
Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се |
удници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSec |
'?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, к |
те, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи з |
даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, |
вори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> |
азда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — |
јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хај |
се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учи |
јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беш |
ке буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Со |
арици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> |
ш нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за т |
су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за |
о поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку |
ише, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца |
ру! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивар |
м га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо |
ао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и |
ли је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајд |
S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, усп |
Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— |
г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже |
знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, |
м наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам |
nit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе |
не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S |
ућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре и |
аву у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} |
/p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га гд |
У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја |
задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја |
једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкч |
зјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степ |
удницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га |
еђудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може ут |
лила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је м |
м друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је |
а!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit |
избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја са |
.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’т |
ешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио |
ја ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст |
тао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с |
е.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И |
као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад ко |
она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и |
писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом од |
м превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа |
и главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио |
{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{ |
нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разб |
адница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, |
одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авли |
отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} |
срећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викн |
ивено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То б |
о двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као сн |
се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми м |
уљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно к |
о.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако. |
уо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с |
ом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p |
— — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће ка |
му зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељин |
саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њим |
, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— П |
— као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па |
p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо то |
он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} То |
вите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог |
оћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и |
и и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох... |
од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од м |
ута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса уз |
а.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Дал |
.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе ос |
аљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја те |
а иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцин |
ачин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хт |
ћа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, |
рат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. |
Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. |
је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео |
аде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све |
} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече м |
> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Д |
илун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа нек |
с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви каж |
Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него |
едном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{ |
и, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До к |
> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и б |
коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о |
Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би |
</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она м |
и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођиц |
ћник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом нас |
а поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, |
ци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрл |
ас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!... |
} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} |
м где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламо |
је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као г |
отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бо |
у одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турск |
о доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, |
и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину |
д у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="1 |
знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— В |
иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — сам |
<p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његов |
алио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што |
ем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе |
" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Ту |
амог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и м |
S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их |
ред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље |
била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми |
— — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни |
у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обр |
ок ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви ј |
ју доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да вис |
p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у том |
ша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он |
љчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало с |
је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове к |
ичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греб |
— баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} |
{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових пис |
, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо в |
јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица |
су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окру |
дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> |
, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет по |
ви и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро ц |
енин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће |
што.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод |
тањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била |
су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не |
рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио |
нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} М |
ало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако |
{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} А |
очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увеза |
овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Срб |
p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, ба |
о окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог |
страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Д |
устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упр |
вора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима |
а разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вр |
ан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни |
и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Ж |
Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и |
прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе |
ирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дво |
и да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми је |
м у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</ |
ад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још неш |
а? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мога |
ати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје сада |
Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54 |
ај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Га |
а дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам. |
на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништ |
Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских по |
аш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скоч |
а стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог дух |
е?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су |
ат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја с |
пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики |
узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу |
Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи |
о рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да |
ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде |
то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: |
ет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још на |
, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас за |
ђе.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{ |
8934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у т |
pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратн |
ече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</ |
} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она |
нуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад т |
у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпо |
шао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни псих |
ан својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враг |
глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Ј |
у....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох |
b n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата |
Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Как |
ку правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло |
е знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, си |
бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{ |
туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах и |
око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p |
је више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="su |
е, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трго |
, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше |
ролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Т |
о половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим ка |
у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окружен |
ајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљ |
p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца с |
тали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="su |
стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан |
а очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пр |
о обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто ј |
влачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} |
ли смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивар |
ом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</ |
еља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено. |
дземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надз |
његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што с |
време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове |
е, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p |
рица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Под |
почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јаг |
моставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изглед |
} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јаст |
ка: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, т |
ична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усиј |
бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Поглед |
Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за |
pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мрт |
, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!.. |
> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му |
да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се |
исла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} |
овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџи |
двије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, пос |
улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људ |
од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се по |
коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши |
ом ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жу |
bSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} |
жђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако д |
S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо |
p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да и |
лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко |
Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем |
.а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ ла |
ут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње в |
S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу разву |
се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома |
погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну |
т.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућу |
ући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћур |
S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако н |
, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да блед |
а звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p> |
да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи син |
јнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} |
њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — у |
екуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако н |
<pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По н |
нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док он |
смо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... |
грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерч |
на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} |
ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пруж |
и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упр |
под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњ |
.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Је |
били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n=" |
.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији |
кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. |
твора беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне нек |
ра.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S |
кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић ст |
висне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одве |
о разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} |
Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа |
" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S |
или.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајано |
и ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили по |
убоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна пан |
ла и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — |
мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И о |
ивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору б |
окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} В |
оје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, на |
} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају.... |
рајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како тр |
ј малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој од |
ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више с |
једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он |
су веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима са |
вља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљи |
обе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Д |
но се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестаре |
ано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запа |
планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запад |
у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а |
да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на з |
ки колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана ма |
ко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57 |
ицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може н |
<p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упита |
ubSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку. |
шијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чини |
да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда |
иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све |
И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, проле |
мо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро ус |
ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како |
тропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео |
де онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим |
ламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасик |
ам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S |
p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А |
како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — |
ма тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> н |
а материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра |
p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући |
о?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили |
е Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одрж |
у се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове |
ва тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја |
ction" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обу |
које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове |
удску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Од |
шали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде д |
триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Исти |
бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали |
за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> < |
> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на др |
еда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у |
нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Два |
опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих |
ном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледа |
спод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Бо |
дан небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се у |
бртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се п |
ма, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог |
збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највећ |
ћи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} |
{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме |
="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, |
Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у |
— — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри |
ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам |
еве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где с |
....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке. |
"231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, р |
евину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под вел |
аба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одгово |
т грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је |
петан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо! |
ро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пи |
} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} |
нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој глав |
о лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....< |
Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека |
одаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакл |
вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!. |
а нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p |
за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!... |
мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чу |
Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га ба |
е, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја |
ава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климн |
у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Б |
октор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Ко |
аланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека |
обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је |
6" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а |
ла полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је |
је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, |
редмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим |
скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу |
о и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мир |
черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истер |
S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не мо |
еког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто до |
е је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, |
ет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу влада |
и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија.... |
један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па |
јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој ј |
.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једн |
се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па о |
ма....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда те |
и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим |
="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S |
трисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — пл |
отавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитно |
реде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчал |
е, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} |
ам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сва |
нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје н |
вало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Ста |
S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетан |
одали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећет |
од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су зла |
азе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Ку |
ладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> < |
сеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и м |
одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати кој |
...{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type= |
"187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар |
женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} |
рнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми од |
} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама за |
ајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете м |
p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из |
И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас |
кчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и |
о.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето |
внички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} |
ио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а |
потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се |
н, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадес |
иле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на јед |
есрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по |
ад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете |
некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Ј |
нећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</ |
ко год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S |
Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и он |
А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} |
/p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први |
пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози |
} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не |
оћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном |
љи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једн |
.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, < |
у заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га чи |
е једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} |
куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељо |
је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао бар |
х испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење. |
пасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема |
о спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би |
ти прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим о |
, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођем |
еш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и к |
да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема к |
твар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики приј |
и.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па |
on" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n=" |
и Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драга |
што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове м |
Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} |
с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласко |
едном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у |
вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу |
сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мај |
ожете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало ко |
е!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме греш |
S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p> |
јима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је јед |
, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се пра |
м да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ства |
вуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо по |
</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати |
крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече |
е мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове го |
/> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S |
S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Сте |
ича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу н |
ијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила.... |
S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} |
ста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче |
огло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мен |
{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{ |
Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и |
ша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета |
вако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели |
— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина |
пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала |
га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа |
.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор |
ек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опрост |
бори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чи |
.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш м |
е каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти |
пазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче |
<p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, |
S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили. |
S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто запис |
м руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То с |
био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле |
је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — |
И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви |
петановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита мес |
а пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо |
пазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, как |
погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли уб |
ечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декл |
горем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Ка |
ао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не б |
његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али |
ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више |
а његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека |
а у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељ |
аков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете |
и Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S |
лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата. |
} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом |
, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из к |
кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај |
у.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не |
сто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедере |
S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се |
.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу |
ви проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— |
без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, син |
ле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То |
је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Оче |
ако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворе |
опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе |
је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одве |
!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће |
.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да прел |
м.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој |
се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа |
..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи: |
ранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница. |
у отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено о |
а отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар |
м.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим |
ао опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p |
јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, с |
новче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он |
слуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он |
> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао |
n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, |
оситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће б |
у му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је |
ти од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да |
раведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи |
њацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да с |
S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Не |
војим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засвет |
никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Поглед |
забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо. |
и Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту |
шашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врат |
..{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења. |
а бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га |
чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је са |
што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} |
/head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није |
болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није ви |
је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с |
да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ п |
<p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — пока |
, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити п |
ас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо за |
тарији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимн |
И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" / |
S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој ста |
.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав |
Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да |
а на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом |
није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствар |
плашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од ј |
едала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и |
сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо |
рођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S |
ју о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} |
си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много мест |
пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко ње |
ога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турци |
/p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога |
оли синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, |
>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> |
тим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав |
оказује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, п |
ш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од |
азговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера вр |
о је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> |
т.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призрен |
поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је |
ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <d |
ало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} По |
му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић |
Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="1 |
о један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, н |
свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику те |
и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, |
ва узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој с |
а је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих |
ресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у |
Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</ |
е одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, |
тан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> |
— Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог |
, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, |
и, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А |
у — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} |
кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад |
да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у оп |
е сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово ту |
ића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb |
г Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког |
ији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSe |
уђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — |
ерија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од то |
осле — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у |
тимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— |
уки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> |
и наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дош |
о за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог |
претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га о |
вила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— |
видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Сте |
лаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не мож |
риметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истраж |
ћа ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто |
спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} |
амешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену |
а и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Ја |
да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком бар |
пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „ |
убине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с |
{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овд |
о што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сест |
ла.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све |
/p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на њ |
руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, |
<p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили аб |
ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као с |
г господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S |
емамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам |
е наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ј |
и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао |
се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ће |
овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му |
и опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег с |
ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња |
ал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразг |
<p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <mi |
воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга |
ио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> < |
нце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му |
...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, |
и сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p |
ко се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо св |
њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се оп |
ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> |
243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља |
S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и он |
је Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га о |
сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам. |
воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њ |
а иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, н |
мо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очек |
твар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-п |
</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога м |
} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, |
радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{ |
ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише |
а и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије? |
натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом.. |
ан хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се |
ео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме |
:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш С |
:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?. |
да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, |
зану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нем |
је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да |
говорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза га |
е горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне |
еда.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брз |
ћу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:< |
ста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, |
гох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! |
о, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста јо |
у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не зн |
мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ прав |
умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лес |
не и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро за |
му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су м |
прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су |
итам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— В |
ш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме |
p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Ова |
инту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је т |
суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: |
могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, |
ајмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се заки |
Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свем |
о бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И |
да оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме |
це.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог |
врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она заму |
<p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ |
ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је |
ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још са |
екакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га. |
вио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, |
Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом |
на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као ка |
и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S |
Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека вр |
а душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада н |
Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни |
о је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је |
, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} |
ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не по |
како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, ш |
сти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упит |
астим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина поче |
једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хо |
на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, |
едила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И т |
г провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја |
— — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног |
љив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је |
цају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош |
к су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске ме |
у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа |
едини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</ |
глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на ли |
што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно на |
} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после п |
а испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, |
а страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи изно |
еше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна о |
је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} |
а.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је ј |
гађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше прос |
исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се до |
е, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прош |
го не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили как |
са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, |
руга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда |
естра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његов |
о, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове |
оје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S |
ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала... |
p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест |
ас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксин |
олина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — |
је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој р |
<pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по кој |
а је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осме |
надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone uni |
, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли см |
ганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чар |
n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестан |
езање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{ |
почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes |
је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више саха |
а стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степ |
<p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја н |
и вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом |
p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери |
у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе дру |
весности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву.... |
а кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капи |
путио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она м |
{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она |
ормација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело |
оју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напу |
и, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{ |
стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољ |
душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном |
ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама мор |
ане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме сед |
ушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, |
му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.< |
у цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је п |
моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејк |
н на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их пок |
а милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор м |
Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој |
<pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чи |
Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај |
комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је |
е беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с |
а узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и |
акикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад к |
ма бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, к |
поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Ј |
Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} |
о је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, |
покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, |
ажим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може |
дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</ |
а мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S |
, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се |
нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — |
ођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</ |
ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткуј |
да Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам |
те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лиц |
ни чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И с |
ишта.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта са |
двео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <p |
пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад |
је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? у |
е нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била |
} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару.... |
сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ва |
/p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке ту |
ета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане |
јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептун |
} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он по |
к.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех н |
ђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у зв |
!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила... |
је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је л |
Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет |
кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту осв |
је несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну |
S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у то |
поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост |
е и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али с |
р мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан пон |
душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“ |
не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, |
исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај |
да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белај |
моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се м |
лазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она м |
иво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој н |
м осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо с |
Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и |
} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бис |
ва прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су с |
да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да п |
не.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога м |
на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки |
Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину |
/p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли м |
онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном св |
..{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{ |
ли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она |
лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као баја |
ед нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико баса |
до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годи |
Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину нек |
ло, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да |
ије, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан |
вала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету ж |
своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда |
валине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} |
и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="7 |
нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем ос |
ла, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, |
свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза стр |
а Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, д |
била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушт |
крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све |
да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, д |
претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајк |
ио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми од |
е ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{ |
а окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја |
се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Је |
ку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело у |
на с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?. |
као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо |
атни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ј |
Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И т |
} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> |
p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и |
ше моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној... |
дели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуб |
а нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет за |
дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве |
по осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да |
е нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ства |
твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из |
иноћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се |
седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивал |
, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И до |
дмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута м |
ја су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и она |
ресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у ч |
јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, |
и глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за |
ло би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залуде |
и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најл |
е добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, св |
уни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, о |
е ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснат |
па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју ј |
шао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се |
, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска |
ића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам |
држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S |
ика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота |
ша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као |
!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита |
уде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ов |
ујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам д |
јтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причи |
аш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми т |
ну руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и с |
а ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И он |
, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крма |
у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне мириј |
то својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, не |
н, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкал |
рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Он |
не живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама |
а, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обуче |
зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упи |
ило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не. |
ом сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="sub |
<p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они |
кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут м |
је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што |
ца у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, го |
tone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири. |
к истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у об |
словити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њ |
ве ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па м |
S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Та |
.</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — |
, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даљ |
Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву |
апа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S |
трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене |
капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја |
бланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип |
његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар |
„чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад зн |
е се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене ми |
рмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај |
к прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто л |
доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но ш |
ад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, |
вота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Ј |
Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p |
па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио... |
писа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се на |
<pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p |
еће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну је |
pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</ |
овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто |
се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам |
улаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и терк |
једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао |
енити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир- |
а стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се б |
Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакл |
о после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p |
спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај и |
то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана |
ило, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше |
ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По |
ном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао |
нице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} |
<milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми |
S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поно |
ића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна |
одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> С |
и га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не б |
да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосно |
а места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она |
моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој с |
ој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није |
на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда м |
та.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у нека |
{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се ста |
оја вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта |
есрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} |
г друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми са |
старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану |
Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и вели |
е од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S |
део, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини с |
S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он вол |
, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и п |
си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Ве |
не од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не доб |
м.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{ |
говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како |
ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тиш |
ј добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!.. |
кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали с |
ди....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така |
у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газд |
тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу |
а овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ни |
ла, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим |
да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам б |
/p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — о |
ило; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснут |
узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, св |
кторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећем |
S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до |
он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, |
о ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је на |
пасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> < |
метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две го |
ад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам |
> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, |
о ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, |
Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту |
а.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зач |
Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, |
ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица |
— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану |
а да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, |
и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо |
оргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на ту |
ну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S |
ше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, |
„Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика |
дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S |
p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија |
м одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и он |
p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па о |
рци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни о |
ца Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да |
тим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први |
ву очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо по |
оји цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо весе |
у ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што ви |
а бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа |
а.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{ |
зите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S |
> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Ј |
зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у |
едном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се за |
е мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} |
икала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па |
тра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична |
и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једн |
срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb |
уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?.. |
смех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, |
„Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да |
Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна понос |
софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочека |
ро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако |
ти, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, б |
опски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд гол |
, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до он |
ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> < |
ледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пу |
ш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова |
, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци |
S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми пол |
се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ни |
ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...< |
а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висок |
ткуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам |
Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад |
полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— С |
мет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже |
о? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур |
> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} |
ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а |
Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, д |
{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сес |
г, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? уп |
м открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да |
Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапо |
зађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те |
ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} |
Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је |
то, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето |
има!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се |
к пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на с |
на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребо |
његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега под |
</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек |
исмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога |
смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали с |
у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренут |
некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из |
ан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај |
да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Га |
.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <qu |
онак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јел |
воја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И |
ло се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пр |
рљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети |
дим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свако |
прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа |
тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} |
с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај |
— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а та |
ет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман ма |
ови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу |
ли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, п |
{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али |
ажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некакв |
сет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена м |
а — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као д |
од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке |
ла се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У је |
ијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И та |
, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и |
ашна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник |
<p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О |
ке главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, пр |
душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под се |
ече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрест |
ници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Пер |
} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S |
} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих |
бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зел |
не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти јо |
кочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуц |
то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би з |
он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, он |
{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку по |
опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се |
сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљ |
још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и |
риродни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плач |
енска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван.. |
иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} |
ало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после н |
ава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађ |
е у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један бу |
о је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитат |
а; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај |
срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част |
јчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме |
осом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} |
<pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час д |
ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у ко |
не биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини неб |
кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су |
Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSec |
да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} |
Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ва |
погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко за |
една госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене са |
е’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, |
оси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене. |
<p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити |
то се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ |
био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога н |
нуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ |
у.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И |
tion" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је |
а ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а п |
или појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, но |
они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко в |
о не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са сви |
глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонил |
а дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина |
ати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад |
; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк.... |
ано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} |
више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После |
г видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смот |
остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, рас |
!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p |
дости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренск |
ко и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било |
добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се бех |
длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није |
> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!.. |
има.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може жив |
едином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепов |
ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и |
у ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја се |
а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капе |
о би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише мо |
е!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пела |
петана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу. |
и нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир |
S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка |
ца Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија.... |
к рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кре |
е опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капет |
...{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко и |
еда.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели |
, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и с |
посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница |
— — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мен |
амахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их о |
ићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} |
женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима нест |
у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, т |
ећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нис |
стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, |
латно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша леп |
добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишо |
им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По нек |
игнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, г |
јева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам |
с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} |
и одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познат |
ње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па он |
о си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љу |
ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У веч |
се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једн |
ио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колуб |
она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче с |
евердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, прола |
екаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.< |
сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се ч |
ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја |
његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што |
ам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <m |
вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S |
учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који ду |
! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кол |
тану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S |
, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој пре |
превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Јед |
нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone u |
даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахн |
га сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и гу |
м; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се к |
не љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном |
се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њ |
нда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душ |
— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо к |
> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја н |
еда с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повик |
вала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоће |
} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом |
рода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо ов |
n" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам |
јрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших |
ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „ |
по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} |
не неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанств |
ше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штр |
оноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је пок |
таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по |
реда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весе |
Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио с |
аде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> < |
и обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, |
не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Кол |
</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, |
p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 1 |
кли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мра |
сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он б |
а и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" |
ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве га |
{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јели |
} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писа |
.{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ум |
нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, |
н је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек м |
Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш |
ане било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, |
као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb |
пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, св |
нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусе |
а Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да ви |
/> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на |
о, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ств |
има је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прили |
хвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме |
о упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило о |
Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> |
а и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Па |
пазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да забор |
.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њи |
вно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме св |
ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај |
м тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну ча |
ри те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он |
чић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми ки |
пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па о |
ај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онд |
онесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Поглед |
загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим |
.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља |
очети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не с |
и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој |
дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право |
познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи о |
ли шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{ |
у барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш он |
д.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</ |
сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је |
мао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо |
да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да л |
за ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па |
ена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: а |
пажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт |
риковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима. |
О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој |
кочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мај |
и своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам п |
овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она |
и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке |
и пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га о |
једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да |
} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузи |
дговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Цар |
јом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хо |
а овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S |
Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно ниј |
уку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ов |
д мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па |
nit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, ка |
да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда |
га.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим. |
па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га заг |
Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздрављ |
сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шеб |
атов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у л |
у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, |
о је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се |
душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, до |
ну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, д |
јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p |
b n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори к |
рослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаш |
Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али |
сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, при |
ђе, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и |
на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неу |
ом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако зап |
шину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не пр |
о што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламе |
ли се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским ку |
...{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S |
оседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није |
м ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гн |
нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно бил |
ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други |
од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не |
силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академи |
са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми |
Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— |
еза обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да ниј |
ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топл |
и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мно |
па кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од јед |
груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи |
упасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Т |
д је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто |
/> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} В |
ло? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> |
ислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су |
pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSe |
место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, ж |
рг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о |
е суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му |
; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече |
ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као д |
не.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало |
241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где жи |
а му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бив |
На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покр |
одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже до |
Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог пос |
овче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — н |
S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га у |
с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — виш |
је, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже |
ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти. |
} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком одн |
прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз кој |
b n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко су |
Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па у |
не и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи д |
е њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљо |
м беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке |
; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.< |
се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бриз |
у човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст |
иш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу! |
д дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми |
де?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је бил |
Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души њ |
.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} |
е скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То |
лави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам просл |
бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да |
омче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{ |
онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи |
, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше ј |
И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им оде |
у непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји |
p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у |
Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разве |
ета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос |
ирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чис |
аш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му б |
Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде ч |
</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро по |
му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку |
сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен.. |
а кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у |
.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном |
у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао |
м.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали |
у тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати |
а рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака |
.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се п |
заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша о |
знемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео |
д сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о поз |
Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према В |
} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — |
мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто располож |
ше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, к |
ор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} |
истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви |
и своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} |
пију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличност |
ако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе |
смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестр |
руги осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он |
За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Се |
в!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> |
сти котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једн |
е, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с |
у што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" |
оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једн |
b n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна |
ћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздрави |
о свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наши |
ћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Ум |
иријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, б |
естром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци ј |
сто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а |
ни су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у свој |
ранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту о |
лавици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо |
на од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим пла |
ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му |
од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро ј |
> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Н |
еговом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то т |
з изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} Пос |
своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако |
ница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест |
ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S |
ог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у |
нда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јо |
d="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни друг |
:id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је тре |
иво било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То |
а говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем се |
х.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А |
а прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минул |
етно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? |
мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја |
} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После на |
о извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи. |
ет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче |
S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне од |
јче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако румен |
ити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, кос |
гледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Он |
и, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњис |
.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се |
оловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога п |
</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај неми |
едно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, к |
у, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> |
војих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> < |
Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске л |
} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблан |
, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, п |
амо видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад |
бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али |
о што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они мо |
пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра |
кучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као |
ак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ |
ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола. |
етих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па |
>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} |
име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} |
очео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже |
н!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете мом |
не жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И оп |
у никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, |
м је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати ка |
S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека... |
рисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је |
S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог |
вата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она |
ну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави |
је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу |
и дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, |
ашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца |
покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="1 |
; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хи |
ошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони. |
p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</ |
је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Коли |
уче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S |
сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Ве |
рикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима |
Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{ |
кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он. |
мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да |
тку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако н |
а пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Му |
ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је |
у на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим пр |
ти, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш |
е неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} М |
се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате за |
рочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо |
познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>Т |
ног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих н |
} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе ва |
плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде н |
А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Каже |
нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубов |
"SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Ал |
не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било поје |
о изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћ |
— — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетан |
а погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један бла |
год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} П |
а те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И о |
он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јабла |
<p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо |
у, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако |
у клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, |
жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{ |
и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb |
иђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — д |
} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака |
дох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је т |
..{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поз |
беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беш |
— — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} |
Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; а |
p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и м |
скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме х |
ам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, прост |
какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио п |
} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покрив |
леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна м |
кајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упит |
оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, |
су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који |
меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што |
осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз ко |
<head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке зано |
нај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она |
ца.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажар |
душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некак |
ијама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како ј |
има.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га пр |
ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се |
та ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не |
?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те |
Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар б |
pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи.... |
on" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле св |
иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела с |
и, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, ка |
Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, б |
о да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном |
догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја др |
очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Ми |
оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у р |
исар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим |
октору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јо |
рио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским с |
</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љу |
о рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође чел |
ш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, х |
не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан |
силе џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати |
1" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељо |
из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S |
тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то |
док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењ |
оћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, чита |
им, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и |
антове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута осва |
сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се чов |
и: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата |
S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго |
о гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа |
ва.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше напр |
непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Д |
ини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида |
неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али |
е добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету |
мах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су ј |
, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су |
смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра |
руге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим |
проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткам |
друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни у |
ачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше на |
.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два а |
живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, |
дну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Сре |
.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине |
а једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ. |
тан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врис |
ктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се |
вишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има св |
ећ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мен |
.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на сре |
тишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина. |
ам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби |
егова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лак |
Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Тур |
га наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од за |
мен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се с |
лико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страхо |
ентре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца |
тор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте! |
ентре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у д |
једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста м |
еда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пра |
раво нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p |
ајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра ст |
е гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разг |
им на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем |
нда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме |
..{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — мога |
S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у |
} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не ч |
ву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз |
рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја ј |
. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне не |
Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> < |
здравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича |
оше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да л |
лако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао не |
оваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно мест |
а? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се бу |
а је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у са |
ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа. |
говорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче и |
p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необичн |
о је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је |
Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа та |
милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио |
и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овла |
е.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. |
милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од |
земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} С |
с брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме углед |
} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема |
Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути. |
је.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсе |
но бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, шт |
а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на оно |
јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му н |
смејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, |
ад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на ст |
стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећ |
рнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И о |
а стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S |
ина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој дев |
ревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину ј |
.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у стра |
оде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег ба |
чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, |
а.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то |
некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="11 |
аза, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна лет |
реност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија. |
S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вил |
је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завир |
е? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно |
теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S |
то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сва |
имо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
рависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> |
то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како |
њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, |
т заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p> |
> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује... |
оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те во |
дица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S |
т људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике ра |
} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна пр |
весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, |
} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</ |
/p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хо |
у, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ј |
а не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{ |
ко ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми д |
мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} |
ам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није |
, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, |
као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још в |
смо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека.... |
то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} И |
звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад |
Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку све |
а би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb |
рина!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само |
све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су веза |
астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању фра |
ма још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} |
њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским ск |
весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кућ |
бом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у |
дмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибе |
да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! по |
провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је |
то нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо То |
хови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </ |
свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, о |
шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{ |
утова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да свак |
и довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с |
гледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако дале |
стро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен |
Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време |
едак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на |
у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г |
ме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављ |
немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна |
</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S |
едно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по |
ше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше не |
P18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу стр |
SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа го |
аше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не |
ко, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... |
!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У |
о лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими ис |
, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном ств |
владао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чул |
а душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима гр |
није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремал |
{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудил |
какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окр |
се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усиј |
а и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <p |
овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Г |
долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао |
м фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Бе |
доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселни |
ако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном |
S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p |
есет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone un |
ш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им са |
а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некак |
аловите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцего |
А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што ни |
, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе не |
<p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код га |
ву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њег |
к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итат |
{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Ро |
зренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он |
х <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био посл |
у шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде. |
_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дан |
дио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. — |
рв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба |
да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта чи |
рше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — запл |
их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се н |
чито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студиј |
Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању |
лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="1 |
стаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну? |
с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмич |
и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима |
вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мен |
ни.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја са |
Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка |
е, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ј |
тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто |
рад: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потр |
о, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је |
отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. |
а звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива |
а прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђел |
добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скор |
, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан |
но више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубов |
реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа |
казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху |
сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу т |
их, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улиц |
ризренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> |
очанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи |
стао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— |
ила друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Исп |
а.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуњ |
и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Ј |
азда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад он |
акве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна |
о чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} |
наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе п |
.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} |
се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p |
и ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена? |
ио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако ис |
ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој |
ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је |
се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва ре |
о је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{ |
ју као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а о |
ом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено |
за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулаш |
ајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово |
е он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имај |
не вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли с |
шу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути |
} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред на |
Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама |
Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати |
ече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто |
и крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у ру |
оре, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Ки |
и: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone un |
еки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, |
маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p> |
му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан |
уке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици |
криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSect |
.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би м |
воје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с да |
је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је к |
ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тм |
.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна време |
о?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови |
арка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпље |
игао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет |
p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокс |
еше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије |
{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да |
и познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} |
е, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јо |
— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те п |
рода чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се врат |
ћи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се |
и:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја |
мо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном пута |
— све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под с |
А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлиј |
<pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{ |
ез живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале с |
лдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека ј |
како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске р |
ћући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном |
данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и н |
тове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам о |
е речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце за |
та онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, |
ом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замис |
ге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{ |
> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем |
} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се |
не снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз ко |
ше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати |
њих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не |
Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се вид |
.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{ |
{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торник |
ршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: |
ло!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о |
ђеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да с |
нали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља зап |
дски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! |
и хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, |
Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем |
разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208 |
уче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке е |
да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, |
м сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p> |
ом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газ |
} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити. |
ур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> гри |
сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> |
јачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а н |
ановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{ |
Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде |
дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме за |
тнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке ме |
пођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Ме |
их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} |
р Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако н |
европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“ |
едао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да х |
>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо. |
с први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога с |
ога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад |
оздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на пе |
е његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу. |
а.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите |
им дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и њего |
је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} |
коле Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена |
га, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје |
тору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања |
епелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове |
и, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} |
S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина г |
огледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда |
тице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој |
них појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небеск |
ч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</ |
, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, к |
оверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{ |
не скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исприч |
сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p |
је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака |
А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... о |
се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје ве |
се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n |
} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само ш |
арство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са с |
на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Смете |
ка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђа |
азивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломил |
} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и |
р ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута |
би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој |
свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног |
да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су |
ећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачк |
да.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече б |
’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, |
о очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу чи |
има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, ј |
је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, |
откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала |
Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше н |
се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице |
око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је |
газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шт |
јатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дођ |
сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Ми |
гла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко не |
ма јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа |
газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Р |
е спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да и |
о су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно ср |
моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И |
о лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још к |
на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и т |
....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, пот |
овек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на |
лопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни од |
омене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрни |
сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} |
леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити |
S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се соко |
чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. |
е се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешт |
>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити н |
о бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја се |
ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збуни |
ма и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже |
чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одгов |
о народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео |
{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{ |
/> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав |
о нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја с |
енем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{ |
S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих |
продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешк |
ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, |
е ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, не |
а, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSecti |
<p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p |
да сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, |
а и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> < |
ељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и р |
о.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" |
неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар |
и Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој с |
е онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје |
.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш л |
> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много мес |
Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па отк |
ћи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто |
ne unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто чита |
ne unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, В |
Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим |
е почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је оду |
" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мисл |
нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Ст |
мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — |
свестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра |
петан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко |
? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну грив |
то тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се |
о.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, ка |
Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесому |
евић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дођ |
, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> < |
менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учи |
че Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије |
ног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео |
..“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S |
ек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне |
а загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да |
да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреб |
ти, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном о |
кућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост |
ђе вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Бож |
{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задркт |
рашна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере |
имо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ј |
о нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје пр |
г необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али о |
S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче гл |
да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда |
уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и |
5" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то с |
појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе |
о.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо |
омена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове |
амо погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема |
{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} При |
да бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но |
ој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се |
и да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S |
ј беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој |
ан зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут на |
Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пази |
{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о ње |
} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ |
кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мор |
. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <mil |
праг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, |
реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубов |
> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} |
а српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово... |
тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Пери |
тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам об |
гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и |
Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беш |
сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да к |
поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заје |
p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У |
с горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; |
он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечито |
сто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} |
тру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилиј |
свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше |
ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{ |
ата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге по |
црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па |
врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! |
а да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек п |
закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми |
е јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на |
{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуд |
нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone u |
ком Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина |
ешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{ |
и бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У то |
аде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад ми |
{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа |
рха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу.. |
S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Сте |
већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја |
бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огро |
да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вел |
вро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћем |
на је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као |
ле као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена |
ли.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се л |
уку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их |
и да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, ка |
вром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој |
и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="2 |
S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нуд |
ог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцеп |
pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, ш |
о и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и д |
е прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад |
м овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље |
бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсиј |
епан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спрема |
чици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па |
ништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и |
S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо |
Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призре |
мо тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш |
су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— |
солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нек |
свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има пр |
ешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Ба |
ми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али |
.{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После |
, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам ј |
Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја |
ена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо пр |
, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова п |
г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гле |
трану.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће |
готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> |
ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О че |
го било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искр |
} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су с |
...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </ |
.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он |
гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа пред |
тане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ов |
иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио к |
тала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људ |
кини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича |
бовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степан |
ске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми |
...{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> |
беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побе |
газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми |
та.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, и |
неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света.. |
дало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на |
нутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и т |
.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је |
снути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S |
стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> |
бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, |
ети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела не |
уо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећ |
о.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како с |
се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — с |
чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичн |
вима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне |
стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, д |
грну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигос |
} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта ј |
!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко |
ворење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час |
лазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да |
а њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат |
лас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на сме |
, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти |
готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Ба |
ло у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} М |
е, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споме |
....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо |
ећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово шт |
ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ће |
ему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случа |
Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је |
е.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек она |
уку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу |
ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, д |
Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} |
уо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S |
есоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздр |
стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, |
био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам д |
пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он и |
Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо оти |
ог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети |
стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за оч |
е чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих оч |
енем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота не |
клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнији |
цо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште |
мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пру |
на; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Рокса |
овек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осме |
оду, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи |
дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места за |
е себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као |
.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} |
сти.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину |
Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, прија |
неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну п |
у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје др |
Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је би |
тук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана л |
о. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! пов |
у дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без |
је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да |
....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете |
Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би |
оспођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио с |
>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се |
} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлиј |
и његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћ |
нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку |
ац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа |
дан лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпо |
ркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{ |
е с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А м |
опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Ми |
А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би |
т да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спушта |
гледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то зн |
, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зл |
залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она |
ом не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек |
ознаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни |
авиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане |
ом застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо от |
{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су ва |
тио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од |
ицу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и |
="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу |
као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се оп |
Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати с |
e unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и аста |
олико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што |
образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје |
мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ |
<p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн пета |
Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без при |
њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се |
ед очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И о |
, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама заг |
метењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да |
опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица разву |
е.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне |
Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а как |
Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онд |
Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} |
> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— |
посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их о |
аша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке |
.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Сават |
на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: |
вога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи |
лим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи гру |
/> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо |
рча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на ње |
дморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју порук |
То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића |
опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се ха |
} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим усн |
Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијеп |
тину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} |
евојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако ру |
о и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ј |
у описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао |
ојим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="20 |
> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисм |
овори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет д |
пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекај |
ка не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S |
да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у |
е каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то |
ручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам |
прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један |
Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне о |
ки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече н |
олико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су |
а обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом прек |
, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља. |
Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} |
у њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши |
то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађ |
на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Н |
љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, |
ти неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти м |
p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси |
љина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не мо |
е, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је п |
грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац прит |
не и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликт |
пан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све |
ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав об |
да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и уп |
еког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} |
мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, |
и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих см |
да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згод |
почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, |
прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза |
ужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо бил |
лико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — |
загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} |
{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{ |
="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се б |
белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Жи |
, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било де |
но кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, ист |
х показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи |
ости душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам |
{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S |
сла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да с |
сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде |
та моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно |
и суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Ка |
нда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! |
S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој |
, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите са |
ије сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забри |
она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у |
а платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша |
па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да с |
, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда |
и је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнут |
лавом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански уда |
да у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} |
естри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, |
ошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капета |
справи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управите |
утање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било |
уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана премес |
амисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалоса |
.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> |
ва.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p> |
<p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p> |
. а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, планул |
ледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовч |
ва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су |
ећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} |
S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је |
ла од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} |
оме повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пр |
њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се про |
ну ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен ос |
м госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је |
} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем |
н блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу мол |
оброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S |
ремишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили |
дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање, |
а — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У м |
а.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало |
, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице |
пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ј |
о их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово |
и овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би |
наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупн |
пет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавит |
није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док |
у руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са св |
к ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ст |
тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Икони |
но којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохва |
{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беш |
S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења |
ском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове.... |
</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога ме |
ром окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прил |
есвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна |
идим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{ |
лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала пла |
с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} |
е окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S |
пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар с |
воје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: |
да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, |
е га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зо |
S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако ист |
н затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, |
олази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрет |
ека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, |
олим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекн |
раћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, с |
Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку |
дела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавај |
и.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, < |
ом.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у ше |
сно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у |
вена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што ид |
стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа |
ану!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S |
су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под |
стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, |
га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почи |
/p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{ |
ака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чист |
огледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми |
ве куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И с |
очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мог |
ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, |
ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за В |
имо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- И |
рине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима г |
рити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас |
уд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.< |
кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гл |
а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пе |
сар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Осе |
„Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, о |
тављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И о |
} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао са |
мио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчи |
Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да |
д једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа ок |
ије избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет ш |
за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их е |
мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та он |
о остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра |
је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да ш |
може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од |
тима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама руд |
едам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери ма |
сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопа |
а се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесе |
е, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна |
о сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме |
каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених о |
ој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па |
равио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду. |
своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повика |
ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ би |
ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу г |
не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капе |
за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено |
асте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добр |
немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли з |
одоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буд |
ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1 |
већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Васил |
циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, по |
после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p |
и: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он |
<p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — |
Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори |
о и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, госп |
а Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога дир |
ед друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, о |
Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, |
да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> |
/p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S |
} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Х |
цијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ |
по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без нико |
ј весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете г |
а то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио |
моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Он |
неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашил |
да и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то |
и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава |
узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се |
Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело диј |
И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, пр |
; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој п |
, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је реф |
<p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} |
рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну при |
аква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска нема |
леда у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с |
и у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гр |
о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу др |
том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда м |
p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену |
етох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим врат |
је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе |
рица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у |
{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S |
>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она |
Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину. |
шта једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јел |
Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша га |
рата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на |
S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа зама |
> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво же |
} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није |
ливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их |
о заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог кор |
дом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као к |
асте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве м |
<p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја н |
комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица |
отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и |
о не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} С |
ној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет н |
и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршива |
бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја са |
але испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку |
та.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p |
е.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкасто |
n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је ка |
на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођ |
Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не за |
ој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад с |
сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу |
а ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зр |
омила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот |
е је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом шир |
дном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу |
} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се г |
еког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, |
ти ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој |
<p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брат |
ао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао дру |
ед.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ мо |
у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у |
<pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се ј |
бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} |
d>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију |
е, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <p |
ubSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је |
и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти м |
вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су б |
у браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајк |
ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{ |
на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S |
спита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p |
овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и |
а, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа |
во нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и |
ло мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама не |
ватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188 |
цеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се кас |
м пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца |
сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га |
и, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне |
премише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а |
града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с |
ро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, |
глук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту које |
, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким мес |
днели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одго |
му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђо |
/p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим м |
оња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и |
. професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гол |
пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <p |
це.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је гото |
и.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду г |
селих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје |
гло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> |
, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране |
<p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да в |
— — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећн |
пио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је т |
и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан |
оре уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шм |
ати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три |
ло, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково |
еком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Панониј |
а пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па |
/> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је |
ио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} |
ћеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је |
де ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја |
....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта |
Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Не |
А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама |
> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Просло |
ци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас... |
p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око к |
о!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну |
аповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> |
клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с |
ем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме с |
p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан у |
} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми ј |
> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњ |
оме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те пре |
ах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су |
..</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја гос |
ајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао |
, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени |
што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, |
се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не забо |
{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} При |
у чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који |
рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге |
да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S |
ама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од с |
бразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а ве |
ири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!.. |
ј је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра панд |
не бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} |
оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> |
ак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро |
ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— |
га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно и |
их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Шт |
} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља ле |
ле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље |
треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ |
м је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она. |
и ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести |
мо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S |
p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била |
{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} |
е ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> От |
лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти т |
</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његов |
се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги |
е, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, |
ли, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше |
укавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам м |
ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха зале |
ори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узме |
p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш. |
, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чит |
ресије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљ |
ца <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{ |
тио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује з |
..{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{ |
, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стад |
је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не забо |
ај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао |
капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} Пос |
каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S |
он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако |
а за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад |
видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у |
те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разв |
ије дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их под |
ћа....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је |
, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизну |
аке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна и |
нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — каз |
ри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Ов |
ри....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме |
да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах |
лиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бо |
а да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема ч |
а, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших |
а је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је |
ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, |
<p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брат |
— —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код |
рамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n |
ви!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били см |
Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наст |
Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави |
и.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш б |
у мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја ду |
се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је стари |
се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући ста |
Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени |
и било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone un |
ељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису |
, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево ра |
Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} |
у.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела ма |
парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} |
пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да поста |
вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и с |
се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како |
ла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; |
ве, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ев |
ан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто ва |
наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> < |
је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 1 |
/p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те ј |
, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек в |
заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не оп |
/p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!... |
нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили.... |
естра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвал |
оранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је. |
ост.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били.. |
!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!. |
Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, |
писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога м |
броте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мал |
не клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав го |
иваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капет |
злуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S |
е.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се јо |
а се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на |
По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По |
те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање |
је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од з |
е приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опе |
.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата |
вим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је |
То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десн |
} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено б |
ући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, бола |
о ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јо |
о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме о |
кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој п |
о ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци из |
моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било |
ног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И н |
чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гл |
, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју са |
ет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је |
у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици |
{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{ |
реко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје под |
ао да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали д |
</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се о |
ним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији ово |
облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве мирија |
која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Н |
, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и |
ј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n=" |
ту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођ |
а облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пи |
ама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} |
ке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и |
току.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра |
своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првоби |
азовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном ма |
зе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Мед |
е, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав |
у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и В |
се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати |
и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, ч |
иве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, |
ва греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Сред |
нути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до по |
ице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на |
се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се св |
>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је |
један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Сели |
удила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је бил |
, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој и |
за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још |
ар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза |
е својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас од |
b n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме |
и ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи т |
пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, |
елом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме оде |
ила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа |
се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног п |
размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p> |
жеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истреса |
е је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели |
адимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Ж |
не, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст см |
> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSecti |
а јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> |
е рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелс |
ровлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало |
ред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не пог |
иво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да н |
ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ |
други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништ |
не хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђ |
ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих |
на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и кости |
а работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> дол |
г жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо матер |
, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну |
{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да |
це јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се. |
те главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, прос |
аст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало |
ризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао бла |
е у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао ј |
е за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; ал |
ђи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су |
ге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у ст |
..{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, ка |
ћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће |
, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нек |
кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, |
еља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и |
изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљ |
/> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна |
рани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савлад |
м доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скро |
но брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, к |
о нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p |
и свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати |
овин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато |
а је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле |
них, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а |
е руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте |
> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> |
е.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукав |
ројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог ска |
м, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа |
тир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о н |
преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли елект |
устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода |
Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по н |
у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених |
стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мо |
рују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, |
пша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима |
па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео праз |
е, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била |
оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш |
, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њ |
један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Сов |
конска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног |
{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лев |
ива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ват |
ке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја в |
постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика |
природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања |
се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као |
ну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана. |
је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се про |
за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине че |
ри Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опе |
изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — кол |
сто.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња рад |
за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме пог |
} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и |
Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} О |
о болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у ви |
оба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и мет |
S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ват |
ва.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буд |
ало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другар |
у.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти |
ојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме поглед |
животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од не |
знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лак |
вало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја. |
} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе |
по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" / |
у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати мор |
ван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били бл |
ђе, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток му |
туса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чарол |
зда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад |
<pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у |
е су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волум |
роз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се о |
кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и |
ја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти |
зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцвет |
ам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозори |
и.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја |
наци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром |
се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — |
во прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је ми |
уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Оч |
а ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја кос |
ом помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</ |
ни по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, д |
полина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје |
по врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као |
ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— |
морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заб |
али да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао п |
ог ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекоро |
о трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена |
да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку з |
говори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали |
бећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овч |
јици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који |
ег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на ус |
ајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужа |
Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од |
вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам |
тати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p |
а га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па |
капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто |
ш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам |
стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пођ |
ко!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да не |
ра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако с |
о, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат гл |
д Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге |
шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и ко |
о, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то ни |
путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} |
ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра... |
, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој ба |
ле сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некак |
а ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос |
, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо |
пазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је |
се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим неста |
товање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрен |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин крев |
нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што |
црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком про |
слеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањ |
ој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Ов |
било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, за |
смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Ве |
инског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновни |
ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробуд |
ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме |
Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p> |
о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p |
се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нов |
њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одг |
ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да ј |
елица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да |
! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да ј |
<p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone |
теде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато |
Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још ко |
да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљал |
де је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда |
че главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом |
а и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред |
есе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкај |
о говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш т |
трашне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер свој |
и су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, |
шевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на г |
.{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја м |
а прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брж |
а отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и |
ction" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <p |
човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти по |
е некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, с |
n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p |
и рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче м |
оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе. |
т, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекр |
апетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, ж |
ашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа |
...{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, п |
} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази... |
мтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдаш |
опчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је свој |
еше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене |
о се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, оп |
с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливен |
црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем |
S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са |
то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други |
а свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи |
том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа |
ш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур |
нић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У |
ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! |
<p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли |
су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским глас |
Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чар |
енику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Је |
b n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја? |
ем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеш |
на ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху наг |
Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих пет |
!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се госп |
ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога кр |
ote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радос |
гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном |
ко ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p |
не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога |
им и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао н |
наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећ |
чепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузе |
какве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јаст |
Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад |
у се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је би |
ете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она |
све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одос |
ему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — |
тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја |
то виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да с |
етнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{ |
а.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну с |
то лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснел |
а.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} |
м, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један зво |
и би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши |
е ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што ч |
пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на |
} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини |
поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда |
> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> ју |
једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, |
од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема ш |
е за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под с |
стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још |
х!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам вид |
ао да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред кр |
мо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, п |
дне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се |
; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несре |
сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S |
мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} |
ила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и |
је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} |
се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојо |
S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили |
у здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баб |
огледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупат |
о нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њен |
љо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан |
ва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} |
ене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</ |
.{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било |
пуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ |
гао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</ |
ару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што |
ове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — погле |
..</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим |
моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га |
ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодари |
сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И он |
ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад про |
бог нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га |
ло мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако р |
зми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све з |
и неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе н |
м душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се |
еликог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим с |
а плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то ни |
шиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и би |
у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто |
ишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по |
ватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко о |
час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето |
{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S |
де пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја |
<p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Ја |
а лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч |
му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p |
свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грл |
а кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окрета |
имо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, прев |
у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она м |
д ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то |
лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци? |
д сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} |
мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна |
егово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека де |
од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислу |
невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица |
их Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на так |
срећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:< |
то сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плин |
о — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало |
ам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па |
ако Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — |
узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, п |
да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће т |
сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се п |
љан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећ |
видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, по |
ина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци. |
оку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решет |
је. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господин |
ју?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да |
чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што |
овео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чич |
одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми |
, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона т |
ошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако и |
.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} |
оју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испра |
p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекај |
е је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи цр |
купио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пош |
Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим |
ам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S |
, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедн |
куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ |
ју свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, |
а нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд |
ате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је би |
ш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао д |
ану!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића |
} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone |
имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је |
, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!. |
беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опе |
е не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се разву |
{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, |
х где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озг |
ола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придрж |
апетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S |
Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза. |
раховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, |
ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене |
ија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} |
и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се с |
иле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погл |
као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> |
жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} |
идржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед |
една у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њи |
е, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у з |
во.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде с |
само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар |
н.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S |
ри он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе |
соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} |
знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онд |
но личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и ј |
S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју |
свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врат |
рази.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животи |
познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу њ |
ева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би |
е је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ обра |
а.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово |
, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога |
чега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд |
сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разгов |
и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична бр |
Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p |
сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију д |
е и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је |
видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула |
к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си |
од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право п |
пчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{ |
и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео х |
ом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се иск |
у полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То |
, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Ра |
у, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута п |
е јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — |
се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и д |
ушману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвис |
е у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ |
нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је н |
есен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим |
А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, |
ају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} |
њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Це |
сили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још ш |
фру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, |
а — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа бил |
{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му |
</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Сми |
есно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом |
, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S |
ну купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{ |
ег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну по |
цијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он о |
па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко своји |
ети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} |
ка Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ |
овом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из За |
ждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пла |
писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? |
"110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, |
рављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он |
а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неп |
ивао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би мог |
једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S |
војој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А |
e unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара |
еме, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости |
м узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{ |
пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој с |
гим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је стара |
ад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није при |
е, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате |
" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми н |
шио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије |
ог чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене кри |
му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, |
дно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио |
рио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната грот |
нажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају пр |
е.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила с |
ни ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала |
олико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него |
нај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавск |
Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у |
је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из |
е мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{ |
и он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} |
ну, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно |
е, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S |
це.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све |
друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <div |
тало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И он |
ће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, |
октором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна |
то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа он |
iv type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под наслово |
у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S |
тица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исп |
им вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, так |
а, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пелад |
ућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стој |
Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није ни |
уку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —< |
аш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} |
у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да |
режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати |
Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као упи |
р јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на п |
.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори |
љеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb |
ску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину |
слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред леп |
ка почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам |
ни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом. |
те!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега се |
годи!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} |
опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> < |
ни почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага изд |
дном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ва |
дија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> |
с.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки др |
— — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p |
овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само |
ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрв |
моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго |
ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем |
tion" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} |
аца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код |
т дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За ју |
не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и неп |
можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и поглед |
и на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распи |
— — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, |
за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се о |
p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у соб |
га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо г |
иног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срц |
њи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савиј |
ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би мор |
ubSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељи |
Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} |
ла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет |
а.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрест |
нкаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, |
којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износ |
и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава |
из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа |
осподску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницо |
ја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И |
и шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој з |
така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шев |
ратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздра |
лама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и |
у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет з |
у.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погл |
ичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратил |
..{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стр |
Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођи |
..</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем |
с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и на |
И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кул |
ан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам ка |
ођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, ал |
Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог |
о не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим |
по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем св |
у и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас |
имо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чич |
твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш |
ох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Оп |
ко — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу. |
их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам |
одземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону |
ки врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишета |
ајвише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, |
ме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </q |
о смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб |
нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам о |
но, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове ср |
сан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о |
аво фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p> |
да поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта |
та се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} |
а чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и |
м га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији. |
.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, в |
врт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио о |
е два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела |
а!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби п |
а ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жен |
ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми ј |
еш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А в |
а мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је о |
упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути о |
ити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је |
и.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио |
: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног г |
, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположено |
ује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Заглед |
ја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, |
Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам |
ј.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да |
мати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Ос |
ја се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељи |
погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да |
е паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој в |
</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао |
бор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p |
} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у |
припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео |
етаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p> |
ме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по неч |
ило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где |
, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим ј |
е прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и теб |
— —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њег |
Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први |
еко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми |
Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде с |
г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку ос |
ајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али ш |
p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку рад |
ј што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћ |
{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, |
градским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г |
земни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком |
{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по ту |
ој земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јел |
је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што ј |
...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа |
е она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} Посл |
/p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја |
почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове ц |
јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;< |
је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови |
њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!.. |
и, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но |
моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некак |
е да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад |
непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које м |
тарцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом |
еше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у х |
n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су с |
се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n= |
И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окр |
ита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видим |
дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чи |
} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га |
је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} А |
гладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у да |
кусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држ |
колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степа |
рађен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивач |
авни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа |
учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S |
м радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велик |
лаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им |
ица Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ух |
и.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп ч |
одоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, |
немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако |
авом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чин |
престано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо |
И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго |
и будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па |
{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{ |
ну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без |
атим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио |
душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у не |
стора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на |
ити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у поче |
ене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјаји |
, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом гов |
пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> |
о двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави к |
кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас је |
> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од ра |
а.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, < |
убиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све |
о суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут |
" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, |
о кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јов |
смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека с |
ед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на по |
Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова и |
з једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље сп |
коучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не |
шао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду |
ad> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има |
</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви |
рку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре |
је.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, |
вај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље неш |
икога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ј |
, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга гри |
ек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> с |
да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и сим |
>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала деб |
ом пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је ос |
!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опази |
пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!. |
сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како |
вати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јаб |
у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му |
вори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Ње |
Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p |
Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и |
дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, пов |
} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико с |
з речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко! |
: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше д |
етосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час |
више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све |
— спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан |
, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не зна |
анински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бис |
да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама. |
ом врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују ст |
о Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n= |
ла би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину во |
ло узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа |
овро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> |
мо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по |
амо викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је |
ају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пу |
орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С |
ема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био |
на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава... |
питам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Пову |
код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онд |
еограду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ Т |
на у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где |
аво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше прима |
/p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте |
испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} |
лушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <p |
ubSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу |
шћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час и |
кава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> < |
S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав велича |
га се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се |
} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и |
срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмал |
трог, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толи |
о у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{ |
кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праиско |
и Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{ |
дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да на |
Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мал |
} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} С |
ам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свако |
, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низ |
иђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли мо |
Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи. |
ча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе |
....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="25 |
како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мај |
ила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето т |
а г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима |
итиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја |
па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А |
е он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајк |
окса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној |
{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{ |
је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сест |
!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а т |
ољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се сам |
а, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело |
чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошл |
оворим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме |
има.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим |
стим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у обра |
имо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на |
еси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> |
авићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнае |
а бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она |
ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће |
ога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја б |
tone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од ст |
се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво до |
оћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког д |
} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима с |
друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија |
ли....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да повад |
о охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавн |
и могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак. |
све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и вика |
нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих пи |
а.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мал |
је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја |
ивота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И |
лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка по |
е обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам с |
ица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> дев |
јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва |
...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се б |
зио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише |
о, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак иза |
елицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула св |
д хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио |
еј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну ма |
била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што |
p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{ |
се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} |
бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама к |
во....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прош |
он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле |
н.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топ |
ктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги |
о ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— |
а нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писа |
n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим |
у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се ви |
сош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSection" |
че Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; |
ерважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, ис |
S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>По |
дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твој |
" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох |
е да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете |
свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изн |
ан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Свак |
ј пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне |
свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!.. |
.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја |
и силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека поч |
а ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било |
ћ дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, к |
их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Ос |
....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да сл |
ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би б |
оје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с бос |
и, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако н |
ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: вид |
{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била нек |
издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с |
и....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом |
p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку |
уку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда |
а је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од уз |
мехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право |
} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста. |
поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пођ |
тао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје па |
<p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта т |
раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајду |
ера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам се |
аре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S |
ола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе |
дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља |
лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња. |
се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би |
о, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми ни |
азда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир |
е чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота |
а ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г |
врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим обр |
ам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао |
усили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и в |
. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то |
оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од т |
риле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <mile |
свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очи |
те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а |
свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај |
ији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево н |
у рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" |
са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше заб |
{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — до |
</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао до |
ад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, |
ј собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани |
сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је |
е гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружал |
ђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радос |
о ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав заја |
то се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утиш |
сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао. |
="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свр |
Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху ши |
ко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и прес |
а, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али |
<p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} |
ијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи д |
рећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном |
љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њен |
} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} |
Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста не |
све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа |
ђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена муч |
е измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мисли |
е и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека |
о и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <q |
рилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, к |
ати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати |
е па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чуд |
а се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако зане |
имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво |
една тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће ре |
који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања |
.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — де |
ка пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на |
Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах в |
/p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну |
ne unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње |
ућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му р |
тране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти сед |
— као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње. |
полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како во |
ли су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зов |
м сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати је |
оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад треб |
па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им ја |
} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно сра |
о на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — д |
ајпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каск |
оставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као св |
руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</ |
година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од о |
.{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— |
ту. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат.. |
умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог раз |
</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Јед |
надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и да |
главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би |
оја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље ку |
Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код су |
{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко с |
јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по пон |
Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим |
уку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно. |
илепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у ме |
друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто |
е особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на ј |
кса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до свој |
се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало |
ли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољу |
особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за мо |
као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он н |
та ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="1 |
сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачн |
кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвљ |
у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="su |
е било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{ |
па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како т |
а.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као |
Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мен |
то хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред н |
трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестан |
<pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму |
ати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, прав |
икадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на |
утрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За т |
, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар- |
тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар |
уку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао она |
ељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће с |
рски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — |
руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хо |
пет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби пром |
За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда |
а.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, |
, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, д |
и пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџ |
ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста зар |
{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљива |
ераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" |
, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо прави |
.{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <m |
езнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа |
је хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовим |
е; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано ј |
ction" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест |
једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли |
ја.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се те |
не кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се |
а мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као |
асом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је |
опадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске |
, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обем |
у на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} На |
м, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> |
некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа |
дставим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хита |
љубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не уме |
ским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница о |
ечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспи |
г ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> |
{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој с |
е имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати |
ам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме! |
ћа се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} З |
анутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</ |
арчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад |
S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа... |
p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, |
ажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од |
У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али с |
има позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет |
, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода и |
ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, шт |
ом Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било |
ину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два |
она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој та |
испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она кли |
ретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у |
...{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по |
/> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми |
ласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И |
.{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајк |
тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мо |
свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао |
.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака |
очесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са сви |
унца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> < |
ростор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, |
би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило... |
ави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} |
, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се п |
вде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам |
ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту т |
Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и п |
<p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је ка |
Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и ду |
да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делић |
сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; ал |
ласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p> |
S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на |
а сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она |
ито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости утк |
, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је с |
— занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав са |
е?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и р |
раву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођ |
дну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо |
езнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисур |
у, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, мо |
одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код |
а свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само св |
p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви пола |
нас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет п |
S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа ниса |
>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема |
ака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Води |
, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога К |
>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} |
рва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда |
ла.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{ |
уку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред |
, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter" |
ој општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — п |
асељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} |
а му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, |
n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се с |
</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ва |
м да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније каз |
тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под |
{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, |
рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, б |
не.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S |
онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не б |
опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати |
свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Ди |
су!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир сво |
еше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} |
им: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и |
ачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p> |
Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао |
лађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред к |
олан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бо |
зговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кр |
ном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> |
ва!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетк |
већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} К |
ити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо |
оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својо |
ушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не ид |
укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</ |
т.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — — |
е завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угу |
инко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! |
, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Позна |
и — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као д |
о се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му не |
, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није |
} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица |
и ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да |
из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одго |
<p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват неми |
<pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав ј |
p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="1 |
о познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени д |
S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, ов |
ита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој оди |
лапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хла |
.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, он |
едаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, |
д топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом |
е Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири ру |
их облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперваже |
г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђин |
о са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она |
ва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, |
же.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — |
ила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела ре |
ви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се о |
било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S |
едног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице |
акав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> |
ватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, к |
" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи |
од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законим |
гне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет он |
пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојски |
аустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је. |
сећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угу |
није; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p> |
one unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху |
се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе |
као зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Св |
!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди ј |
на, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гус |
ubSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она гос |
м својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у кол |
ад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно ви |
његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали неразд |
<p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској доли |
без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга. |
Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје је |
чини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!... |
али.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо с |
S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је вр |
кламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је врем |
ију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но |
опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{ |
и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја с |
„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почет |
, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта |
и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!... |
По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово |
н времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, |
} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља зами |
Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан. |
о тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се м |
>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што б |
ом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} |
ка и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона. |
се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да |
се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</ |
да мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко по |
екако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да |
рчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} |
За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} К |
ли прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> |
сам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чи |
— као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на сме |
усто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S |
али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема |
Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, |
ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се см |
управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> |
рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону к |
ри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; а |
урног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбу |
а му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање. |
се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гл |
има тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па |
ане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакос |
ро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Бож |
легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речениц |
шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капе |
а за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивте |
ика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S |
се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још |
вите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Де |
ад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвес |
још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога |
.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> |
в?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Ја |
и реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ум |
нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{ |
, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли и |
Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени ос |
испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Д |
аше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа |
е чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била о |
а хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам |
ре, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опрос |
ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њем |
} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин заста |
тигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штр |
S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића |
образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би т |
с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти |
љин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио с |
Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како ј |
} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја |
оба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сва |
жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит |
разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја п |
Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао за |
рлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> < |
{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двој |
...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане сист |
им су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за |
по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним |
четку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно |
и, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је прос |
као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва ма |
</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-п |
ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је н |
ку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема сврш |
/p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе |
у се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим |
у свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пр |
и се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор. |
да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва матери |
<p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра п |
ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао |
вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка |
о још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа |
и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, с |
Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то до |
ај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — |
х рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, |
г да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а |
његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — |
томца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у фран |
преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је ч |
гова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не |
тра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше з |
> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребн |
ар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра |
био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије лат |
ао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој ви |
д тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по |
<p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" |
а.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, |
је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли т |
ли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, |
атити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима |
S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако ист |
ерује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много пола |
осао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драг |
итомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> |
ам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} |
г ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију |
/> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића |
а, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводи |
д крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш |
.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити ика |
е добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад |
а Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранц |
нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хте |
бема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} |
Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто |
путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — |
де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало |
ки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, |
ву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је |
о.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, |
облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих ска |
о укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да |
грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих |
рекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео |
ржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је уве |
па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, в |
Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мал |
чевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{ |
онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњ |
рачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми на |
живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри |
мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило |
неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некака |
и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод |
једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она |
њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} |
ете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо т |
ет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и с |
кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре ниј |
јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за |
и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опаз |
а ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац |
ута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У |
ра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекл |
од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} |
га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„ |
што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} |
?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби он |
је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо пл |
.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} |
маштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први м |
а својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни. |
ова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у не |
да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{ |
.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, на |
миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је о |
ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску т |
спред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једн |
велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода |
ријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестр |
оменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Ка |
ки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причај |
разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћ |
еде реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је по |
„она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И |
ветније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред |
на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је нека |
јјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше нек |
} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим д |
ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш |
ро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном л |
анду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могућ |
223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам |
— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!. |
ке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} К |
битно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово |
137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{ |
ив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не |
медох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чор |
ш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам д |
а, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене |
е ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је |
се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} О |
јем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет |
ељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се |
крени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари |
S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} |
де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арам |
ц је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име |
ћи се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку. |
а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{ |
око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, д |
ле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блист |
би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и |
Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кме |
Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, т |
ост. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да |
о кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материј |
пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто с |
Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p> |
вију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога поста |
ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад иде |
сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добро |
Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -зај |
и овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од |
Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали |
т, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пр |
лом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо ро |
— збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило |
ам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се |
х је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он н |
ише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{ |
че моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— |
је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — пон |
желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто |
и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисм |
чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан в |
авно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не з |
ест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресви |
х још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су |
а је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мић |
часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — зал |
} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чук |
а смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ов |
ођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим о |
>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беш |
шећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се обра |
ива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А ш |
он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш |
ода вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо м |
и.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да |
фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало |
ле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис. |
бисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко |
Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, к |
емаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред |
у.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком иш |
{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S |
оја је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично са |
ло неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једи |
{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме |
ше.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дуго |
и нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно |
<p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се о |
навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели м |
.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била о |
ке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} |
S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за |
p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} |
едно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из |
коте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном |
вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, бе |
длете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то м |
.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило |
м сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} О |
ожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке |
ед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се ч |
та ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао |
ивене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу |
<p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, ст |
би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлет |
чи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћ |
е успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Ср |
{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да |
да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: |
bSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко |
јој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џ |
аблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича |
водисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, |
ја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више |
{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо неве |
нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој з |
је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тес |
не сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то ј |
ија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опа |
страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отв |
, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово каж |
..{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљ |
и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И |
а је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто |
не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и у |
тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збого |
<p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то |
новат немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид мо |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капиј |
дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чич |
чарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што с |
p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на јед |
остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а |
ово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим |
он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ва |
ло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више ј |
као је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школ |
ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Икониј |
S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи с |
ешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега ј |
е грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто прем |
оби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути глас |
ворим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни ч |
ио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затво |
јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опаз |
је срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњен |
врди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на |
тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће м |
p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли |
ава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне к |
— анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући |
о, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно |
стају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се |
мо од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати |
...{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога |
ву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, |
Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Саб |
нела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од не |
ва се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави про |
> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога ле |
оће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема. |
о писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{ |
хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам |
један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што |
ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је н |
ешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одј |
гледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухв |
Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је т |
о у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим д |
весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опр |
nit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и н |
о ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, р |
ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа с |
је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може |
.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је г |
шава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глав |
ца.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну в |
блаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула т |
.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p |
/> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И |
> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну. |
ело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву ул |
и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само теб |
два покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим |
тала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не с |
која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све р |
ре негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети л |
Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај |
петаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" / |
да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана |
ој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох н |
.{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О ово |
есење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге. |
Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени неш |
стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помеш |
да оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ов |
деним менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се та |
ите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: јо |
својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких уд |
је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме |
сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команд |
анастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубови |
ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај ба |
исмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S |
ако ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшн |
па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти |
гачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у веч |
та, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би по |
пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — |
азведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и |
бе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког сти |
е раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, шт |
на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} |
...{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога пок |
акишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Лет |
ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле с |
рила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, |
замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисл |
{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И о |
е, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи В |
груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цев |
се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{ |
хном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим по |
<pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а доб |
....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била |
испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех. |
чио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад |
дговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Н |
ришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узд |
мисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па |
зио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погл |
претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако |
с погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S |
им кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској ку |
рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста |
што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра. |
а поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Треб |
шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: |
оље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни јед |
м.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застан |
вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури н |
<p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, |
борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду |
на тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло |
њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и ц |
еликим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање |
чикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано |
ских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све ст |
рић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који с |
.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} |
Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што |
сика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а грг |
че, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и |
осити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А мог |
га сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова |
рајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џ |
иновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да |
о пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у том |
беска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општо |
н један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем једа |
је.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} |
као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам о |
рема мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипа |
у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И |
веде реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} |
иље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она |
е нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се.... |
ница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, |
Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у о |
} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај |
това тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божј |
ине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и |
, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па о |
лог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто |
видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па о |
{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим м |
сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао с |
о станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица |
је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, |
нај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски гра |
и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{ |
и, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгод |
уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је сам |
одине, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина н |
ући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи ве |
"#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није св |
ост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их |
{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, бо |
ете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипл |
то скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гав |
} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону нази |
а...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја г |
Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Не |
ечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови |
{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој н |
..{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фе |
н ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — |
а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разо |
буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Јо |
му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су |
а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n= |
ес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењ |
. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти |
} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да |
онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није |
" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врењ |
о синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, |
ну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу сл |
гу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <p |
, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак м |
а овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо ог |
рати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, д |
еће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао. |
и пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје |
арм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било си |
оље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао |
ј зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— |
а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замоли |
у развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан б |
.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слем |
на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није |
ланинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће с |
мирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклони |
а требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед. |
каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му |
"168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Д |
то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пу |
ко маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког х |
34_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу |
нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном |
м још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је |
е лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радо |
а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па |
{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректор |
е ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте сти |
оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије |
с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајућ |
лика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најеж |
ка.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здраво |
b n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако раз |
ао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помеша |
м — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ |
ни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док |
у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусре |
у некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На са |
..{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он има |
</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p |
о! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељ |
уставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово ј |
тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он |
м се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} |
ити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом |
а, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од син |
акару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах |
/p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? реч |
ио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му |
љавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мал |
м како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме |
мо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> < |
а...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно ос |
је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така |
ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозо |
Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загр |
да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој |
} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— |
ам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио |
, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} |
док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за рук |
е добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одгов |
а јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо |
свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S |
гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него д |
а ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фоте |
окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} |
врљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је б |
о <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </ |
е наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Срб |
<p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи |
веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није |
ш њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови |
т топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога л |
дине школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће. |
ати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја |
е у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица осв |
Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина. |
му кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан |
ељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох. |
бовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, |
жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —< |
крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’в |
опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ће |
Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога |
т мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— |
ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, од |
ава луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S |
своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели |
Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки |
S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је |
простисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се н |
а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> |
укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учи |
те газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не |
али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} П |
стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> |
низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По он |
у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке |
овикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га |
али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна |
окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, |
село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Ве |
ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота |
госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> |
се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с |
<p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој не |
ред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на бе |
ну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црн |
ој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у р |
т, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за он |
иновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb |
ише, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица |
за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, |
камењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па н |
ајпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде |
S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију. |
хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш о |
аза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те уп |
од самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш к |
брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Ш |
је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилик |
ена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког гр |
тор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, |
Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{ |
вић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Ци |
би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ј |
астопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Ст |
ављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S |
а реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би чове |
ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, мо |
S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>О |
да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо пре |
но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно на |
ад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у ова |
то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шч |
анта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хте |
о опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовиј |
онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био с |
корачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим |
утака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, мно |
пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на |
д мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом |
"62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро пор |
прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски |
ад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петрон |
их анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, ја |
системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијан |
<p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно |
у....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам сврши |
> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене с |
е.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењени |
дима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде р |
још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршр |
овима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави |
S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се |
философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо чи |
и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је |
љи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, о |
Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чис |
па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам ни |
ину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно ве |
на матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају |
пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кн |
злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Ка |
пас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S |
остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не |
повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А ка |
о воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се поглед |
лској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други по |
га бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уз |
и, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} |
е; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у о |
трча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; |
е својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета. |
ољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на |
уби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на |
идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?. |
Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и м |
{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мо |
ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" / |
а сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао св |
а био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија |
видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама к |
од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} |
p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} |
а!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску |
оскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газд |
а:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — |
и ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда с |
код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да |
ри војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па |
ако смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај |
унаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с |
одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа исп |
ти да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p |
вако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурен |
ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, |
ад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња |
рао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је поч |
како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће |
о босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих |
!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.< |
, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више |
р?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си |
а, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио глав |
<p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао |
стри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћ |
зницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она п |
на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кне |
да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка |
кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" / |
кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на |
м провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, |
<p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} |
, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могл |
n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — |
аче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} |
о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме милов |
од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима пр |
за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште вре |
ке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог о |
и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех |
, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брз |
лаву.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола |
ј значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S |
нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлос |
оже и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Сел |
пет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз с |
се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на к |
ан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао. |
дио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади |
рио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} |
као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати |
} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S |
да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час |
е отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам б |
едан кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред м |
учи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} |
чини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми |
5" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капета |
овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се љу |
он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога з |
провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну |
е за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике |
д нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим о |
оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> на |
и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није м |
ма друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код |
чинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетат |
ечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, |
рној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друг |
им да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамн |
еним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су ч |
, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пе |
{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Иш |
о сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо са |
куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори |
у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су |
знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрст |
у: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узб |
ата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Икон |
допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако реч |
о, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а |
ави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо ва |
на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко |
је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутн |
а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лескова |
одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А |
..{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си доб |
....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не по |
..{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред |
у један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало |
ем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме од |
{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана.... |
астаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S |
и да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се |
е....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p |
се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи |
је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави |
рица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је је |
Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто ра |
Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољуби |
же, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једн |
ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!... |
а шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљај |
S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S |
им ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беш |
зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да кле |
м свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— |
а устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао з |
с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих нек |
{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве кар |
сам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих д |
у је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици |
} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су |
пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми п |
чише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинул |
ако трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, |
а грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, по |
ом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p |
<p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — |
авог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — а |
.{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би |
привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — |
о, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не |
де мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да |
кав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о ра |
мета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{ |
насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и н |
бави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смир |
="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су др |
е, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека нераз |
средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онд |
ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан |
ше своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас з |
јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи: |
њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некак |
амење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде |
о — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају |
ломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</ |
на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одист |
шина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска р |
су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спава |
едан мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би |
ица.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже |
а, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотрим |
бро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго |
појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, л |
читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> вр |
Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, |
јим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Пр |
одина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто |
га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја т |
иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио ј |
.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог |
лона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет |
главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси н |
а прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мир |
као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждај |
чан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професо |
ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накна |
то зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> |
елики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем |
ље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже.... |
— призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. |
аши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — |
њост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколик |
ја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестр |
буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Гороби |
ч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну п |
лну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек н |
кав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гри |
же догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{ |
арица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећ |
је у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу гра |
Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој в |
дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су м |
нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; |
де подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испре |
в жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и и |
дник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Бау |
ра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу |
ек вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог пу |
.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави ко |
и жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња |
чеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред |
кву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина |
т и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија |
„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је.. |
мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је с |
Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори.... |
и....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви ст |
ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на |
кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менг |
е на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћук |
ри руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево |
под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, п |
е поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховит |
чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас ниса |
умен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ет |
Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али |
некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја |
пкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S |
г јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и ср |
ашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку |
Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на тр |
о необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} |
етку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лави |
: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морал |
џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се поја |
о, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Г |
вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од за |
вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да |
гло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И |
о ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други |
корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и |
ањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствим |
ламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n |
ст подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S |
к кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душец |
као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубо |
гледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса д |
.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест |
, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином нос |
Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени п |
Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе. |
ала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непом |
стом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у м |
очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развуче |
То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас осо |
а је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја |
луво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђ |
дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халус |
около вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џеверд |
лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од |
, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у |
ео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Ца |
о никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на гр |
е и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свим |
</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} |
у бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качиц |
n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на д |
уге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомил |
{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој |
а поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како |
тњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, |
"133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку заустав |
амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, к |
у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било |
сом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече |
ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља.... |
} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака там |
лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би |
Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и |
тела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку |
ајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окрето |
/p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али |
приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни р |
Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се |
њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, доче |
е пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на |
ном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то ш |
десмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге на |
То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладил |
или.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад |
је било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стар |
Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за р |
p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шч |
друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види |
<milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} По |
ебу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што |
{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S |
пред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} |
ан таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико |
ела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSectio |
ло и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S |
оме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за |
еже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на ва |
си силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојц |
.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми |
уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, |
ма.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пан |
зго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома наше |
реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то г |
та посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у при |
ава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!.. |
застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као к |
ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки нер |
вуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем |
ланина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небро |
западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих о |
а превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мр |
створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који н |
а чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се |
ом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн |
пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSe |
ок!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одма |
аде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тре |
тила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и |
, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од ме |
у мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, |
} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке |
и се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се цели |
ма да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута с |
у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да к |
кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред |
х браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо |
чила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} У |
дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И |
ли не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, |
неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздре |
ранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — |
жити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој |
таде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Н |
таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо |
<p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? |
и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једи |
упом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S |
га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупно |
а, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укора |
р не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S |
!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, |
ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S |
рхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n=" |
е сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, к |
асамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, ш |
докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина |
оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти |
ши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља |
мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела д |
ленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду |
јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> про |
па мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати. |
та два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и |
уку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с |
</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га |
зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори. |
дах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> |
онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? |
атили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?. |
онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Пери |
а Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог |
видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишиц |
ди своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми |
у моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубови |
војом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описат |
> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рек |
двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пелад |
и родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — |
исте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хлад |
Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћ |
нај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна |
и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Ос |
ку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ |
Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и мој |
подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње о |
ођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми |
едах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш он |
некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па |
уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су д |
емо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капета |
ска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће о |
до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда |
нску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске |
— као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са ц |
S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако об |
дан! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хте |
р за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђави |
ак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n |
дене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Са |
радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији... |
чији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни |
ј смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим |
{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чек |
то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђел |
већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу |
ке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погл |
који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} |
ила вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја |
иће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо |
лико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Је |
једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће докт |
и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто |
} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама о |
че онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски |
Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећа |
ренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силаз |
ју још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти |
милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и о |
луша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде. |
м г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под о |
рак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако |
за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{ |
да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већ |
ао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, |
ки философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по с |
воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда |
још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пр |
, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је ње |
ubSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати |
аш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек... |
ош слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опаз |
де:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да |
о, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — ник |
.{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама |
је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} О |
Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће |
е.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год д |
и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И о |
то Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала |
што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Ја |
Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто уб |
н — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми с |
м се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на |
и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— |
ило као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али оп |
е да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженст |
се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах пог |
Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} Посл |
природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назва |
није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му |
има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расц |
зирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} |
у нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих |
pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку за |
и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за ру |
S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; ал |
и, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч |
{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село пр |
аватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у |
.{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи? |
е, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове те |
зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њи |
прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се ве |
за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су |
узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена |
пет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— |
вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се см |
тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p |
је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ |
е на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан |
} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> |
у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој к |
аш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Пута |
S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беш |
једници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, ј |
ебројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао. |
кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове |
.{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Парт |
е у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, ил |
им како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју |
— —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испу |
им се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе |
о поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане драж |
е покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа на |
:id="SRP18934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу |
рговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је |
ма мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, св |
небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследи |
ило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S |
оје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви ч |
е Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} |
ио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — ка |
ачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да ш |
окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стад |
нац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} На |
у се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, |
е ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остан |
угова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило |
је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинск |
.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Ко |
умњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се зна |
мо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с |
151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} |
.{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{ |
нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежа |
нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница |
а ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, |
једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њем |
миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савел |
дише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну слан |
е, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу |
Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на |
еровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми |
ом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб |
ље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине. |
еко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, нос |
> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прост |
т заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{ |
оветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје |
лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги оти |
заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, к |
</p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хва |
и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче г |
ами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано до |
/> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Ко |
да мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиск |
<pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах з |
ући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капе |
појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јес |
Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одго |
буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Том |
о да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клуп |
баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем |
ику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом |
бро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља по |
ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} З |
рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Ми |
S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане |
И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку сви |
емо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно |
тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако |
човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиља |
и.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Дана |
ша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан... |
n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак |
</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај |
а пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју би |
па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко |
и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је так |
би хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је др |
ли.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито.. |
, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— |
.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А к |
је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се |
доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужн |
оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се ку |
<p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бри |
е просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди. |
.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељо |
а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш д |
а, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам |
жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, на |
ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри |
о пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} |
ати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па |
цу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> |
је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Сов |
ио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Да |
у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она |
себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, |
га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone u |
се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то |
еко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупи |
ио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама сво |
{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је леди |
ничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се |
после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> < |
Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен |
оси дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко н |
д паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она |
ка....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На |
а нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овом |
</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} |
да онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Б |
ла милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према |
н, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој |
ка не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S |
да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и св |
зио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја це |
па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му |
д сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра |
ла је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче |
.{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни |
мехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мој |
Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. |
ајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу |
сти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се |
ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чуј |
и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као за |
и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S |
{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај |
се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је к |
пио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека вр |
чне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме поз |
ку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи |
неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и ј |
неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врст |
смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> |
пчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нем |
ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја |
ур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Пу |
бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до |
едном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Вељ |
амих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам |
да, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поз |
нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. |
/p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="1 |
наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и сво |
равног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду |
/> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах ч |
ако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — |
не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко |
ам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени |
ш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет |
смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мен |
Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Гороби |
шла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S |
гао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе мак |
{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе вла |
ло пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је би |
Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови |
бема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко с |
на је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми н |
летеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо о |
> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитост |
чка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у врем |
мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро заг |
уги почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку н |
и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне д |
их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине |
кад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библио |
се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да п |
око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> |
успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су |
лодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, сте |
леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> |
чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <p |
n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S |
="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРП |
S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме < |
екаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, |
а је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој |
ро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> < |
с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не |
нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за ру |
ји душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој б |
почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, п |
ло.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у с |
.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуч |
а кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и |
он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло позна |
.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела |
разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извел |
вати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи |
волику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сес |
ну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у г |
а престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ич |
ала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен д |
а, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је и |
чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више п |
.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде |
човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може р |
сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топо |
>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наив |
се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очим |
петаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешт |
оји од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка |
а дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан |
ого се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог пос |
соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам ко |
рсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се |
“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p> |
иде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лак |
бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово ј |
ча Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног |
рану. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља |
е....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p> |
S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је |
ајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наш |
а чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља до |
зану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} |
ри — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} |
е руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> |
>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испо |
руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пре |
може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ј |
иком ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и |
вала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p> |
</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — због |
— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам |
те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} |
их дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, |
сијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расх |
је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у |
ичаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије |
ћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и |
, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то |
ћи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S |
ожили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад |
г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, го |
и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у он |
ајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не ум |
се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућ |
предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — < |
..{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да |
слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У т |
престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} |
Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам См |
е своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с пр |
ог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{ |
да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаниц |
што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их |
је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека нео |
а, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „ |
="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула |
" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијиц |
опске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивај |
запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке |
ахом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — ми |
смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цр |
а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би |
"220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S |
милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи |
} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом пор |
зика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живо |
их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског п |
је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђ |
своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале |
пљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, н |
ј му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су |
ри пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Ма |
већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војск |
и се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова |
д ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу ус |
ре страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S |
...{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </d |
> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S |
послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде |
олила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе |
у му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? уп |
реображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гуш |
— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова с |
/p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да за |
ом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за |
ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бед |
о горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он |
ровалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на |
он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{ |
да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, |
свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнп |
једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она н |
p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и бр |
гу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо |
ренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох м |
да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то дост |
жа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања. |
, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p |
пажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па маш |
укопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато ј |
ле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као мл |
па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, је |
} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што |
ограђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде |
у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil |
еше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Д |
n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p |
ељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада |
ч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone |
.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо |
оли две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек с |
ост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га |
о смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише су |
а пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми пола |
далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на |
ијаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, н |
уси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и |
пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном |
би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> < |
и лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути: |
Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не |
ти.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили. |
прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и |
а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од с |
ј пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви коли |
бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јес |
S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада |
радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличнос |
с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Сел |
ом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто |
а спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Вељ |
учи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, так |
а јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па |
Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Том |
с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p> |
један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи |
био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој зна |
носи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене |
вени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко сво |
осмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је |
мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објав |
војој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога ре |
обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас ск |
Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем |
ам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када са |
прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда |
д куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провл |
рану....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" / |
n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окре |
нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совр |
цу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно к |
А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, п |
сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ |
ла — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше мој |
ауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера |
} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о |
— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете м |
ете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да по |
ма, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мић |
и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш |
в је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у |
спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти |
<p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...< |
дба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми |
S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад |
} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с при |
ве придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог мос |
бало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знамен |
а цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врх |
ано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчиц |
<pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ни |
а остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја м |
је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли |
ј прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога |
овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод шт |
немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</ |
опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од је |
а.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо од |
тићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе свој |
седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.< |
чадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом |
о....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — |
тева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: |
нити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад |
} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!... |
нда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72 |
и, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти |
рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би |
реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{ |
ки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ни |
01" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, |
ишта не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је |
.{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се |
ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, |
огледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} |
е убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас |
о полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На т |
Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да б |
тано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам |
симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!! |
парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без |
па за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме |
.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... < |
утака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово порич |
ти; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак от |
да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Ме |
н дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" / |
леда изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње н |
били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} |
немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, |
ше сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Вељ |
као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда ра |
убовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве |
одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ов |
из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је |
андур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“ |
ста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> < |
и ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p |
да и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном |
окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене о |
— рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subS |
ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{ |
много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> < |
други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему ј |
шиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не з |
ерије.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се В |
омери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му |
опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.< |
ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да ј |
заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свако |
доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} |
>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p |
хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са д |
еми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и м |
драви их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шт |
ош више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном |
} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга |
ана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} |
нула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших |
{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобо |
/> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="20 |
!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S |
ав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је |
/> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— |
сам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за |
о му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газд |
своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше. |
е он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша |
</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сест |
} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би |
отпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени по |
head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат ни |
Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{ |
ру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И о |
</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. |
n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао. |
ом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза |
— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових |
..{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста |
не проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и о |
ира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да |
S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> < |
бих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га |
ан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљи |
тан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да |
еселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и т |
итом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрет |
Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> < |
<p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало по |
Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да |
>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци |
у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit=" |
{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим |
Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица |
{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути |
јци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, н |
е много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним |
жемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, д |
ати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да н |
већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>О |
вих ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити |
а Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Л |
... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једн |
урио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењер |
ше не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И о |
> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} |
>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш |
.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио с |
с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, |
хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема |
“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и г |
о само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога |
ица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, д |
ика међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један |
с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас |
ући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави св |
не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светл |
ићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку |
ојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му |
на браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мим |
?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о |
а ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао. |
а.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељ |
огодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је м |
> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчин |
..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — |
ије истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И |
писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео |
кака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама |
је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за |
’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има в |
p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n=" |
— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milesto |
, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Б |
давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало |
посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> |
трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјах |
ажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — |
о се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хте |
авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давн |
—</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Ст |
рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се |
оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени |
S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће н |
.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пиш |
нати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је би |
се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о |
...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се |
лиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам |
ма био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Би |
да Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толик |
тва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чик |
ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} |
м ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој |
конију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и зд |
та:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок узда |
лест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећ |
је, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у к |
Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год |
и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И |
{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— |
ево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми неће |
аст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да |
о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту |
те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни |
Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни |
ка и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај |
/p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— |
се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шт |
шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и |
е у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} |
ејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином ку |
е и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није са |
же.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек |
е.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S |
вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њ |
ељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Х |
вори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче |
, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на |
ли не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царе |
се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <mile |
аде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} |
за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми |
/head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору |
си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он |
ј бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ д |
и је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од |
.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> |
посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S |
о код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући |
приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвал |
S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му би |
b n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових |
а читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну. |
рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, он |
на, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} |
исма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} М |
пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и п |
исли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој креве |
кивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као |
адим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за |
и валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим нас |
, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па |
као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенич |
еме ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Мил |
погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — |
д кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, |
се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно |
<p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он |
поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову изм |
мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да |
легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да |
је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <mil |
одиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем.... |
.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свр |
добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природ |
— — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док |
са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад |
дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S |
5" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвож |
осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страхо |
ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бац |
исто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245 |
="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што |
е, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p |
есем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S |
о од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први |
овати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко м |
на ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио |
иле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад |
е било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у |
ли.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и |
се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказив |
на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће дода |
еврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена |
доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> |
Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај |
смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а сваш |
Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, |
ки мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} |
је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника |
ну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</ |
Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да |
ули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог |
</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом у |
{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Ка |
оплином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других приме |
мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p> |
ости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске с |
кав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме |
ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је |
да Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ј |
прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се ј |
идим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради ка |
браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> |
изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно |
<pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, |
више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електри |
вареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она |
све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубо |
а Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам оп |
погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p |
ете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио с |
е доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врс |
е ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљу |
јдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} |
од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута |
пита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја т |
онија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам |
нђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој |
ом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</ |
госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина |
ча Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметн |
озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право |
ас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} На |
ло нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно л |
оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, |
ете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</ |
но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се |
, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> |
subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нам |
ка детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није уга |
У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула |
се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би м |
чин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Он |
ом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Икон |
бу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је к |
и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у д |
, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину п |
апетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сест |
етаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака наша |
отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам |
ине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не. |
товала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри |
ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави руч |
е очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да |
уд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша. |
едном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни јед |
ј.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам х |
свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клица |
ћи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, к |
да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тесте |
десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена г |
ислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља |
о добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог д |
и мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како ј |
екнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој |
ше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, ка |
водове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерск |
далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ват |
госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска |
А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значил |
ова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати о |
риз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; |
апетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам ле |
n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда забо |
ш један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совр |
— — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њи |
ца?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их |
ао што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког |
капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, |
р је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави шт |
нија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало ј |
ко разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата приг |
мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе ник |
b n="5" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наук |
ћи ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмље |
ку тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, |
, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска торту |
н повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и пошт |
, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међ |
ли, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изгов |
з коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола с |
вор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу В |
ив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каи |
боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих вод |
а, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— |
{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузима |
...{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} |
лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и |
ила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у |
су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначич |
о џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живопис |
ку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар пове |
удесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред |
па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — ј |
бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је.. |
у кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне |
ло куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја б |
сина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S |
ем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко |
ред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све... |
не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection |
и по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му |
нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се в |
днем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му и |
к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, |
укненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је П |
рити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не |
аци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погле |
опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе |
} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S |
се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; а |
> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди ка |
{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче д |
ње....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрест |
га, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, т |
и растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p |
идите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Бог |
једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна |
е окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n=" |
S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо. |
та она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неоче |
у да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</ |
а се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле |
смо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" / |
е; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима м |
колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се пр |
{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да т |
а свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{ |
стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило |
шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, |
авати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од у |
брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубов |
Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а ве |
а још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Глед |
а се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> < |
е изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо н |
рчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за д |
а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од к |
е беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако |
о је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осм |
во на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их о |
уриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под м |
простите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео неч |
тева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам |
стру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шан |
створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се ник |
е волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио |
ледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи |
ну из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапс |
али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И |
даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да |
о изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, |
сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео |
, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те о |
е седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> |
ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта |
" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као о |
нда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</ |
p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час д |
па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати.. |
} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне с |
мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељин |
тарици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа к |
јој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почет |
иђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте ж |
ича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не |
.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за |
, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој |
S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, прек |
у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од м |
...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} |
ој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда ста |
а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, к |
Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она пр |
S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена сло |
у је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вили |
ече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви. |
ав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Једа |
тан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, п |
ре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> < |
меши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p |
петана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси |
има.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А |
еби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p |
p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <m |
ђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи с |
плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, к |
е.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, |
сте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, реч |
јка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице син |
ад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте |
о нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} |
о госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону а |
рљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лескова |
хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он |
једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га вид |
и велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањ |
еким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> |
ознадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им с |
; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно. |
но лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.< |
ао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није та |
..“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од је |
ша бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није н |
хита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опе |
одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мој |
..{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен |
што мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавиц |
2" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — |
ејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој |
сетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да приз |
е Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну јед |
ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубин |
p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео уп |
еном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени |
очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чуднов |
.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, |
нај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив |
стих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови висок |
беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" / |
>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој |
своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А гд |
боко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од в |
" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали |
али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив |
град, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} |
глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је вел |
рими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} В |
м не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здр |
{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом ве |
о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају |
ас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте |
уја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после |
: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!. |
ва по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва |
<p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излази |
сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојач |
а.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <p |
е својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка |
се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги бр |
мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под ве |
водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се |
вим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло во |
с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од |
о сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{ |
тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац. |
итају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; |
суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас |
ди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад н |
и друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силаво |
е свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи.... |
да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и |
ети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише |
ли, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над |
сетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма |
је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или |
ним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунас |
ече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама |
ери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити |
шао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни аб |
ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, је |
отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње |
Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућан |
ма видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим с |
И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко |
.{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве ло |
убим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S |
кретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасе |
Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S |
решили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Соко |
це — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинч |
у јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од |
а Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли |
Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.< |
мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе позн |
ро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шев |
b n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда за |
авиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е |
ише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се |
рио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чу |
а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра |
амо што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучев |
S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно леп |
ном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се |
а и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми ј |
ивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперени |
о на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не |
Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним свет |
је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платн |
е Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез |
могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погиби |
неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног све |
ека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што ј |
е беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком с |
општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, дра |
што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто |
се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их |
ј кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне |
ар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестр |
, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>По |
ице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} |
неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S |
да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} |
кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чини |
едах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} |
p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту |
ко.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Нико |
о један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам |
„а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одг |
ће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио б |
и и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она ан |
} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес |
о, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упит |
ја је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја так |
а — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо |
у је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај гл |
ше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешт |
у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опе |
амо осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, |
Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што д |
осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, пр |
ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи! |
пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно |
а Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Дов |
p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо |
и опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окр |
ка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој |
још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Со |
стајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени |
сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволск |
— </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, |
>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г |
ући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је р |
све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из |
S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама |
е нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па |
о с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одм |
— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену |
<p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја се |
ћи својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи к |
ахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — |
а.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењ |
ити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па |
оново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, |
увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко |
чепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ ок |
вим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала. |
ио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они з |
оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са с |
ића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и св |
ног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да |
а добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> С |
кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да |
без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они |
нано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове |
мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана ушт |
описна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди |
ца Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} |
к се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, |
ш нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синов |
аје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, в |
ачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једн |
— </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који |
на....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим х |
у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излаз |
о, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решав |
...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али он |
а ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети |
То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш |
би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет |
и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девој |
смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S |
"17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p |
познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне об |
Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласн |
SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несре |
учак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад раз |
.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{ |
ињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S |
трина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Ш |
вали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокс |
вучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете про |
пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све |
ознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} |
е. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет |
по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној ту |
<p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" |
а, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг з |
урови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном мест |
, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посе |
нусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је |
— — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с |
..{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима раз |
уде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што м |
а.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља |
о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога! |
ници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекај |
Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је |
ј! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је |
иће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n |
и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на |
к он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога |
де и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је |
како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга |
ешио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с |
.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда би |
ј сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад д |
моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу |
ога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а |
и.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ ди |
, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два |
на беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} По |
сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу ово |
о.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми |
Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се в |
едао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просу |
или.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зу |
пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу бо |
о је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је о |
</p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и т |
ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што |
} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као |
ред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу. |
т!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село |
рећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, д |
у могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није |
с!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p |
д топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду.. |
окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о ч |
оворим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би ла |
ко тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, з |
под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван |
ад — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису ч |
куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човек |
S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало ч |
трангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добит |
о су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну |
} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Поглед |
{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека ама |
је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота. |
рума, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једн |
одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учи |
а.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв п |
ржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, ч |
шем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ћ |
му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими а |
/> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и |
ма томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега |
— </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почн |
мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самос |
ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, завол |
то полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све ра |
госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кућ |
аде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајк |
ве три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мил |
од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка. |
брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе про |
на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, к |
} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрха |
ераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилаз |
у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја п |
нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а |
ње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по с |
10" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас |
у учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да |
а концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као п |
— — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бл |
ли.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу. |
/> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели с |
м особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а од |
обом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово ст |
илими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покри |
чи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{ |
ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта |
траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта |
е Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} М |
ај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма г |
о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан... |
Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и |
ри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они |
азује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одгова |
ов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за |
о је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p |
ривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто |
онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нек |
неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад |
стужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована |
није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретањ |
е!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су д |
игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Њего |
се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи |
ље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Пр |
ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је ч |
коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не |
{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, бола |
степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} |
је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте |
е село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S |
ивописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — л |
уша назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ њ |
а изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, о |
атре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с дру |
прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам упр |
а старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја т |
жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа. |
Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, п |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истач |
.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те ка |
али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они |
!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика.. |
то ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} |
у капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из С |
е ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та |
каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно из |
видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће ш |
, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренем |
није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босн |
вду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно д |
не врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле дв |
е крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Све |
нице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се п |
умитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад за |
дре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата |
алише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад |
.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа. |
а Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— |
е саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} |
p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати |
ири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лал |
е.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци |
м кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашт |
.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрди |
себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужи |
сет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фење |
а.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна. |
упао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под г |
ели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с |
фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S |
ва пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туд |
и.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је весел |
ог огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по |
њају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом |
тајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љу |
јешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кул |
их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> |
</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упи |
ца ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, |
рени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> |
и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе чит |
вет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати не |
Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од |
во бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданиц |
Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намршти |
срећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, |
е спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем. |
а, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> < |
иограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти ј |
ад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људ |
дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми |
деш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овд |
<p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. < |
осто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар б |
е у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах |
почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subS |
а сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још к |
ично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један поро |
>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој |
з Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богм |
цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сип |
.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „ |
шта нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госп |
се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш д |
је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S |
њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладиј |
х усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам |
n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица |
је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, шт |
то нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} |
S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Цари |
ављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми о |
извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини |
{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Не |
ју као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам с |
и ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиро |
и?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живљ |
Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је |
иближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мог |
топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар т |
да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај |
ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим |
руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неко |
ик, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бо |
азите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што с |
естит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} З |
p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S |
ницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истин |
и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на м |
а ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињ |
S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, вел |
о опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћн |
оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по |
пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци зад |
а.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћур |
{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да поч |
зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна |
чи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection |
, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову |
е он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Ми |
о и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те |
Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} А |
х та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вече |
да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} |
или, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„М |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја. |
и ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег |
аборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука |
е.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </ |
<p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="2 |
ти, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, как |
и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену |
пнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, |
И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га. |
цу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом |
смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!. |
<p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа |
а је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се н |
а!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгу |
да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је |
А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним |
— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко |
лаву.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „ |
е се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, при |
е станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; |
...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном |
и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих |
е опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p> |
д ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p |
: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И |
ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули |
S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газд |
лаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе |
нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у веч |
еће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ст |
видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, с |
ли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а коли |
И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која |
<p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти |
е из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на кон |
ле су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене |
ју ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“< |
и ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сет |
ршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо |
Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја бр |
стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртал |
лиже.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мај |
да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} |
/p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, ка |
лала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Савао |
века пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} |
у се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан |
у: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да вид |
зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Сми |
Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subS |
ије свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам об |
т се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађ |
вој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути |
оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у н |
сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око в |
чима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела поду |
странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, ш |
јка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о |
b n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и |
мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити н |
утра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Му |
лени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се |
ни крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој |
замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} З |
зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао |
сковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, к |
едница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, ј |
ап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђо |
н ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово |
гом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једн |
а!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја |
у и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не п |
пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S |
n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се |
далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо |
9" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па |
е опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра го |
нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо |
осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, |
p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и у |
осле не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем |
атне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, |
птила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу |
це — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе |
петан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан |
ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су м |
Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше |
зином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим |
од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им с |
и ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о |
о на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и с |
} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S |
би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, св |
и збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватр |
....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није ви |
газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Ј |
сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А он |
витељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој |
дног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде ска |
ани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубо |
је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни г |
неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила та |
ио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како ј |
емам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, |
... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p |
} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забу |
ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни |
ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напу |
м <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да |
се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зел |
им и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луд |
иран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, к |
8" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, д |
. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, |
морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p |
. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађ |
ем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се |
хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, |
p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, |
гове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на т |
ри....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држал |
у — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и |
да, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чкол |
по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду |
те, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, |
о, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда с |
е више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смр |
наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, |
а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може би |
у. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа |
Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p |
и Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље |
ео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} |
то суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестр |
еднако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијет |
Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег К |
леге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плаво |
</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да |
ница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јам |
не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селак |
ођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто р |
а у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим к |
су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оставис |
знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Ст |
се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам |
/p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у шко |
у...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на |
оспођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место |
о су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде т |
то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим |
врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не забор |
из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунц |
ја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде |
ић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не |
ене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран з |
у свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb |
да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем |
</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих |
id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног н |
а живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој |
небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би |
мо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад |
аговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца |
к се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде под |
да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote |
све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{ |
руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо с |
нам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води |
!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо |
мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да вид |
прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре пр |
оје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непозна |
некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова гребо |
Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совр |
ас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} |
/> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграб |
замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p |
а — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно ст |
де су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили |
S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И |
} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас по |
е.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет до |
, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предруг |
огледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек м |
лаве, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла |
<p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестрино |
{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућа |
n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем гд |
познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радост |
То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Ов |
лазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки |
очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се |
рати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвој |
nit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећ |
<p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га |
> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти |
t="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пу |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газд |
тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестал |
.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копљ |
некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је н |
а је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S |
ана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не |
о био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се |
милова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија ода |
{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељи |
одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати |
орио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као |
о у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: |
о ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе з |
ко ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми |
би но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други сед |
ирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину не |
газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и зд |
> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па |
сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, |
моран.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S |
поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми ју |
исам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — |
{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало ду |
али.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном |
и <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сака |
може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Леп |
уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавок |
еро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.... |
ворим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви мо |
већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{ |
ој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа |
и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо вр |
е тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да |
ј се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капета |
да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутр |
међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена м |
олако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном ра |
во.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погле |
в одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су |
шем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се |
е беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из |
хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну |
лошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући кап |
<p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p> |
ка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају г |
о, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</ |
т, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као ка |
де би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако |
видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> |
ане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џ |
пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази ко |
е:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Ј |
писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисл |
ао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био је |
у народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се |
Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди ши |
омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству |
оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој |
ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ић |
нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! зна |
починути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест. |
ти.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам ж |
Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни |
ад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми р |
/p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачк |
ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, |
сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да ма |
а поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....< |
један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="13 |
Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам |
та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гр |
ну.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!... |
, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гл |
којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девој |
ао у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прош |
а му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем |
ге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је трен |
претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на мој |
се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} А |
им удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чар |
ро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то ув |
е смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. |
> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је ст |
њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут по |
уца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</ |
и право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И |
<p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше до |
што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p> |
нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта |
n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Ма |
Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</ |
сока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, |
м, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко г |
и су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздрави |
а.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSectio |
де капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone u |
ијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам г |
i>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на њ |
тав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико |
без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, в |
S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скоч |
ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му. |
} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли д |
ах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажму |
госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци св |
акутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме в |
на?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за |
најем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на |
Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње |
а отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као н |
како да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође |
ељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n=" |
it="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ |
т постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, |
оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде л |
м да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша |
глав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
— </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и т |
и?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који |
осмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати |
/p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче |
у ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чис |
b n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{ |
с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо |
за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром |
едок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} |
Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — |
="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се п |
ilestone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, уч |
ем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „и |
свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S |
кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- И |
ј јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му |
апији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p |
тише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> |
оје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n |
м да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи не |
исар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже |
....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако ст |
S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских по |
тео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи |
нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскур |
нца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањ |
, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она |
ubSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} |
n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, пос |
већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих о |
бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} |
у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику |
бије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="sub |
епам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143 |
.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта |
ивоту било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; |
чем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја |
дете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми |
есла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве |
? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У к |
ти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам г |
родним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људс |
м.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се |
да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад ми |
и, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} У |
ну.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> < |
..{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове |
} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен |
сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Виде |
м путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза б |
а вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој до |
за нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} |
рошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели |
ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратн |
з очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о по |
....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој |
о, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала |
p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о |
кса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула не |
<p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зел |
Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчи |
.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница |
сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам н |
стали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан |
алиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Сте |
p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да |
ет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} О |
од пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Сам |
ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У |
олан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и п |
е јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда мно |
е о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави пре |
растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не по |
а.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман с |
е то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећи |
свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкч |
ти, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе трен |
к и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију на |
заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе |
ишта се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </ |
разговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред |
ња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред |
а.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незн |
Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курј |
о да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} |
ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те б |
Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Ал |
зех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрад |
планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сун |
рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по |
после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли |
иче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и каже |
одножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право приро |
..{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу прав |
оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у до |
То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још |
си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Б |
<p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p> |
ну боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад |
век се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Рашири |
, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселн |
природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као какв |
ижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из |
Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ј |
Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико |
рнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не уда |
ану.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење |
ро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш |
шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из но |
носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{ |
.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста.. |
у....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју н |
едно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге препла |
ви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмич |
зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв |
а нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и н |
ости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина т |
} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне з |
био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрен |
е, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болниц |
ца тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноз |
ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „пре |
е десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укоч |
, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије |
н је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и В |
им.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; |
шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Не |
} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте |
е!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљ |
мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле су |
више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} |
треми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би св |
двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако леп |
двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди с |
а врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њи |
другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показуј |
аго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бри |
ује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали г |
ја и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало |
S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах у |
} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну глав |
и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела р |
је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у |
p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упут |
г нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на вр |
општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чи |
мче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то н |
ризренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на гр |
ешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко |
спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само н |
ју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још је |
огу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им |
ој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{ |
м, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и |
раз....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми |
ољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена м |
<p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} |
еда, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ |
гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретош |
амним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва |
век гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пр |
ковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког м |
као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у о |
за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} В |
...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сук |
се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, |
у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам. |
} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаб |
есати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом |
Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добр |
Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шт |
бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо с |
и.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда о |
па.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше |
познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!.. |
, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде ун |
<p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга |
ултаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не |
и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> |
ј ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да ни |
им дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког п |
унили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено |
е, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S |
/> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то за |
еднако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Не |
заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Р |
о има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да |
че!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се |
опе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његов |
ли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </ |
страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... |
он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</ |
нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} |
њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ |
д покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога н |
чић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, д |
е, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се |
сет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, к |
инска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко |
питати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету |
о добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо да |
је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалит |
у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} |
, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSect |
капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се |
nit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља |
се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што |
е не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек |
стане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху |
ра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и с |
ла и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под с |
да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји с |
обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствен |
нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узви |
савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспа |
ом.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} |
смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али |
то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер |
медох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем |
е Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отп |
и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек и |
о кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, |
ој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ни |
јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S |
четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, |
етније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јав |
се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успо |
е од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута ма |
селог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји |
мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдар |
ка изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone u |
S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну |
о, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој ми |
.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нис |
и шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости. |
То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се |
Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми с |
рица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског јез |
а препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, |
и је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав го |
по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, |
....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао |
усеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу не |
ј.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва с |
му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Д |
рад....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је |
ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје |
Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је до |
<p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор бац |
е и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" |
а.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твој |
— — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у |
де до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој |
гада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам оп |
оју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, |
ne unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па у |
} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, пон |
а, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока |
амо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не забора |
спунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао. |
и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња |
о је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио. |
, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гво |
е кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе. |
је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је |
ction" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а к |
ије, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена п |
па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Не |
очетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега |
а је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према дру |
ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цв |
у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} |
на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгле |
ла; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неве |
акин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а о |
што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе. |
одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на у |
} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео |
грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрем |
Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, р |
брота душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њим |
} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим с |
смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас ника |
амо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, |
једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, |
Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознал |
ди да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио |
ило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, |
S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — |
постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, м |
p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Ос |
{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема мес |
адовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} |
ило са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, |
ов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пред |
ош ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по ко |
умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак |
почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са сви |
моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака |
ица је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S |
} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати |
во.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си. |
које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога |
ји говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турско |
В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садаш |
, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S |
оју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{ |
уше наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде ми |
{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на |
са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p |
ве до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутро |
свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносн |
вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете г |
<p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</ |
виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде |
скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога |
жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана св |
на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту |
несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и ус |
да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздрави |
и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове б |
<p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре дока |
ду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну |
} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам |
и на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, пову |
ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пет |
овори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бив |
м с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда он |
м ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за н |
душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и |
страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у |
је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone u |
И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то с |
т: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у |
ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb |
..{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До ско |
као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом |
иче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> < |
да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу друга |
ица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као |
раго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, не |
ор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако |
Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали |
ection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капе |
сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би |
к између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније |
асипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с |
ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили. |
адашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефи |
, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску |
иште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n=" |
8" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они |
и усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подн |
сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчез |
над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива! |
вет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изглад |
узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се |
ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окрен |
планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старо |
..{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.< |
м кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли |
е ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, |
мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова |
ча Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно |
а другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно с |
бито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској |
о зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Мал |
тно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три п |
с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, п |
у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристал |
Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, н |
ве не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p |
е очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пит |
{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза |
} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, |
ио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам за |
уша моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни в |
оломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лев |
за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и уради |
ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и прек |
а неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хи |
ало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— |
мо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја |
асија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Акад |
леп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то |
а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} |
ишта.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S |
и ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши? |
а је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити |
се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет |
"24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први м |
о је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, |
ноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једв |
Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној к |
твар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва |
ави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се |
читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први |
ђале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбаре |
— вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} |
ма сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, |
шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад |
ве Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у гла |
ко сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су |
Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у |
обре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочеп |
{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бис |
кнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севн |
цима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, |
сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се поглед |
у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p> |
ском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да |
и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан |
стаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети |
оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једн |
им неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{ |
му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док |
њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића |
једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има |
и је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака х |
јој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S |
Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам |
и.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, |
графишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забав |
разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— П |
оли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од дев |
...{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћу |
управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учин |
.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разра |
е, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у т |
черу у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први |
вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S |
ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда С |
ан и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се |
бовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} К |
другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, л |
.{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> < |
4_C1"> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} М |
половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима ств |
/> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас бил |
{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако |
огледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и о |
етање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а |
м се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испре |
, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим |
ице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској г |
ешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао с |
и добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео |
а пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница н |
{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је |
е на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоћ |
идљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као |
белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Њег |
ли, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанов |
.{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је |
Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да м |
{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење... |
.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа ов |
ледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамид |
ебали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{ |
е мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је м |
војица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и |
једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, |
S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћор |
нај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газд |
диној тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволе |
веће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микрос |
еба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломи |
кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга... |
му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што ст |
во, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што |
о бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да |
S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске. |
сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве ре |
о мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хв |
, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је б |
ти?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје д |
} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, св |
најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде н |
и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђ |
а кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подиз |
ж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам |
ретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет бла |
оче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У сва |
јпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — |
а.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињ |
ом збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Ов |
није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осме |
који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су бл |
ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за |
} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе н |
ам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чини |
некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо |
one unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дир |
авицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге |
ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једног |
о што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас |
аћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по не |
н св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишт |
на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да |
да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје к |
еп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} |
друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <mil |
своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га |
а другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца |
неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дођ |
а пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шумо |
душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло пољ |
<pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо. |
као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што |
<p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Б |
n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше д |
лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме н |
оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека |
лубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n=" |
"174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква |
межураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у |
, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то |
о би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, |
еше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене |
тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гар |
величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са |
ј престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу |
но кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просториј |
р, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна же |
ни гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам |
оћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n |
ена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> |
брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} |
Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих |
рба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу |
есреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало |
н?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chapter |
ди би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугач |
и, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети њег |
мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p |
е пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па од |
до изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред ови |
цију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем... |
тасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохва |
м га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман |
да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, п |
је као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> |
слушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="19 |
голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу |
>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц |
те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај |
} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било |
ратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газд |
пу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он |
иром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју |
равље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу |
ата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет |
и ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето.. |
овикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетан |
Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало см |
равље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београ |
сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то б |
јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао |
} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је би |
аздарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да |
наест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си и |
тати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} |
моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држ |
те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и |
Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} С |
њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела |
вој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају |
ао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су на |
S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{ |
мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ам |
воји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видим |
омчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бе |
они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћере |
пет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог |
ло, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и |
и.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога |
скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{ |
а јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу |
формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш промени |
добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна пор |
оје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше |
о на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степан |
и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <p |
се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n |
зговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83 |
Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као рас |
ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{ |
ди, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и |
ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрин |
и нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа н |
Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p |
кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он |
ј, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — св |
г да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће |
ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатиј |
ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив ни |
њен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у дв |
шаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после ре |
ристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и та |
Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита ч |
е од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на |
ш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, |
— —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све |
у у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и дав |
{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им |
о, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који м |
а нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала |
другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш К |
уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много |
мо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу |
во.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у је |
вања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била |
<p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и бра |
и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они ре |
да могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова |
немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао |
ва ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене |
етане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и њего |
г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова |
, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цве |
ри?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би |
, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију |
стражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је траж |
<p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} |
лој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину |
{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — у |
мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо з |
S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја |
рете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему |
тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар |
: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван св |
нгу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{ |
покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} |
ука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним |
, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће н |
</p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем |
ло, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самостав |
су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео |
тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} |
ату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продуж |
здвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, |
...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свем |
онцу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под |
— — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледи |
собитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатл |
ни особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то |
ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за соб |
е оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> < |
е тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, |
се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошл |
им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским |
хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је ра |
ли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те |
S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам |
е, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека о |
Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чино |
руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја прав |
ариза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Мали |
опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} М |
ма сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> |
и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у шк |
азива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико |
.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост |
а и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијс |
ала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета |
> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојар |
„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак.. |
гићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и за |
, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био |
ргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види |
ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и она |
онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „ |
ије дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухвати |
с је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чут |
ви даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика |
мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна ту |
ава срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </ |
погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па |
, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагд |
унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} |
и своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, ал |
овори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док с |
е, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Н |
је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мен |
ију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног |
мотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман |
У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Пр |
видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то виш |
туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад з |
ругом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој лег |
њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као |
прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S |
а.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n=" |
ку узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заиг |
е прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се беј |
у прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" |
ље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p |
но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто смест |
о чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — |
оспођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Уве |
а тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па н |
полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо |
{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — |
ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом р |
и је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уз |
} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале ја |
атељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ће |
ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{ |
е ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разгове |
етање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш |
е окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи о |
окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада и |
нете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада ис |
оже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о че |
ошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш |
оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, је |
јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не |
и труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, |
приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно |
ове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, к |
ном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Ма |
овек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној з |
а замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је изво |
куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан ва |
Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако |
асрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и |
оне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост сво |
их очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна гр |
.{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је ср |
азговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њо |
труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно б |
танак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако |
вљеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он |
нђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— К |
м кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав |
није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спуст |
и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, а |
као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p> |
мешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.< |
ини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој д |
ко пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Ци |
у чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао |
исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да |
ође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе гов |
unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела р |
и награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?! |
S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колик |
ајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпо |
и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било д |
ц притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка? |
м на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да с |
у милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше зн |
што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а |
ли она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, о |
ићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <miles |
{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Х |
S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити |
ће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољн |
!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, |
нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје д |
спречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бо |
у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p |
.{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него |
кам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме |
час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као |
ану на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека т |
рави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, ка |
н, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, ка |
законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога |
ледила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада и |
ечи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посад |
о, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпо |
лупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их |
ој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде |
е то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама ш |
личастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и |
екови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку |
Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но в |
онијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођ |
с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Б |
етног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, и |
огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <miles |
од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет |
и волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њи |
, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била |
нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег |
н простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава |
воје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с ов |
олос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана маглич |
{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљут |
се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} И |
весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} |
такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од |
шевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове руше |
очну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охла |
е пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Во |
расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а к |
натим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе |
о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> |
тај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSect |
да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она с |
баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ов |
нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно пољ |
бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} А |
, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразд |
дија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како с |
о вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <p |
а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много |
есно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што |
јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би ова |
а врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљ |
измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трж |
збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викну |
рице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, |
петаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја запов |
рвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару |
S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим кр |
шио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једн |
ли Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хте |
не.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око чов |
тој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду |
ш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео не |
Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план. |
томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кав |
У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим |
уће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ сам |
а кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И так |
огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — |
> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице |
образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми |
</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учини |
и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, д |
су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Б |
скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причат |
ју.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, |
с замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољ |
рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики ора |
и, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне |
пне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небес |
ли ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дат |
S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо |
во да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас |
> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништ |
гред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да |
мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да |
p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђа |
адости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео |
дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја м |
олеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и |
.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи |
петана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто ск |
па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она |
с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан... |
жило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована му |
моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по не |
, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће |
јскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек б |
.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S |
рије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија |
је ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића би |
..{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим |
..{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и до |
дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није пу |
ци, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој с |
пођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!.. |
ти, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад о |
.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а н |
не и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Х |
иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој ли |
ружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p |
е помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро. |
злаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан пог |
а неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете та |
аћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? |
Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као |
" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Са |
Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право |
ђеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.< |
говори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— |
та је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
а ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око |
, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и о |
да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како м |
угог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пун |
дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад |
’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као |
има Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао ј |
Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} М |
ао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци |
н настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли ј |
} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би |
овек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колик |
ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њен |
имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} |
човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни с |
ице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло. |
Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где |
<p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и на |
сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради |
ам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су |
<pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p> |
.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p |
> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече |
Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И |
ану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Б |
амњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их ж |
шког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде |
мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" / |
евина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљ |
је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би |
Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је в |
те а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни з |
етку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, веч |
је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, веч |
„у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито ј |
Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, о |
Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетано |
газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Пет |
корог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. |
авног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="1 |
{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и т |
вота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сес |
стале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а т |
гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред |
и....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је ми |
е реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића |
т, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гла |
ећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је |
д си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научит |
ст Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни |
Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неки |
душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама протка |
м на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру ш |
сто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази |
pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Уб |
га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, |
ћута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем |
кором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у |
ло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича |
дним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беш |
у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека |
есели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме за |
чиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није т |
ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су кас |
да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја |
викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> |
кнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемириш |
ктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да |
ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама |
о своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила |
.</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно облич |
ам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о |
о.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три ниј |
не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрил |
боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раши |
но.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је |
ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} О |
та учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао д |
} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није |
ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, не |
љина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од м |
неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јо |
о је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, ш |
ке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. |
тину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!.. |
они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да |
коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S |
новске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, |
нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али |
.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: ист |
тио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ов |
еш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} Т |
ва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се та |
сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто. |
овито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и о |
>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева мога |
кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита о |
{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину |
х је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— |
су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Мал |
и у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се ве |
ад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има пр |
="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад |
таница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показ |
— —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били н |
на....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу |
емљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види гот |
мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упи |
а рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ј |
еза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и о |
} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или |
ав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> |
пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чи |
и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде |
, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што ч |
{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку |
нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати |
<p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="7 |
шом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе |
сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— |
е једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> < |
му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што |
стим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоск |
ла.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко нек |
у.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И ј |
Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта н |
идиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал пр |
што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у сво |
сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и поглед |
ра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога пу |
, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!.. |
Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гле |
вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, ал |
ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на о |
<p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То ј |
, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда |
’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> < |
сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} |
ркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n=" |
ше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, в |
.</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n=" |
оја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а не |
емо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S |
на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, с |
да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> |
окупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> |
авицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш |
p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше не |
шта није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна ма |
о, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи п |
суду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од |
ти, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога |
не да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте |
и код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148 |
ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би |
S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би |
ли да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљуј |
дазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја |
екакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по |
сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све |
бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капиј |
зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} То |
, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам буд |
једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу |
другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> |
ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, |
вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{ |
ос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Ма |
ењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стуб |
м пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Е |
лице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S |
е очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене поди |
.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасн |
очеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито |
кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми ш |
држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} |
руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш |
p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени та |
има материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се см |
чак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовито |
и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је т |
о.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека |
ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одво |
д твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не |
тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да че |
ра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, а |
није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путо |
буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и при |
ћи много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он |
т, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој знач |
воју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p |
кати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{ |
} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p |
</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта |
ече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори вра |
еко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио сам |
е поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, п |
/p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој |
анду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, |
имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба о |
p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одгово |
кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до једа |
.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а с |
му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па |
Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} То |
добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад |
ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледа |
у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} |
ову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост |
али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — ка |
вика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држа |
..{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше |
?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{ |
ашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој г |
етку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{ |
вако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро.. |
{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица н |
а десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{ |
насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То |
нуо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то ка |
октора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као |
веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ти.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— |
е душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, ве |
апати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћ |
дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми |
јих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову |
ила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија. |
шљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољ |
та један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, |
} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" |
мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и он |
— два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми |
а глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мог |
тас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног |
трела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред п |
мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писм |
ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ј |
т све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада |
.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем |
по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} П |
штао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А |
највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго |
страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна г |
олаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="2 |
о царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота с |
ије коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} |
свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехот |
...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је она |
мих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је |
Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио |
било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — |
<milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника. |
а дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му г |
Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} |
мо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро св |
како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно |
к школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке м |
вешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај |
раси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељ |
ђај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како |
е руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да л |
, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Вељ |
шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким |
нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије так |
среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} |
чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} |
О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан |
Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или |
а далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде |
S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заб |
Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само |
вију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по |
Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} |
конијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S |
снова чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, |
нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех би |
иње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> < |
ала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан м |
во писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не да |
атим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом бил |
назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окар |
ше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с какв |
лети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и свој |
, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакр |
чици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S |
уперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећн |
румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, |
ога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{ |
ар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и |
другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила |
е брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај |
о.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на дру |
пала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док |
н зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с |
. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко изм |
ило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да ни |
— Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним спомениц |
а је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сир |
моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде |
.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дан |
ала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељ |
олико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну пози |
ођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, |
ростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у п |
егову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо |
а хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, |
логај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она тр |
аје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни им |
да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет |
м образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" |
о који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо в |
фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Са |
повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред |
Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> |
ића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна |
х да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати из |
о.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућ |
још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице ок |
.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред |
ор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред н |
ти.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У т |
одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} |
о сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана |
ко ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} |
у још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног |
!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било |
е, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p |
{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не |
осподина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и не |
ако ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин к |
с да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен |
браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Докт |
ија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гле |
те <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра пров |
{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> |
види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изго |
оходио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немо |
нам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце! |
<milestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, п |
мо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених |
њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало |
он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кул |
ге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и заш |
овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће |
них дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео |
вичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно |
, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би о |
татуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p> |
очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио пре |
, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазил |
рнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} |
т, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се са |
пушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а |
е, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Е |
ли он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад ов |
трча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа к |
ксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од |
ућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Ве |
опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова |
само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше |
уке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пр |
уцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран! |
Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдиц |
лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хт |
="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мил |
ограда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, д |
нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у |
ам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И о |
не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, |
би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} |
ни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пше |
ек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се |
раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине п |
али-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> с |
ди.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суз |
му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, |
} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог |
чит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја |
оше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И с |
Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не |
полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ех |
о другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p |
нане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми |
ски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњ |
х утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско поре |
о, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свем |
а....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни једа |
апетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</ |
д некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је |
д се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{ |
ело кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам |
чне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се в |
Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу в |
забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А треб |
бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача |
И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе ре |
постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта |
у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних бој |
један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова с |
чи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p> |
дина.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце л |
37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један чит |
а живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и над |
паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као |
оно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} С |
е. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а ча |
идео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни доче |
чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти |
па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у пу |
атле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мал |
м доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} |
ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} |
још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{ |
ају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже свој |
није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да шт |
за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, |
д и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по |
госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртн |
е креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту матери |
ече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазр |
се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> |
bSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити |
ати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мал |
шена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, за |
— само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="1 |
Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде чо |
— — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам |
цу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Б |
/p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он ро |
{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба |
живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се |
{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?< |
х рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то |
....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још |
е, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам ј |
чи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви |
тити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, прост |
чува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће м |
рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда |
.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево б |
ео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Ре |
окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговат |
ко ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Г |
младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад ст |
и.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по ма |
.</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} |
лачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен неб |
киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и |
елела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" |
.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледа |
да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору |
д ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с |
а и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мен |
па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше |
капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: |
уше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакуш |
ће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Пог |
окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан |
д нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обренов |
а остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих |
сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја н |
; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су њег |
p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи о |
би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је св |
и сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе проз |
мак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, м |
укама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Јед |
власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави с |
творити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; ч |
е свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би |
Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом срав |
е, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је б |
ик јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном |
изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на с |
до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} |
ене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</ |
рос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку |
ини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по |
ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле пр |
Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па |
како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p |
Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта ј |
њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у |
а <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вр |
ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у је |
ају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћни |
види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам |
азне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан |
свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!. |
А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам иша |
" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти с |
јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач |
страшава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се |
ете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога зб |
ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не по |
дићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit=" |
убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S |
и де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да вид |
орило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} |
онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Ј |
„ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да |
дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе |
ујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и |
...{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред |
роклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опа |
сти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну |
аде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако |
као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у |
Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио |
че се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} С |
да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{ |
окса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни. |
рим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи д |
. „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити |
то не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена. |
викати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; |
е оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p> |
о збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио наше |
огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један |
е, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица |
амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све |
јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ват |
{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води |
за.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су |
<p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао |
у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n |
своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе на |
...{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша неј |
смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељски |
да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сир |
е верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много п |
Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Он |
ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам |
егу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја |
е после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми |
.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији виде |
студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотат |
ни сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа |
b n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кућ |
а моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некак |
ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="su |
/> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, |
} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> |
сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да |
е?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} |
големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда |
о рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича |
врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у |
У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рук |
оче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} |
!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосм |
уше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да м |
уо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима с |
одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу б |
већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Д |
вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> |
ам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апе |
ио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предл |
S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с |
о, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни од |
Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и мил |
о страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглу |
{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то |
спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} К |
у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова та |
сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало |
руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milest |
дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ј |
преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко |
рата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, |
рински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном и |
ље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и |
е разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчев |
кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимат |
еху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твој |
, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> |
док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам |
чном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како с |
pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па |
у навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим гр |
је и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!.. |
је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томо |
p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ в |
ито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јут |
<p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} |
А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова |
етан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућ |
вно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} |
Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} |
таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином крев |
, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни |
а познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли. |
ана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И |
раста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, |
ци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те н |
на Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{ |
протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда о |
<milestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати |
у.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранил |
дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопи |
ио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препа |
огу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како |
ком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту п |
{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке |
ко си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ по |
се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По |
г крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака |
кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт. |
рилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изаз |
је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно пра |
бро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти н |
81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ја на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је |
p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета |
квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. < |
кне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</ |
ба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће нареди |
застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њ |
па....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још мо |
одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве |
ћу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо д |
то одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у |
ивеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар |
ти за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и заг |
вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p |
едном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав ал |
а — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре реч |
своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, |
адости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је с |
инуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важ |
придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Погл |
е једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко |
гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже рук |
осецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба |
.{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дрин |
едан оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на пр |
} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на |
ти по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинил |
не, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S |
себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да |
а некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубов |
непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој пре |
нула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао |
била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је с |
је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни ч |
{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта ду |
езне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурз |
е погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати. |
ати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и |
то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос |
амо жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је |
ра, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S |
вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати. |
м сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да |
ра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми |
ам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости |
и прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <p |
на мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о з |
сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јеца |
а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу разв |
друге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао |
о очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном бр |
у доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се |
..{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и ж |
једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на |
} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе ви |
е исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које зап |
ливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватит |
мала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне |
турама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па |
вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{ |
полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, прона |
као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаво |
p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај з |
еше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} О |
најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће о |
ије вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало |
збише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а |
Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако |
тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степан |
поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, о |
с нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гл |
а је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила |
рство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издад |
јах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као д |
, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам б |
о пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман обл |
нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме |
и не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан вр |
и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и и |
е!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, |
не стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљ |
рата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска |
Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу |
.{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прек |
тио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав |
, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с |
џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакута |
ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни нада |
> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је |
/p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! од |
инама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као |
?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топли |
ше вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и |
нину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавад |
за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако |
ледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у са |
<p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на п |
дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и |
, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опа |
"subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се |
— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и п |
ка брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто |
о један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пре |
ести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у св |
о неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли об |
о Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један |
ујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству има |
S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} |
одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељ |
аво!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он |
„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепа |
жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља |
subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ при |
дни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му реч |
Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме г |
02" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати |
и мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и |
, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSect |
S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— |
а се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се п |
и нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан оби |
на.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти |
оздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрк |
овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретн |
ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој не |
атру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пу |
емиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам |
аспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова вид |
добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али |
видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од је |
им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — |
<p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, р |
, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда бац |
биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику р |
.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој |
Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје |
о ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав |
раћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!. |
n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У прв |
— — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по под |
{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Вод |
етим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Ис |
и век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог |
, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сети |
е Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозу |
<p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамен |
ћом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} |
дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те |
о своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дик |
и теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није. |
некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас |
да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је н |
ет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко |
образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај |
о једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам |
у опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па |
/> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома сп |
.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава |
кве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} |
ити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{ |
ав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што |
!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, |
га и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од |
е ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види вало |
стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве вели |
> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S |
без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по |
кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} За |
<p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први поч |
та.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли |
кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не вид |
{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га |
аваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читат |
проводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би чов |
хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ови |
Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— С |
ј августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, д |
рло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на |
уби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ј |
А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p |
То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа н |
уком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су о |
истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беш |
ио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} |
адрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S |
"101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са |
од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се |
им Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеш |
ког прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа м |
S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} |
ацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је |
сто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам с |
о му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Њег |
не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ поми |
ад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ј |
ла.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Тор |
ох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И |
шта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока |
носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барика |
то нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, |
.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо п |
ћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесков |
је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим |
з носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пру |
као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} |
Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два |
и.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астал |
рћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; |
ка на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{ |
<p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до |
, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, |
осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некак |
ли то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели |
Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Он |
ion" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Позна |
олетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>К |
ко ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта |
акао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} П |
рео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с мес |
Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти |
<p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто м |
Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је т |
p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса |
а прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у |
застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} |
понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике.. |
а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два |
чи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, |
о кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му ј |
.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бит |
т се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S |
о подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па д |
?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен в |
ра у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и т |
скова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта с |
ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко |
ног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи |
ебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши ви |
једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало |
ло није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Б |
ок сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преобража |
вату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он |
Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} В |
ад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој< |
Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој бра |
, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око на |
бити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика изврш |
, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S |
бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно |
ео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се |
си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По |
tion" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја се |
и да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Ви |
о пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њен |
сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете н |
<p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стал |
рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> |
инили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газ |
све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око свој |
ица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, |
тражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{ |
рало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене |
е. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n |
о!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb |
пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И |
овији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више прибли |
ив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} |
а да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу л |
У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, ш |
а да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње |
као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављал |
назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широ |
ровеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} |
рма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог |
И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чи |
а!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</ |
ва, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово с |
о гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је |
већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је до |
ка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога с |
</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пут |
атије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам |
ево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом |
} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је |
из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на н |
а више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на сла |
{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао не |
де сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се |
м у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{ |
па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једн |
ачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што |
оје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>На |
>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98 |
ао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије лат |
је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прос |
тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он |
гом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о |
се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p |
је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— П |
рали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погоди |
<p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поме |
та он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгали |
београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо |
е к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> |
на, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш ви |
онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S |
Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колуб |
Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су |
с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пр |
ава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Види |
има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — |
Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и |
а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Сте |
га моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Ма |
је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једн |
але и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пр |
!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Таст |
{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и т |
центрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — |
о на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто с |
опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надзема |
у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с |
писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме |
На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче бе |
S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само |
моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по |
лико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два саст |
ција, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па |
и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Икон |
сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се п |
азумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p |
ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од |
изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења |
као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас |
аза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо |
а није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није би |
несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једн |
љубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију |
о да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од |
ликом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је ц |
а, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко св |
рца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби ва |
ђосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леј |
бу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подуз |
вој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека м |
па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и |
ио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо н |
црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто |
несу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, |
се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у не |
ице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо |
Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да |
да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — |
кој.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно |
неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуд |
крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код ка |
гом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па б |
Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра |
осило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад ј |
налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{ |
p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа |
да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} |
етања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не |
то се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су |
да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не м |
дна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S |
Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од |
обија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче |
кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња споп |
раћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а |
....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је |
ала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и |
о.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рек |
="SRP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љ |
ачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш |
И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њи |
а гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако сле |
бовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку.... |
је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ре |
око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међ |
ску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она |
а се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p |
стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењер |
зарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она кл |
ари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестан |
упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три |
у помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у |
} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили |
о, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата к |
— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпос |
.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће |
ранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S |
} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете |
искох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно п |
.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају. |
једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се пре |
у.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким завера |
ве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе |
за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених ка |
елике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо |
.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" |
ion" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозр |
двајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречил |
.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји зд |
та непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час шир |
n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S |
.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ у |
ружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p> |
, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А |
линула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непо |
погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокс |
то, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намр |
иљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{ |
м, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} |
зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека |
аман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао |
и некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео |
танима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четвор |
{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само види |
овори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра пр |
и на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се |
Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле. |
{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина |
.{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова с |
S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељад |
Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јеца |
ста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што види |
ета.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Ј |
прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазво |
и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мо |
ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито ниј |
о....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— П |
један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:< |
едах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најс |
м га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те |
ао да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — за |
екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви |
у нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је тво |
вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе жен |
им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град |
, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Ни |
акав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао б |
у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, |
а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном в |
миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, до |
"79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развл |
вркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и бл |
езати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци |
Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Ме |
или од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим зако |
а окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати |
ападу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолин |
пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу |
ега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и о |
м одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} П |
им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} |
estone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешк |
чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили |
се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али |
зо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изн |
екао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Сте |
жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту прол |
колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чут |
то живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један ма |
под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— |
Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} |
ти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Госпо |
ли, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} |
пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра |
ијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Б |
творила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit=" |
ат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви |
нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пр |
>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно де |
о по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним |
е на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог рас |
<pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом |
, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чел |
дговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у стран |
у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Мил |
ати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво ост |
данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опе |
ј доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} |
улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги д |
за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић |
!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за |
ој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи. |
реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесн |
S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило |
жу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не пома |
аболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не прибл |
Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати |
тово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су |
шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као шт |
{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p |
{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; |
до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести |
ема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са |
<pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примири |
р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одма |
ијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Со |
не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њ |
pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} |
а....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња |
ију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим п |
орали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} |
она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан |
дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, бо |
оче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Н |
а сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} |
слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нек |
е чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура б |
Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} Т |
в!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама |
је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велик |
се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно раз |
рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се да |
ред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обл |
на летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, |
> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учин |
8" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти |
до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{ |
{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дак |
што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо |
даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим об |
е се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и р |
/> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жанда |
рата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се поче |
, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} |
а устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он поглед |
ог и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} М |
<p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви д |
му је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, в |
Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописан |
оран.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна о |
љке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и приве |
мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, |
она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не |
а седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до |
вао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољу |
а ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Ико |
92" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести. |
и овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сеш |
а им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако ми |
ило у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> |
ад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја |
3" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се |
ги седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се как |
Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} |
јци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша с |
пође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до свој |
/p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ј |
, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p> |
, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и ка |
.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: |
шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не ст |
milestone unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јов |
код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} |
осподина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Л |
уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="16 |
без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити |
одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упали |
мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад ка |
емо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том |
естра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу |
} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпо |
г писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни |
а мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахире |
ко се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим неса |
оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{ |
ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буд |
ко ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, |
њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам |
посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова |
а. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим |
арам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!... |
и ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— |
одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тр |
.{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кол |
е много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест |
ех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рука |
ка и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пр |
војих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много ј |
> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао гл |
тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? |
.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео д |
моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Вељ |
{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. к |
<pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси ка |
здарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Он |
а шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је |
} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — н |
један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе |
<p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— А |
инац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама |
Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!.. |
p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — |
еху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија б |
но ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за р |
е, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам |
и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд |
болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, |
не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што |
сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} |
очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним пр |
ише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, у |
д себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спу |
даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, до |
{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми |
.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} |
таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као |
нде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо |
{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде |
производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="subSection |
мице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како |
не доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> |
ду бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{ |
удма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а д |
досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било н |
> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S |
рајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме о |
S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате л |
Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкањ |
лава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, |
дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно |
госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Он |
{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су не |
ава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја ко |
је гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} |
д су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S |
тео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога |
мо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога з |
ажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она |
Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка. |
главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми с |
зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је |
а буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жа |
{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше с |
Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С то |
<p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, се |
о је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— |
пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто зв |
и, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <miles |
поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још |
Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса она |
и сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, |
, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро |
врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома |
идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?.. |
остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она м |
некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешт |
ори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} С |
газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти н |
И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико п |
је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p> |
ку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је |
литву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те |
сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех не |
јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} К |
са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} |
ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, д |
леди зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане |
Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове ма |
о друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу ср |
ишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђ |
моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Д |
поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља |
да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>К |
вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће |
а га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како |
да Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади |
моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га. |
n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом к |
који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где |
> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} |
.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој ду |
Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта |
да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па |
Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију кр |
ао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не зна |
p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођ |
70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си |
тињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSecti |
ече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p |
сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужва |
, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију |
ја је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помилов |
, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p |
ало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ по |
!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања.... |
тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног |
{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S |
етим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију |
сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, |
арк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признај |
погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад н |
куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{ |
и она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зн |
ишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Ак |
> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој мало |
лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме ј |
опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то |
газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти |
ш нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има |
Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} |
кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица |
овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођиц |
позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за |
Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Т |
ле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешња |
лашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, пр |
, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, ка |
здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} У |
а би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он |
ила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?.. |
м наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у се |
ти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред |
а, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да ј |
екосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш |
неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има т |
...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, к |
он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Доб |
уј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p |
ши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па |
амо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду |
, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога прија |
То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља д |
бно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде |
ки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остаје |
је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„О |
ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја н |
и сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на |
а, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад |
ђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" |
, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Па |
ан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан |
жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег |
’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом н |
и на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека |
јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако н |
кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p> |
Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</ |
S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго |
ко.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — |
вако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан |
е....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да остане |
но ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је |
како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о |
пиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео ре |
олази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин об |
је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришл |
ставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуз |
>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, п |
Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </ |
ш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? уп |
, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си |
а заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то |
ожићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, |
а Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало |
итај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш б |
казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће |
<p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам м |
синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младо |
?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Уп |
ивице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао д |
у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињам |
е Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаб |
су ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица с |
ао да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Д |
8** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу |
те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему д |
>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би з |
Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да |
како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ |
— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да |
је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си в |
о он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} |
м се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p |
не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на п |
мљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да в |
м сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> |
а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!.. |
он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, |
а, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све |
осно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што |
ких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у |
руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и |
ићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, |
најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би мог |
сак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Гос |
кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то |
кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После |
ање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрн |
је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p> |
џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића б |
е упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима т |
лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} О |
о је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини трепе |
ећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног ше |
тање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме бил |
иким белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикаче |
чку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као |
одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit=" |
шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; п |
еше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, п |
разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан је |
ихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да |
у.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} |
ичности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} |
на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— |
брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац |
и школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пу |
беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се |
, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, |
их се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} |
азимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и |
Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад |
гова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећ |
есвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разби |
ханама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам |
пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се р |
Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у ж |
и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога |
аше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на к |
е кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колик |
иле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како |
е чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти |
: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што |
ље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш с |
ne unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} У |
те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецање |
веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њ |
—</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче је |
моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ов |
Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Докто |
на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p |
једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?... |
е: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{ |
о — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да |
ан мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине |
ну коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо |
ало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се |
м свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери.. |
же руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из гр |
на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако др |
е, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само зн |
, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата. |
} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, |
Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те |
за.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад мо |
том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад |
су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се пр |
да ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани |
чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Сте |
м се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цел |
“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} |
а онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!. |
Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је |
топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p |
— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></ |
, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти зна |
ећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један млади |
p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му к |
де је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њем |
одо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку |
се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много виш |
о није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то |
/p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам с |
ј дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћ |
..{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ. |
Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
оич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад |
.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм о |
? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме |
То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, |
т прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је о |
а прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S |
руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Мали |
ија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном зби |
леда испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен о |
опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} |
рећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, ст |
Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он пов |
остале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ов |
ло страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрав |
н као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је с |
ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи |
ужао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је бил |
мишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, |
ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара н |
.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} С |
ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на м |
„ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплаш |
каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изврши |
косност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најј |
{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} П |
S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз |
, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била |
а, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је шт |
личаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници ка |
пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају систе |
ва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној маглича |
сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању.. |
м липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока |
-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она д |
паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето |
шко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога |
ног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углач |
их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} |
охватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и К |
ави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватит |
они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од |
сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, |
p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пр |
петаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стран |
и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безб |
есној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не з |
е.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак пот |
а:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних др |
Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови |
у.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или |
трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад с |
ино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горо |
гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда |
вих леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што и |
игосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један |
една црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко о |
S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог кол |
н.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, |
и.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} |
ска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свеште |
ка врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <mile |
{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај се |
— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори |
и јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим |
о па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећ |
ао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто трг |
дефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољит |
мо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} |
престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини. |
душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онд |
а као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; |
ок је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у ле |
осећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, н |
ви се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући |
дном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, |
шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви см |
</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он |
можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а ка |
в мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавић |
ога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, ве |
на куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу из |
не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} |
мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско |
е зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну |
} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, |
сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плаво |
не своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне |
а није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја |
сто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, п |
, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му п |
<p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> к |
видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође |
је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да |
Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва с |
олети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио |
} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге бех |
ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из |
души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још |
на, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> |
че, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништ |
дјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чи |
b n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да сво |
љења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у мом |
е, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179 |
да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говор |
осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред |
здрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, к |
ахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеште |
пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и б |
чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— |
у позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се |
вога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до с |
шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јел |
сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на з |
ројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио |
обу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава. |
ћ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета диг |
црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смис |
умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још бех |
пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они |
{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем |
змишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако пре |
ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} Н |
душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлос |
а црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика |
, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који с |
га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непр |
нило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и туж |
на, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и |
ашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и |
опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно ч |
д пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећ |
уо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним ус |
се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је |
псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам |
више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што |
ло убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али |
својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очиј |
едан мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гом |
е скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} |
иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо |
би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p |
читих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестр |
егнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збого |
ос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја к |
ућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се поч |
е овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, о |
Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни јед |
ави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Рок |
p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и слич |
лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јав |
?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок |
рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима |
где ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па |
но! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је т |
мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од д |
вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског |
ица Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Ле |
ним и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мал |
а много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са |
ене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске фери |
ај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти |
случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад |
е је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> |
о, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеј |
о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? поми |
јеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав н |
вно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p> |
ој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећ |
ју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вра |
{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују |
<p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у с |
.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?.. |
а целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, |
рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улиц |
е мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњ |
их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече |
е мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје о |
аше одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док |
стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Су |
ам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем |
окта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па |
.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p> |
ли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} С |
е знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену |
, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја |
едном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријат |
ова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{ |
S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док |
је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад |
93" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало |
.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а т |
едио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове |
S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркт |
као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p> |
твори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?... |
и на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —< |
....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не |
ља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душ |
већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, п |
а није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <mile |
<p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекар |
разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти вел |
рвом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи |
То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко л |
зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао |
ашно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте с |
ве очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, мор |
анка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрн |
о није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете |
ати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Докто |
какав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!... |
ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{ |
{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p |
и.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако ом |
је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, ж |
} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочит |
ао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{ |
и почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га. |
, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова |
тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита м |
смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се в |
м у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође |
вром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне пр |
ео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће |
ођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на |
ете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала не |
другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и м |
а нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он тр |
се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, |
о врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то н |
упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак. |
сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из |
рим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> < |
то сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја |
Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говор |
се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздр |
.{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше |
испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле |
а веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје. |
не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. |
је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Ал |
рвој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет го |
Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар |
и, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?< |
вом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дуги |
одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ов |
бима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанко |
вика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до |
у кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То |
је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запрос |
благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред з |
м јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У прв |
у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на ка |
} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћин |
ни људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај госп |
.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у |
илосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, к |
да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и |
где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћа |
а?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону |
драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде н |
Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p |
утњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћути |
га дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам |
горем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна б |
та!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ |
оле изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гл |
и, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на ог |
ом, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет бил |
овољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} |
ћа.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља |
и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мал |
чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зи |
о дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да по |
</p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти |
а пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да посл |
>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n= |
ричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарал |
ај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госп |
е кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће |
је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо сванул |
сположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерс |
госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S |
ему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка и |
и: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Раз |
говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу |
тишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а |
узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били |
било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло располож |
то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд |
зда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упи |
ос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао.... |
т дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их ба |
како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо св |
ту је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо |
свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!. |
p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божј |
е каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} В |
овори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти.... |
тио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на К |
Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране |
ilestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту с |
т беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим ле |
у, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се вид |
огом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div typ |
доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— |
то но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поно |
о да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; а |
те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} М |
у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјеж |
{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, шт |
та дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Б |
се, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, о |
а вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се |
он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: ње |
авом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ поче |
има ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба |
Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубо |
иле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, р |
к се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако св |
<p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весе |
се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, |
..{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више |
> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тоб |
...{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљан |
напред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви ве |
кренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху |
ш ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо |
здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} |
аница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Нар |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде к |
; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — |
лан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта |
а капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све с |
се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не |
.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богм |
ој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А јо |
</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p |
ега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. |
људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{ |
— — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо |
„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г |
га зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми |
у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </di |
н се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше |
летима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са з |
што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би |
ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твог |
и чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати. |
ног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор р |
ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p> |
ени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42 |
у у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморим |
ту жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, |
х ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест |
о; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује л |
мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га ова |
осподин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гол |
немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман |
ају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даљ |
м могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлост |
опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се о |
црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх у |
мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихват |
се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} |
ашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам |
оре пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинк |
нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је |
ом се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем д |
се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И о |
светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми ј |
а.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, докт |
тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жи |
стина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим |
Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и о |
S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв прет |
кушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче зем |
лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше |
боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћ |
с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пр |
живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, с |
И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарско |
а за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га ј |
удар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" |
а било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгу |
иромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} |
корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хоро |
и овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до из |
хунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о то |
обра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу на |
ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали |
ака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — т |
{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здра |
деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем |
/p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S |
<p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка |
сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То |
нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у |
о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође в |
губиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману! |
овор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јес |
} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви о |
е Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="18 |
о је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по |
руги, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, ш |
’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <p |
као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе м |
полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{ |
би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васеље |
мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Пут |
у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једн |
сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен ма |
на прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} И |
>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, |
ао да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досе |
а резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита |
углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била рез |
S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} |
ече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још |
дерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одс |
у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се |
надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је с |
екнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од |
а нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам |
а Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај им |
мештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, дес |
који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек |
ењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а дес |
као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, |
У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом ис |
а видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сест |
еља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и неш |
а — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода |
осмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима |
сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве |
и би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и |
онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога |
ени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опаз |
ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаће |
естра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, |
— Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос |
{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А |
а.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње |
Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане с |
Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајли |
ного сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах н |
ву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он |
ачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пит |
док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шум |
мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути к |
а непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу |
те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти |
Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби жив |
пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок |
то је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећ |
> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне н |
с не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испроше |
...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а ме |
после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ј |
По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види с |
о је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро во |
о мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-д |
и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, |
ред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, |
одимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> |
>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао о |
те и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је |
је опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као |
их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви |
="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад с |
реновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— |
{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, |
оже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим с |
, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144 |
етврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бич |
лину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа гор |
ad> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Б |
мо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, |
ти Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим |
р.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окре |
у....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништ |
..</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} |
ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и кор |
дан шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шум |
d>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом из |
ле једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше |
Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> |
и да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као в |
ака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лак |
ласти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добр |
.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред пол |
ша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар |
4_C2"> <pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста прав |
доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама |
Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и |
капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{ |
77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} |
где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чека |
ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погл |
је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} |
зише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} |
или.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао |
ао црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти |
мо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно тки |
да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је кр |
ер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, к |
, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај |
е умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневесел |
а.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра дв |
едника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане |
/p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до То |
д Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит |
моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!. |
ана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари |
{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред |
ила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате |
</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио |
измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак.. |
машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваљ |
аци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као |
алим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било г |
То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n= |
дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле |
ох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На |
се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прог |
’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на |
о сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, шт |
нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га |
кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном |
е у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> |
на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb |
же, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да м |
{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све ч |
а садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пу |
срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а |
би међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди |
исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да |
, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо |
> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце |
дног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и терки |
сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће |
њ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!.. |
ео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} М |
рснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрин |
е знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позва |
ош из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо |
то сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имал |
—</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешт |
ше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ух |
ђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} |
апетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандур |
а се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева. |
ставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како |
скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печен |
Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало |
кујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} |
4" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило |
ет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, п |
пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљ |
г суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} |
сам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, |
твар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, |
="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поску |
ом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође ча |
n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква н |
орали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, |
С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима б |
љу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, о |
, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једни |
што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпат |
.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и он |
нда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сан |
нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити р |
ики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она л |
дар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{ |
ке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— |
т избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мно |
и уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, |
где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је н |
ама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни с |
мно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашо |
.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — п |
лети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, об |
део траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће не |
мо свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо |
шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} |
и.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што нек |
егије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати |
не ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним прокл |
p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам |
обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину он |
ра њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капет |
да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би |
голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим |
и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, |
кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао. |
клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!... |
па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом |
а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, ода |
ваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе |
овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-а |
Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне боле |
ци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, маз |
веку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе св |
видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена |
била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно |
ло.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рек |
повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> < |
наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где с |
ла се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћер |
То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобањ |
ном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више ч |
леб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као с |
S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о насед |
ревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела |
ц није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час п |
кам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину. |
ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту ј |
..{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају |
амо на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топл |
в од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> |
а Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не |
упи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви |
или наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео |
нати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше |
е о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта |
јући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призрен |
да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један |
рисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће |
ва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} |
о поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до |
м као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А мо |
ма као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и |
Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде постав |
и морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} |
S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Ла |
ћа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> < |
тра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> |
може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не |
да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као л |
еко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један |
<p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с |
ан суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, |
лед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на ово |
....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!... |
ећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <d |
чајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, н |
може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језов |
атније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то уп |
, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S |
а пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни |
певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш |
и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздис |
љути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооко |
ад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и д |
у тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш |
</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвал |
а, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} |
м преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша |
гла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухв |
у врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви ст |
ивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто пром |
ао снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезл |
рмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> < |
о плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју |
било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се об |
она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „ |
{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад |
p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛ |
ја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е |
н ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па |
liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> |
летети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p |
јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p |
а државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у П |
су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по обра |
ризнати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео тр |
а осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово |
тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме |
ало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, |
тком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то |
Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је кар |
ли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа зна |
га.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко |
поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па заста |
о каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све |
Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} |
n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово |
жен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и весел |
могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} |
ст.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан пон |
некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што |
почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би г |
ота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај приро |
и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра |
се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, |
рахом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих у |
а срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих |
!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то з |
S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застраша |
ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху |
како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од |
, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Х |
да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече |
имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет |
ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казат |
баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој ј |
> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, п |
е, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете |
се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S |
и.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушт |
веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче |
ође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи |
} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај |
>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у |
стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да с |
чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Д |
ткуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестан |
едно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.< |
хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у п |
шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један |
роваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама |
p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> |
ед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S |
сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, п |
овек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро м |
сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone uni |
е мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шт |
што опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поч |
е и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах при |
чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, |
S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах |
јој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очим |
ај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат |
викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> |
ло пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у |
ако она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па как |
јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде мило |
—</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стража |
и пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Бел |
виринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стај |
гове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад н |
мо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зи |
раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је |
{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чу |
х познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} |
Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безбро |
д наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо з |
један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да ви |
{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То |
ао да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кеце |
односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она |
“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чел |
на врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} С |
да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пе |
пет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му ј |
ице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо с |
више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде ј |
дан дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја |
а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој |
.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од |
је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век |
ка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав уко |
базрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај в |
час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо |
у.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје ма |
а екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхла |
Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите пр |
="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? |
изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда заст |
Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> |
ф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су од |
м ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} |
оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ћ |
жити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила. |
"subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, |
м да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p |
у земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула |
ша разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на ви |
планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учин |
му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет саг |
и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не по |
>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викн |
некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{ |
јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то н |
нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, |
....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Нем |
сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S |
и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме |
цају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Вид |
соким чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога диво |
а, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} С |
се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја |
"83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, |
чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може |
капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} |
анемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али |
нути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се цели |
"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А |
ас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним вра |
и би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од д |
ead>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Ро |
о нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа к |
!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Не |
у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разго |
имо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом |
Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у како |
док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по п |
смехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које |
аји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту с |
пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кул |
ко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржат |
чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час по |
и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Отку |
одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље |
чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а |
ламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се. |
Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским |
а.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Св |
око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш |
ких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испр |
Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— |
под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сок |
Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи |
и рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранит |
> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, |
оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци д |
тељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа |
је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, |
и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капе |
Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажар |
удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим нему |
ли.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој |
.</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде им |
ај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су |
Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није бил |
а, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су дал |
брада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо |
е јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница |
И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет |
> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А позн |
он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одис |
Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p |
љина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Нек |
о плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Стари |
е мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољ |
то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А е |
’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелоди |
о да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме |
е и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека |
S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} |
идох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! пов |
а страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђед |
ну!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути |
Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је о |
{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, |
Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим |
232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи свет |
ога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} |
оја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда м |
а лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим |
оји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да с |
и, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром |
главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двад |
кву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p |
ао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је до |
ио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу завол |
} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као |
ом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi |
Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} На |
ро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш |
ве неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав стр |
и он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане сис |
ла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација. |
ва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја се |
глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељи |
ао ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — сму |
, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је |
е и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокри |
ћи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{ |
оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било неп |
ло је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" |
оје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живи |
У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном л |
{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто |
та, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствар |
је, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..< |
убичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се |
а ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само |
ну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе |
оћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да |
с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио |
ам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сме |
највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто вр |
би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ р |
агрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви ст |
к‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесит |
unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихват |
погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с н |
им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чи |
Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{ |
сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се |
ја има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све |
га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио |
а је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме |
, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не |
оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајц |
о моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свог |
гох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, |
ш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} |
апред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све.. |
ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре с |
<p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> |
</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} |
умем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> |
вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда |
ђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има |
n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би да |
д џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташм |
оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Икони |
, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где в |
у лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви з |
мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помил |
чувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али К |
ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а |
ј Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда |
> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре го |
у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубов |
сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђа |
у:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, |
им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, с |
ељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} |
.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, б |
— — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Х |
" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} |
се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по |
нђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за |
p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, |
авити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брз |
шио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми с |
види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} П |
> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти |
на на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви с |
12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{ |
убовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} |
жице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо т |
улашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{ |
.{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад |
ти обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милости |
ше.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да |
спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било пог |
петанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} |
, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јел |
т, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер! |
свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један зас |
пита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њег |
И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рук |
али.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, бр |
једном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А |
сто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу |
и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капета |
а рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он |
ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао |
оравити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си |
ну главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас т |
аћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> |
од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју |
коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!.. |
апетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што н |
ну од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ |
г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало |
м свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као по |
си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега |
и и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед.. |
олицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чи |
г сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p> |
S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Не |
<p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио д |
убовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину |
S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам св |
мо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу на |
ш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи |
— чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе р |
ла.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за |
> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело д |
ате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули см |
вима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана п |
и и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо н |
>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p |
хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— |
што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога м |
{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаш |
кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, ка |
дравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан. |
" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, |
а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Њ |
у се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им те |
Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог |
овије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Ма |
или.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с к |
прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека не |
тима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рок |
риђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> < |
међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{ |
има оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p |
, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна |
познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> |
сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — |
т му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у т |
неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече |
проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је |
</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер ч |
гледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио |
Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћем |
е Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p |
снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету. |
.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јо |
у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску доли |
<p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, |
отово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</ |
<p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p |
а се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем. |
ијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадинов |
апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одго |
о се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на |
добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи |
ну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је |
.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на др |
е на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без реч |
и и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га |
још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone un |
тиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати |
о да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{ |
Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чик |
образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, |
и, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} |
и.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нис |
ection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S |
у страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по чет |
ном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми |
гост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{ |
им непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је доб |
наку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за |
д Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођ |
рине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чи |
се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совр |
Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <p |
атити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немо |
Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани д |
ја и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> |
.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S |
...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је |
ростор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет про |
сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> |
="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што |
е шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, о |
никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су с |
х прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па |
Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И |
дала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S |
S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију |
subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весниц |
анића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p |
ки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила т |
азвлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на |
И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" |
као:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема |
она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице |
иромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, ја |
долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад |
о је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало |
Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен П |
> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пела |
вако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели |
су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изну |
око уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли о |
де се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p |
адија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јо |
ва!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у стра |
жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша |
опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи ми |
ктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграби |
нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт. |
pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут |
и мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу пр |
цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше пот |
све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао остави |
пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који |
диста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим врат |
} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом |
руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећн |
морно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто |
а, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баш |
, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече |
везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће |
била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{ |
ата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико с |
д једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно. |
па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела ле |
врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам о |
ц узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљесн |
ва је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} |
у; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен |
нима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где |
а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог сл |
сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!... |
сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској кас |
лено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша! |
</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, |
ла и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му |
вих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним |
те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи |
.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога прола |
лики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакин |
ивописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дринс |
ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb |
ћ.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Г |
Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је м |
полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну |
ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{ |
— готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе вр |
неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p> |
о, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} В |
пан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као |
ред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа г |
коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено пог |
е за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са |
ојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И т |
S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па |
успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.< |
ш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опе |
<p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда |
ату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> ук |
а му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и весел |
а? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n |
ве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> |
нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и |
против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с |
но откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварат |
спођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На прот |
тор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење за |
{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и |
о.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на оном |
мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога |
даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам п |
да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија |
сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју ст |
мане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; ал |
на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} |
огледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на |
сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, л |
оз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице |
{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и |
рте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина м |
} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу |
та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини |
{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — |
а, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} |
, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога |
то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме нај |
ричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу |
же.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце ста |
на склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцрта |
овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, б |
е за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гле |
и ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она |
н поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче је |
кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} |
је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена |
то гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста |
не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после о |
угим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност свој |
ов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака н |
нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устрем |
назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његов |
трља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба |
ких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некак |
} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с не |
трио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Наз |
и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још |
.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео |
аш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... |
} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам јо |
ти...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби гово |
....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најч |
} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не п |
чање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, ре |
ме крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} О |
Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја с |
руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах |
а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} |
звесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадни |
уд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, о |
промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> |
ли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, |
какав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче |
} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И |
а је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Бео |
ни се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широ |
м.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, |
о:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </q |
} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека |
а!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како с |
, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне ж |
шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике... |
на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, она |
, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и |
плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не |
, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин би |
а <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} |
бнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну: |
у.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна ко |
ао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>К |
ити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа м |
е од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од т |
воје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа буни |
чки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, с |
о су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је |
гледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема |
три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета! |
> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се |
окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као |
, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, ка |
затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дак |
нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главо |
о њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњош |
лазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо |
е гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> < |
е су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њ |
угачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} |
.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбар |
p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока |
овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо |
.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ ра |
видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће |
> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се |
/p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику при |
ића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача |
е само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дије |
нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу гу |
к не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасм |
е децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе |
} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева |
инио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S |
о.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S |
се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе |
у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механи |
ета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије |
е брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> < |
ама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака |
амнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и |
раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина |
Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори |
да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш |
еким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те |
одине од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она |
м на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела |
сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по То |
Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски гр |
ом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је |
t="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беш |
ао какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам сврши |
</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром |
— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} |
наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле |
ла, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, |
н није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} О |
Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да |
као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} |
> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви |
је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} |
ра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој.. |
лаву, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</ |
ој усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је |
Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја |
тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела |
{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, |
у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S |
ић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозн |
јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од ј |
Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај |
подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној |
а какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, река |
<p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догоди |
нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало |
шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један д |
бливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што |
рзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији гово |
ом, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S |
ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније т |
за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш |
отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни п |
ма стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назва |
реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише |
ле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали |
иде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеско |
а тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> |
у је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једно |
остасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прос |
о, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једно |
.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да |
— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, |
су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио |
ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било |
.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најп |
поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и тво |
ам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас до |
его долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} З |
арао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> |
инио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од какв |
али пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу |
е више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубо |
Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по |
оз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила |
е у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, |
није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га |
нио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и |
**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} |
је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, |
ије ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад |
n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, ра |
, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призрен |
м девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, |
да Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; |
аде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> |
и су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и |
је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „о |
{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два д |
вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође п |
ни се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Н |
стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је |
зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и |
дину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone uni |
е оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једн |
ги....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> |
ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна ма |
S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По не |
ло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дан |
буја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа |
стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Ту |
.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ни |
лато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} |
госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што |
} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад |
а дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} А |
ђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба |
та чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госп |
!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра |
ела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} |
S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из ав |
{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} |
војили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим з |
стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их |
соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стеза |
и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити |
p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по не |
увен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су |
можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево |
ања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала нека |
а западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодо |
речена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се к |
а прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све д |
а према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињ |
онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: |
ве остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, |
еше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Ро |
нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, |
о горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Ту |
тићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} |
вај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не тре |
мо видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, сп |
е добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета |
рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо д |
Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђ |
феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, как |
ајмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уде |
улаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан |
чинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј |
{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, |
стра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остав |
могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type=" |
г сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" / |
ош који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће.... |
{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљ |
те г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, з |
“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наш |
нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> |
ђо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се не |
S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да |
ладић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он |
оји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У |
....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога б |
познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна |
} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се он |
ли.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан |
се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио |
нио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаш |
ј с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажм |
збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће.... |
атим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S |
мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљ |
азио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, кој |
не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крб |
из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни је |
/p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били |
.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици |
исмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо |
id="SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја ви |
најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — |
зонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мис |
лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону вр |
крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" |
уло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који сл |
као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p> |
су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џин |
петан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јаб |
томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване |
, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа мој |
Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} |
по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} М |
ем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље. |
еш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувит |
им односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} О |
тре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним жи |
, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те пос |
није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се нап |
milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох п |
ско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту остави |
су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једног |
, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хв |
.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом пок |
на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="22 |
де!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...< |
а прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S |
свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан |
о лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} О |
рану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа |
заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и јед |
Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да |
есто, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту но |
узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то |
ече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} |
кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не |
ека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар с |
? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она д |
је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{ |
м и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S |
су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p |
е, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше с |
тра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мис |
драва видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчиј |
авише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} О |
госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <mile |
у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окре |
рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} |
дркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да |
....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад |
кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема с |
а мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радош |
Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у ру |
горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је на |
могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су с |
вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> |
едно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза. |
невеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „ч |
језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Н |
о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то |
S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSec |
248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб сп |
а, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плав |
оворити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећн |
је, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарај |
њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се |
вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљск |
жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пла |
Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, |
ка ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га |
место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дот |
д год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен |
} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање. |
лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми о |
:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види |
е газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Ст |
отресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какв |
зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, |
тну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је је |
S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао. |
а и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Ма |
.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да |
капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је |
ту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном с |
речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, |
орији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, |
а опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из стр |
ју чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, |
ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} |
жећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала пр |
рећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратио |
друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стањ |
<p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке |
Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце.. |
..{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један с |
помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видел |
стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом |
И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку |
копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је б |
жио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и п |
зносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву |
-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заје |
р.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припада |
зду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, мо |
над врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица |
} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалин |
амо учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем п |
неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах реш |
.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у п |
/p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио дан |
е нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми |
>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора |
њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима о |
е свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који уср |
ругу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових де |
на је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зн |
че да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{ |
ини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Све |
n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто |
а бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима |
гацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцка |
ко је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, |
сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што н |
етан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} С |
{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Об |
да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина |
’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сах |
{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а з |
тељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Беог |
разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> доб |
од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом |
м се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше |
отревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топл |
тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранц |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што |
опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао |
до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био |
ам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Нек |
ге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нис |
<p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигл |
ога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила |
тор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити |
ен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и |
нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђе |
дно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бо |
а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водо |
ку?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем |
ића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је год |
драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне |
разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја В |
олите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођ |
кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми |
х.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа |
појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С |
а жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто |
то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, |
ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, ј |
и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очај |
!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја о |
ка несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим |
ица у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црв |
светљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Он |
рила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="sub |
те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја |
опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја |
} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пла |
д тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима |
ечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; |
што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој глав |
Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као |
{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко |
т, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је н |
} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} |
опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{ |
нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац |
и.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро п |
е врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што |
енемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопада |
је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опе |
е беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ |
а.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, оста |
легати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Ч |
бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма |
истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој |
Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{ |
смо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни ка |
ештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељи |
писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш |
....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он м |
пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је |
, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе. |
ело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те |
апије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед |
а се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невид |
е се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрен |
ако знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши |
ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме пог |
нао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођи |
неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађо |
их усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја поглед |
а није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове |
unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је |
е су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки от |
у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми |
, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом |
?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње |
<p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда |
на се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — |
онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува. |
бре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја |
тати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, |
м се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчи |
ећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да с |
Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њ |
И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} Т |
ле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад угр |
а комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас |
а иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радозн |
ешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Мил |
, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио |
ше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{ |
раз пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете |
рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S |
p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина |
никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S |
{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам је |
оде свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме |
ста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне сим |
у-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div t |
} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n |
ђе овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро не |
Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђе |
нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале план |
нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="1 |
Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S |
оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још |
емо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет о |
а не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место |
опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једн |
дначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он |
<p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда р |
као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад |
Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како с |
колске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао |
ма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле муд |
сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хв |
тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда с |
ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S |
</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— П |
ма, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и |
пидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законско |
p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! |
на мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донес |
<p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Треба |
<p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће т |
{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију |
="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, п |
{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно вид |
рује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створе |
па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} |
мпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем |
ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, |
го, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том |
ранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег з |
.</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пун |
авукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим груди |
ћа.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви |
корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним |
трану, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је |
а, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили.... |
.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мал |
гна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у че |
етање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кре |
ва у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај |
би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} |
нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве с |
о је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуч |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница |
ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, бе |
о беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{ |
нем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна |
ови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га по |
/> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" |
у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар |
же: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џев |
морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће |
опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља |
?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а о |
овче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; |
о зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешка |
једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш т |
{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит |
то се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живо |
..{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Как |
{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлос |
.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо |
овима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Б |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </tex |
све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> |
{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не |
њавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову |
им врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и |
Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуд |
једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више |
Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, к |
ути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мут |
unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет н |
упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рук |
сположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешт |
да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упозна |
провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас з |
, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног |
удио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, п |
у.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — о |
ла и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, |
сили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан с |
сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као д |
b n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један ши |
ирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено дев |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам |
и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав |
на падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз гус |
о беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и |
} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одбл |
се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има |
анани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и весе |
, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што к |
ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са |
S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно |
{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку |
алусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и чо |
, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици исприч |
а окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлиј |
есак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно |
еном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде д |
, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52 |
у је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</ |
p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло д |
сам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Просло |
орани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} |
{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи |
о државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, |
о државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb |
ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у ста |
S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S |
цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља< |
мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: |
је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за мој |
чак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче |
ли, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека с |
им.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула как |
</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на ка |
д суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић н |
Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{ |
} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна к |
} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет |
мо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и |
о:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} |
еси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске бу |
та се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, |
је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{ |
в?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То |
их, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне зем |
тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Ба |
едам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као |
мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама н |
и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да |
везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо т |
к рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам |
а није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу. |
е још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека зво |
утрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после не |
залуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док |
е ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти |
ло, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, |
— — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих |
ојим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непрохо |
ња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к |
друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом. |
сине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прелив |
ра од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је |
е био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете |
ју се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између |
вршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена |
жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог |
али и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао |
мем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог |
ове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смије |
ан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, |
S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратн |
.{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <h |
{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да |
миш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах |
ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јес |
право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кмет |
... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он ј |
колу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Кос |
је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдари |
ице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, р |
S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста |
ар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још |
да, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ј |
:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја |
тили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена и |
стити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О |
ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, |
амо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово |
да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је |
Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова |
апоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се пре |
и најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле глас |
се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S |
<p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај |
њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске фор |
} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о |
не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ в |
о код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити |
биш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благод |
ао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знат |
и се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И о |
/p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само |
ви смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави |
} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их |
благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе п |
сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, |
дећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S |
.{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа |
че: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дић |
а и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, |
тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма |
неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо бил |
да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш |
у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим н |
гу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} П |
/> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у |
ле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову |
опусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који |
p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? |
трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало при |
по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џ |
вој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, |
пита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са |
ва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</ |
гледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукоп |
једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чарши |
с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сен |
..</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже |
"subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу сврш |
анас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече |
девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби |
евојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се са |
не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па по |
орим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То бе |
ећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са ње |
не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, к |
м одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поз |
д јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили с |
мам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има |
та читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским ули |
ње студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, |
сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете |
S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а о |
зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="1 |
други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела се |
елица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад |
ја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим |
жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним ве |
и се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека |
Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми је |
горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго п |
ица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном вид |
а водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се ву |
би не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он |
раги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам г |
морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си |
Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} |
— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нем |
а за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још |
p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, |
9" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био |
али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, |
} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав с |
....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па |
<pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина |
} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер |
они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p |
ође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу.. |
ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p> |
авери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како |
ећ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто р |
а није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их |
на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> </d |
ко личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Позна |
се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих |
у.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="sub |
> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло |
ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139 |
рта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> |
<quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> |
> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n |
О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па д |
у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам ку |
S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те пита |
Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Г |
И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су |
трашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, |
и капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћор |
, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у |
само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Вр |
n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро |
в џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и сте |
и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш |
и је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече |
пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} |
ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само |
е она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!... |
су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си |
еко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у ст |
оме сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је |
p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар. |
н.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Де |
S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.< |
ати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш |
> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p |
ршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш |
ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капе |
део и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан |
<p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на њего |
ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене |
</p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова! |
а Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љ |
суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину |
тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и по |
ва....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мо |
</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад са |
ти — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n |
стина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и он |
и пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} |
е поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као |
било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за |
с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допра |
о....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и |
ан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука |
ретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послал |
Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је |
тела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече |
орње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека сед |
лица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес |
ли Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде |
<p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне |
вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Н |
ина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> |
ла; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — |
послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах |
дао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> |
идиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа ма |
„де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све |
о да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених о |
ућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, |
ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на |
мам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге |
за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, |
{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећ |
образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља св |
Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Мор |
ако се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово м |
ет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби |
другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш |
и би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p |
амо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То |
шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тума |
ого места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први |
е то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да |
стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си |
...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ дола |
S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у о |
а вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> < |
а ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Д |
учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не |
е џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је о |
спим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још |
о пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> |
/> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим н |
ма, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице |
, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чека |
, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад |
<p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S |
а иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут? |
Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него м |
се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми с |
то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе. |
.{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила |
твари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> |
кло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, н |
на дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто ј |
е смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовино |
же главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само реч |
крете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, |
е стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чи |
се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један п |
обу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али |
утрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где ј |
дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да |
таде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?. |
као бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изаб |
тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово п |
питати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полаза |
гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{ |
ао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p |
о мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „дос |
ј осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, |
до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за о |
друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво. |
хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S |
{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам |
репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобни |
е мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој с |
ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели о |
ј да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не |
али кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И он |
н: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, д |
за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’ |
Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити н |
ко и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што |
није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она ј |
еде нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буд |
се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу |
да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шев |
га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по ли |
ће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилић |
преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Сов |
да Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, |
онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} |
а писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — ка |
кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то |
те, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— |
в снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, неср |
, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро панду |
S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њег |
Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако гов |
тан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опе |
а Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оно |
његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам позд |
је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли кр |
. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла р |
ест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мученич |
.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, |
де, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихва |
ало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели |
ад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово |
0"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љ |
и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беш |
ој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p |
> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, мој |
ло, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а |
ne unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуст |
то су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ |
да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само |
с му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} П |
мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који |
<p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не |
сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени |
свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиљ |
овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да ост |
ашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Сва |
/p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} |
е оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад |
гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње |
..{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцин |
иди како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се |
е упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео |
у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнак |
тра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича |
о ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Мил |
ог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом до |
пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин |
ко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пр |
м и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то |
кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми |
А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и м |
росих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти пи |
д оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех р |
ли кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као см |
S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар |
ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и се |
Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, коли |
<p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам |
p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. |
седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали |
готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?< |
о, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на јед |
ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} |
ке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак |
нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако |
дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подви |
ге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти |
Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у |
нственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубови |
Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо оп |
свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љу |
дноси.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискусн |
ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p |
чића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је мој |
} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се чо |
дном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} |
.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њим |
како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни |
e unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању |
х прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме и |
орили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да по |
раги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалос |
, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, т |
“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву з |
...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казива |
ш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године |
Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> |
S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са с |
ма шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били |
p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао м |
, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми |
срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми |
овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му з |
синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!.. |
т, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се у |
ију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове |
а!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не |
нама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместил |
{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{ |
ога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она |
упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутр |
мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоско |
да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту |
алични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да м |
— одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек |
еда у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S |
р, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} |
го броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теб |
главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то ју |
...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само |
ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отро |
дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју с |
.{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разгово |
ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — |
ј нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га |
воју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме ј |
не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а с |
и, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ће |
ече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ |
ших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана |
им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и мо |
оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И прик |
рати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је |
моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некакво |
. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> < |
латне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> |
ажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— |
идиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? |
омери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још је |
p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> |
и за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам |
лим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој |
погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си |
ао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те п |
мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И ст |
да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Из |
} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Бо |
а ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се оп |
лејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60 |
а, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју |
несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; |
Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И |
д га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд к |
{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} |
било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту т |
.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша т |
та ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се |
и ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Ј |
ићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар |
извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским к |
Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад с |
ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и |
и доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да с |
в народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповеда |
у ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме јо |
оћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево к |
шла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно |
да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S |
знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је к |
ам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на дру |
ћама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У |
о добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми |
ћем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето |
по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ |
н помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Сло |
усрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p |
једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То |
А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} |
S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, кој |
ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} |
..{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали ка |
ш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални |
су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за ле |
да Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, |
ћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> |
.{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману! |
је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст бо |
осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с д |
ало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — |
...{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу.... |
деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Гороби |
она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не з |
} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад м |
добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пуст |
неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији |
хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мук |
едно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мења |
и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много ме |
рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од ј |
господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, |
оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот зал |
S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша |
са....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, |
} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!.. |
Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља т |
, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, н |
ad> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а ср |
да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p> |
о године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>М |
ава, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си с |
своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илин |
— док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p |
за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и |
руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре из |
ога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дет |
ика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шт |
досмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За |
дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из |
ево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад те |
ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад |
на!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо по |
S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по |
епан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, бол |
И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру |
стало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом ј |
, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним живот |
>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под о |
он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је |
{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он |
е, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају |
више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p |
од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола п |
зио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Ос |
.</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разу |
на Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе |
е к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило |
еста заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, |
ала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам ид |
се, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, д |
орице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао |
рхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне |
„ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколи |
лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријате |
асхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еквато |
на акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.< |
овори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у |
, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у |
нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза висок |
ду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и |
чио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и њ |
<title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужб |
здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p |
Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох |
а смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се |
ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот. |
волео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S |
и — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с је |
ј тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере о |
казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капе |
авати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шумор |
ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Пу |
ло.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном |
арог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо |
дан возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на зап |
под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
у сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра у |
изнајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом |
Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како го |
Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни п |
7" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ок |
пче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто |
и.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p> |
S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} |
пава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз о |
кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дуб |
ло глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и |
што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићен |
ећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И он |
d> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И |
аклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p> |
ан мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... п |
што је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да с |
и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што с |
..{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: с |
...{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако |
у моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ |
друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За |
{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> |
сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мен |
ставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса |
milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао си |
н и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа д |
ања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од ког |
чео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} |
ти.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала |
ицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; |
Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одг |
Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
о што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем... |
ли изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први |
еколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два с |
твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне |
с....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводо |
куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} |
а га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она |
ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опро |
мо им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој |
ј му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> < |
и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећ |
.{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се |
Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весел |
, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <h |
коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која чов |
ко врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се |
овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Нас |
а, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> < |
то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак се |
планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> |
есели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра |
/p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразг |
ну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није к |
.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она ру |
лини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div |
p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... |
стао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —< |
То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone un |
ени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p |
ла; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се |
иште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{ |
pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само |
еди сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} В |
су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се прибли |
момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет доче |
коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види св |
ет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо |
дном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаз |
вим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} |
.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> |
лас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам |
права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека с |
стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> |
туација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, |
н се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељ |
.{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми ј |
а ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на од |
прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар |
ан од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девој |
ало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук под |
је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSe |
еше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесн |
час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поре |
м, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} И |
ве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац |
И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S |
задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, |
е непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n=" |
/p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресу |
бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погле |
авој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} З |
18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} |
д да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој |
жем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће. |
етресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуд |
ке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види с |
е разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче: |
где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те при |
“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду |
тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Ше |
S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде |
так, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} |
о иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше.... |
о не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погле |
’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренут |
нијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз коле |
дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умо |
Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му по |
оспа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црн |
од лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусре |
, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш сти |
опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, |
м; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између г |
— — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи |
мо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она |
свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиж |
дном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје |
развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што |
ило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака......... |
кад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај о |
е дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гони |
ан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима |
е.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах |
е сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSectio |
ом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, |
онор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а |
би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значил |
ама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам б |
за мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се |
т, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака |
да Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> < |
..{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} |
S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div t |
просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта |
мо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши И |
ити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> |
12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а |
бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећ |
аци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни |
учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“ |
на ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам |
е.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они б |
је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом |
рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p |
оле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обој |
чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је |
која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо н |
ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси л |
S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља о |
моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могл |
би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп |
ађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд б |
е свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислит |
/p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је |
и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весел |
и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то В |
јка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, |
на лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни сн |
о се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо |
ећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} П |
Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, |
сте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га дру |
ерење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p> |
ви изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђ |
тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег бе |
мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиљ |
она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко б |
а, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би да |
гао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p> |
ово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја |
еће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само а |
то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то |
уди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Ду |
е, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пре |
ном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело |
рочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела ре |
е воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од |
не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, |
ланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно |
отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја с |
свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, д |
ре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бе |
а заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{ |
чимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, |
ју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; |
а до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, |
p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <p |
амен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: |
Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо |
Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској |
чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад |
главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} |
ад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аж |
Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села |
синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не може |
било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се те |
S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла. |
свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђ |
вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробуди |
ра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни |
баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, д |
м, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула |
лани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио ле |
ло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" / |
После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да св |
<p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} |
ла.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Цари |
благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, ди |
} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави изв |
ка, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} |
И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата |
S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту |
д чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љу |
дубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде н |
етку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести? |
о би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније |
ти, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало. |
огу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, к |
а они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаник |
говетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више пр |
Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио шт |
Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S |
ржали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад |
атезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем < |
цу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком стра |
....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај мла |
ема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном по |
у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео |
а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А ве |
</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је |
озор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш в |
“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петрониј |
ад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се у |
си слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек ка |
} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату пос |
пет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави |
а јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д |
, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се |
у много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То ј |
ам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> |
а то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{ |
може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?. |
ину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, к |
је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја вид |
сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{ |
<p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном |
рити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим |
вога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би мог |
ати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; ал |
....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос |
г и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме глед |
бре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је |
Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће |
од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Види |
n" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестр |
ије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капет |
би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ р |
из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чуд |
торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Ј |
<milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} |
а.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као |
вот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена ду |
смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици |
м каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра има |
њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није |
ријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче |
онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе |
е бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — вид |
тији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!. |
није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} З |
разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....< |
то обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу |
е међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окр |
еда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — |
више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако |
брада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на ко |
е љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај по |
...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S |
ксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад л |
вију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу |
два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам б |
ађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради. |
Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је по |
с прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Пов |
са још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p> |
ма ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад с |
" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био ра |
.{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="sub |
чало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, |
паваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам с |
му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су |
Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Пр |
по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, д |
гох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S |
ију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се ова |
S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полак |
n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборит |
ти и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" |
с зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар т |
ито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрач |
е, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га |
ој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, |
Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p |
као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:< |
ед очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава ув |
и!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пр |
S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Ик |
авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном |
ок је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја пр |
ијатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чуј |
сом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у |
{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, |
ито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови |
чни.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му н |
о детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три |
и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти |
ш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капе |
обро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми ни |
ном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је |
петан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — |
е, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто распо |
већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевид |
оварао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћа |
уле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?.. |
ubSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други оста |
e unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад |
румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враго |
а, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео |
односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као п |
ве конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја б |
на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш в |
unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубо |
а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од ми |
<p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придрж |
олина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрм |
за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p> |
.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде |
го њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко |
{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти |
х решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се наша |
мо одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни вез |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положи |
ml:id="SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја |
рн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово д |
о рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири |
мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху ве |
сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. |
па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ј |
могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен ј |
о мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} |
иш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, |
а вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ј |
<pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту д |
један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам н |
о осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, в |
а увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви |
оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспа |
и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно |
.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</ |
ио капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече д |
у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, |
спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или д |
Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто |
огледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А т |
, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Р |
пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио |
као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не |
у други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} |
рији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи |
е, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам там |
у правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, из |
зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, |
S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логи |
етања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви |
јала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} |
ег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вунени |
ад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз |
на посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} |
....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’ |
утна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" / |
ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би би |
воје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чинов |
бела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.< |
без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја |
} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет в |
е отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо |
е породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави прем |
и простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та |
к њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, по |
њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко ј |
44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Том |
и везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом |
етом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дун |
вао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} |
ила: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно пи |
е сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} |
увамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капет |
некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека.... |
белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за в |
ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја с |
оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Х |
ра бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 годи |
м окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Ш |
и су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p |
авга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови |
д једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У кол |
гама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а он |
е сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су |
а некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо ш |
ги је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Ма |
ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет |
умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је посл |
сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене |
ета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од |
ложености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто |
ршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога ј |
и о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из |
сивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме |
, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то |
е свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару |
а — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми |
слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за и |
ше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем ж |
е укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} |
ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како на |
познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је |
Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је т |
један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а |
} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и |
ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „ |
ронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, |
их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S |
сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у |
А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи |
узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећи |
шио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођиц |
децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да м |
ека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао н |
капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цве |
обичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова т |
S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па ха |
е за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n |
усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми |
е мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав |
ди сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и т |
уга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије |
сетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до |
ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, |
{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и прип |
и моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} П |
олазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А з |
и што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми мој |
Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашт |
ла — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, д |
ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неус |
шине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мал |
и.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да бе |
ољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним ш |
авница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне ве |
<p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештал |
је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече |
еби. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Пр |
службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчид |
то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и |
ли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Се |
но поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а т |
и, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром гр |
{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се ова |
ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на сво |
p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима |
дњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и |
ет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођ |
И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се |
{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Пе |
дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} |
ом прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да г |
где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прек |
е бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{ |
се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право |
икроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и о |
— од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио |
{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто |
S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> < |
} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог |
пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за увер |
ни сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div t |
шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио |
ог тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да с |
ико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} В |
еда у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким |
о.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му исприча |
тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све ви |
кружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се |
и!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало п |
еском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се о |
дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, |
Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} |
хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Се |
еку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26 |
ијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Виде |
о од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом с |
ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће |
м се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb |
анов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек стр |
оварних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе |
Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> |
за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубови |
а мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као зами |
е старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како см |
у твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ће |
аше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека |
још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n=" |
стави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар |
е доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је п |
ез чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине |
нених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="15 |
ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу |
то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па ш |
та више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад пр |
ашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајају |
бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар |
објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах преба |
мена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма |
аве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустис |
нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадова |
груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <p |
почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи |
зго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} |
мичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше д |
о дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</ |
ушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? |
</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{ |
дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад |
ло и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — ка |
еља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> < |
ао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почел |
а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блажен |
; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} |
кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза |
воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном т |
во се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег су |
ог врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог баз |
из Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљ |
идљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, |
рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господск |
вршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — к |
лас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, д |
Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не з |
S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му |
дим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршио |
оку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне |
на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела п |
е жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос гос |
о место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и |
„Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедерев |
nit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у |
уда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан погле |
једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи глав |
> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— М |
Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека |
{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Виш |
светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи р |
ом и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто |
г Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти п |
говорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек |
.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак |
>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зов |
ткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би г |
ома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху |
лико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} |
обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се. |
> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим уд |
н поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту не |
дном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два |
а сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вра |
нске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и |
?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p |
че, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се |
Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се от |
ом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших дана |
ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао ос |
„а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одаз |
дсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да |
оносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаш |
и другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="9 |
ељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди |
ше од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадареви |
онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није |
и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па м |
— — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> < |
беске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен |
Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде п |
Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као |
на.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагод |
на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пр |
ој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких пл |
0" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, |
дох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и га |
рмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> < |
још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића |
n" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се |
се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младић |
ћи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре |
иди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n=" |
је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не мо |
2" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Јо |
<pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очим |
рима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, |
ас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја |
чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и свој |
вежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола |
{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Ниј |
ница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју п |
час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају дру |
— „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми |
о пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} |
Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> < |
рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи |
у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту ј |
ивот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман т |
ј нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам |
т веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без д |
ој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао за |
-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што з |
...{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој др |
спиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, |
овуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="su |
мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:< |
овцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одмо |
ас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" |
.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћу |
о и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљ |
ијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, п |
пођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Сел |
се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, |
свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А мора |
поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} |
ерије не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлог |
другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито |
да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао |
кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — |
замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; |
оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалост |
дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радо |
ник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да стр |
зговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да б |
ранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А |
ио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теб |
и на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју н |
, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у |
у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао |
гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби ванда |
узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има |
ретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није о |
, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" |
ли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше јо |
о без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вешти |
и сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне |
ут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n= |
има први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, дру |
лача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа |
тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То ј |
мо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш |
..{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна д |
рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом |
анас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци св |
ection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повик |
.</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— |
Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који ј |
Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око |
аје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!.. |
љ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газд |
а.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да с |
ења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што |
ори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} |
Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Ту |
там га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле н |
се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и |
на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским |
ишта нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, |
изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом |
.</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја |
су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се. |
S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да |
почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S |
да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да |
а ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки да |
По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одре |
за, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас с |
људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава с |
нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да |
ала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је |
ио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше р |
Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му |
срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње н |
S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, |
оћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је В |
/p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а до |
ртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} П |
еразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седе |
а капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се виш |
ја, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестр |
ино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљ |
<pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатни |
слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Там |
S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавај |
S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S |
Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено |
/p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми о |
опила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Ре |
аду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који |
озоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с |
водови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом |
ене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор с |
си ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибегов |
озната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја |
на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу обор |
ватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њих |
виђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опа |
на што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у |
ш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125 |
други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам с |
ога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, ил |
рму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридес |
наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти би |
ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.< |
нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одгово |
и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, |
час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ства |
ром.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је та |
само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p> |
етан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник н |
траху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова н |
о са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бив |
рина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали |
кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има до |
е.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак |
читељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> |
мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово о |
без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том с |
, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш |
ли, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{ |
шили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокоља |
Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Ми |
гле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији |
и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и |
о дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некак |
јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита г |
тен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице |
одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли и |
о је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде г |
данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде. |
му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули |
Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти |
сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} |
ни спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си г |
у на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови |
и горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!. |
они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једног |
хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} О |
под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— О |
е учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се |
честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, пр |
ћ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p> |
м испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо д |
често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан |
ше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо с |
а очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаћ |
о....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратит |
а, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и га |
равите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Да |
у ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити с |
Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одав |
непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да с |
очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Х |
а и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати |
Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За т |
га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дет |
д, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ< |
и је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Он |
ао да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Рок |
спођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери мој |
ди Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} |
ата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — |
Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа бил |
ваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{ |
} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је уда |
скрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то? |
— све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да м |
ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао |
застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отиша |
Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас и |
ко тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ов |
’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И п |
х живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Ја |
ио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Са |
неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој |
Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у она |
крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћ |
си заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају |
нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега ост |
рати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p> |
пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?... |
н, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш |
<p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окр |
/p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја |
а се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што |
а!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} |
тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје |
огу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у |
еру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царев |
пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама |
.</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да см |
и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека н |
ремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} |
а ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И |
рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде... |
8" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p |
свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} |
ли.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, |
кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} |
И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти |
о упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш пол |
.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту |
с не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече га |
} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта |
Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То |
ам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S |
о....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је |
човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, |
ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p |
сти!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном |
> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнил |
да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју зла |
јте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> < |
а прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мој |
{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — < |
могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо! |
правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му он |
му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} К |
им се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} |
т!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, ко |
су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици. |
ад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да бо |
ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, г |
аволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</ |
После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вече |
што пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима д |
пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они |
о, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама |
а: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина |
јем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од ме |
.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, |
једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш! |
ло, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овд |
је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш. |
торац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зове |
ало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Ка |
да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} |
</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезек |
ного полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} Н |
ало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове годин |
<pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — доб |
рави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе ид |
е; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може з |
Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде н |
— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер |
ан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не от |
Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочек |
ет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друго |
.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће о |
Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, ч |
зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} О |
ојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p |
акав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и |
је сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циг |
ом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено |
Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— |
е он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> < |
ме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло д |
ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па |
ријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како са |
мену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, |
е и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ов |
све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, |
ко изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана |
ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, озд |
вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је |
е; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечан |
а Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— П |
да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радо |
већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој н |
Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан |
} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Ка |
за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> |
т дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући! |
настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дох |
p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb |
лицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у свом |
ама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете з |
ете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{ |
.{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском на |
ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „пев |
и су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, |
се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Стол |
<p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} |
куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво |
знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за нек |
Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громо |
една готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{ |
опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде п |
се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње весел |
е.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говор |
} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће |
е, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се |
ном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На про |
еше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и н |
="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто |
једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигр |
ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а |
камо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p |
Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити |
та је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћ |
сле, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је д |
од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој н |
само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда нав |
аље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће г |
од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, ре |
о је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, с |
, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друг |
само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упит |
ј грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа н |
а!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quot |
>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{ |
, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је |
!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- |
ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бо |
ема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Ко |
едник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S |
рилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски |
о мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгу |
спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S |
това...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> |
да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној |
веној грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу |
....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!.. |
S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Полива |
ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури |
} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћук |
ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! пови |
арак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломни |
буна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим |
сно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пру |
А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а |
се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, пог |
а свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело |
тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ру |
ко их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да с |
>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај |
у. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове |
Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, не |
ође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето |
<p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче по |
А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећ |
х глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођ |
на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина |
его рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на у |
лушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин ку |
мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини |
јте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — |
лупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стаза |
Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену. |
биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде |
Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, |
ој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше зам |
да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да пох |
веде реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан М |
!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се к |
S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а |
циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, је |
{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли |
ене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помо |
{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над |
ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га |
у.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу ов |
и да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена л |
{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде |
ио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се расп |
м!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба поје |
ста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне |
у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пр |
аколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Бау |
{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мисли |
Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код наше |
>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не м |
поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од о |
орити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој |
у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим врат |
а из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што с |
та лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена ли |
о било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу |
чности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји |
но само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га |
То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици. |
орити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свра |
шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, |
рица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли |
о дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем фе |
ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па |
и нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њ |
а ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешт |
.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — |
{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није б |
сет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} |
ог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује пре |
S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и з |
па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не |
ије чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да |
Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто |
ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{ |
и сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="su |
Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа |
икнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако из |
је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико |
у код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Пол |
стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзи |
оре, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа |
: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито |
насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздра |
и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јов |
ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели |
пет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n |
олинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далек |
о тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их |
мо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зн |
subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека по |
азе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више |
ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Мо |
ше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још ве |
живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа |
} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и п |
и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, |
их ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту б |
створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају |
о, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, р |
петанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмал |
ошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не з |
стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да |
кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кр |
а стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слат |
е из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Кл |
је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави пр |
, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за |
ањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И т |
да баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова |
ругим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој |
загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</ |
ка ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Ш |
S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас. |
пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </ |
па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} |
е?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} |
ко је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, |
ити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне.... |
ко учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће |
равих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не |
грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на |
почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Нарав |
} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни о |
ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо |
{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља за |
ар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> < |
р.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша. |
..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. |
и, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пуст |
у несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и |
емо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обрено |
стави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема |
ксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није мог |
амо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — |
раја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао |
знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{ |
нуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем |
а писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кул |
ј улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S |
> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре до |
па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда крен |
довао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{ |
пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки каж |
а сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јов |
х очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се |
pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{ |
била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно |
је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, ка |
<pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</ |
еоград, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S |
> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са д |
и.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад |
друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гом |
је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватил |
зори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један ма |
чити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb |
аме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S |
рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на |
ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на |
рни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је пр |
обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тог |
ева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу. |
о онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из сво |
м, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва |
говетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на ср |
по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} |
естрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би г |
Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек оп |
беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и |
из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, к |
етлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу |
ице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{ |
S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас |
} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рек |
а Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није |
њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Бе |
ећ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет год |
шао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мо |
ак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} |
месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> |
цама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Ме |
којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p |
рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и в |
де си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p |
S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и п |
бренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда |
— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је мо |
На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је в |
{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље |
јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам ј |
не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта рад |
езика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Пари |
.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим |
година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према неп |
а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна. |
беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељи |
звади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} |
година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчи |
} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога |
сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекид |
анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељ |
ме ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како |
а дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хо |
еном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћ |
а цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича |
ј џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо |
едном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам има |
Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{ |
ке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш |
су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.< |
итав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Је |
.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладно |
оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S |
па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> |
се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе |
екуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква т |
као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ко |
/p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! п |
/p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво |
ја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати |
Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским |
дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди |
одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p> |
на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је |
лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дува |
ије, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у |
вији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој |
и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена |
чима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} |
нам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ра и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није з |
ичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала |
тпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи ох |
идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа м |
екадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За |
р.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се о |
<pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја |
ростора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо |
дарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског ј |
етну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у |
ију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах докто |
ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај |
ве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно оч |
прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} |
то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би |
слити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у по |
јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заво |
ту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, |
ум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и отк |
нао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да |
дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он |
Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле.. |
ки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, |
Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, |
тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, не |
— у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} |
плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S |
е.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Н |
не жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па |
разе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вит |
, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чароли |
} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} П |
.{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се |
сао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комш |
и, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде не |
S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла ј |
о <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси |
/p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, ш |
S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} |
па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Има |
о, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом |
о нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом до |
, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p |
нену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је |
најеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио |
га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми ј |
енице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо |
у кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} |
на, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не и |
учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори г |
гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су б |
с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу |
оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика и |
оп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <m |
} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби ж |
лизу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово |
S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо |
ет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бо |
ци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S |
<pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{ |
Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина |
и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја са |
шен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича |
Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} |
{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио |
же живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема ви |
међу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи |
а насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замоли |
ас имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.< |
.{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече о |
еби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети њ |
моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви |
доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто м |
пан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице от |
х пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висо |
госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до гос |
<p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевић |
ена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш |
анете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући с |
јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких |
лицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управит |
што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем с |
педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа |
и.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала |
<pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Ј |
прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није врат |
> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочи |
припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границ |
ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, ве |
" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тра |
119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука.... |
све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја |
{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га |
Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци |
} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, |
се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака не |
ој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где |
.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију. |
тац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час |
ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест |
мо га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; |
еном и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомуч |
наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица |
лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} |
.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе |
а у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да |
тав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, не |
и, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нис |
ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо |
е у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању |
епова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град |
друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала |
лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} |
пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, |
ека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И он |
беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{ |
овори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, |
ад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} |
сти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, жи |
обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и |
бове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог м |
на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим шк |
мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па |
S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам леп |
легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба |
есрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не |
мо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> |
етаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, у |
мулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље о |
надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— |
доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, чи |
свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Икони |
д’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано |
ти!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им по |
не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам ш |
она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S |
не су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују |
пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа |
ша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено п |
имо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} |
е несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чин |
ће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понес |
ле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се п |
г суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на |
у?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја |
писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох |
Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не про |
<pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведо |
не пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно шт |
ете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{ |
ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горо |
ге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, |
милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно |
ом капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум |
ребало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знам |
ило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Ве |
ао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше |
куд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хо |
ри Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике |
м на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је не |
одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вр |
о кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И о |
; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а т |
е наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Е |
а се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње вес |
себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} |
ло на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је в |
.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не |
в конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, |
капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш ап |
ан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он |
нић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> |
наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је о |
сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И он |
или?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо! |
радовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пу |
S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам м |
ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зо |
Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита |
> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде |
S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онд |
ав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се н |
вога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни с |
а Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?.. |
на.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику |
рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје |
рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, |
шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{ |
> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газ |
таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро |
е одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у то |
а пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми ј |
е збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање |
арана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо риба |
о.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама.. |
ош кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, син |
у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} |
ељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а си |
Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, н |
з!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја |
јати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по ови |
ком, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне |
— — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна бо |
да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А |
едан зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут |
што....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим са |
же, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске соб |
<p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фер |
као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“ |
петан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, |
пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> |
ићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада п |
ли и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у ли |
врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоћ |
овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам с |
ће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! реч |
Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се ш |
/p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне |
tion" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <p |
мо што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор с |
мо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, |
хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро т |
/p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жи |
капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као ле |
} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је |
Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као нев |
времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да |
дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву н |
.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видест |
ко перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхо |
Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, |
и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишље |
не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрен |
ене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} |
ај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли |
ји; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк.. |
/> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много м |
Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n |
ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби н |
очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „т |
ео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то |
S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко ко |
но лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у |
/> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни |
н се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од т |
суде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешт |
очека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{ |
ша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити |
ким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како |
а Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова |
па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од гла |
} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— З |
дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Ј |
страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је |
у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми реч |
.{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> |
да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те пита |
S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као м |
г расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а |
ознатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје о |
уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мил |
б’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" / |
да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ |
да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу |
иле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и |
божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та |
се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја |
ње рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону ис |
истеме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, |
је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{ |
а сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Је |
} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо ос |
рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у о |
у испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{ |
ослушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> |
ти.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам св |
се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И в |
стано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{ |
анела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSect |
ити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблар |
а свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се |
дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="1 |
ове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{ |
и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} |
е за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се |
сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— |
ам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађе |
аде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окре |
крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Бли |
<p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — |
на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће |
орани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему |
</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све |
е јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дет |
за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> |
и био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>О |
м она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко дев |
{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер н |
је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобра |
као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу т |
г с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре |
ег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку |
писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} О |
вет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где с |
а слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Н |
уде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура |
вник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило |
м дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’ |
ила препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше соб |
ао што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n |
<pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи |
снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збо |
лина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p |
е у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо |
руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукује |
смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.< |
Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рок |
свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} |
ћи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег |
о.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет |
е друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <m |
>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} |
сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама |
да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоск |
па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртва |
је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла... |
збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и |
ечи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од |
} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, |
апетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана |
на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из ког |
} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне бо |
а на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш |
ти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> |
ину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо |
г с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан. |
у.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешт |
свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p |
луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне |
ћи.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред ме |
отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци |
рав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свиња |
онима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле н |
м после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је з |
хвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, |
ужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: на |
<head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} |
е знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а |
та само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> < |
чене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст |
нас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испро |
e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела |
гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша |
— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па о |
рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешт |
ан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се |
шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бис |
} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> |
смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља |
на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до в |
год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} С |
о ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} |
S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S |
кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече ч |
та....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви |
>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И |
или.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што н |
ђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> |
а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне |
ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли |
својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и с |
шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и |
чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака |
а, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{ |
> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" |
ни их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико |
врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> |
спи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сце |
>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и вес |
ку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p |
х службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топч |
је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, |
о:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра |
та ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је |
вој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пе |
tone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто чи |
tone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, |
његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и |
с, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта |
е стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже |
реновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одбл |
едно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час |
ав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церек |
Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потрес |
теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?< |
и?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а |
е одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало |
мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући |
</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> |
појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови пој |
х овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промен |
о је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дан |
tone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо х |
ући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати |
on" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада |
ве прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујал |
је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} К |
пље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху |
пи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо! |
} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Рокси |
тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране. |
смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је бил |
смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете |
S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она |
к онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу |
слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казат |
>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{ |
, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већ |
шкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори |
Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експ |
момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски |
.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам... |
у смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И та |
детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSec |
.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застра |
Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од |
риђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи |
ар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде |
S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило п |
чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо мој |
45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Ј |
ао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо изва |
е може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душ |
нику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један друг |
болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и |
ива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb |
раве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</ |
и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, |
обе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје з |
има!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропад |
ца, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смара |
14" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свем |
нај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савиј |
ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се |
елији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку ни |
в.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној стар |
е зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одс |
легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухват |
кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прили |
нову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и т |
о пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" |
моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље. |
беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на |
Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, кој |
оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске |
једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај |
чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа |
рема другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена |
ршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту |
и један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, |
ubSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се м |
оњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше сво |
еселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја |
промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше |
осављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам |
у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, |
о да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину пром |
{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али |
во је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S |
све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пр |
У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> |
аде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искр |
e unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љу |
ne unit="subSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у п |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је и |
иш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мо |
како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били на |
најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше н |
Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја м |
чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. кап |
и некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека.. |
године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати нећ |
, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од |
во белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за |
и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме п |
и нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и |
ца ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја |
е, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— |
знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпо |
мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 го |
цање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер |
у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном на |
сом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} |
ових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погл |
призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у ст |
Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> |
руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема св |
есет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— |
кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет |
да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и он |
па, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше јед |
а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из |
редбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови рази |
.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетан |
} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не |
ти, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио |
свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p |
оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац |
— он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с |
опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, н |
оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— |
женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је би |
ађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору б |
док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна |
је умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како |
војих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а |
е. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Зн |
брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она |
свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друг |
, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговар |
а.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које вр |
сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и |
ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља друг |
ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата д |
ћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад |
ешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— |
ци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по как |
ељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељ |
директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох |
а није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које |
....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Ми |
га лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати |
о једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала |
е луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да |
итао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се |
" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „к |
ију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као благ |
ника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, ур |
о им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци сам |
ипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> |
а.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од се |
езати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p |
па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="1 |
" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На дру |
ога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, |
смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али ј |
нути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} |
устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поус |
аги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жал |
ај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо л |
изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, |
лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушим |
чно да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетан |
ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} |
и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад н |
рника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да |
} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог.. |
, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мир |
рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешт |
да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима р |
ила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је |
мо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{ |
руга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен |
Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186 |
ам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласо |
и штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, |
кта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> |
јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!.. |
другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} |
прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па |
из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су. |
сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом |
ети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добр |
итати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим. |
аљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати |
} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} З |
како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене! |
ојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дођ |
д који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно |
рчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} П |
ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S |
<pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, |
она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSect |
ици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докт |
читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из |
у полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док упр |
Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек стан |
а је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај |
.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Ос |
ка, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског про |
ашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била др |
здух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лиц |
нда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> |
његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То |
е, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да |
<p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{ |
- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призрен |
S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> |
мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека |
а.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p |
ва; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек д |
казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужи |
раку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадова |
{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу с |
ему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p> |
еља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p |
радовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога |
а истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге |
јан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пл |
<pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко |
м ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да нач |
је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким х |
што тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам ш |
ти и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица |
ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стакле |
мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џеверда |
ра дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} |
се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко де |
{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа |
Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљу |
.{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без о |
Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза оног |
опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи ук |
улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућ |
n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две ц |
друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што с |
"150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморн |
, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што с |
говори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образ |
око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Оп |
ји је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја |
лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој за |
ош нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди |
х уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет веч |
да душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад ле |
ената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} А |
устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци х |
— као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. |
ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда |
и.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео |
он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свра |
лницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А са |
у његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче |
авио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да ко |
ема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да |
{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кади |
е, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p |
аша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, |
ет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко |
више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконост |
удно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да зауста |
о!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој |
лик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом: |
ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момч |
орешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од |
{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} К |
теде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ при |
писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручен |
се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрв |
светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи. |
коле отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви ж |
ано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вел |
а су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рок |
ка; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао. |
, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по наро |
> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и |
се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на от |
ита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} |
ронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам |
изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда |
ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="18 |
в и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} |
> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима. |
S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} |
јем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам ч |
длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кол |
— као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни бил |
.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубови |
да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женск |
убовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам |
{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} |
стра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и |
ако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни |
амо пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробој |
ве оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа ра |
сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести |
ну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће нес |
пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да л |
овратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на др |
} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је каза |
а погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а |
арици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{ |
тиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало |
часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185 |
терина!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{ |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Бе |
ад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, |
а расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне кад |
итао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легне |
бовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, |
" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је јед |
И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упит |
о ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, |
екли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, н |
тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети.. |
едном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, н |
длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те |
згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја |
та церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав |
<p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то доче |
, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.< |
да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занем |
езли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, |
опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ног |
ато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се поглед |
га кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опе |
ршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитељ |
је.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дуж |
ојим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да |
гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња |
било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а |
ео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је |
<pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Ве |
о су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и |
S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочекани |
, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сме |
рашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не з |
НА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb |
!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; а |
од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешт |
сли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:< |
S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" |
} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана так |
</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био |
д мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на бок |
екиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <p |
дне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену |
твара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине |
S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју |
све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњ |
еље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака |
и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад |
видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа |
дно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене |
<div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉ |
м....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <mile |
емаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до ко |
а страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, весе |
сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да |
/> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном са |
стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и |
една врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" |
рете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати ре |
несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци |
жваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и к |
смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не сме |
ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја им |
ити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице |
ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прек |
руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома уз |
и од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и В |
ру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, н |
о су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе З |
> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} |
времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шт |
и под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, |
лабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, |
а он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи |
!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му ов |
м — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева |
е ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми јед |
.. викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за вра |
деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Он |
— —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на |
свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мал |
у мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац најве |
рзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам прав |
ељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> ост |
оји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече |
} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака |
/> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама с |
ља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита с |
но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајуш |
има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени |
му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Ал |
а сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена |
р, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина |
ј моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гво |
и да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — |
екова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> на |
о је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а |
па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и |
гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— |
и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено |
} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу шк |
авитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа |
као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она вол |
ило би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина.. |
а!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне |
</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S |
и анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад |
еле и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платн |
полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једн |
госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче |
ић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у |
сти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цве |
онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи |
а.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <p |
била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} Н |
" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то |
њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи ск |
="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући м |
S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} |
т.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само |
ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској ма |
чом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиља |
</p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, ко |
99" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа |
а ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисм |
и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти так |
ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је |
први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— |
<p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.< |
оше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас ста |
д штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ни |
{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало |
ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја |
де.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га в |
/> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља.... |
> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева |
у.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју друга |
начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p |
ст.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у |
47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих |
видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</ |
Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао с |
Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весе |
знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам |
, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њ |
ече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их |
!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе виш |
н се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог свако |
о два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад |
ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обр |
зе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?. |
И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо |
ија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубо |
шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да |
емо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с |
>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово п |
оју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми но |
!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница т |
{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће |
..</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јес |
p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p |
лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубови |
мо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио ј |
стиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, фи |
инула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као ус |
..</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Беог |
е не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако |
паћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на пољ |
јеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он |
кочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихват |
Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{ |
у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узе |
собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из |
И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устан |
се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим ва |
чу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет |
сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" |
аље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Шт |
аде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Д |
ано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стев |
гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и |
ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> |
купљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко |
ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S |
Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаш |
м се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ |
и?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста р |
а нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Ви |
сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, |
е нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секрет |
мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних друг |
Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а ка |
пио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p |
једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало |
ићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што с |
та сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били |
> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господи |
ову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки н |
p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> |
рницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, |
.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, |
</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— П |
свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дораст |
епо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде м |
.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се ле |
а, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Мо |
рктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње за |
оплини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, позна |
>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био |
је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} |
хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} |
ле, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће |
ко му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобни |
господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашнос |
оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизме |
скупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65 |
нули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мисл |
ко цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитур |
огледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако мо |
ип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам |
ора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у |
душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа о |
кса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме ј |
себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта |
енка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њи |
е реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9" |
, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <pb |
ађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одско |
, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, |
.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане ко |
га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши |
.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и из |
је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч? |
и она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам |
.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде свом |
бори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова |
укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи ј |
смех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео |
заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа |
благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у рек |
као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонск |
поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олов |
могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али |
воје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила рас |
и у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше св |
ом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијал |
тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашег |
ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен озд |
системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле |
ете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући сво |
хну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у |
се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у сво |
а смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други |
онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље мој |
о слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене д |
н, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што са |
пет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљ |
, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у |
и, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, |
илије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја с |
сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као |
ени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта |
авре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што |
. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да |
и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Доб |
зире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и |
} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се |
женством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто |
} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем... |
гледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> < |
ана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <m |
челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: тво |
p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје |
непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити |
истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као |
ј румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто про |
та је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте |
а беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког н |
полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их |
па, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се |
>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... |
/> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. |
д му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било |
а га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово ме |
це од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто ре |
д не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> |
</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</ |
у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико м |
знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} |
p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан |
и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесетор |
а прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, |
Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане |
чије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{ |
не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром н |
се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривиц |
ругога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— |
миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох ви |
а!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у једа |
ну, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да |
је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си м |
сула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је |
а њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дво |
камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и |
, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред све |
и, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, не |
изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? уп |
мије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} |
в.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога жи |
.“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом кап |
нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји |
и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне |
.. <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— |
?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, заш |
сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидн |
здравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он |
сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми |
ређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, п |
прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, кол |
>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, |
<pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection |
сле, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје р |
е једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Ј |
етујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми |
То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја |
ркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном |
му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као ма |
еше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.< |
р, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чу |
ај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знал |
"195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је ј |
и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство |
!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} |
више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочан |
да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није н |
дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјан |
панов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити |
е!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без ик |
није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све |
а, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе |
и је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда |
тлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша |
Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног св |
ти.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто |
и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли с |
викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</ |
</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их |
па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S |
би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p |
} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{ |
оје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав |
{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срц |
ку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone |
ан ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету |
преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И он |
lestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нок |
јати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила к |
аволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој о |
а некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у |
трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку |
жи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант пр |
Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саоп |
ћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{ |
, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали |
умени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" |
виђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских фе |
оље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се |
ветити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу д |
напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетан |
ти свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и |
шир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би дода |
, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гав |
о.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капет |
истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Сава |
> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш распол |
S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде. |
S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скин |
нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим ваши |
оворим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима |
у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се |
ки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много |
t="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је у |
и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше |
После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш |
тави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени |
мо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, на |
едан пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе. |
ву Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то |
S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га |
оженији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски п |
ио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше ј |
:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цан |
еше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али ј |
ав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не б |
, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала |
ах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у |
ст.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме по |
на.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто ч |
ктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетко |
а....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно же |
те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на јед |
мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} З |
да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима |
би Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она |
ислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се к |
то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се гд |
се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставил |
пет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мо |
ео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био јо |
ала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: ал |
м ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb |
с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони т |
а.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно ј |
нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болес |
ародне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историј |
ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образов |
зије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду св |
рилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој велича |
што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неим |
ни врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Кол |
н и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој |
ном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и как |
не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако ле |
/> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако ра |
арачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у г |
ко сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на д |
ти, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гво |
а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се ср |
ољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{ |
n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из к |
говори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста |
упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућа |
нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако |
а ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је |
ече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се мо |
ига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика |
p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и |
те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} |
ар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — |
ру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и мил |
ја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ет |
е нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути.. |
ml:id="SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Ст |
да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да види |
но тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми |
Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — |
о своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} При |
се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S |
тид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђа |
ини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <mil |
у.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да |
дан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још ниј |
мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћ |
грзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S |
е може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — |
еко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ј |
— ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> |
, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом |
ао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} |
ио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу |
авих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно о |
м, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</ |
тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет |
ма вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крв |
ина.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради |
мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да ви |
ад.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш |
и.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А |
рилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} О |
ртије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врат |
b n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone |
.</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ |
о Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> С |
те управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газ |
е тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, д |
ави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, по |
ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p> |
Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он сам |
/> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Св |
га ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасл |
алах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чув |
ош данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило. |
а ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог |
добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на |
наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давн |
екне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би |
м било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваниц |
била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на |
{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свог |
о бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се је |
че ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да |
.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде по |
ју за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на до |
и? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, |
аницу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану |
д.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне годи |
као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на ме |
часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Ник |
октор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли |
ли — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок |
ј....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо |
м бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет |
раћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубови |
а, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, д |
198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта |
нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерме |
S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било |
А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, |
</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{ |
ије и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрав |
Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, |
једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога |
ростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан М |
уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обеле |
заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска по |
"131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} |
ахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{ |
као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — |
духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} |
ден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Позна |
Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно |
ана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске пр |
а-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитациј |
S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пре |
.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, п |
сле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју остал |
е.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} |
ти на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја |
им нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле пре |
ј план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, |
рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па |
it="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} |
развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“ |
S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!.. |
уће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Ш |
То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај |
Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија з |
стане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По нек |
одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као |
да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повик |
илазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку |
</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици |
шег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу |
а постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једно |
спео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча на |
песмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану |
unit="subSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пас |
S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, |
...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изум |
златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели |
} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане |
дна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај ж |
ој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам |
удима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда с |
аређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n= |
о: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?. |
Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, к |
ца!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S |
ере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рок |
и поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочи |
Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово пи |
па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати |
е сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми |
ну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасл |
онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто стр |
и <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p> |
ман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали о |
а да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> < |
ости <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} |
им....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, |
оја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Р |
у.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је не |
лском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... |
одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљуби |
опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док к |
оме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> раз |
ица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не ос |
} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломи |
ман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети |
Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека т |
ћао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда < |
, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих |
њишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на |
беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам там |
на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде с |
е поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми |
S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</ |
а за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи ш |
ута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и |
да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти |
е мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Да |
д хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до |
е то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</ |
авно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пекси |
броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби б |
мисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могне |
е помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> |
им један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n |
, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику б |
да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> |
Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда |
опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје |
и су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им |
ивота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био |
али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш |
, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата ј |
аква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нер |
онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Е |
и.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје |
вердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покољ |
S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души В |
да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи пого |
с, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну |
рете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћут |
шњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone u |
а јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и два |
љ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола о |
ац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде жи |
е, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало п |
морка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право |
нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило |
и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb |
сео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али |
де, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна |
мотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и пола |
ету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{ |
ена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се ј |
subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој |
но благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти |
У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="23 |
груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих |
ја је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пре |
а весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па п |
!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb |
еда у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно л |
А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! |
да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове н |
авље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p |
але својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хо |
бе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви са |
м путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, |
ш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима |
гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, < |
И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда |
ео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једно |
о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељ |
е што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се |
а њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и |
е деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.< |
као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, |
S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна |
И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу |
и о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <p |
ба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> |
свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по обра |
вро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одл |
еко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.< |
н је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће |
лед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!.. |
погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га д |
н се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њ |
нче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit= |
тивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи ов |
једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је |
ође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, |
bSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S |
ознајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре |
Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> |
узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће је |
сутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш пр |
куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваљ |
ав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често на |
е два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је д |
> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замр |
јко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је |
кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“< |
S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи: |
здизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело |
чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Т |
се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а |
Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који м |
..{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али |
ета....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, |
личанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> пр |
урим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, позн |
брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мим |
S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга по |
ајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је |
ђица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни |
е.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196 |
ша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у па |
више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} О |
добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ |
.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капет |
сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година |
прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу ти |
Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали од |
вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пр |
b n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао д |
а латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војск |
, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај с |
p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, |
о опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако |
Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, |
и наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде п |
готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата д |
} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље с |
мо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и |
е.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са |
полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце р |
окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице |
све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клуп |
ајпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одаз |
га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{ |
човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, ш |
, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне |
привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} |
амо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразли |
нац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</ |
бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као |
а, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вили |
кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали |
јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист |
лави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је пос |
них, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, с |
м мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта |
S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и |
Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у срет |
и добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онд |
лерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али |
онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p |
p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239 |
о, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, |
азована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа ко |
коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем н |
<pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он шт |
.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се < |
ма она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, б |
атар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс |
главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се |
а Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Та |
г оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> |
ћући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око сво |
оје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је о |
воје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се |
друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су |
има гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи |
ђивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи |
десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мо |
са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb |
Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се |
га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем |
ого да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и тво |
у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо. |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} |
ећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми |
ешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у ли |
дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни |
вори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— С |
ам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у го |
укле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било к |
врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер |
, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено п |
дземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поч |
ко не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} К |
е хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш деси |
помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И он |
исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскал |
.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка |
од арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у |
ели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим наш |
ба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друг |
ећ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} В |
Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кљ |
оздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било |
е насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им |
једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p |
ојела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назима |
измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он |
, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перј |
плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу ово |
аначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и дру |
сило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморно |
.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он ре |
ра, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку |
м душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја |
их дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну |
сно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Доктор |
видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био |
n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби |
{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Ске |
.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам зн |
далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: и |
Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А |
е још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! |
S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бел |
ла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој |
Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ од |
ише ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави |
кој глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно |
А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је дос |
" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> |
умен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет |
епрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих г |
S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, |
Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} Пос |
S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се з |
о.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшин |
прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде нека |
аша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Ј |
е џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта |
лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматр |
точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се с |
причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „ |
— не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чист |
али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се ба |
еске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики |
ћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто |
ао уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{ |
огледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа к |
перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрч |
ј се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није преш |
ва ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан |
на.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S |
м, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге н |
оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погле |
мо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити н |
га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде док |
, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не б |
издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке н |
пче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим с |
га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашо |
!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, бе |
Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало |
астој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески |
>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало |
о.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> < |
ију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћур |
— и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и |
у препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града |
заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удави |
вога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном п |
гледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из н |
е брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајућ |
го нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину ц |
утовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођ |
оји сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати чи |
аш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{ |
Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се |
р, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа |
ла поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} |
>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, |
и какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: |
се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — ка |
и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И нај |
и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају |
<pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је с |
м, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне ж |
/p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{ |
ета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S |
обуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешт |
тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, ка |
н шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет |
још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне н |
ом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час ја |
а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — |
клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком н |
орише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Бе |
ластим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на в |
шкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелен |
о са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће |
ко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у м |
д кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{ |
це.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми с |
од сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлаш |
а, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој по |
с десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног ти |
неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешк |
ношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу мо |
нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одгова |
ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад |
S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, |
.{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци. |
Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се |
и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, |
онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.. |
сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај д |
е!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите |
ло, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Нек |
, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, |
очекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То ј |
чезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто с |
еним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час |
ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне оч |
са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="su |
он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу |
а Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану |
ју.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{ |
учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весел |
рцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босн |
сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} |
вра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете |
рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} |
е ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — |
ја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S |
а право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, |
после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренут |
елије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у м |
познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који |
и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, |
добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узј |
тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа ум |
довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више |
Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад ви |
и, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и |
све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледил |
Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p |
је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави |
оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац |
S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж |
и, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема |
и златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите |
аруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кол |
—</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њ |
сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео би |
ргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах. |
!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су |
убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчи |
} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљу |
рити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући |
ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, |
с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обра |
на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептир |
октор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брав |
рат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо пошт |
е могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убиј |
печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S |
т извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево |
"45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У |
рав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p> |
уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Н |
унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка |
снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негд |
еварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је |
а — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек са |
од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У је |
ђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинск |
привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено |
ан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло |
ђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’ |
о је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће |
није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— К |
Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женс |
ко неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} О |
<p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исп |
>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— |
сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође кап |
мнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву |
мрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему видел |
и други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, уз |
со моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топи |
ало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па г |
аницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, упр |
руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Т |
укама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у обр |
ело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, |
и откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици |
о неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, |
.{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити. |
и.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало не |
Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.< |
м излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, оба |
г да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не |
дном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти |
газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Л |
и оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи заус |
, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме |
е, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у ц |
и с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему св |
онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честит |
...{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — пого |
и главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" |
, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сун |
ље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване. |
ој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше г |
бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су |
кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџ |
pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} |
зирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и б |
еба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} |
а ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а |
анска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све |
у није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} |
а.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто |
чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код |
јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, |
Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И |
чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај |
а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити |
бро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два н |
unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаб |
— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође |
еки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био |
младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из |
ића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га |
и.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају |
и овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти |
лан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац |
Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пу |
овика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је п |
>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно |
им ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљани |
ај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се |
распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћ |
ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} О |
ека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртник |
кнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</ |
ни Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и м |
једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И т |
а.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ов |
} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ |
оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или т |
а њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметуј |
прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се |
Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа ка |
>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" x |
/p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p |
еташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани |
ам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш |
зу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов м |
ки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ниш |
овика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на с |
ста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пелад |
стити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и сврше |
...“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘ва |
сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуз |
срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно.... |
о у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра матери |
а нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу... |
н је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога |
и ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} |
слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да м |
дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, р |
ао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послу |
а отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација ј |
} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225 |
ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетанич |
ори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја |
у изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хла |
бро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је с |
али!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и ја |
?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSe |
<p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, не |
конија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу |
и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</ |
Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} По |
, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Ал |
бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу... |
ати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и коли |
бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} |
и зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S |
после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна о |
јало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе сла |
.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поч |
ао да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје с |
ијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују |
/> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSe |
сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа за |
м га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да би |
} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми |
а нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао |
то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да |
подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда |
, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А осо |
тењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су |
по живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где ј |
е знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту |
аст овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су с |
је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се о |
земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихв |
ј, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb |
, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим о |
нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоца |
д ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело ју |
орим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — |
есташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне мал |
ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, га |
} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жв |
а хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окоси |
То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака бр |
ели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хо |
То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо оп |
прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у |
ти, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути |
p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хо |
јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном ост |
уна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, |
и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од ку |
{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га |
како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Раш |
десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p |
<pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека |
а.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да м |
олине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоков |
безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, < |
се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тв |
зли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} |
беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком сти |
реће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од ко |
утем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву |
<p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум. |
ресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <p |
тима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{ |
едног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„ |
оса иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи |
и!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији пон |
ка драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, н |
им сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше св |
е, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и е |
Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} |
један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и |
амену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам |
ана и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу н |
; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{ |
бина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из д |
} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене рас |
новаљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно |
шим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне |
а се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да |
се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово |
Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да |
ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то |
рију неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљ |
очине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој |
ије могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S |
пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Поз |
..</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone u |
еше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека р |
ктио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{ |
укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале... |
ири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему |
ких ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли во |
вега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје д |
Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те |
ј сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића |
изе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти д |
"67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Сми |
pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с б |
е мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> |
одрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му с |
ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечер |
} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па проша |
а?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: т |
е растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко виш |
и!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па не |
ни да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{ |
" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећ |
p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је |
еликом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, шт |
посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече |
{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп |
мових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна уз |
лазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онд |
ве наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрад |
!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— |
мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцим |
е најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове |
до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од то |
амо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје с |
ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао |
е поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Ја |
беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију |
она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан с |
Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица |
n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p> |
} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причув |
нца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни. |
у и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ |
војим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете |
о вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад |
шноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет б |
езао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — |
{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да |
д!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! |
.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, шт |
Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{ |
ечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прих |
.{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она |
д си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му. |
172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чарши |
или....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, |
дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јок |
како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као |
ски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p |
крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може ос |
е и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога |
е свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</ |
S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} |
обито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{ |
а.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="23 |
бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и |
љи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ов |
в, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ак |
аше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у ј |
там га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале |
се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом г |
ко ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, ко |
чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, |
ској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам |
ле удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме кре |
није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узунови |
4" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је |
е трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се в |
есите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешт |
ш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причу |
мку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан по |
о се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Ме |
.{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А с |
о доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> |
а сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S |
му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца г |
беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш р |
, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по |
а као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А ниј |
видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за б |
да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло с |
.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет |
овра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> |
ц у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају |
ћемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> < |
мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка с |
ену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, |
чи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; ал |
е врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше |
им местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се мно |
„кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђ |
ву, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле |
м на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се друго |
д мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; би |
мам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу |
аголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачј |
и....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостиж |
Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{ |
тивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у о |
им сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорам |
аг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли н |
тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на |
тане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, и |
ледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни доврш |
а, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} |
лави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти о |
опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И |
о тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо најве |
опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несре |
, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} |
рате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто |
оју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби |
то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је св |
5—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јес |
ази запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му пом |
{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се |
ање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не позна |
} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрав |
нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један |
ју нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са с |
мај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше к |
то је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обил |
арице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа |
кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Т |
јим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак |
ви у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја. |
шинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине о |
сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису |
о, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам по |
страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разум |
те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се |
бе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спу |
че срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом |
} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— |
танима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим с |
..{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља |
м, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију |
: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — |
ету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне о |
је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница. |
63" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја |
у нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти с |
ло звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О.... |
ком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља с |
срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, |
ош не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног мла |
.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, б |
иком ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Јо |
мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештав |
буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам |
ти око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење |
Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити но |
на за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђер |
е на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пс |
наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљ |
ан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали |
ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријат |
3" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака |
еније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме се |
вога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се т |
е ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког |
су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завича |
.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S |
лазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк. |
а.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја ви |
естра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се |
<pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла ј |
Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место св |
ноћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, т |
S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каж |
ри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па |
питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око |
свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жал |
стиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта виш |
и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком с |
и уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се |
S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. |
p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, |
ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помис |
у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још |
е несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код нек |
зда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвал |
а, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, бол |
—</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> |
<p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не |
зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас про |
је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена с |
ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића да |
се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> < |
ета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, ш |
ог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу |
S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није мо |
то, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја |
сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је то |
ко сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} П |
Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам |
та дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опе |
ј ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути |
могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам в |
и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана |
p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше приличн |
> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, |
Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n |
ирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм о |
рочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, ка |
погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“< |
ивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, о |
ца се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо дру |
ну оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дође |
апи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, |
спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па |
си ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" / |
и пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и |
ком капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, |
ш једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{ |
несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!. |
pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда чит |
д, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> < |
прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да врати |
пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је |
дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише с |
’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, |
{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Исп |
пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У в |
капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборави |
И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> < |
е ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то |
</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко |
} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да с |
не зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају |
о соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отв |
љивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у |
ладају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и ка |
де, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропош |
авили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка зап |
да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се па |
као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опаз |
— одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да ј |
е га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, |
доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћ |
грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахн |
ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али вер |
ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Г |
.{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: ск |
овру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} |
је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А неш |
што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо |
о моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет пов |
је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки |
ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав мато |
ад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла |
да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не зна |
ћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пр |
не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је са |
обих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" |
ока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не зн |
а.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача доја |
е, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S |
сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упи |
ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим нож |
амртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га к |
И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ва |
сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу! |
да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако |
ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и |
рв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је |
да болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, |
аменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у ч |
кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то |
им мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, |
</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није плати |
у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, а |
Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога з |
, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака |
о пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{ |
ад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, д |
вала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Д |
и с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа ост |
, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па је |
о соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} |
ви ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати п |
ином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан к |
иле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је б |
а она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и |
ешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођ |
ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{ |
te> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, |
штом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ор |
с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго |
н, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чис |
и.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилен |
, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се бли |
бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих |
ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим |
жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода |
азда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он |
м се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба |
ши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и |
станку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ра |
ве — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске ле |
ћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. |
на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда С |
м, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедер |
истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали пре |
ио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, оди |
ахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу |
право, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужин |
је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди |
тра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што |
м. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једн |
а центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опе |
урака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једн |
ађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ож |
шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађем |
ло да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} |
вде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по |
ласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су бра |
ројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Л |
ам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је оти |
ило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chap |
јој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта |
јали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, |
ешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а |
рава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мириш |
влачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с |
зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај |
иром отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје р |
n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и кача |
се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну |
тигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S |
ворио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од ј |
екајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! реч |
више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на но |
с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека |
онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи |
еговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелен |
оглава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... п |
парање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} |
ућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је оно |
ку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" / |
ео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се исп |
ош би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром |
Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и јед |
есен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје |
Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, к |
, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легиј |
екали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена бр |
м опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка мол |
Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пре |
из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p |
ам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права |
од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе |
вога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али са |
тња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг |
им.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а |
Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана См |
ете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле |
мназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, |
не, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и |
м у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљ |
аседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; |
ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски |
па.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда |
ија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха |
ар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{ |
о је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисл |
уткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гв |
Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти |
ства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу |
од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и њего |
Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек |
{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „ |
ренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни |
епан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, са |
је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га. |
Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика ос |
ошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> < |
м га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му п |
мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат! |
осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</ |
е се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се са |
ушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето.. |
и. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну л |
екао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну п |
а његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко у |
ће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почињ |
до с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропад |
ш од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишас |
тати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу.... |
пкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу. |
његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа |
отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне |
, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хо |
е бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем с |
ог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта |
те.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву? |
е смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама гово |
измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изн |
one unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало при |
дати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, ј |
и се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> < |
едаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седи |
то разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидер |
ли кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном |
горем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, |
оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Беогр |
проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми ј |
опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу |
<p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, гос |
тера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље |
дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} |
ља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!.. |
ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам |
и је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нем |
м, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди |
етам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је пр |
и, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мен |
причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика |
кла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка к |
је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, б |
ела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да |
} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе |
пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И ка |
ор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у в |
ро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти |
ију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја |
а!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука |
сутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само |
ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога |
>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?.. |
ор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала |
м, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али |
и ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру поз |
аш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те |
ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет М |
— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После |
већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног госпо |
, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића... |
је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоће |
а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Са |
ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, ре |
погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен с |
дост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како |
овем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно |
уц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{ |
рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, к |
Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позна |
ије:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — ил |
оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га з |
29" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет раз |
овију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за о |
очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Н |
ћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се за |
уне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме |
па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега |
па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као |
в.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жа |
!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!. |
тао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да н |
змирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова проп |
сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринут |
опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ва |
говор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу |
ведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад |
, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутр |
то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степа |
беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако |
колских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисл |
одити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то бил |
ао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да свој |
а?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест |
ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </d |
ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} М |
ше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому |
: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој |
ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах ч |
Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се дели |
е него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли |
браду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} Посл |
ите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим |
ј Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP |
те, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе час |
" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода |
ан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> |
у пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упи |
вају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачн |
окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После |
у ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} |
неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам н |
ти.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4 |
умња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је б |
рнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај ј |
S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, |
и у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И го |
unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна вра |
на где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу уга |
га.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра поче |
ену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати |
на се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су |
овориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он обори |
> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола |
у.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово ј |
и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек ви |
тепан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити з |
рна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича |
93. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> |
одине.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ј |
е чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће с |
бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
ћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења |
.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поци |
и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — как |
/p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори г |
м великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио |
Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Њ |
и престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, т |
осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се |
нилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по |
лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га прек |
ј свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у |
новатој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру |
до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срб |
таво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="1 |
који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окр |
д пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних |
врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих ч |
ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва п |
ом чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По кој |
ли, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> |
104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она |
нак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с |
вих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у неко |
Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за к |
орао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одв |
’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, не |
ој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да ј |
промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо до |
разговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Им |
пет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим |
ра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад |
састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, |
амо ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и је |
брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, п |
тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: |
тају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам |
обудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свио |
ем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; |
орне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка рабо |
о Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти в |
они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чи |
, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И о |
у занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже руме |
арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је |
убодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним ск |
као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао |
ата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, |
могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце н |
и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена |
дело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је |
} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче м |
твара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант |
би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" / |
литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили |
су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, |
л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао |
> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље. |
ги, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p |
{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као |
лико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. |
де на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко там |
град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре |
им и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, |
еним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, дра |
Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спр |
у с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не |
у нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само ж |
шето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То |
отињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSectio |
с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да |
осмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше ра |
то ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше млади |
људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све |
чати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— |
онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим би |
залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија |
она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела поле |
} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засно |
ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светли |
ас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцелариј |
S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију |
аљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} |
ођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зе |
мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а ко |
а, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Икони |
у....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелско |
м ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, |
те Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра |
<p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; |
шег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да ј |
} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није |
етан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми су |
то бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешт |
а не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли кап |
ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим |
иши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од |
...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се опис |
доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, к |
у измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов ре |
и је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мос |
одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљ |
не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола. |
џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа |
до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је |
ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани ве |
то је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Позд |
итати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у |
сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S |
пође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико |
лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко |
човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" |
наче, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још |
и ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{ |
жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И ту |
гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз |
атије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у |
ог опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окр |
{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="1 |
ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду |
p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је |
.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ј |
{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао |
силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то л |
вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја те |
без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S |
ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило. |
“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа п |
така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце |
мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — В |
е види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она т |
се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} Пос |
а ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лев |
доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки |
тан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени бу |
Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одгов |
поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад |
Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита |
ане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној ус |
у.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза |
е кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материј |
чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му |
сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још н |
х, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књи |
грабио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадо |
ад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу стран |
што донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо |
.{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, |
ебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити ко |
{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се |
рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено ши |
ма што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — т |
та, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити |
..{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу |
дговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму |
ње.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мил |
сли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан и |
оведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро ут |
сећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми |
а једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академиј |
окажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у |
гове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице |
, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} |
су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{ |
а, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај |
ђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам ка |
4_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у нек |
дети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак |
апати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гл |
оз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе |
рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником н |
се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемир |
хати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хва |
е помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда |
{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полаз |
много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздиз |
је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, за |
да Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме |
блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и н |
, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревал |
пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња |
је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја га |
јој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!... |
ћи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање |
омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се пот |
исконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али |
то ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде |
ат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у ру |
које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хт |
Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему н |
аче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S |
ти.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих на |
S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Нег |
едао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће |
аме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се са |
м надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете |
једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста |
горевала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је |
ховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет |
n" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочека |
<pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви б |
о један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} П |
о код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и |
ли тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он |
истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{ |
о је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, |
латни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад г |
се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школ |
ути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре |
а некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?... |
> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у И |
вом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем |
/> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је м |
сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебни |
рила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и т |
га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворни |
роб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом рас |
} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спаз |
опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, а |
ли и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од |
р-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Д |
то о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> |
Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом |
а!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гво |
, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те |
о:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми см |
ечи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће |
, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S |
печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; |
синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оно |
те на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари |
и Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Са |
циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном ч |
} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинул |
има, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — |
.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, к |
/p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо |
вари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, им |
Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{ |
турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад |
мотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нем |
устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми |
она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> |
било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што |
врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овак |
оје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозв |
ише сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор |
једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тр |
ађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио |
беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S |
.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило др |
ла моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у а |
ром отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас |
био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо |
<p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког |
ом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан кр |
>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone |
l:id="SRP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка |
град, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш к |
веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољу |
Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Леки |
ите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлил |
е Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јови |
говори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је так |
одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви |
а.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа с |
"205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим см |
ам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао ра |
распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па |
се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком. |
то преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала |
спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао. |
ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По |
забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, |
ас лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па |
Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, к |
жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до |
коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође м |
једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, т |
3" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час бр |
} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки п |
ћ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се в |
поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчид |
иково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што са |
воришту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупил |
и Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар |
} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти с |
м <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у |
о са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послал |
разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка |
теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака м |
2.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапун |
ла, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у |
l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> </div> <div type |
<l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој |
<l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја сам |
/p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а |
и....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута пр |
во шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стев |
писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти с |
....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Сте |
пева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мо |
ка братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ |
једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој |
реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо с |
ице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу о |